Marketing
Nameday
Danas (ne kada postajem pionir, ja to već jesam) je dan..
Danas je Dan. Koji, pitate se? Pitate me? Reći ću vam, da pročitate. Jer se očima sluša, a ušima gleda (FYI).
Dakle, danas je moj imendan!
Tako je, tako je, hvala, hvala..
Znam da ste tjednima čekali iščekivali ovaj dan, znam da ste si ispisali cijeli samoljepivi blok i poizlijepljivali ga po cijeloj kući ili prostoru u kojem boravite, ili ne.. Znam. No, da vam sav taj trud i muka, te neizbrojive brojne količine malih sticky papirića ne odu u smeće zabezveze, odlučih vam dati priliku da mi čestitate moj imendan.
Dakle, da vas podsjetim, danas je Ana nešto dan..
Jučer me NEKI LJUD KOJI ĆE SE PREPOZNATI U OVOME OPISU želio zbuniti i nagnati na misao da mi je imendan jučer, ali ne! Znam ja.. Nisam, u biti, znala da je danas Dan, ali čim je mobitel počeo pi-pip-ati znala sam da je nešto. U trenutku kad sam pročitala "Ančice, sretan ti imendan dan koji je danas!" odmah je moje oko poslalo podražaj drugome oku mojemu oku i oka dva zaključila da je najbolje proslijediti taj isti podražaj mozgu mojemu, a kad tamo mozak moj reče "Ovo mora da je istina! Ova poruka mora da znači nešto. Samo, što?" Razmislio je žustro i promislio gusto i tada, kao mali Baltazar, došao do mat žarulje koja je zasvijetlila svojim divnim mat svjetlom i najednom se stvorila svjetlost iznad moje glave smeđe. Brown. Tada, da, da, baš u tome trenutku (to se sve, BTW, dogodilo u djeliću sekunde, iako izgleda da je trajalo for ejđiz, ali nije) moj mozak je uskliknuo kao što malo dijete usklikne i klikne, kliče i ushićeno krikne kada kakač njegov mali buci buci bu u kahlici završi naglo i nenadano, skroz spontano.. dakle, uskliknuo je maj brejn "O blože moj blože! Danas je Taj dan! Danas je maloj z.l.e.v.A.n.k.a.-i imendan! Te poruke mora da to znače." veli kao veli kaže mozak moj kaže veli reče.
Da, da.. tak vam je to..
E, moram spomenuti majku svoju jedinu. Nisam dugo. Kaj se tiče imendana, vezano.
Jedna weird situacija, moram ju spomenuti.
Dakle, znate kak sam ja ono obično sam ja gola po kući, onak, hodam ja i tak svašta, šetam, trčim po stepenicama, igram se i tak sve, no, e.. znači ja sam tak došla doma i ono, rutina, skinem se ja sim tam.. i ono kao majka ulazi u haus, e sad još i prije nego je ona moja majka jelte ušla, kaže viče majka kaže
"Anaaaa! Anaaa! Di siiii? Sretan ti imendaaaan!"
Moje grlo izustilo zvuk zvan glas i kaže grlo moje glas kaže majci odgovori
"Majka moja majko evo me ovdje sam ja sam tu gore."
Eh, pitate se sigurno Ali z.l.e.v.A.n.k.a.-o gdje li je gdje je ta weird sičjuejšn? Pobogu.
Ovdje. Sad će. Pratite me pozorno.
Ja naga, ko od majke rođena ležim na krevetu.
Ulazi majka moja koja me rodila, obučena tj. nije obučena za biti majka već je odjevena kao i sav narod koji ide ide po cesti ide.
Ušla je.
Čestita mi imendan.
Ja još uvijek naga.
Ležim.
Majka ne posustaje pri pogledu na mene ko od majke rođenu.
Majka spušta poljubac svoj na obraz lijevi moj.
Ja još uvijek naga.
Majka vadi iz veće plastične vrećice manju papirnatu vrećicu iz koje vadi sladoled vanilija-lješnjak, te me daruje.
Zatim vadi iz iste veće plastične vrećice manju plastičnu vrećicu ispunjenu s nekoliko glatkih zrelih nektarina, te me daruje.
Nakon toga izvlači zadnji dar, poklon za mene (koja sam još uvijek naga) moju omiljenu čokoladu naziva Kinder Chocolate, te mi ju stavlja na jastuk, i misleći da nisam vidjela, glasom svojim podebljava ovaj čin, te prozbori ovako
"O kćeri, kojoj je imendan dan danas, evo ovo je tvoja omiljena čokolada, izvoli, kćeri moja, potomče moj, potomice moja nek ti bude uslast ova čokolada za djecu iako nisi žena, a nisi ni dijete bliže ti se tridesete još ne."
(uz, naravno, moju pjesničku slobodu preinake citata koji zapravo to nije sad na kraju al mene to ne jebe).
Sad mi na pamet pada samo jedna rečenica, a to je: Jebote što sam poetetetski nastrojena to nije istina.
I još za kraj..
Znam da me tražite na Freš listi, ali nema me tamo – za ove neupućene.
Znam da me tražite na Olmoust kul listi, ali nema me tamo – za ove neupućene.
Znam da me ne tražite na Kul listi, ali tamo sam – za ove neupućene.
Dakle, čestitke i za to molim. Hvala.
Idem sada odoh ja malo jesti jerbo sam gladna. Do sad sam se gladila, no nije pomoglo. Oni koji vam kažu na vaše Gladna sam – pogladi se, LAŽU! Lagatelji jedni lagateljni. Nije istina. Ne pomaže glađenje. Pomaže hrana. Idem ja sada polako hranu malo u usta ono kak to ide, znate. Staviš malo, prožvačeš, malo sline hopa cupa, pa opet malo žvakanje ubaciš, pa laganini malo progutaš, žvak žvak, gut gut.. i ono.. jedeš ko veliki.
Idem.
Odoh.
Blog s vama.
Post je objavljen 26.07.2005. u 16:28 sati.