Dan za danom...
Dobila sam porukicu od jednog prijatelja....budi nasmejana i vesela jer nikad ne znas koga ces i kad sresti....
Doista se trudim bit raspolozena, da ne razmisljam sto je bilo i da trazim odgovore....koliko god truda ulozila misli same dolaze....
U ocima mi se moze videt da nisam potpuno srecna.
Toliko tragova je ostalo da se nadam da ce vremenom izbljedeti.
Dani prolaze, proslo je tri sedmice kako smo raskinuli a ja imam utisak da sam jos uvek zarobljena u proslosti i sopstvenim mislima.
Nisam nikud isla, izolirala sam se od drustva i prijatelja. Nisam zelela da me gledaju tuznu i zamisljinu.
Nocas sam lose spavala....ali ustala sam se bistrijih misli. Planiram izaci za vikend sa prijateljicama.
Juce sam cula da je poceo zivet sa nekom bivsom devojkom....toliko o njegovoj ljubavi....Ne razumem ga....svakog dana mi salje porukice na mobitel a zivi skupa sa njom. Sta sad hoce? Zasto stvara nemir u mom zivotu?
Prazne reci bez dela nista mi ne znace...imao je priliku pokazat sve to sto mi sad pise. Zasto ljubav nije pokazao kad smo bili skupa, sad mi te reci nemaju smisla.
Pruzila sam mu milion sansi i sve ih je prokockao. Tog jutra kad sam mu rekla da vise ne zelim vezu sa njim i da vise nemam snage borit se sa svim nije nista ucinio. Plakala sam a on je sedeo i smejao se. Nisam mogla verovati....nije bio prvi put da ta scena bude izmedju nas.
Srusio je sve moje snove i zelje da budem sa njim.
Kad me zove ne javljam se na mobitel jer nemam sto mu rec....sve sam mu vec rekla.
Prolaze dani i trebam ici napred.
