Marketing
Baksuzno stanje strikes again
Koji sam ja baksuz, jesam vam to već rekla? Nisam? Jesam? Ne znam. Jesam. Nema veze. Rekla vam bum opet, mene to ne jebe.
Išla ja neki dan k.. k.. Dragecu, nazovimo ga tako, i ono, išla ja na bajku.. vozim se ja ko velika, ko da imam dva kotača, ide Ana, ono, jebate ide ko da ima okrugla kotača komada dva koja se vrte ko ono, na biciklu. I tak ja idem i dođem k.. k.. Dragecu, nazovimo ga tako, i skužim da nemam gornji dio trenirke koji se nalazio točno na upravljaču iliti governalu iliti guvernalu ili kak god vi to zovete. E, baš na tome. I nema. Kužiš ti to? Nema. A bio je gornji dio tamo dok sam krenula od sebe u namjeri da stignem do njega. Ono, nema ga. I sad, idem ja kao, da ga nađem, sigurno je tu negdi.. u blizini, iza zavoja.. i tražim ja, tražim.. i nađem ga ono, jebote, 23 kilometra od njegove kuće! No, dobro nije bilo 23 ali bilo je.. onak, kod rotora! Čovječe.. kod kružnog toka!!!! Sama, napuštena, ispuštena, moja majičica, mala siva slatka s kapuljačom.. Trebalo je nekoliko dana da dođe k sebi, da joj objasnim da ju nisam namjerno ostavila, da sam došla po nju čim sam skužila da je nema! A to je, btw, bilo miljama daleko od mjesta pada gornjeg dijela s upravljača mojeg. Na kružnom toku. Kod bolnice. Onak, čovječe. Kak nisam skužila? Nemam pojma. Plovila sam s vjetrom i ne primjetih pad nečujni s upravljača moga. Ali sad smo ponovno združene i spremna je za vrtnju u perilici, da sperem svu nečistoću i zla razna s nje.
Spiking ov baksuzno stanje.. Postavljali smo krovište u goricama (vinograd, za neupućene) nad terasom i naravno, ja se pentrala po krovu, po skelama, po daskama, ono.. ko da sam bršljan ili nekaj kaj se penje. No, nisam pala, ne, ne, ja ko ket imam iznimnu sposobnost ne padanja s visina visokih krovnih. Uglavnom, while je otac moj bio na krovištu i zabijao neki čavao u neko tamo drvo, letvicu neku drvenu, neki biser je ostavio čekić (pravi, metalni, teški, s gumenom, crvenom drškom i rupicama) na nekoj krovnoj gredi i hopa cupa.. ja baš jela zlevanku (kuruznu) i opa! Cap cap! Ode čekić (uslijed vibriranja cijele drvene konstrukcije jerbo otac moj ima tešku ruku kojom može zatresti drvenu konstrukciju while zabija čavao) na moje koljeno. Od cijele ogromne krovne konstrukcije, od sedamstošezdesetdevetjebenih letvica čekić je bio TOČNO/BAŠ/UPRAVO na gredi iznad mene. Čudno? Ne, ne, to je sasvim normalno i logično. Murphy mi je stric, kak mi se čini. Ili neki krvni srodnik, bliži. Blože moj, pa nebu valjda teški metalni čekić opal na drugu stranu ili kraj mene, ne, ne! Čekić IMA DA PADNE točno na mene! I ostavi trag, o da. Podsjetnik na dane rada, na dane pokrovljavanja terase. Zato sad imam koljeno ljubičasto s nijansama plavog, a uskoro i zelenog i malo žutog. Lijepe duZine boje na koljenu mome.. Takvu, ali malo veću, sam imala i prošle godine na nadlaktici, as the slika shows. Promijenila je desetak boja, blože moj, pa to je zlevAnkina crnjavka, nemre to biti samo jedne boje, ne, ne! Tamno crvena, plava, ljubičasta, zelena, žuta, smeđa, pick a colour! Imah ih sve! I to ne u tri, ne u dvije, već u samo JEDNOJ modrici/crnjavki/masnici. Ovo na koljenu je i hematom, o da, majka moja kazala meni da jest. Tak da, ono, imam i to. Ah, baš sam sretna, sve me hoće!
E ste znali da je moje baksuzno stanje prenosivo? Niste? E pa je. Prenosivo kao što je flu prenosiva! Prenosi se slinom, spermom (koju nemam, trenutno) kihanjem, kašljem, ručnikom, paradajzom, čokoladnim mlijekom i tak.. dodirom isto. Tak sam ja prenijela malo baksuznog stanja, svojeg, jelte, Dragecu, nazovimo ga tako. I tak si je on neki dan, točnije jučer u 10h (a ne u 11 kak je rekel doktorici, ja znam jer sam zvala majku svoju i piše da sam ju zvala u 10:12, tak da znaš, Dragec) e da, tak si je on jučer lepo skoro odrezal palca. Ono, kaj će mu, ima komada 4 pa ono, "idem ja rezat jabuke i ono malo hopa cupa da vidim jel štima ono tetanus cjepivo kaj sam dobil prije 12 godina, idem malo rezuckati palca. Nemam pametnijeg posla." I tak si je on, frajer, cvaknul prsta. A kao "ja se nikad ne porežem, ja sam savršen" aha, moju lepu kitu se ne porežeš. I onda smo to malo porakijali (al samo izvana) i posipali Bivacinom i zamotah ja njemu.. ali ipak je otišel (smo otišli) lijepo laganini do bolnice pa su mu tete zašile. I sad ima zamotanoga i zašitoga palca. Lijevog. Ručnog.
Kaj da vam velim, nije se dobro s menom družiti, baksuzno stanje je prenosivo kao što je prenosiva neka druga zarazna bolest. Koja god.
Dosta o meni, lec tok abaut mi nau :)
Blog s vama
Post je objavljen 15.08.2005. u 11:50 sati.