z.l.e.v.A.n.k.a.

Sjedim na svojem (relativno) novom stolcu (koji se, fala lepa, sprijateljil s ostalim predmetima u sobi, lijepo su ga prihvatili), pišem kaj mi padne na pamet (jer ne nosim šljem)..

Slušam: Billie Holiday, Autumn in New York..

Baš sam razmišljala, vi mene zapravo uopće ne poznate.. Ono, pišem ja gluposti i kakam i sve.. pišem o svojem životu, ali ja to sve malo upakiram u celofan, ko krastavce za zimnicu, tak da na kraju to sve ispadne.. pink.
Oh, malo sentimentalnosti, dosta s tim.

Neki dan sam šetala parkom našim krasnim i vidim čovjeka na klupi sa smotuljkom novina i promatračkim pogledom. Prolaze neke tri girls i nakon kaj mu okrenu dupenčad svoju, čovjek vadi digitalac iz smotuljka i fotografira guzičad. Tri tek propupale prdare. Hm.. Do sad nisam sretala perverznjake u svojem gradiću (osim onog bedastog bezazlenog Korošca koji svakoj ženi nekaj veli Jaj kak imaš lepu rit, jaj mala, uf.. onaj kaj pjeva Gaće gaće gaćice, skinimo gaće dole - ili tak nekak.. imal je on i performans u našem Klubu.. da, da.. dođeš, a kad tamo, gaće po podu. Bacao on gaće.. nadam se ne svoje.. zalaže se za nudizam, za prirodno) ali očito je došlo i do toga.
Imala sam one slatke sandale na petu, bijeli šos i majicu bez rukava (nije bilo vulgarno niti razodjeveno).. nije da se hvalim ali bila sam seksi samo tak.. baš onak, za zinuti i isplaziti jezik, možda čak malo zalajati i zamahati repom.. neki bi i zavijali, ko na mjesec, al dobro.. prolazim i pratim krajičkom oka kaj dela sa smotuljkom.. prolazim, idem, hodam.. prođem njegovu klupicu, okrenem se, a čovjek vadi fotić i slika moju Assicu.. oh.. osjetih žmarce.. stala sam, okrenula se, krenula prema njemu (da mu dam autogram ili nešto), a čovjek je ustao i bojažljivo otišao.. zašto? Sad mi je žal kaj nisam nazvala policiju, utjerivače dugih, tjelohranitelje, počela vikati Oh, pomozite, pomozite, perverznjak, luđak, slikao me, ljudi, ljuudi, pomagajte! Nisam mu upamtila facu.. sad me živo zanima kak izgledam od pozadi.. da sam ga bar sustigla i rekla nek mi na mail pošalje sliku da si ju uramim..

Nakon obavljenog posla u gradu krenula sam laganim hodom preko istog parkića doma.. Više nije bilo onog pervertita ali vidla sam dvojicu čovjekova u pedesetim godinama or so, kako prate moj zamamni hod preko ispucalog asfalta (baš bi to mogli i popraviti, a ne kaj se popikavamo) i s osmijehom na ispucalim usnama smišljaju upad.. Taman sam se opasno približila njihovoj klupi kad li jedan pristojno ustane, malo se nakloni i s osmijehom oko glave kaže
Dobar dan gospodična, vi ste nama tak lepi kaj vam bumo ponudili da si sednete k nama.
- Joj, fala lepa, ali žurim.
No, dajte, malo nam bute društvo pravili, tak ste lepi kaj vas se nemremo nagledati.
- Fala, baš ste ljubazni, ali drugi put.
Dobro onda, ali drugi put vas častimo pićem.
- Ma može.
Doviđenja gospodična.. - mali naklon, osmijeh koji ne nestaje, jedan čovjek još uvijek stoji, drugi sjedi, gledaju za mnom.. Scena za suzu pustiti.

Neki dan sam u centru vidla djevojčicu od kojih 14 godina u poluguzičnim hlačicama/gaćicama i mini majičici koja pokriva nerazvijene bradavice. Ko ju je pustil takvu iz kuće? I onda se čudim kaj imamo bolesnike koji fotografiraju?? Jea rajt. Kupovala je nekaj na kiosku (sigurno Barbie ili Mikijev svijet), a budući da je niska morala se dići na prste i nagnuti naprijed.. Prestrašan, prebolestan i pretužan prizor.

Slušam: Dean Martin, I'll always love you.. i razmišljam o prošlosti..

Imam mužjaka i ženku, njemački ovčari. Stalno se orališu. Pred nama! Ližu si spolne organe ili anuševe. I šnjofaju. Prostak i prostakuša.

Mačka je još uvijek živa. Mica. Kurtizana. Vitalna je. Ide po stepenicama ko od šale, skače na stol, čučne si na tepih, to joj je super. Čučne i obavi humanitarnu akciju "popišaj tepih", sjećate se? Box, lijevo, dolje.

Slušam: Johnny Hartman, I see your face before me.. i razmišljam kak me ljudi brzo zaborave..

U subotu smo postavljali tende na kući.. dvije.. jedna od 3m, druga od 4m..

Slušam: Jamiroquai, Picture of my life
"..I don't know who I am, or what I'm gonna do.. been so long, I've been hopelessly confused.. can someone tell me when something good became so bad.. so if you have a cure, to me would you please send a picture of my life with a letter telling how it should really be instead.."

Idem hitat drva u prikolicu, pa iz nje.. pa sim pa tam.. delat nekaj.. fizikala..

Ohohohooooo tko se to vratioooo u kontinentalne predjele??
Pa, jaaaa!
Evo, došla ja. Polako i sigurno. Idemo ispočetka? Ono, ak očete.. A vi bi, ja znam da bi, pa zato ja ću, da vi da.
Ujebemu, treba se sjetiti kaj je sve bilo, ipak je prošlo duuugih 11 dana..


Krenuh vlakom do Zagreba. Brzi, ima klimu, milina! Gospođa do mene je prije 24 godine bila mojoj sestri učiteljica, prepoznah je, ni sama ne znam kako. Imala je ljetnu, prozračnu, plavu haljinu i unuka. Imala je i šeširić, a ispod su se nazirali plavi vitleri (vikleri, uvijači, kak ko veli) koji su divno išli uz haljinu. Plavu haljinu. Nemreš biti nespasan, kuiš, u vlaku za Zagreb. Pričale smo do Zagreba jer sam ja, a i ona i unuk, svi smo mi skupa zajedno sišli u Zagrebu. Ne zajedno.
Dosta o njoj.
Autom (naravno, klima, oh) do Murtera i u Betinu. Taj dečko (od frendice frend koji je lud za njom, a ona ne trza) ima kuću, ispred koje je terasa, ispred koje je more. Onak, ujutro se lijepo krasno probudiš, pojedeš neku food, dođeš na terasu i baciš se u more (more, ne voda, more). Osim ak se ne naroljaš ko nemorut, padneš s terase u more i utopiš se. Al kaj, bar si nisi glavu razbio na beton.
Ja sam se zaljubila na prvi look. Divota. A kaj je još bolje, samo je the zidić s lijeve strane dijelio naše gladne trbuhe i Trabakul, the restoran iz kojeg smo naručivali hranu preko the zidića.
Ne bih ja bila ja da se nisam lupila u neki tamo ormarić, sto mu gromova, tak da mi je pola noge ljubičasto/žuto/zeleno/plavo/sivo od crnjavke/modrice. Al nema veze, proći će za koja 2 mjeseca. Nije bed. Ono, ja volim biti šarena, to je kul, super je to i tak.
Eh, problemčić maleni je bio taj što su k nama na našu (dobro, na njegovu) terasu dolazili neki njegovi mladići i djevojke, pa se nisam toplesirala, tak da imam crte i na sisnom području, isto kao i na međunožnom. Pas im kosti. No, ja sam se dosjetila kako malo ublažiti bar grudno područje pa sam se probudila ujutro kad svi još spavaju, skinula se i tak. Plivala ja, ronila, sunčala se, ma milina. A ovi svi spavaju. Izlasci sunca su taaak krasni.. crveni.. Samo je bed kaj sam bila sama pa sam sama sebi pričala o zadivljujućem pogledu.. ali nije izgledalo čudno, nije, ne.
Odjeća, brate mili, ovih turista.. ne znam jel to opisivo uopće.. Bijele lakirane sandale s remenčićima i na debelu petu, 3/4 trenirka, badić+salo; bijele lakirane sandale s remenčićima i na debelu petu (valjda je to novi hit..), široke šarene šos-hlače s prorezima do međunožja, bijela čipkasta majica, crni grudnjak; sandalice, čarapice navučene skoro do koljena, kupaće mini gaće, dlake, lanac, ćela.
I tako to.
Došao je dan povratka (neću pisati o izlascima i tralala), autom do Zadra, busom do Zagreba, vlakom do Koprivnice.
Jebote, ko da idem na Kamčatku.
Na autobusnom sve sivo, vruće, golubovi hodaju posvakud, jezoš kristoš. Užasna stanica. Bus je bio nekako natprosječno napunjen mladim pastusima. Neki su odmah zaspali, neki su pričali na mob ko da viču na drugo brdo (ko da su doma), neki su čitali i češkali se po jajčekima, TE kopali nos (dokaz da momci mogu raditi više radnji istodobno) - a na sreću, baš je taj kršan momak sjedio do nas. Divno. Nadam se da nema picajzle i da se ne prenose zrakom. To ne bi bilo u redu.
Kondukter (ili kak se to zove) je imao neku željeznu spravicu iz doba Marije Terezije koju je nosio sa sobom i nakon pregleda karte nešto utipkao, povukao ručicu i voila! Ispala je mala mala karta na kojoj piše nešto, lala, ne znam, 23. juli nešto.. Sva sreća da mu nije pala na nogu, mislim da bi mu ju morali amputirati.
Da sam baksus, to svi znamo.. pa vas neće iznenaditi ništa.
Dotandrkavši se do Zagreba (kasnili, naravno) morale smo trčati na tramvaj (kojeg nije bilo), vani vruće, torbe teške, noge gore od vrućine, umorne, znojne, iscrpljene.. trčale smo anyway. Pa malo za tramvajem, pa malo sim, tam.. Došle smo do željezničkog kolodvora u 22:48, a zadnji faking vlak je ošo u 22:47, o živote. Ništ, onakve mokre i vruće smo otišle k njoj. Vi perverznjaci, prostaci jedni, molim bez sexualnih pomisli. Samo smo se malo skidale i brisale znoj sa užarenih preplanulih glatkih gipkih nagih tijela.
Jea rajt, geda grip.
Ujutro šetnjica i konačno domaaa..
Eto.
Jučer navečer sam se malo iscrpila ( * kuiš me, ne?), par puta, pa me sad svi mišići bole (11 dana bez eliksira.. nije to malo) tak da si sad idem malo leći..

Niš se ne brinite, sve sedam.
Ja živa i zdrava, u životu mi je konačno opet lijepo!
Lijepo, ljubljivo i grljivo i mazljivo i smijuljivo i dragljivo i svako malo mi milo dođe.. i i i.. ah..

Nego, danas idem na Murter.
Da mi opet ne bi ljudi NAKON kaj dođem s mora spočitavali kak se nisam javila i stuff.. eto, sad znate, kao što ste prije znali da idem u Malinsku, kao što ste znali da idem u Dubrovnik. Ali naravno, JA sam kriva kaj nisam javila da idem, da, da.. a tešto je pročitati kam idem.. Joj joj.. sve vas treba po gologuzoj guzi.
Znači, danas idem na Murter.
Oprati nogice malo.. već su mi se zmazale od povratka iz Malinske..

Zadnjih dana se bavim kopanjem gorica. Kao, ajmo u gorice, buš se odmarala.. i ja pristanem, KAD LI, evo ti motika pa malo kopaj.
Super.
Pa sam kopala. Kao prava vrijedna kćerkica.
I nisu me samo jednom tak zeznuli, o ne.
Kaj bum kad sam naivna, a nisam iz Hlebina. Al imala sam frendicu od tam.
Od tam, ko je to zmislil? Mislim da mi, kajkafci. Hihi :)
Jezoš, smajlić! Alert, Alert, Red Alert!!

Gluposti pišem.

Idem se spakirati, nesmem zaboraviti punjača, makar opće ne koristim mobitel dok sam na moru. On lepo spava u sobi.. Zato su moji dobili šiz prošli put.

Sigurno se ftopila, sigurno su ju fkrali, sigurno je negde v grabi, silovana, zmasakrirana, isuse, policija, hitna, vatrogasci, hot-line, baka, sestra, mama, tata, teta2u1, susedi, selo, grad, dva sela, radio, aaaaaaaaaaaaaa!

I sve to u 4 dana.
A ja sam jednostavno zaboravila na mobitel. Bil je u sobi, a ja na plaži..
Ah.
(ne uvažavaju sms)
Sad se bum javljala svaki dan: (ja sam s crticom - )

Halo?
-Bok.
O, bok! Kakvo je vreme?
-Lepo. Toplo.
Kakva je voda?
-Topla, slana.
Nemoj ti meni da je slana, znam ja da je slana.
-No, dobro, nije slana, lažem.
Ana! .. Si zgorela?
-Nisam, ko pečeni picek sam. Onak, malo.
Si jela?
-Jesam.
Kaj?
-Sendvič, salatu, mlijeko, pahuljice, kruh s linoladom, jagode, breskve, špagete, palačinke, kolač, sladoled, štapiće, puding, narezak, marelice, bla..
Očeš tatu?
-Ne treba.
Halo?
-Bok tata.
Kakvo je vreme?
-Lepo, toplo.
A voda?
-Topla. Slana.
Ma da?
-Aha.
Si jela?
-Jesam.
Kaj?
-Svakaj, hranu.
Ma nemoj?
-Kad ti velim.
Dobro. Si zgorela?
-Ma nisam, pocrnila sam.
Se mažeš?
-Aha.
Ajde, pazi na sebe, očeš mamu?
-Ne treba.
Halo?
-Bok mama.
Ajde, budi dobra, bok.
-Uvijek, bok.

I tak svaki dan u 10 dana..
Isti dijalog..
Svaki dan..
SVAKI DAN!
ah..

Idem si zdepilirati legs, da ne bi bilo ko prošle godine dok sam išla u Barbarigu, heh.. fifty-fifty.. (ne moram reći, priča - box lijevo dolje)

Ae, CU folks


UPDATE:

gorice = vinograd

bikini zona je riješena

Rekli su mi da ima puno grčeva u dubokoj vodi pa ću se bučkati u plićaku. Vele da grčevi ne idu u plitko, iako.. nikad ne znaš.

Kužiš ti to..
Odlučim se ja, nakon stoljetnog razmišljanja, na pranje moje male corsice. Odlučila sam se, jesam, odma, skoro odma, instantno sad.
Krenuh.
Treba mi: nekakva bijela majica bez grudnjaka i vruće hlačice..
Ma kajgod.. nis ja Deniz Ričardz.
Dakle, što mi je potrebno?
Potrebno mi je nešto što može u pranje nakon pranja limenke.
Našla sam od prve. U sobi je bilo. Na fotelji. Imam zelenu fotelju. Stara je fotelja, isto kak i druga, isto kak i kauč. Imam drugu zelenu fotelju i zeleni kauč. Vjerujem da je moje skromno savršenstvo napravljeno na tom zelenom kauču. Taj zeleni kauč je sad u mojoj drugoj sobi (onoj većoj gdi mi je komp i gdi smišljam riječi koje čitate) i gleda me. I ja njega gledam, nekad i sjednem na njega, nekad legnem pa se mazimo, a nekad samo spavamo zajedno. Miran je, ni ne znam da je tam.
No, počela sam o pranju..
Znate onu dobru staru poznatu našu mrfijevu: Ako ništa ne može poći po zlu, nešto će poći po zlu.
Eto, ja vjerujem u nju.
Ma nije, serem, odbijam vjerovati u to.
Ali istina je, davragvragajebe.
Jooooj, kak se ometam u priči pa to nije istina.
Znači, navlekla sam na sebe pink T-shirt (moja boja, jebomepas) i kratke hlače u kojima sam farbala onaj hangar u goricama s kojeg je opal čekić na moju nogu (ima tam dole u boxu negde i ta priča..) pa ima fleku nekakvu smeđu (tj. mi tu velimo da ima nekakvoga smeđega fleka, jer mi ne velimo fleki fleka nego joj velimo flek). Izgleda ko da sam se usrala u kuruzi pa sam se zbrisala s hlačicama.
Ali nije to. Stvarno.
Imam i pripadajuće patike u kojima sam farbala tu strehu, sve su zašpricane.. zgleda ko da sam imala sračku. Smeđu.
Ali nisam. Stvarno. Taj dan.
Isuse, daj više da završim priču o pranju auta.
Sou, imala sam to na sebi i idem van, kaj, bum u japankama.. ali nisam bila jerbo nisam. Imala sam te zašpricane patike. Izgledala sam zamamno i smeđe. Kao i obično. Baš sam bila sexy.
Eh, nakon prikladne odjeće moramo se potruditi da imamo pripadajući alat jer nemreš prati auto s hlačicama i patikama, moraš imati spužvu i neko pjenilo i tak svašta..
Tu nastaje mali problem.
Nije bilo minića. Minivošića mojeg malog. Bil je kod bake. One bake kod koje sam bila na prošćenju (imate tekst u boxu lijevo.. negdi.. kolko put moram reći? joj joj, z vama samo problemi). E, točno te bake.
Dakle, ostaje mi običan šlauf i ostale pizdarijice koje se koriste kod pranja limenog ljubimca.
Očistila sam ju kaj ima biti. Kaj vurica je. Ne, ide kaj vurica, a blista ko zvjezdica.
Proces čišćenja i dezinfekcije je trajao 2,5 sata žive vage.
Znam jer sam bila tam.
Prvo sam ju blihnula z vodom, pa napjenila, pa isprala, pa obrisala.. uf, volim ju skoro ko sebe, umalo sam si legla na nju i čvrsto ju zagrlila.
Nakon vodenog tuša se malo stresla ko pes.. e da, pesi su bili vani, pustila sam ih iz boxa (ne ovaj box lijevo za bloga miloga, kaj vam je) i hvatali su vodu. Malo su vudreni, kaj buš, pa su se hitali na mlaz vode, grizli ga i lovili. Smešno. Smijala sam se naglas. Ljudi su prolazili i gledali me, neki su se nasmijali, neki su digli obrvu, al mene to nije jebalo, meni su moji pesi super. Njemački ovčari. Santo i Rozi. Nisam im ja dala imena, to je po rodovniku ili nekaj, ne znam. Volim velike bunđaste ogromne dlakave njemačke ovčare, mužjake. Ne volim dok zapišavaju moju opranu čistu i mirisnu corsicu, pasimmajkunjihovu, ali volim ih više od ženaka jerbo su veći i ogromniji.. koju capu imaju, ajaj, nebu ti niko došel nutra u dvorište, o ne. A i ženke nekak piskutavo pičkasto laju, a mužjoberi ti zalaju nadebelo kaj se splašiš od prve. Nekomu i malo pobegne ak se jako splaši.
Nadalje, nakon vanjskog pranja, uzela sam usisavač i usisala iznutra, sve, sve, prtljažnik, napred, iza, ispod, iznad, u, na, pod, za, kraj, pored, do, između.. sve prijedloge. ma kaj da vam velim, savršeno! Posle sam našpricala plastične partove z nekakvom špricom s mirisom neke zelene jabuke (kakve veze ima i da je žuta ili crvena, ne znam ali ova je zelena), oprala stakla, omela paučinu (haha, paučinu, ma serem, nema paučine u mojem autu, nema, kaj vam je), izvadila mamine čarape, sve papiriće od bombona i ostale zaboravljene pizdarijice (neki ljudi nisu čuli za koš za smeće, očito), rukavice, upaljače, neke papire, isse, sve sam pohitala u kantu. Ne u koš za smeće, drito u kantu. Nema s menom zajebancije.
I tak.
Onda sam ju još malo pomazila i otvorila prednju haubu, suseda je gledala u čudu i pitala

- Isuse, Ana, kaj ti to znaš to po autu ti to ti se kužiš u to?!?!?!?
- Je suseda, pa da.

Malo sam se pravila mehaničar, ono kao, ja se kužim u sve, ja sam ono, kao, jelte svjećice, ulje jestivo, ulje za prženje, mašina, daj gas, dobro, pusti gas, daj gas, dobar.. a, u biti sam samo otprla haubu i nalijala onu vodicu za pranje stakla u onu nekakvu posudicu plastičnu u koju se naleva ta nekakva tekućina za stakla.
I to je nekaj.
Ma, kaj da vam velim.. ja sam super.
E, da, posle tih dva i pol sata sam ju još pol sata gledala i šnjofala kak je čista i mirisna. Tak i sebe dok se okupam. Gledam se i šnjofam se, uživam u blagodatima ženskog tijela. No, to dok mi dođe milo, a dođe mi često.
I tak.
Lepa je ta moja corsica, srebrna i mala, baš onak. Al nema servo, nema. Nema ni šiber, nema. Al ima el. podizače, da, da, odma se sve digne u njoj, na jen dva.
Dobro, dosta. Idem sad malo ubit oko pa na ljubljenje.
I tak :)