Marketing
Ne-duhovit bučkuriš
Sjedim na svojem (relativno) novom stolcu (koji se, fala lepa, sprijateljil s ostalim predmetima u sobi, lijepo su ga prihvatili), pišem kaj mi padne na pamet (jer ne nosim šljem)..
Slušam: Billie Holiday, Autumn in New York..
Baš sam razmišljala, vi mene zapravo uopće ne poznate.. Ono, pišem ja gluposti i kakam i sve.. pišem o svojem životu, ali ja to sve malo upakiram u celofan, ko krastavce za zimnicu, tak da na kraju to sve ispadne.. pink.
Oh, malo sentimentalnosti, dosta s tim.
Neki dan sam šetala parkom našim krasnim i vidim čovjeka na klupi sa smotuljkom novina i promatračkim pogledom. Prolaze neke tri girls i nakon kaj mu okrenu dupenčad svoju, čovjek vadi digitalac iz smotuljka i fotografira guzičad. Tri tek propupale prdare. Hm.. Do sad nisam sretala perverznjake u svojem gradiću (osim onog bedastog bezazlenog Korošca koji svakoj ženi nekaj veli Jaj kak imaš lepu rit, jaj mala, uf.. onaj kaj pjeva Gaće gaće gaćice, skinimo gaće dole - ili tak nekak.. imal je on i performans u našem Klubu.. da, da.. dođeš, a kad tamo, gaće po podu. Bacao on gaće.. nadam se ne svoje.. zalaže se za nudizam, za prirodno) ali očito je došlo i do toga.
Imala sam one slatke sandale na petu, bijeli šos i majicu bez rukava (nije bilo vulgarno niti razodjeveno).. nije da se hvalim ali bila sam seksi samo tak.. baš onak, za zinuti i isplaziti jezik, možda čak malo zalajati i zamahati repom.. neki bi i zavijali, ko na mjesec, al dobro.. prolazim i pratim krajičkom oka kaj dela sa smotuljkom.. prolazim, idem, hodam.. prođem njegovu klupicu, okrenem se, a čovjek vadi fotić i slika moju Assicu.. oh.. osjetih žmarce.. stala sam, okrenula se, krenula prema njemu (da mu dam autogram ili nešto), a čovjek je ustao i bojažljivo otišao.. zašto? Sad mi je žal kaj nisam nazvala policiju, utjerivače dugih, tjelohranitelje, počela vikati Oh, pomozite, pomozite, perverznjak, luđak, slikao me, ljudi, ljuudi, pomagajte! Nisam mu upamtila facu.. sad me živo zanima kak izgledam od pozadi.. da sam ga bar sustigla i rekla nek mi na mail pošalje sliku da si ju uramim..
Nakon obavljenog posla u gradu krenula sam laganim hodom preko istog parkića doma.. Više nije bilo onog pervertita ali vidla sam dvojicu čovjekova u pedesetim godinama or so, kako prate moj zamamni hod preko ispucalog asfalta (baš bi to mogli i popraviti, a ne kaj se popikavamo) i s osmijehom na ispucalim usnama smišljaju upad.. Taman sam se opasno približila njihovoj klupi kad li jedan pristojno ustane, malo se nakloni i s osmijehom oko glave kaže
Dobar dan gospodična, vi ste nama tak lepi kaj vam bumo ponudili da si sednete k nama.
- Joj, fala lepa, ali žurim.
No, dajte, malo nam bute društvo pravili, tak ste lepi kaj vas se nemremo nagledati.
- Fala, baš ste ljubazni, ali drugi put.
Dobro onda, ali drugi put vas častimo pićem.
- Ma može.
Doviđenja gospodična.. - mali naklon, osmijeh koji ne nestaje, jedan čovjek još uvijek stoji, drugi sjedi, gledaju za mnom.. Scena za suzu pustiti.
Neki dan sam u centru vidla djevojčicu od kojih 14 godina u poluguzičnim hlačicama/gaćicama i mini majičici koja pokriva nerazvijene bradavice. Ko ju je pustil takvu iz kuće? I onda se čudim kaj imamo bolesnike koji fotografiraju?? Jea rajt. Kupovala je nekaj na kiosku (sigurno Barbie ili Mikijev svijet), a budući da je niska morala se dići na prste i nagnuti naprijed.. Prestrašan, prebolestan i pretužan prizor.
Slušam: Dean Martin, I'll always love you.. i razmišljam o prošlosti..
Imam mužjaka i ženku, njemački ovčari. Stalno se orališu. Pred nama! Ližu si spolne organe ili anuševe. I šnjofaju. Prostak i prostakuša.
Mačka je još uvijek živa. Mica. Kurtizana. Vitalna je. Ide po stepenicama ko od šale, skače na stol, čučne si na tepih, to joj je super. Čučne i obavi humanitarnu akciju "popišaj tepih", sjećate se? Box, lijevo, dolje.
Slušam: Johnny Hartman, I see your face before me.. i razmišljam kak me ljudi brzo zaborave..
U subotu smo postavljali tende na kući.. dvije.. jedna od 3m, druga od 4m..
Slušam: Jamiroquai, Picture of my life
"..I don't know who I am, or what I'm gonna do.. been so long, I've been hopelessly confused.. can someone tell me when something good became so bad.. so if you have a cure, to me would you please send a picture of my life with a letter telling how it should really be instead.."
Idem hitat drva u prikolicu, pa iz nje.. pa sim pa tam.. delat nekaj.. fizikala..
Post je objavljen 31.07.2006. u 13:49 sati.