Gužva slika na mojim jagodicama prsta,
ja stavim prst na čelo i utisnem si portret.
Linije na mojim dlanovima ispletu mi lik
ako samo oborim glavu i položim lice na njih.
Sveobuhvatan kao poklopac šerpe ležem u postelju
kao na bosanski lonac,
koja sam to princeza ako i dalje teram mak na štrik.
Obesim ti sve mačku o kozin lažni rog.
Rep izraste na čelu a rog na guzici,
važno je da sve zajedno držiš na uzici
Navrat-nanos zbrda-zdola
A ja sam
reklo bi se kliše:
pogađam stativu,
šutiram prečku,
stojim u ofsajdu.
I mislim se u sebi:
baš sam ovo svoje
navrat-nanos
uradio nekako
zbrda-zdola.
Mahne repom
Ker dođe, onjuši, popiški se, sva mu muka ode
niz moje gležnjeve -
mahne repom.
I kao što ta repa bez korena veselo maše repom,
a tamo negde dok vetar mrsi kosu nečije drage,
vijore zastave.
I ja se nešto mislim da se ovaj moj nos, ovoliki koliki je,
nikad neće zavijoriti.
A odsvud propuh, ubi me promaja s Karpata.
Drži se on čvrsto kao ručka uz ostatak kofera,
kao ruka uz taj kofer ako pretpostavimo da je,
a garant jest, vezana lisicama,
a koferprepun para.
I zalud bio ponor pakla, zalud vatra groma,
drži se on čvrsto, klisurina,
kao svetlo uz svetlo čelo, kao neokaljano
uz čist obraz.
A ker mahne repom.
A ja za njim mašem ušima.
Post je objavljen 15.09.2021. u 05:18 sati.