ALEN ALISPAHIĆ
15.09.2021., srijeda
Na uzici
|
Gužva slika na mojim jagodicama prsta, ja stavim prst na čelo i utisnem si portret. Linije na mojim dlanovima ispletu mi lik ako samo oborim glavu i položim lice na njih. Sveobuhvatan kao poklopac šerpe ležem u postelju kao na bosanski lonac, koja sam to princeza ako i dalje teram mak na štrik. Obesim ti sve mačku o kozin lažni rog. Rep izraste na čelu a rog na guzici, važno je da sve zajedno držiš na uzici Navrat-nanos zbrda-zdola A ja sam reklo bi se kliše: pogađam stativu, šutiram prečku, stojim u ofsajdu. I mislim se u sebi: baš sam ovo svoje navrat-nanos uradio nekako zbrda-zdola. Mahne repom Ker dođe, onjuši, popiški se, sva mu muka ode niz moje gležnjeve - mahne repom. I kao što ta repa bez korena veselo maše repom, a tamo negde dok vetar mrsi kosu nečije drage, vijore zastave. I ja se nešto mislim da se ovaj moj nos, ovoliki koliki je, nikad neće zavijoriti. A odsvud propuh, ubi me promaja s Karpata. Drži se on čvrsto kao ručka uz ostatak kofera, kao ruka uz taj kofer ako pretpostavimo da je, a garant jest, vezana lisicama, a koferprepun para. I zalud bio ponor pakla, zalud vatra groma, drži se on čvrsto, klisurina, kao svetlo uz svetlo čelo, kao neokaljano uz čist obraz. A ker mahne repom. A ja za njim mašem ušima. Oznake: Književnost, literatura, lektira, lira, lirika, poetika |
