z.l.e.v.A.n.k.a.

Kužiš ti to..
Odlučim se ja, nakon stoljetnog razmišljanja, na pranje moje male corsice. Odlučila sam se, jesam, odma, skoro odma, instantno sad.
Krenuh.
Treba mi: nekakva bijela majica bez grudnjaka i vruće hlačice..
Ma kajgod.. nis ja Deniz Ričardz.
Dakle, što mi je potrebno?
Potrebno mi je nešto što može u pranje nakon pranja limenke.
Našla sam od prve. U sobi je bilo. Na fotelji. Imam zelenu fotelju. Stara je fotelja, isto kak i druga, isto kak i kauč. Imam drugu zelenu fotelju i zeleni kauč. Vjerujem da je moje skromno savršenstvo napravljeno na tom zelenom kauču. Taj zeleni kauč je sad u mojoj drugoj sobi (onoj većoj gdi mi je komp i gdi smišljam riječi koje čitate) i gleda me. I ja njega gledam, nekad i sjednem na njega, nekad legnem pa se mazimo, a nekad samo spavamo zajedno. Miran je, ni ne znam da je tam.
No, počela sam o pranju..
Znate onu dobru staru poznatu našu mrfijevu: Ako ništa ne može poći po zlu, nešto će poći po zlu.
Eto, ja vjerujem u nju.
Ma nije, serem, odbijam vjerovati u to.
Ali istina je, davragvragajebe.
Jooooj, kak se ometam u priči pa to nije istina.
Znači, navlekla sam na sebe pink T-shirt (moja boja, jebomepas) i kratke hlače u kojima sam farbala onaj hangar u goricama s kojeg je opal čekić na moju nogu (ima tam dole u boxu negde i ta priča..) pa ima fleku nekakvu smeđu (tj. mi tu velimo da ima nekakvoga smeđega fleka, jer mi ne velimo fleki fleka nego joj velimo flek). Izgleda ko da sam se usrala u kuruzi pa sam se zbrisala s hlačicama.
Ali nije to. Stvarno.
Imam i pripadajuće patike u kojima sam farbala tu strehu, sve su zašpricane.. zgleda ko da sam imala sračku. Smeđu.
Ali nisam. Stvarno. Taj dan.
Isuse, daj više da završim priču o pranju auta.
Sou, imala sam to na sebi i idem van, kaj, bum u japankama.. ali nisam bila jerbo nisam. Imala sam te zašpricane patike. Izgledala sam zamamno i smeđe. Kao i obično. Baš sam bila sexy.
Eh, nakon prikladne odjeće moramo se potruditi da imamo pripadajući alat jer nemreš prati auto s hlačicama i patikama, moraš imati spužvu i neko pjenilo i tak svašta..
Tu nastaje mali problem.
Nije bilo minića. Minivošića mojeg malog. Bil je kod bake. One bake kod koje sam bila na prošćenju (imate tekst u boxu lijevo.. negdi.. kolko put moram reći? joj joj, z vama samo problemi). E, točno te bake.
Dakle, ostaje mi običan šlauf i ostale pizdarijice koje se koriste kod pranja limenog ljubimca.
Očistila sam ju kaj ima biti. Kaj vurica je. Ne, ide kaj vurica, a blista ko zvjezdica.
Proces čišćenja i dezinfekcije je trajao 2,5 sata žive vage.
Znam jer sam bila tam.
Prvo sam ju blihnula z vodom, pa napjenila, pa isprala, pa obrisala.. uf, volim ju skoro ko sebe, umalo sam si legla na nju i čvrsto ju zagrlila.
Nakon vodenog tuša se malo stresla ko pes.. e da, pesi su bili vani, pustila sam ih iz boxa (ne ovaj box lijevo za bloga miloga, kaj vam je) i hvatali su vodu. Malo su vudreni, kaj buš, pa su se hitali na mlaz vode, grizli ga i lovili. Smešno. Smijala sam se naglas. Ljudi su prolazili i gledali me, neki su se nasmijali, neki su digli obrvu, al mene to nije jebalo, meni su moji pesi super. Njemački ovčari. Santo i Rozi. Nisam im ja dala imena, to je po rodovniku ili nekaj, ne znam. Volim velike bunđaste ogromne dlakave njemačke ovčare, mužjake. Ne volim dok zapišavaju moju opranu čistu i mirisnu corsicu, pasimmajkunjihovu, ali volim ih više od ženaka jerbo su veći i ogromniji.. koju capu imaju, ajaj, nebu ti niko došel nutra u dvorište, o ne. A i ženke nekak piskutavo pičkasto laju, a mužjoberi ti zalaju nadebelo kaj se splašiš od prve. Nekomu i malo pobegne ak se jako splaši.
Nadalje, nakon vanjskog pranja, uzela sam usisavač i usisala iznutra, sve, sve, prtljažnik, napred, iza, ispod, iznad, u, na, pod, za, kraj, pored, do, između.. sve prijedloge. ma kaj da vam velim, savršeno! Posle sam našpricala plastične partove z nekakvom špricom s mirisom neke zelene jabuke (kakve veze ima i da je žuta ili crvena, ne znam ali ova je zelena), oprala stakla, omela paučinu (haha, paučinu, ma serem, nema paučine u mojem autu, nema, kaj vam je), izvadila mamine čarape, sve papiriće od bombona i ostale zaboravljene pizdarijice (neki ljudi nisu čuli za koš za smeće, očito), rukavice, upaljače, neke papire, isse, sve sam pohitala u kantu. Ne u koš za smeće, drito u kantu. Nema s menom zajebancije.
I tak.
Onda sam ju još malo pomazila i otvorila prednju haubu, suseda je gledala u čudu i pitala

- Isuse, Ana, kaj ti to znaš to po autu ti to ti se kužiš u to?!?!?!?
- Je suseda, pa da.

Malo sam se pravila mehaničar, ono kao, ja se kužim u sve, ja sam ono, kao, jelte svjećice, ulje jestivo, ulje za prženje, mašina, daj gas, dobro, pusti gas, daj gas, dobar.. a, u biti sam samo otprla haubu i nalijala onu vodicu za pranje stakla u onu nekakvu posudicu plastičnu u koju se naleva ta nekakva tekućina za stakla.
I to je nekaj.
Ma, kaj da vam velim.. ja sam super.
E, da, posle tih dva i pol sata sam ju još pol sata gledala i šnjofala kak je čista i mirisna. Tak i sebe dok se okupam. Gledam se i šnjofam se, uživam u blagodatima ženskog tijela. No, to dok mi dođe milo, a dođe mi često.
I tak.
Lepa je ta moja corsica, srebrna i mala, baš onak. Al nema servo, nema. Nema ni šiber, nema. Al ima el. podizače, da, da, odma se sve digne u njoj, na jen dva.
Dobro, dosta. Idem sad malo ubit oko pa na ljubljenje.
I tak :)