Marketing
Sisno i međunožno područje je ostalo netaknuto
Ohohohooooo tko se to vratioooo u kontinentalne predjele??
Pa, jaaaa!
Evo, došla ja. Polako i sigurno. Idemo ispočetka? Ono, ak očete.. A vi bi, ja znam da bi, pa zato ja ću, da vi da.
Ujebemu, treba se sjetiti kaj je sve bilo, ipak je prošlo duuugih 11 dana..
Krenuh vlakom do Zagreba. Brzi, ima klimu, milina! Gospođa do mene je prije 24 godine bila mojoj sestri učiteljica, prepoznah je, ni sama ne znam kako. Imala je ljetnu, prozračnu, plavu haljinu i unuka. Imala je i šeširić, a ispod su se nazirali plavi vitleri (vikleri, uvijači, kak ko veli) koji su divno išli uz haljinu. Plavu haljinu. Nemreš biti nespasan, kuiš, u vlaku za Zagreb. Pričale smo do Zagreba jer sam ja, a i ona i unuk, svi smo mi skupa zajedno sišli u Zagrebu. Ne zajedno.
Dosta o njoj.
Autom (naravno, klima, oh) do Murtera i u Betinu. Taj dečko (od frendice frend koji je lud za njom, a ona ne trza) ima kuću, ispred koje je terasa, ispred koje je more. Onak, ujutro se lijepo krasno probudiš, pojedeš neku food, dođeš na terasu i baciš se u more (more, ne voda, more). Osim ak se ne naroljaš ko nemorut, padneš s terase u more i utopiš se. Al kaj, bar si nisi glavu razbio na beton.
Ja sam se zaljubila na prvi look. Divota. A kaj je još bolje, samo je the zidić s lijeve strane dijelio naše gladne trbuhe i Trabakul, the restoran iz kojeg smo naručivali hranu preko the zidića.
Ne bih ja bila ja da se nisam lupila u neki tamo ormarić, sto mu gromova, tak da mi je pola noge ljubičasto/žuto/zeleno/plavo/sivo od crnjavke/modrice. Al nema veze, proći će za koja 2 mjeseca. Nije bed. Ono, ja volim biti šarena, to je kul, super je to i tak.
Eh, problemčić maleni je bio taj što su k nama na našu (dobro, na njegovu) terasu dolazili neki njegovi mladići i djevojke, pa se nisam toplesirala, tak da imam crte i na sisnom području, isto kao i na međunožnom. Pas im kosti. No, ja sam se dosjetila kako malo ublažiti bar grudno područje pa sam se probudila ujutro kad svi još spavaju, skinula se i tak. Plivala ja, ronila, sunčala se, ma milina. A ovi svi spavaju. Izlasci sunca su taaak krasni.. crveni.. Samo je bed kaj sam bila sama pa sam sama sebi pričala o zadivljujućem pogledu.. ali nije izgledalo čudno, nije, ne.
Odjeća, brate mili, ovih turista.. ne znam jel to opisivo uopće.. Bijele lakirane sandale s remenčićima i na debelu petu, 3/4 trenirka, badić+salo; bijele lakirane sandale s remenčićima i na debelu petu (valjda je to novi hit..), široke šarene šos-hlače s prorezima do međunožja, bijela čipkasta majica, crni grudnjak; sandalice, čarapice navučene skoro do koljena, kupaće mini gaće, dlake, lanac, ćela.
I tako to.
Došao je dan povratka (neću pisati o izlascima i tralala), autom do Zadra, busom do Zagreba, vlakom do Koprivnice.
Jebote, ko da idem na Kamčatku.
Na autobusnom sve sivo, vruće, golubovi hodaju posvakud, jezoš kristoš. Užasna stanica. Bus je bio nekako natprosječno napunjen mladim pastusima. Neki su odmah zaspali, neki su pričali na mob ko da viču na drugo brdo (ko da su doma), neki su čitali i češkali se po jajčekima, TE kopali nos (dokaz da momci mogu raditi više radnji istodobno) - a na sreću, baš je taj kršan momak sjedio do nas. Divno. Nadam se da nema picajzle i da se ne prenose zrakom. To ne bi bilo u redu.
Kondukter (ili kak se to zove) je imao neku željeznu spravicu iz doba Marije Terezije koju je nosio sa sobom i nakon pregleda karte nešto utipkao, povukao ručicu i voila! Ispala je mala mala karta na kojoj piše nešto, lala, ne znam, 23. juli nešto.. Sva sreća da mu nije pala na nogu, mislim da bi mu ju morali amputirati.
Da sam baksus, to svi znamo.. pa vas neće iznenaditi ništa.
Dotandrkavši se do Zagreba (kasnili, naravno) morale smo trčati na tramvaj (kojeg nije bilo), vani vruće, torbe teške, noge gore od vrućine, umorne, znojne, iscrpljene.. trčale smo anyway. Pa malo za tramvajem, pa malo sim, tam.. Došle smo do željezničkog kolodvora u 22:48, a zadnji faking vlak je ošo u 22:47, o živote. Ništ, onakve mokre i vruće smo otišle k njoj. Vi perverznjaci, prostaci jedni, molim bez sexualnih pomisli. Samo smo se malo skidale i brisale znoj sa užarenih preplanulih glatkih gipkih nagih tijela.
Jea rajt, geda grip.
Ujutro šetnjica i konačno domaaa..
Eto.
Jučer navečer sam se malo iscrpila ( * kuiš me, ne?), par puta, pa me sad svi mišići bole (11 dana bez eliksira.. nije to malo) tak da si sad idem malo leći..
Post je objavljen 25.07.2006. u 10:41 sati.