z.l.e.v.A.n.k.a.

Ne znam u kakvim ste do sada sve svatovima bili, ali ljudi moji, ja sam u subotu bila u jednim svatovima koje ću pamtiti.. do kad će bloga i vijeka biti.


Dakle, uredila se ja ko velika – noge dovela do zavidne glatkoće, sandalice, šosić, majičica, torbica, frizurica, šminka, osmijeh od uha do uha, a kad tamo.. svatovi u selskom domu, klupe za svakim stolom (one duge klupe na kojima sjedi po 107 ljudi ak se malo stisne, ko sad), nemreš izaći osim ak ti se ostatak reda ne digne ili ne izađe van da možeš i ti..
Divota!
Dvije sale, ima prozora ali se ne otvaraju jer puše onoj jednoj osobi koja sjedi ispred njega.. A ne daj blože da bi se pomaknula ta jedna osoba malo u stranu (iako je ostatak klupe slobodan) ne, ne, ona mora sjediti točno ispod prozora i terorizirati ostatak svatova (tu negdje oko približno cca 378-ak ljudi) koji plešu i bore se za komadić zračne kuglice. I tak ispod svakog prozora po jedna osoba. Milina.
"Jooj znam da je svima vruće, da nemate zraka, da se ljudi ruše u nesvijest.. ali meni puše.. prozor ostaje zatvoren."
A ja si mislim Nemoj da te ja napušem, pa da vidiš kak ti bu tek onda puhalo. Bičiz.

Ljudi moji kakve divne kreacije možete vidjeti na ovakvim svatovima, pa to je.. to je nebeski!! Ja nisam znala na koju stranu da prvo gledam koliko divnih stvari sam vidjela!! Zapravo, ni sad ne znam kaj da prvo izdvojim i podijelim s vama.. Ajd da krenem nekak..
Konobarice, divne žene.. Crne suknje, bijele pregače (šlingane, naravno, i zihericom prikvačene), tu i tamo crni lajbek (ili kak vi to već zovete, meni je lajbek prejebena riječ).. Neke tete konobarice su imale prozirne bijele košulje s lijepim kragnama, a neke su imale bijele majice bez rukava. A ispod ruku, brate mili, u šumarku skrivenom medvjeda je malih dom.. Milina dok ti nosi gulaš ili kolače.. pa dok se malo nagne kraj tebe, ajajajaj!! pa dok vidiš netaknutu prirodnu žensku raskoš..
Nenadjebivo, kažem ja vama! Nisam mogla skinuti pogled s njih, a bome ni zatvoriti usta od šoka!
Ne znam kak su stajale s pranjem ruku nakon nužne nužde jer nisam nijednu zatekla u wc-u.. ali nadala sam se da peru ruke.
Svaki put, ili bar svaki drugi u najgorem slučaju.

No, da nastavim..
Gospođe gošće su isto bile lijepe..
Jedna (osim šumarka) je imala i noge toliko krasno netaknuto zarašćeno prirodno dlakave da se odmah zapitaš i zamisliš.. Poželiš se vratiti svojim korijenima, poželiš baciti sve one spravice i naprave, sve vrste gadgets koje koristiš da skrčiš šumovite noge.. (eh, ne bi ZlevAnka više s jednom dlakavom nogom išla na more, ne, ne, išla bi s dvije!!) a čemu?? Čemu, pitam ja vas.. Muškarci to ionako vole. Sve te gospođe koje sam vidjela prekjučer (sve te dlakave, jelte) sve one imaju svoje muževe, neke već i djecu, neka djeca već i hodaju, neka već imaju djecu. Dakle, ne treba više krčiti, ako dobro kuhaš, preko svega se može prijeći.

No, skrenuh s teme.
Nadalje, par koji me se najviše dojmio (ovaj na slici) je bio sazdan od dvije osobe suprotnog spola. Muške i ženske. Bili su supružnici, pretpostavljam.
Ona - divna gospođa predivne žute kose, frizura tik izašla iz salona, puna ukosnica i laka, procjena izdržljivosti - tri tjedna bez pranja.
On - gospodin koji vidljivo i bez srama, javno voli svoju žutu gospođu, što je vrlo lijepo od njega. Ha čujte, sigurno je dobra u duši (ili dobro puši? ne znam kak je to išlo.. ali rimuje se s "uši")
Oni - vrlo mnogo skroz usklađeni par do jaja. Molim obratite pozornost na usklađenost njenih cipela i torbice, te njegovih hlača i cipela. Frizura i boja se savršeno uklapaju u sliku.
Viđala sam to i prije, ali ovakvo što nikada! Pretpostavljam da se to dogodilo ovako:
Gospođa je dobila pozivnicu za svatove "Oh, blože moj, svatovi!! Moram kupiti materijal i sašiti haljinu, nije to za zajebanciju!" rekla je. Potom je žurno otišla u obližnju seosku trgovinu mješovite robe koja prodaje i materijal. Kupila je divan ljubičasto-rozni materijal od najfinijeg satena (ili kaj to već je.. nekaj kaj se svjetluca.. po danu i u mraku.. i uvijek.. sklisko i glatko.. ne kužim se u materijale) koji je, rekla joj je prodavačica, univerzalan. Dakle, može biti i za gospodina i za gospođu. Gospođi je proradio kliker "Oh, divno!! To će biti idealno da svojem gospodinu sašijem košulju! Bit ćemo najljepši u svatovima! To je idealan materijal i idealna ideja! Dajte mi cijelu balu, poslužit će i za kasnije, dobrog materijala nikad previše!!" uzbuđeno je kliknula gospođa žutokosa. Odmah po dolasku kući prionula je poslu, kao prava vrijedna Pepeljuga. Šila je i krojila nekoliko dana i sati.. dok nije svanulo jedno jutro, a gospođa žutokosa je brisala i posljednju kap znoja sa čela, te je ponosno i umorno rekla "Ovo je savršena haljina, ovo je savršena košulja, a mi smo savršeni par i bit ćemo najljepši u svatovima!" Potom je odjenula divnu ljubičastu haljinu, zvala gospodina, on je odjenuo ljubičastu košulju, te su se pogledali u ogledalu.. "Divno.. Savršeno.." Oboje su ostali bez riječi.
I ja sam kad sam ih vidjela.
Također možete primijetiti da su The Usklađeni par usklađeni s mojim kul blogom, ili.. možda sam ja usklađena s najvećim svatoFskim kulerima ikada.. hm.. nikad se ne zna..

Gospođa kuma (aka Tirkizna) je odjenula divnu tirkiznu kreaciju jednog domaćeg kreatora iz sela. Imala je i veliku platneno/pletenu torbicu, pardon, torbu s drvenim ručkama (also viđanu na plažama lijepe naše) u koju je komotno mogla staviti i pečeno pile, ako ne i dva koliko je bila velika. Znate, uvijek zna zatrebati velika torba (pogotovo ako ste kuma u svatovima) za slučaj ako.. zatreba velika torba. Frizura je bila djelo jedne domaće umjetnice iz sela, a nazvala ju je (umjetnica frizuru) "E nećeš vjetre lako kroz lak ovaj ti", i tak je i bilo. Frizura je bila podignuta i zategnuta, tvrdoća je bila na zavidnoj razini (armirani beton se može posramiti), ali toliko je blistala da ste mogli pomisliti da vidite svjetlost na kraju tunela. No, ne, ali, ne! To su bile šljokice u kosi koju vjetar ne nosi. Ne može nam ništa ni vjetar ni kiša!! - kliktale su šljokice. Gospođa kuma (aka Tirkizna) je bila toliko ponosna na sebe taj dan, toliko je blistala, bila je tako nasmijana i poskočna da vam se činilo da je to u biti estradna zvijezda koja održava koncert pred vrlomnogobrojnom publikom. Bila je prava kuma, i bila je do kraja. Bravo.

Tko me se još dojmio? hm.. pa svi su me se dojmili, naravno, kako nekog izdvojiti, ne bih željela nikog uvrijediti..
Bile su tu bakice u suknjicama koje nisu mogle sjediti za stolom sa skupljenim nogama (a stolnjaci su bili kratki) pa su svi mogli imati uvid u beskrajnu raskoš međunožja prave zrele žene (jedna je sjedila za stolom tik-tak ispred mene).. Baš divan prizor.. pejzaž.. jedan pogled izmijenio je sve. Hvala ti blože što imam oči.

Bila su tu gospoda koja su bez srama bacala oko (jedno, dva..) ispod stola na moje noge, a i na moju guzu dok plesasmo na podiju (heh, "podij").. jerbo sam bila novo lice, a i (moram skromno priznati) takvo što još nisu vidjeli u životu svome; takvu prirodnu ljepotu, takvu dražesnost, takvu zamamnost i ženstvenu zaobljenost. Ego je dobio topli obrok (a i ja sam, no to je druga priča ;)

Preuzvišeni gospon Velečasni je održao cijelu misu (pričao i pričao i pričao i pričao..), pričao je o tome kako je Isus pretvorio vodu u vino, i rekao "Što je sad poanta ovoga? Poanta je da vina ne smije nestati na stolu, na svadbi! Vode može, ali vina ne." - ali to je rekao bez zajebancije, ozbiljno. Kasnije je došao u svatove da se uvjeri da domaćini ne čine smrtni grijeh - da vina ima na stolovima. Bilo je. Sva sreća.

Svačega je bilo.
Svatovi su bili za pamćenje. Janjetina je bila odlična, kroketi su bili odlični, ćevapi su bili odlični, vino je bilo odlično.. Di ćeš bolje!
A i glupo je u svatovima gdje nemaš koga komentirati, gdje svi nalikuju jedni na druge kao jaje jajetu.. To je tak OUT..

Ovo su bili pravi svatovi.

Ovo su bili THE svatovi.

Booook zlevAnkica boookić!! Joj kak superiška tak sam hepi tak mi je super tvoj blogić i tak je sve sjatko i cakano i tak su svi medeni i fenomenalni!! Prvi put sam sad tu i odmah ti moram reći da ti je super blog! Baš ti je onak, ljubičasto-lila-pink!! Doduše, nisam stigla pročitati ništ kaj si napisala u blogu, ali to uopće nema veze, ja sam tu - to je bitno!! BTW, svi dođite na moj blog, svi mi ostavite komentar!! Ljudi fenomenalni ste, nisam vas stigla čitati jer sam u žurbi, jojte sorite ali bum dok tu zgotovim ovo kaj radim, joj kak je tu super!! Fenomenalan ti je blog, tak mi je tu super da bih mogla ostati do večeri, ali žurim se pa nebum ni čitala kaj si napisala, ma ono, u biti me ni ne zanima, ali ti svakako dođi na moj blog jer imam onaj kaunter koji bilježi svaki posjet, svaki klik, i onda mi se poveća broj svaki put kad me netko klikne, kak je to suuuper!! Isusek!! I onda svaki put dok se ja sama kliknem imam jedan broj više! Zamisli! I mene registrira kao posjetitelja! I ja si mogu sama isto klikati blog da mi bude što veći broj!! Kak je to zakon! Ali, nemrem se načuditi kak ti je super blogić i tak je zakon i fenomenalan!! Al nebum ni puno pisala jer mi se žuri, ali ti svakako dođi kod mene i pročitaj i komentiraj. U biti, ne moraš ni čitati kaj pišem, to uopće nije bitno, samo komentiraj da bude što više komentara jer je to tak super da ti ja nemrem opisati kak je to super! To je super kao što je nešto super - super! Ono, duplo super! Super, fenomenalno, mrak, genijalno!! Samo ti meni komentiraj da si nabijem bar 20 komentara, a poslije tko zna, možda me stave i na cool listu!! Čudni su putovi Gospodnji.. Ja ću ti odgovoriti na svojem blogu, ma ja ću odgovoriti svakome posebno samo da mi bude što više komentara na blogu! To je sad IN, pročitala sam u OK-u i ja to radim jer sam ja skroz kul, još samo da dođem na blog cool listu to bi bilo genijalno! Ljudi moji, pa gdi bi mi bil kraj onda!! Jeeeej!! Idem sad, u žurbi sam, ali pliz dođi na moj blog i komentiraj, daj pliz.. Poosa!! Pooooosa! POoOoOOOOsaaaa!! Pozdrav! Poz..

Update:

Inače sam ovaj post objavila u nedjelju, no međutim bilo kako bilo zbog radi poradi broja na mojem kaunteru, osvježila sam ga. Hau kul iz det!! soooper!!
Poooosa!!

Vozim se ja i ruži mi korsica bokte ko da ima 296 konja s drljačama na asfaltu, i budući da je to majčin majke moje auto naš ponekad moj i njen više njen nego moj, odlučila je majka moja da baš JA moram otići na servis.

Veli majka: Malo ih šarmiraš kaj ti slože još danas.
No, je, majka, malo ih šarmiram, dobro, onak kak ja znam.. zlevankasto, jel? Nema beda.

Al kaj, majka nema noFce jer si je biserka zaboravila novčanik na poslu, pa sam prvo trebala do bankomata da zdignem svoje novčanice, roškant, roškant, ljudi se okreću za menom jebate kaj da ide auto đast merid z limenkama!
A ne ide.
Ja idem.
I korsica.
Ja u korsici.
No, zdigla ja money i odroškantala se do servisa, malo šarmirala vlasnika levo desno, sim tam, pa do kolko delate, pa jel bi mogli to sad meni tu nešto na brzinu sim tam hopa cupa zašaraf zavar zamjen.. i gotovo! Jel bi?
Ma može gospodična! Nema problema!
Odlično, joj kak ste strašni gospon, baš vam fala..

I tak ja nešto iskemijala, došla na red prije nekog ko je već bil tam i ono.. gotovo! Al nisu mi zamerili, malo sam se i tom gosponu nasmiješila, gospon razvezal priču kak se moram bogato udati kaj nebum imala probleme z autom.. i tak.. dobila ja savjete od čovjeka..
"Samo ti mene slušaj"
Je gospon, dobro, bum, fala na savjetima..

Korsica ne roškanče više, tiha kaj vurica, prede kaj mačkica.. milina za voziti. No, dobro, još malo nekaj trokira, kašljuca, zamuckuje, al bu se to sredilo. Još je mlada, pubertet ju lovi, al bu ona dobro. Idem ju sad malo pomaziti i reći da to nije ništ strašno kaj su ju dva stričeka dirala tam dole i vadila i stavljala i još tak nekaj mazala z nečim.. To je ok. To oni i inače rade, to tak ide. Mora se. Znate, mora se. Shvatit će ona. Zna da joj ja ne bih nikad lagala.
Majka je zvala da kaj je bilo, jesam gotova, ovo ono..
Reko, majka ko grom, sve štima. Nije ni skupo bilo.
I tak. Sad se idem rolat s Dragecom, nazovimo ga tako.
Jeeej!

Blog s vama.

Koji sam ja baksuz, jesam vam to već rekla? Nisam? Jesam? Ne znam. Jesam. Nema veze. Rekla vam bum opet, mene to ne jebe.

Išla ja neki dan k.. k.. Dragecu, nazovimo ga tako, i ono, išla ja na bajku.. vozim se ja ko velika, ko da imam dva kotača, ide Ana, ono, jebate ide ko da ima okrugla kotača komada dva koja se vrte ko ono, na biciklu. I tak ja idem i dođem k.. k.. Dragecu, nazovimo ga tako, i skužim da nemam gornji dio trenirke koji se nalazio točno na upravljaču iliti governalu iliti guvernalu ili kak god vi to zovete. E, baš na tome. I nema. Kužiš ti to? Nema. A bio je gornji dio tamo dok sam krenula od sebe u namjeri da stignem do njega. Ono, nema ga. I sad, idem ja kao, da ga nađem, sigurno je tu negdi.. u blizini, iza zavoja.. i tražim ja, tražim.. i nađem ga ono, jebote, 23 kilometra od njegove kuće! No, dobro nije bilo 23 ali bilo je.. onak, kod rotora! Čovječe.. kod kružnog toka!!!! Sama, napuštena, ispuštena, moja majičica, mala siva slatka s kapuljačom.. Trebalo je nekoliko dana da dođe k sebi, da joj objasnim da ju nisam namjerno ostavila, da sam došla po nju čim sam skužila da je nema! A to je, btw, bilo miljama daleko od mjesta pada gornjeg dijela s upravljača mojeg. Na kružnom toku. Kod bolnice. Onak, čovječe. Kak nisam skužila? Nemam pojma. Plovila sam s vjetrom i ne primjetih pad nečujni s upravljača moga. Ali sad smo ponovno združene i spremna je za vrtnju u perilici, da sperem svu nečistoću i zla razna s nje.

Spiking ov baksuzno stanje.. Postavljali smo krovište u goricama (vinograd, za neupućene) nad terasom i naravno, ja se pentrala po krovu, po skelama, po daskama, ono.. ko da sam bršljan ili nekaj kaj se penje. No, nisam pala, ne, ne, ja ko ket imam iznimnu sposobnost ne padanja s visina visokih krovnih. Uglavnom, while je otac moj bio na krovištu i zabijao neki čavao u neko tamo drvo, letvicu neku drvenu, neki biser je ostavio čekić (pravi, metalni, teški, s gumenom, crvenom drškom i rupicama) na nekoj krovnoj gredi i hopa cupa.. ja baš jela zlevanku (kuruznu) i opa! Cap cap! Ode čekić (uslijed vibriranja cijele drvene konstrukcije jerbo otac moj ima tešku ruku kojom može zatresti drvenu konstrukciju while zabija čavao) na moje koljeno. Od cijele ogromne krovne konstrukcije, od sedamstošezdesetdevetjebenih letvica čekić je bio TOČNO/BAŠ/UPRAVO na gredi iznad mene. Čudno? Ne, ne, to je sasvim normalno i logično. Murphy mi je stric, kak mi se čini. Ili neki krvni srodnik, bliži. Blože moj, pa nebu valjda teški metalni čekić opal na drugu stranu ili kraj mene, ne, ne! Čekić IMA DA PADNE točno na mene! I ostavi trag, o da. Podsjetnik na dane rada, na dane pokrovljavanja terase. Zato sad imam koljeno ljubičasto s nijansama plavog, a uskoro i zelenog i malo žutog. Lijepe duZine boje na koljenu mome.. Takvu, ali malo veću, sam imala i prošle godine na nadlaktici, as the slika shows. Promijenila je desetak boja, blože moj, pa to je zlevAnkina crnjavka, nemre to biti samo jedne boje, ne, ne! Tamno crvena, plava, ljubičasta, zelena, žuta, smeđa, pick a colour! Imah ih sve! I to ne u tri, ne u dvije, već u samo JEDNOJ modrici/crnjavki/masnici. Ovo na koljenu je i hematom, o da, majka moja kazala meni da jest. Tak da, ono, imam i to. Ah, baš sam sretna, sve me hoće!

E ste znali da je moje baksuzno stanje prenosivo? Niste? E pa je. Prenosivo kao što je flu prenosiva! Prenosi se slinom, spermom (koju nemam, trenutno) kihanjem, kašljem, ručnikom, paradajzom, čokoladnim mlijekom i tak.. dodirom isto. Tak sam ja prenijela malo baksuznog stanja, svojeg, jelte, Dragecu, nazovimo ga tako. I tak si je on neki dan, točnije jučer u 10h (a ne u 11 kak je rekel doktorici, ja znam jer sam zvala majku svoju i piše da sam ju zvala u 10:12, tak da znaš, Dragec) e da, tak si je on jučer lepo skoro odrezal palca. Ono, kaj će mu, ima komada 4 pa ono, "idem ja rezat jabuke i ono malo hopa cupa da vidim jel štima ono tetanus cjepivo kaj sam dobil prije 12 godina, idem malo rezuckati palca. Nemam pametnijeg posla." I tak si je on, frajer, cvaknul prsta. A kao "ja se nikad ne porežem, ja sam savršen" aha, moju lepu kitu se ne porežeš. I onda smo to malo porakijali (al samo izvana) i posipali Bivacinom i zamotah ja njemu.. ali ipak je otišel (smo otišli) lijepo laganini do bolnice pa su mu tete zašile. I sad ima zamotanoga i zašitoga palca. Lijevog. Ručnog.
Kaj da vam velim, nije se dobro s menom družiti, baksuzno stanje je prenosivo kao što je prenosiva neka druga zarazna bolest. Koja god.

Dosta o meni, lec tok abaut mi nau :)

Blog s vama

Živio! (tak se na slovenščini kaže Bok! aha, aha, turisti su tu s razlogom!)

Znam, znam, prava sam bič i tak svi ti lijepi nazivi i izvedenice raznih riječi, majka i pas u bludnim radnjama end sou on.. kaj se nisam, jelte, javila da odlazim i da vas ostavljam same, samcijate u društvu još nekoliko aktivnih blogova (negdje oko cca otprilike približno 31412-ak blogova) ali što ćeš.. takav je život.

Eto, dragi moji i predragi, danas sam se (opet) vratila s mora..
Bila ja (opet) u Barbarigi (tj. Betigi) i bilo je baš kul.
Naravno, ja kao deklarirani baksuz, imala sam pehova kao namještenih, ali, oh ne, oni NISU bili namješteni, ne, ne! Oni bijaše slučajni, nenamjerni, neplanirani i nadasve neželjeni.
Dakle, da počnem..

Sve se dogodilo vrlo brzo (kako kaže puž).
Poziv za odlazak na sea sam primila u srijedu, tek nekoliko dana (točnije jedan dan, čak čitavi četvrtak!) prije polaska. Dobro, nije bed, ne treba meni puno za staviti četkicu za zube i kupaći u torbu, ALI kaj s nogama?!? To se mora skrčiti, ta šuma, berek, park prirode "Dlakavi Dvonožac"..
Budući da ja sve radim u zadnji čas, borba s dlačicama počela je u petak oko 18h. Ajde, uzimam u desnu ruku epilator marke Filips i krećem.. drrrrrrrrrrrr.. Osjećam kako mi krupne kapljice znoja probijaju kroz glatko čelo.. kapaju po uzdignutim grudama rodnim i kao da viču.. no, zanesoh se.. gdje stadoh? Aha, da.. Dakle, drrrrrrrr po dlačicama kadli zvoni mobilni aparat kraće zvan mobitel.

Halo? – čuje se mili glasić, moj.
E bok, mi dođemo za 15 minuta, ok? – javlja pozivateljica koja me pozvala na more.
Eeerrrmmm, ok. – zbunjeno odgovaram gledajući u glatku lijevu nogu i dlakama obraslu desnu.

Znajući da se još nisam do kraja spakirala, a trenutno sjedim gola (onda sam sjedila, ne sad sad) i rješavam kritično područje, isključila sam epilator i spremila ga u torbu misleći Ma tam ima struje, dok dođemo bum si ju tam očerupala, nema frks. Mene to iovak ionak ne jebe.
Čekam ja, čekam.. prođe 15 minuta, prođe 16.. prođe 27, 34.. nema nikoga.. Jebote, nisu me valjda zaboravili? Pa nisu. Valjda. Već sam si mogla srediti desnu nogu! Al kaj ako dođu, a ja drrrrrrrrr.. ne bi bilo u redu. Ili.. da idem? Sad počnem, možda ne dođu.. Ili ne? Ma, idem. Ne, sigurno budu sad došli. Već sam si mogla, gle kak ih dugo nema. Idem. A fak, došli su. – razgovor mene sa mnom.

Kak ste mogli zaključiti, otišla sam na more s jednom dlakavom nogom.
Dobro, nije bed, kolko ljudi je dlakavo.. a moja leg ni nije nekaj baš tak strašno. Zapravo je baš slatka i simpatična. Naravno.

Vozimo se mi, vozimo.. od moje kuće do prvog dućana (vozaču je nešto trebalo iz njega) kadli meni moja trajnožareća lampica zasvijetli malo jače no inače..
VINO!!
Jebotesedammekanihgovananauzavrelomasfaltu pa vino sam ostavila doma!! Domaće (moje) crno vinčeko! Na stepenicama! Vidim ga u glavi kak usamljeno čami u tami! Ne, neee, neeeee!!
Panično zovem majku svoju..

Halo? – majka se zbunjeno javlja misleći Pa još nije ni otišla, a već me zove?
Majkaaaa!! Vino sam doma zaboravilaaaa!! Molim teee dopeljaj ga do dućanaaa!! – mirno joj objašnjavam situaciju.
Dobro. – majka oduševljeno odgovara.

Dobro je, vino je na sigurnom, sve je ok.. Nabrajam u glavi jel sam sve uzela.. jesam. Dobro je.

Dođemo na more.. bil je mrak. Ajde dobro, nebum si ju danas, bum si ju sutra ujutro. Nogu, that is. Otuširah se u ledenoj vodi i hrk hrk.

Juto svanulo, nos – zaštopan. Jednoručno bez gledanja tražim kapi za nos po torbi.. Našla sam – oštru britvicu.. koja mi je elegantno prerezala nokat na pola. A baš sam si mislila dal da uzmem onu sa zaštitnom plastikom. Hm.. da.. nisam. A trebala sam. No, nema veze, sve je to slana voda izgrizla i zaliječila. Divota jedna.

Jutro još uvijek traje, striček Štef izgovara:

Je cure, nema dosta struje za frižider ni za peglu ni za fen (ja ne koristim nikakva pomoćna strujna pomagala na moru osim žarulje i frižidera, nek se zna – btw) ni za ništ osim svetla (solarno)
Haha, baš duhovito striček Štef, ajde vi lepo zaštekajte te kableke da si ja nogu sredim. – kazoh ja osobno, misleći da se šali on osobno.
Nema.
Kak nema?
Pa lepo, evo, nema.
?? !? !?!?!?!??!? – ovako je izgledao izraz mojeg lica.

Na kraju je struju posudil od suseda da si ja popukam dlačice, maje maje sjatke djakice na nogici. Sve ok. Imale smo frižidera: susjedova struja + naš kabel. Funkcionira.

Kupih vodu litara 5 i stavih je u zamrzivač iznad frižidera.. zamrznula se voda.. i gle čuda! Malo se raširila i više ju nismo mogle izvaditi! Jupi. Kak je to super i kul.

E, da.. haha, duhovito.. Strahota. Uzele smo tunu u onim malim okruglim limenkama i, haha, nismo, haha, uzele otvarač. Haha. Umirem. Haha. Da, i tam nam je bilo smiješno, strahota, nismo k sebi mogle dojti kak smo se strašno smijale. No, takve male konzervice nas, velike djevojke, ne mogu spriječiti da ih pojedemo. Snašle smo se i sve ih pojele. Nema s nama zajebancije.

Gledatelji na plaži (slučajni i stalni), upucavatelji s kultnim "Cure, odakle ste? Se možemo upoznati?" itd.. No, nas to nije zanimalo. Mi smo se predale moru.. i suncu.. i kremicama.. uljima.. na plaži.. gotovo gole.. nauljene.. kao ribe spremne za pečenje. More, sol, sunce, plaža.. ah..
Prvo smo bile nas 4, a nekoliko dana kasnije su došle još 2.. sveukupno 12 komada lijepih, mladih, čvrstih, nauljenih, svjetlucavih sisa na okupu.

Milina, kaj da vam pričam..