z.l.e.v.A.n.k.a.

Danas (ne kada postajem pionir, ja to već jesam) je dan..
Danas je Dan. Koji, pitate se? Pitate me? Reći ću vam, da pročitate. Jer se očima sluša, a ušima gleda (FYI).

Dakle, danas je moj imendan!
Tako je, tako je, hvala, hvala..
Znam da ste tjednima čekali iščekivali ovaj dan, znam da ste si ispisali cijeli samoljepivi blok i poizlijepljivali ga po cijeloj kući ili prostoru u kojem boravite, ili ne.. Znam. No, da vam sav taj trud i muka, te neizbrojive brojne količine malih sticky papirića ne odu u smeće zabezveze, odlučih vam dati priliku da mi čestitate moj imendan.

Dakle, da vas podsjetim, danas je Ana nešto dan..

Jučer me NEKI LJUD KOJI ĆE SE PREPOZNATI U OVOME OPISU želio zbuniti i nagnati na misao da mi je imendan jučer, ali ne! Znam ja.. Nisam, u biti, znala da je danas Dan, ali čim je mobitel počeo pi-pip-ati znala sam da je nešto. U trenutku kad sam pročitala "Ančice, sretan ti imendan dan koji je danas!" odmah je moje oko poslalo podražaj drugome oku mojemu oku i oka dva zaključila da je najbolje proslijediti taj isti podražaj mozgu mojemu, a kad tamo mozak moj reče "Ovo mora da je istina! Ova poruka mora da znači nešto. Samo, što?" Razmislio je žustro i promislio gusto i tada, kao mali Baltazar, došao do mat žarulje koja je zasvijetlila svojim divnim mat svjetlom i najednom se stvorila svjetlost iznad moje glave smeđe. Brown. Tada, da, da, baš u tome trenutku (to se sve, BTW, dogodilo u djeliću sekunde, iako izgleda da je trajalo for ejđiz, ali nije) moj mozak je uskliknuo kao što malo dijete usklikne i klikne, kliče i ushićeno krikne kada kakač njegov mali buci buci bu u kahlici završi naglo i nenadano, skroz spontano.. dakle, uskliknuo je maj brejn "O blože moj blože! Danas je Taj dan! Danas je maloj z.l.e.v.A.n.k.a.-i imendan! Te poruke mora da to znače." veli kao veli kaže mozak moj kaže veli reče.
Da, da.. tak vam je to..

E, moram spomenuti majku svoju jedinu. Nisam dugo. Kaj se tiče imendana, vezano.

Jedna weird situacija, moram ju spomenuti.
Dakle, znate kak sam ja ono obično sam ja gola po kući, onak, hodam ja i tak svašta, šetam, trčim po stepenicama, igram se i tak sve, no, e.. znači ja sam tak došla doma i ono, rutina, skinem se ja sim tam.. i ono kao majka ulazi u haus, e sad još i prije nego je ona moja majka jelte ušla, kaže viče majka kaže
"Anaaaa! Anaaa! Di siiii? Sretan ti imendaaaan!"
Moje grlo izustilo zvuk zvan glas i kaže grlo moje glas kaže majci odgovori
"Majka moja majko evo me ovdje sam ja sam tu gore."
Eh, pitate se sigurno Ali z.l.e.v.A.n.k.a.-o gdje li je gdje je ta weird sičjuejšn? Pobogu.
Ovdje. Sad će. Pratite me pozorno.
Ja naga, ko od majke rođena ležim na krevetu.
Ulazi majka moja koja me rodila, obučena tj. nije obučena za biti majka već je odjevena kao i sav narod koji ide ide po cesti ide.
Ušla je.
Čestita mi imendan.
Ja još uvijek naga.
Ležim.
Majka ne posustaje pri pogledu na mene ko od majke rođenu.
Majka spušta poljubac svoj na obraz lijevi moj.
Ja još uvijek naga.
Majka vadi iz veće plastične vrećice manju papirnatu vrećicu iz koje vadi sladoled vanilija-lješnjak, te me daruje.
Zatim vadi iz iste veće plastične vrećice manju plastičnu vrećicu ispunjenu s nekoliko glatkih zrelih nektarina, te me daruje.
Nakon toga izvlači zadnji dar, poklon za mene (koja sam još uvijek naga) moju omiljenu čokoladu naziva Kinder Chocolate, te mi ju stavlja na jastuk, i misleći da nisam vidjela, glasom svojim podebljava ovaj čin, te prozbori ovako
"O kćeri, kojoj je imendan dan danas, evo ovo je tvoja omiljena čokolada, izvoli, kćeri moja, potomče moj, potomice moja nek ti bude uslast ova čokolada za djecu iako nisi žena, a nisi ni dijete bliže ti se tridesete još ne."
(uz, naravno, moju pjesničku slobodu preinake citata koji zapravo to nije sad na kraju al mene to ne jebe).
Sad mi na pamet pada samo jedna rečenica, a to je: Jebote što sam poetetetski nastrojena to nije istina.

I još za kraj..

Znam da me tražite na Freš listi, ali nema me tamo – za ove neupućene.
Znam da me tražite na Olmoust kul listi, ali nema me tamo – za ove neupućene.
Znam da me ne tražite na Kul listi, ali tamo sam – za ove neupućene.

Dakle, čestitke i za to molim. Hvala.

Idem sada odoh ja malo jesti jerbo sam gladna. Do sad sam se gladila, no nije pomoglo. Oni koji vam kažu na vaše Gladna sam – pogladi se, LAŽU! Lagatelji jedni lagateljni. Nije istina. Ne pomaže glađenje. Pomaže hrana. Idem ja sada polako hranu malo u usta ono kak to ide, znate. Staviš malo, prožvačeš, malo sline hopa cupa, pa opet malo žvakanje ubaciš, pa laganini malo progutaš, žvak žvak, gut gut.. i ono.. jedeš ko veliki.

Idem.
Odoh.

Blog s vama.

Kaže meni krvna srodnica, o, kaže, dođi ti na ovu stranu, da vidiš kako je tu, a ja idem na onu stranu da vidim kako je tebi tamo na onoj strani bilo prije nego kaj si došla na ovu stranu ovdje jer meni na ovoj strani nije bilo baš dobro, pa hoću vidjeti kak je tebi tu jer meni nije dobro, kaže meni krvna srodnica. Gledam jednim okom ja gledam onu stranu i sve si nešto mislim kako nije pametno prelaziti tamo jer je meni sasvim u redu na ovoj strani pa zakaj bi onda išla na drugu stranu ako je na prvoj strani ou kej. Kaže još meni srodnica krvna, veli, ne idi kćeri (nije mi majka) o kćeri nemoja na sunce bez svježe brokule u džepu, da da, točno je tako rekla! Kažem ja, neću nemajko. Kaže ona dobro. I onda ja kazoh da je ou kej. Da, to sam rekla ja njoj, naglas sam joj rekla. Kaže ona, brokulu nemoj zaboraviti! I tak..
Poslije je bilo oblačno pa sam izvadila brokulu. Jer, znate, dok pada kiša ne smije se imati brokula u džepu (lijevom, stražnjem) jer je to nesreća. Veeelika nesreća! Može ti se, ne znam, može ti se dogoditi nešto nesretno ako staviš ili ako ostaviš brokulu u džepu lijevom, stražnjem da stoji u džepu dok je oblačno i kiša pada. Joj, jedna meni bliska i draga osoba (od sestričninog brata mamine jedine sestre muževe mame starije unuke jedina sestra) je jednom stavila brokulu u džep kad je sunčano bilo i najednom se naoblačilo, nitko se snašao nije! Kažem ja vama, svi su se šokirali kad je najedamput došao oblak ničim izazvan i sakrio sunca zrake, sakrio on, koje grijaše nas male pod velikim nebom i pokrio je tako sunce žuto i sunce je nestalo iza oblaka crnih oblaka je nestalo zlaćano sunce i nestale su sunca zrake. Odjedamput! I tako je njoj ostala brokula u džepu (lijevom, stražnjem), a bilo je oblačno, a to se ne smije imati u džepu dok je oblačno! Joj, i onda je imala proljev taj dan i tak..

Sorite svi kaj me nema dugi niz vremena na kvadrat, ali jebiga. Dok položiš zadnji ispit nekak te alkohol zeme (ne mene) i svi bi se s tobom razgovarali i dotakli te jer, blože moj, nema više škole.. Tak da.. ja sam atrakcija!
Što podsjeća na priču koja slijedi.
Dakle, znate kak ja jaaako volim Iskon i njihove vijesti.. e, pa uz tu veeeliku ljubav dolaze i neka saznanja i veselje ko u malog gnua.

Jutro je bilo ko i svako drugo, možda mi je lijevi nos bio malo više zaštopan.. nebitno.
Sou, jutro ko i svako drugo do sad, dođem ja, sjednem jelte, pred komp, na stolac sam sjela, i kliknem na izvorište zabave i razonode.
Nešto veveve pika Iskon pika haer, kak bi Janez i Mojca rekli.
Otvori se..

Znate onu priču koju vam je baka uvijek pričala "Ako prođeš ispod duge, postat ćeš muško." E pa, dragi moji, to je istinita priča! Znam, ne vjerujete mi, ali to je istina for real. Živa ili mrtva, ali jest. Iako ova priča nema veze s dugom..
Naletjeh ja tako na priču o istinitom događaju napisanu, vrlo bliska pričama onih divnih ljudi u onim krasnim bijelim košuljama što se vežu na leđima.
Priča kaže da je broj 21 koban za vaše genitalije.
Jeste li to znali? Niste li, pretpostavljam. Ja nisam li. Ali sad znam li.
Sva sreća, meni se to nije dogodilo u kobnoj godini, a ni u onima koje nisu kobne.
Zato vi mlađi od 21, beware!

Jedna mala djevojčica iz Burme godinama je molila, kumila, preklinjala
"O dragi Buda, ham ham ham, daj mi da ga imam, o daj daj, samo malo mi daj.."
Buda je to slušao i slušao godinama.. sve dok mu se jednog jutra, 21. lipnja, nije popela na, kak bi mi rekli ovak laički i prostački, kurac i sijevnule mu munje iz očiju, iz prsta poteko grom.. napeta situacija kao obrazi Nevena Ciganovića.
Nakon Buda-groma koji ju je pogodio baš u nezgodno, za nju zgodno, mjesto.. izrastao joj je, ljudi moji - penis.
Bilo bi joj nezgodno mjesto da je recimo grom pogodio njeno čelo jer bi onda izgledala kao tenk i bila opasna za okolinu.
Ta nekoć-djevojka je inače prodavačica pilića, što je vrlo bitna informacija pa čak i upozorenje svim prodavačima pilića jer se pokazalo (statistički) da je to posao s najvećom vjerojatnosti da će ti na klitorisu izrasti penis.

Inače bi to bila super stvarca, jebote onak, imaš i tučak i prašnike, hau kul iz det! No, ne bi bilo dobro jerbo ne može ona sebe sad, jelte.. znate.. oprašivati.. Ne bi bilo u redu. Djeca bi joj bila prebliski rođaci.
Taj se događaj s penisom dogodio u noći punog mjeseca 21.6. (primjećujete da se opet radi o broju 21 koji je, kako napisah, koban za genitalije). Pretpostavljam da joj je izrastao u jednoj noći. Samo, nisu napisali koliko sati je spavala, jer blože moj, nije isto ako ti izraste genitalni štapić u satičetrdesetosam minuta, ili u 17 sati snova. Ovaj prvi stick bi mogao biti nedovoljno razvijen, slabašan, sklon frakturama i nedizanju, spajn mu može zadobiti ozbiljna iskrivljenja.

No, vratimo se priči s Iskona.
Djevojka, koja se zove Thin Sandar ali će promijeniti svoje izrazito žensko ime u pravo muško, Than Sein, rekla je za medije:
"Jednog jutra, nakon noći punog mjeseca 21. lipnja, primijetila sam da moja stvar (spolni organ) nije ista kao prije. I moje grudi su nestale. Pozvala sam mamu i tatu i sve im to pokazala. Bilo je vrlo čudno".
Ne znam zašto joj je bilo čudno. No, bitno je da je prvo pokazala roditeljima jer oni uvijek znaju što učiniti u kriznim situacijama. Bravo Thin! Jedan nula za tebe. Pretpostavljam da su se grudi samo spustile nekoliko katova niže i sad se zovu bradavičasti testisi.

Ta mila nekoć-djevojka (n-d) je postala prava atrakcija zbog svojeg penisa i sad ju svakodnevno pohodi tisuće zabezeknutih seljana i hodočasnika da bi vidjeli na svoja oka dva to čudo božje. Svaki se dan u pagodi Aung Mjaj Thar Jar okupi preko 400 ljudi koji čekaju šansu da dodirnu ili čak porazgovaraju s Thin Sandar.

On/a je u biti postala njihova Julia! Samo što ju ne dotakne svaki znatiželjnik za grud njenu desnu ili lijevu već za penis, te zatim zamisli želju while držeći mlad penis. Samo, držači penisa sleš željači želja moraju biti oprezni i nježni, te prilagoditi svoj stisak da se penis ne bi uplašio pa kao kornjača malena plaha natrag uvukao svoju glavu u oklop.
Svakodnevno ljudi kliču pred njenim balkonom:
"O djevojko nekoć bila, izađi deder da te vidimo, daj nam da ga vidimo, daj da ga dotaknemo! Deder pobogu nekoć-djevojko štrcni malo i na nas da postanemo muškarci!"
I nekoć-djevojka izlazi na balkon, gleda okupljenu svjetinu, osjeća se kao prava Miss Sarajevo i već pregovara s U2 o novoj pjesmi. Ona je glavna atrakcija, ko je jači od nje? Niko! Eto tko. Ali on živi u drugom selu.
Thin Sandar povremeno izađe van iz pagode pred uzbuđene posjetitelje, rukuje se s njima i poželi im sve najbolje. On/a se bavi čeriti wrkom kao što vidimo. Udovoljava običnim smrtnicima s jednim spolovilom tako da im dopusti da ju dodirnu, izađe na balkon i mahne, nasmije se, rukuje se s njima.. To puno znači nekome tko ima samo klitoris. Znate, nije to mala stvar. Mislim, jest manja od penisa, ali ima potencijala.
No, postoje i skeptici koji ne žele biti imenovani, pa zbog toga ostaju neimenovani:
"Zasad ne možemo sa sigurnošću reći je li zaista pretrpjela naglu promjenu spola", rekao je neimenovani gradski dužnosnik.
To rulja ne prihvaća, oni to poriču i odbacuju mogućnost da nekoć-djevojci nije izrastao penis umjesto klitorisa i poistovjećuju se s jadnom n-d te joj žele sreću i zdravlje, rodni vrt i puno redi-mejd grincajga.
Ovaj isti neimenovani gradski dužnosnik je rekao za tu neuobičajenu izraslinu:
"To ćemo potvrditi kad dobijemo izvještaj, premda su neki medicinski pregledi već pokazali da je ona zapravo pravi muškarac."

Dakle, sve one molitve upućene Budi su bile učinkovite, a ljudi se poistovjećuju s nekoć-djevojkom i čak žele njenu sudbinu, njeno jutro nakon 21. lipnja!
"Nikad nisam čula za tako nešto, pa sam došla vidjeti. Da nisam udana, i ja bih također željela postati muškarac", rekla je jedna od hodočasnica, kućanica Thandar Vin, reporterima France-Pressea.
E jebemu, da barem nije udana.. Al ovako, tko zna ko bi bio muškarac u njihovoj kući.

Kaže nekoć-djevojka da čvrsto vjeruje da je transformirana i da bi sada najviše voljela jedan dio života provesti kao redovnik u kontemplaciji prije nego se oženi i zasnuje obitelj. Nekak si mislim da će dobro oženiti nekog nakon što se vjenčaju, if ju nou wadaj min.. Ali ne vjerujem da stvarno prvo želi ići u redovnike.. Mislim da bi radije posvetila neko vrijeme sebi i penisu, međusobnom druženju, bonding kak bi to Ameri rekli. Jer, fejsit, to je muj bitno za dobre odnose. Treba se pozdraviti, dobro jutro, dobro jutro, kak ste, odlično vi, ide ide svaki dan sve jači; rukovati se, malo porazgovarati o planovima za budućnost, ciljevima, željama, preferencijama.. Znate.

Nakon čitanja teksta u mojoj glavi stvorilo se pitanje..
Što bi bilo da se ta djevojčica rodila s penisom (ta se pojava zove dječak, jelte) i 21.6. da joj se penis pretvorio u klitoris, vaginu, maternicu, sve kaj se nalazi u podnožju Dinare? Što bi bilo? Bi li se on uvukao i tako otvorio prolaz? Bi li se osušio i otpao? Bi li eksplodirao? Bi li, bi li, Sport Billy?
Ne znam.
Sad ću opet noćima razmišljati o tome.. buditi se vrišteći, u znoju.. premorena morama, snovima i bludnim slikama bluda i bludničenja s bludnicima.

Pomoz'te!

(na slici nije ona, ali sličan slučaj jedne gospođice s Kamčatke)

Danas sam bila kod bake, bilo je prošćenje (ne znam kak se kod vas veli za prošćenje, kod nas se veli prošćenje za prošćenje) i tak.. Kupila sam si tri crvene lizaljke. Gode mi vrlo kad ih ližem i kad mi se tope u ustima jako kad se sporo tope. Godi mi ko dreku kukuruz i grah. I tak.. Jeli smo odojka. Ne volim jesti odojka. Volim malu slatku janjad i male zečiće slatke preslatke. To volim. Ali odojak je sav neki.. hladan i distanciran, ko da mu je mrsko kaj je na stolu. A trebao bi biti počašćen kaj je glavno jelo! I tak.. Malo sam jela.. Ali moja baka je bila glavna frajerica u selu, ou jes! Znate zašto? Reći ću vam zašto nakon reklama.
Reklame.
Evo me ponovno! Sad ću vam reći zašto je od sestrine sestrične maminog muža šogorice svekrva bila glavna frajerica u selu. Kao što ne znate ona ima kuću tik-tak 2 kalorije kraj crkve (glavne i jedine u selu malom njenom selu malom rodnom) s lijeve strane, ako gledate u crkvu i stojite recimo na cesti. E, ona ima, dakle, kućicu svoju u centru sela, a budući da su štandovi, gverc, lizaljke i pištolji raštrkani po cesti kraj i oko crkve, na žarištu događaja, momci izdašni meki i rahli su odlučili da će postaviti ringišpil i vlakić u njeno dvorište! Zamislite vi koja je to čast! Svi iz sela će doći baš u Njeno dvorište i stati na drek Njenih kokoši! Čovječe, ne znam kak se bu oporavila od toga. Nadam se samo da se nebu umislila i postala neka kao krema, jet-set Imbriovca, sela njenog malog rodnog njenog sela. Ona je inače starješina tamo, 1922. godište still vitalna i prisebna, hoda bez štaka i pomagala raznih, vidi na oka oba, koordinacija i usklađenost ruku i nogu joj je odlična, ravnoteža ju malo jebe na kosini ili ak se naglo digne, preciznost je s godinama postala automatizirana (pogađanje otpadaka od ručka u kantu za ščavu), eksplozivna joj je snaga, priznajem, sjebana totalno ali je zato repetitivna snaga očnih kapaka ko u mlade djevojke! Antropometrijske karakteristike - težina i visina su u dobrom omjeru. Divna je ta žena, naprosto divna. Genetski sam od nje naslijedila ono najvažnije - ime. Usavršila je sposobnost pečenja rakije pa to i čini u slobodno vrijeme. Baka nema muža (pokoj mu duši) pa možete slati pisma, ali obavezno priložite sliku jer ona žena vrlo istančanog ukusa. Možete slati i zamolbe da vas primi u svoju rezidenciju ako i Vi želite biti dio jet-seta. Ionak joj je preko dana glavna zanimacija kako muhotuckalicom kvalitetno ubiti muhu da se ne razdrisne po stolu. Divan je život na selu, u centru.
Na slici, kraj crkve s lijeve strane možete vidjeti krov koša moje bake i sušionu za kobasice. Ovo veliko stablo je lipa koja je during puhanja vjetrića oplodila stablo platane koje se nalazi u fejms dvorištu i sad iz naše platane raste lipa. Divno.

Eto, kako vrijeme trči, došao je kraj našem druženju.. Ali ovo nije the kraj našeg druženja. Naše druženje nema kraja. Ja sam tu za vas 24/7 i možete me čitati u svako doba dana i/ili noći.
Budite ovdje i sutra ;)

blog s vama

Ljudi moji dragi i predragi.. ovo je službeno priopćenje.. ja, z.l.e.v.A.n.k.a., ja osobno, glavom i sisom.. sam danas.. 7.7.2005.. petak (isprike svima koji su skužili moj lapsus calami, nije petak već četvrtak.. ah.. kazoh vam da sam hepi hipos..).. položila.. zadnji.. madafaking.. ispit..
Nema više..
Gone..
Još mi preostaje diploma..
Diplomski je napisan.. no, još žudi za malim nadopunama i preinakama i seruckanjem koje ću danas, noćas, sutros činiti i činiti i činiti..

Toliko sam sretna i presretna, beskrajno.. toliko da ne mogu pronaći uskličnik (!) i derfor ga ne pišem na kraju rečenica koje su zapravo usklične.. da, jesu.. usklične.. rečenice su ove.. moje.. usklične..

Kaj se donosi na obranu? Cvijeće? Bačva vina? Pokloni? Tacne s nekom hranom? Tri člana komisije budu..

Ja najradije ne bih ništ. Sve sam si sama napravila, ništ oni, zakaj bi im kupovala nekaj? pih.


Sad odoh.. nadopunjivati diplomski.. da ga mogu uvesti/uvezati/nešto s koricama u tiskarnici u ponedjeljak.

Eto..

blog s vama


(Mario, hvala na figama ;)

Dosta mi je apstinencije. Jebo apstiniranje, to nije za zdrave ljude. Hoću reći, to zdravo za ljude nije, kažem ja vama. Nije zdravo. Nemojte to pokušavati kod kuće. Nemojte, kažem vam! Ako ste sami, prekinite s tim i van! Van na zrak, zaskočit kakvog radodajca i primit ga za jajca nek osjeti željeznu ruku i tešku muku.. Nije lako pred ispit, malo me hvata nešto, što.. ne znam što, ne-što.. Jebo ispit! Nije to za tapire. Nije. Treba prekinuti celibatno stanje i zamijeniti ga celulitnim stanjem. Onda treba prekinuti celulitno stanje i zamijeniti ga celulozom i celoFanom. I poslije Refanom. Da, kažem ja vama. Nema kruha bez seksa. Nema. Nema ni peciva. Uvijenog, nema. Čak i Majkl Džeksn ima djecu. Komada dva. Čak. Ima, ima, ja vidjela. Kako sam ih prepoznala? Imaju maske, isto kao i tatica, blog ih blogoslovio. Vidi se da su u rodu, to je genetski. Dolje s celebralnom paralizom! Dolje, kličem! Dolje s mahunama! Dolje! Dolje s donjim rubljem! Dolje! Drolje, kliče rulja! Svi za seks, seks za sve! To treba biti na bedževima! Svima, svakome, svakoj! Bedž staviti posred nasred usred čela! Da svi znaju da je seks ono što čini ljude ljudima, ono što daje poletnost spermiju, ono što pokreće svijet. Tako je, kliče masa. Fimo masa. Frodo. Gic, gic. Nije mi dobro. Zašto, pitate? Zbog seksa. Sve je zbog toga. Ispit još komada jedan. I nakon toga diploma, komada jedan. Zašto, pitate? Zbog.. pogađate, seksa. Previše je jaja u mojem frižideru, a premalo u mojem krevetu. Danas ću spavati s tucetom svježih jaja. Možda prođem ispit u četvrtak.

Još jednom, primimo se svi za.. dojke, dojimo svi zajedno ol tugedr nau! Ajmo! Svi zajedno.. parola:

SVI ZA SEKS, SEKS ZA SVE!! Dajte nam seksa! Dajte da dojimo! Dajte nam da seksamo sebe ili se, međusobno mi.
Det wud bi najs, kak bi Mabel rekla..

(na slici mogu vaša oka dva - aj houp - primijetiti jaja dva posebnog naziva: "The standing eggs" al mislim da su se zajebali. Ne moraju jaja bit standing. No dobro, sve je to za publicitet, sve je to za novace. Nema više vođenja brige o pravim vrijednostima, nema. O istini. Nema. Hoćemo bedževe? Hoćemo, viče gomila okupljenih. Dajmo nam ih! Dajmo, nek nose! Nosi mi se bedž! Nosi mi se u 3,14čku stričeve sedme nimfomanske susjede!)

Vrijeme je za medikamenAt i za spavanje.
Reci laku noć blogerima.
Laku noć blogerima.

Amen.

Zanima me jel netko od vas ili netko koga znate išao?

Kakva su iskustva? (i pozitivna i negativna)

Preko koje agencije ste išli i kakva je preporuka?

Na koje vrijeme ste išli?

Kaj ako vam se ne sviđa tamo?

Koji su najveći problemi? (prijevoz, ne/snalaženje u stranoj zemlji, obitelj, novac, promet..)

Kaj ako nemam nikakvog iskustva s ČUVANJEM djece? (inače sam skoro pa učiteljica, volim čildren, bla..)

Dragi moji, najdraži moji blogeri, ja sam bekkkkk!! :)
Barbariga (tj. Betiga) je jebeni zakon!! Ja tam OČU nekakvu šupicu kaj bum išla svake godinee!!
Još mi sline cure za morem..
Slanimm.. mokrimm.. velikimm.. snažnimm.. plavimm.. moremmmmmm..
Nostalgija, nostalgija kroz dušu krenula..
Jel tak ide?
Nažalost, nisam više (od onog jutra) čula Danijelinu "Paštetu" ali nekako sam preživjela ovih tjedan slanih mokrih dana..

Nedostajala sam vam u enormnim količinama! Tj. vi meni, da, da.. to htjedoh napisati..

Obećajem, nema više onak dugih tekstova, sorite svi, ali ono.. da me ne zaboravite.. jelte..
Ovaj će biti kratak jerbo sam sad dojahala s puta i nekak mi se oke sklapaju..

Naravno, jedan kobni jež je osjetio što znači kad jedna jebinstvena z.l.e.v.A.n.k.a. stane na njega.. jer ona nije njega osjetila (tek do nedavno).
Sad moram to nekak zvaditi..
Ima ko kakav DOBAR ODLIČAN JEBENI NAJBOLJI savjet kak se najlakše i NAJBEZBOLNIJE to odstrani iz meseka?
Bi vas prosila..

Eto, toliko..

Odoh na hrk..

(hvala kaj ste pokušavali čuti Danijelinu "Paštetu", baš ste srčeka :)

E, da.. jel moguće da su mi od mora narasle rodne grude?
Nekak mi se čine bigger..
Majka me tovila (da, bila je i ona.. koji su to izljevi bili, ne vjerujem) ko da sam Marica.
Možda otuda bigr tic.
Viš, viš..