„Tražila si nas, Gospodarice!“ reče jedna od njih poklanjajući mi se.
„Samo me zanima zašto se moj, sada već BIVŠI momak onako promjenio. Da li biste mi to mogle saznati?“
„Na zapovijed, Gospodarice! Učinićemo sve što je u našoj moći da zavirimo u tajne njegovog uma i saznamo razlog nagle promjene njegovog ponašanja.“
„Hvala vam puno.“
„Nema na čemu, Gospodarice. Vaša želja je nama zapovijed. Izvinite nas“ reče jedna od njih i obje žene nestadoše.

Malo mi je laknulo. Istuširala sam se i potom otišla u svoju spavaonicu, gdje su sve cure bile budne.
„Ash, jedva sam čekala da se vratiš“ reče Anna
„Što je frka? Ima neki problem?“ rekoh ja
„Ma nije to problem.“ reče Vic
„Daj govorite već jednom....“ rekoh je sada već pomalo ozbiljnim tonom.
„Danas je u školu došao jedan preeeeeesladak momak.“
„Pa kakve veze ja imam sa tim?“ upitah ja sjedajući na svoj krevet.
„Čuj kakve veze ti imaš. Momak je avion. Da si ga sam vidjela. Dok je hodao hodnikom, sve cure su ga gledale. A pošto smo shvatile da ti sigurno želiš napraviti Klarka ljubomornim, predlažemo ti da se pokupiš sa njim.“
„Dajte cure, šta sve vama neće pasti napamet. Ne mogu ja to tako raditi.“
„Ma daj.. Kako Klark može“ reče Ginny.
„Oky. Želim to. Sutra mi ga nabacite.“ rekoh ja još uvijek pomalo nesigurna...
„A u kojem je domu?“ upitah ja pomalo radoznalo.
„Hufflepuff na našoj godini.“
„Pa sutra imamo Proricanje sa Hufflepuffom.“ rekoh ja
„Super. To ti je prilika“ reče Pamela.
„Jeste. A sada me izvinite jer sam zaista mrtva umorna.“ Rekoh ja i složih se na svoj krevet. Zaspala sam u minuti....

***
„Gospodarice??... Gospodarice??“ čula sam nečiji glas.
Trgla sam se iz sna i pogledala oko sebe. Bile su to one dvije duše kojima sam dala zadatak da saznaju zašto se Klark promijenio.
„Oprostite Gospodarice što smo vas probudili ali nije bilo drugog načina da vam što prije kažemo ono što smo saznali.“
„Nema problema. Recite mi šta ste saznale“ rekoh ja sneno....
„Klarkov um je zatvoren. On pokušava svim snagama da se nečemu odupre, ali ne uspjeva. Pošto mu je um zatvoren bilo je nemoguće vidjeti šta on misli. Čak i kada smo pokušali zaposjednuti njegovo tijelo nismo uspjeli... Jedino znamo da se on pokušava oduprijeti nečemu što je slično Imperiusu. To nam je još uvijek nepoznato“
„Uredu je. Vi ste učinile svoje. Pustite mene da učinim ostalo. A sada ak ćete me izvinuti spava mi se“ rekoh ja liježući ponovo na krevet i u sekundi zaspah.

***
Ujutro me je probudila kiša koja se slijevala niz prozore moje spavaonice. Lila je kao iz kabla. Bilo mi je zaista teško ustati se. Obukla sam se lijepo zato što sam očekivala da ću se danas upoznati sa momkom o kojem su mi prijateljice pričale. Kada sam sa Vic i Hermy silazila u Veliku salu i prilazila Gryffindorskom stolu, Klark mi je prišao i rekao ozbiljnim glasom:
„Ono od jučer uopće nije bilo smješno“
„Po ponašanju tvojih /prijatelja ne bih baš rekla. Tresli su se od smijeha.“
„Ja želim da me ostaviš na miru da uživam u životu sa svojom curom.“
„Mda. Nikome ne može biti zanimljiv život pored te kučke.A i ja već imam momka.“ Rekoh ja i ugrizoh se za jezik /Pa kak sam to mogla reći?? Ashlee ti stvarno ne razmišljaš mozgom!!!!
„Ma nemoj. A ko je to?“
Nisam znala šta da uradim, te se samo okrenuh i uhvatih jednog momka koji je stajao iza mene za ruku.
„Ovo je moj momak“ rekoh Klarku. „Zove se...“
„Manuel.“ dopuni me taj momak
„Ali ja sam mislio...“
„Ti mislio?? Uh.. to je novost za mene da imaš čim misliti..“
Manuel se nasmija. Kada je vidio da smo pobjedili u ovoj svađi, samo se okrenuo i otišao. Tek tada nisam znala šta da radim. Okrenuh se ka momku koji mi je upravo spasio ponos... Nekoliko sekundi smo se gledali a onda smo oboje prasnuli u smijeh.
„Ovo je bilo gusto“ rekoh ja naposlijetku
„Da“ reče on gledajući u pod
„Hvala puno!!“ rekoh ja i poljubih ga u obraz. Primijetih rumenilo na njegovom licu. „Ja sam Ashlee, ali me možeš zvati Ash“
„Oky. U kom si domu?“ upita me kada se već malo oslobodio stida
„Ja u Gryffindoru, a ti?“
„Ja sam Hufflepuff. Tek sam jučer došao.“
Tada shvatih da se radi o momku o kom su mi frendice pričele.
„Bilo mi je drago upoznati te“ rekoh ja kada mi ništa drugo nije padalo na pamet.
„Meni također“ reče on i okrenu se.
Ja sjedoh između Anne i Hermy, a preko puta mene je bila Vic. Ispričala sam im šta se desilo. Dok su me one nagovarale da se skontam sa njim, ja sam u to bila nesigurnija no ikada, posebno nakon onoga što su mi rekle one dvije duše. On se odupire nečemu, što znači da on nije onakav svojom voljom. To mu ne smijem zamjeriti... I dalje ne znam šta da radim...
„Ja ti to preporučujem“ reče Vic „muškarci su jako ljubomorni i bezobrazni.“
„Slažem se. Ron je isti takav.“ reče Anna „njemu treba neko da mu pokaže da ne može sve biti po njegovom.To sam mu već nekoliko puta zamjerila, i na kraju sam shvatila da on nije za mene. Skroz je fush.“
„Hej pazi malo. O mom momku pričaš!!“ čuh Hermy koja se namrštila
„Sry.“ reče Anna ali nije djelovala kao da se pokajala zbog svojih riječi.
„Čujte ljudi; Klark to ne radi svojevoljno. To su mi rekle dvije duše kojima sam dala zadatak da saznaju njegovu naglu promjenu...“
Dok sam im tako pričala sva moja saznanja, našem stolu je prišao Manuel.
„Oprostite što vas prekidam, samo sam želio pitati Ashlee da li bi željela sa mnom da malo prošetamo.“
Ja sam se malo zadubila u svoje misli i promucala „Ja... ovaj....“
„Naravno da bi“ reče Anna gurajući me i ja sam na kraju ustala blijedo gledajući je, a ona mi samo dade znak –znam šta radim- svojim pogledom.
Manuel mi pruži ruku i ja je prihvatih... Izveo me je iz dvorca i šetali smo putem koji je vodio ka zabranjenoj šumi......

Ew ja samo da vam javim da nećete imati postova kod mene do 22-23 ovog mjeseca jer idem na more. Kada se vratim obećajem jedan jakooooooo dug post koji će biti ključan za priču samo ukoliko skupim 100 commentara. nadam se da ne tražim puno... imate vremena...

PS- nadam se da me nećete izbaciti iz priče...

Pussa svima...

„Ko mi može reći nešto o napitku Felix Felicius?“ upita nas Snape čiji smo čas imali prvi u ovoj godini. Pošto sam vidjela da niko sem Hermy ne diže ruku, željela sam ju pustiti da ona odgovori.
„Niko?“ reče Snape. Ja podigoh ruku.
„McGuireva?“
„Felix Felicius na našem jeziku znači tečna sreća. Izaziva jek osjećaj samopouzdanja i sreće kod osobe koja ga popije. Djelovanje napitka je ograničeno i zavisi od količine popijenog napitka. Treba se rijetko piti jer usljed čestog uzimanja osoba ima vrtoglavice, lakomislena je i ima opasnu samouvjerenost. Napitak je, u velikim količinama otrovan i zabranjen prilikom učestvovanja u takmičenjima.“
„Deset poena manje za Gryffindore. Rekao sam vam da nam kažete nešto a vi ste samo pročitali iz knjige.“
„Ali ja sam knjige proč...“
„Ja sam rekao svoje. I nemojte me tjerati da vam uzmem još poena zbog bezobraznog ponašanja prema nastavniku.“
Ali to definitivno nije bilo fer. Ja sam doma pročitala sve knjige i felix sam naučila jer mi se činio jako zanimljiv... Ali sam se samo poklopila i do kraja časa nisam ništa progovarala.
Kada sam navečer sa Hermy i Vic krenula na večeru, Nikita mi je doletjela držeći u kljunu pismo. Ja joj ga ueh iz kljuna i posleh je u sovarnik. Kada sam otvorila pismo, počela sam čitati:

REZULTATI POLAGANJA ČAROBNJAČKIH STUPNJEVA

Prolazne ocjene:
Odlično (O)
Iznad očekivanja (I)
Prihvatljivo (P)
Neprolazne ocjene
Loše (L)
Grozno (G)
Trol (T)

ASHLEE MCGUIRE JE POSTIGLA SLJEDEĆE REZULTATE:

Astronomija: O
Skrb za magična stvorenja: I
Čarolije: I
Odbrana od mračnih sila: O
Proricanje sudbine: L
Travarstvo: P
Povijest magije: T
Čarobni napitci: O
Preobraza: I
Aritmancija: O

Rezultati su bili super s obzirom da uopće nisam htjela da dotaknem test iz Povijesti magije (predala sam prazan list) jer sam znala da neću znati odgovor ni na jedno pitanje, jer knjigu nisam dotakla od početka godine (još uvijek je upakovana) a nijedan čas nisam uhvatila nijednu riječ koju je Binns rekao. Ove godine neću slušati Povijest magije. U Proricanju sudbine nikad nisam bila dobra i pomirlila sam se sa tim. Pokušala sam naštrebati nekoliko lekcija a što se tiče praktičnog djela bila sam totalno fuš. Uglavnom je da sam bila zadovoljna. Hermy je prošla sve predmete sa O osim Proricanja gdje je imala P i Povijesti magije gdje je imala I. Nije bila baš zadovoljna.
***
U zavaljenoj fotelji sam sjedila i ljubila se sa Klarkom. Društvena prostorija Gryffindora se polako praznila. Oko jedanaest sati smo se tu nalazili samo ja i Klark...
Ljubio me je po vratu....
„Klark!! Nosi ruku s moje guzice!!“ rekoh mu kad se uživio
„Šta fali. Pa mi smo momak i djevojka“ reče on gledajući me perverznim pogledom...
„Meni fali. Mi imamo samo šesnaest godina. A i ja nisam takva osoba. Ak hoćeš da spavaš sa nekom curom slobodno si nađi neku od onih fufica.“ rekoh mu ja ozbiljno...
„I hoću, znaš?“ reće on i ustade sa fotelje na kojoj smo sjedili.
Nisam željela ustati jer sam znala da ću mu samo dokazati da sam laka.
***
Sljedećeg jutra dok smo sjedili u Velikoj Sali, Klark je sjedio blizu Lavender. Harry me upita:
„Zašto Klark nije tu?“
„Zato što smo se posvađali. Baš je bezobrazan.“
„Samo da znaš da je Lavender sinoć provela noć u našoj spavaonici“ reće mi on malo tiše da sam ga samo ja mogla čuti. //Eh to je baš prevršilo svaku granicu!!! Zamrnuh vrijeme i odledih samo Harryja.
„Idi mi donesi jednu olovku.Ma šta olovku? Marker koji se ne može brisati.“
„Accio marker!!“ viknu Harry i u ruku mu dođe marker. Ja ga uzeh i otiđoh do dijela na kojemu su sjedili Klark i Lavender. Lavender sam na čelo napisala „fufica“ a Klarku „muška kurva“
Vratih se na svoje mjesto i odledih sviju. Odjednom sam čula ogroman smijeh koji je dopirao iz njihovog dijela. Drugi su im se vjerovatno smijali.
Nisam mogla sakriti žaljenje zato što sam raskinula sa njim. Cijeli dan nisam pratila na časovima, i zbog mene je Gryffindor izgubio deset bodova na Travarstvu. Meni to uopće nije bilo bitno.

Navečer kada sam otišla u kupaonicu, i nisam znala šta da radim. Dok sam se opuštala u toploj kupki, sjetila sam se nečega što bi mi moglo pomoći.
Nesigurnim glasom počeh govoriti:
„Suminuminumina Suminuminumina Suminuminumina Suminuminumina“
Odjednom se počeše stvarati dvije žene. ....

Nastavit će se....


PS- javlčjam za postove samo onima koji su komentirali prošli post...

Sva uzbuđena sam silazila stepenicama koje su vodile u prizamlje moje kuće.
„Ready?“ upita me tata
„As always“ odgovorih mu
„Požuri. Weasleyevi te sigurno već čekaju.“
„Oky. .... Ej čekajte malo. Zaboravila sam svoju novu metlu.“ Jučer (11.08.) mi je bio rođendan a od roditelja sam dobila novu Nimbusicu 2007. Ron me je pozvao da mu dođem i ja sam rekla da hoću dan nakon rođendana. Nakon što sam uzela metlu, bila sam spremna da krenemo.

Nakon 40-ak minuta vožnje tatinom Oktaviom, stigli smo do Jazbine. Super su nas dočekali. Moji roditelji su svratili da popiju čaj, dok sam ja sva sretna sa Pam, Hermy, Ronom, Harryjem, i Ginny otišla u sobu. Prepričavali smo događaje sa raspusta. Tada su u sobu ušli Fred i George. Učinili su taj sastanak još ljepšim....

Poslije toga smo igrali metloboja četiri na četiri (cure protiv dečkih) i ubjedljivo smo izgubile. Morale smo ih častiti pićem u Tri metle gdje nas je gdin Weasley odveo jer je imao nekih obaveza u Hogsmeadu. U Zakutnoj ulici smo sreli Malfoya i onu zmiju Maggie. Malo se bolje ponaša no prije.

Dok smo pili čaj od mente koji je Molly pripremila, upitah Harryja:
„Gdje ti je Vero??“
„Ma glupača prava. Ne spominji mi je. Ona misli da je najbitnija. Naljutila se zato što sam nešto razgovarao sa Ginny. Pravo me počela nervirati.“
„Ma pusti. Ne znam kak sam je uopće onako loše procijenila. Obično odmah vidim kakav je ko.“
Ja zamrznuh sve koji su se nalazili u sobi, a odledih samo Harryja.
„Ej... šta se upravo dogodilo.??“
„Ma duga priča. Čut ćeš je poslije. Nego, jel ti se to sviđa Ginny?“
„Naravno. Pa ne bih onda bez predaje napustio Vero. Ginny mi se sviđa.“
„Oky“ rekoh ja i odmrznuh sviju. //Baš mi se sviđaju ove nove moći!
„Ma ni meni se nikad nije sviđala“ reče Pam
***
Sljedećih nekoliko dana smo bili nerazdvojni. U Jazbini nikada nije dosadno. Svaku večer bismo se svi skupili u jednoj od soba i razgovarali bismo (tiho, naravno da nas Ronova mama nebi čula.)
Ja sam bila u jednoj sobi sa Pamelom, Harryjem i Klerkom, a u drugoj su bili Fred, George Ron, Hermy i Ginny. Bill se oženio i otišao je živjeti u Francusku zajedno sa Fleur. Charles je otišao u Columbiju da obavi neki posao vezan za zmajeve.
Posljednju noć mog boravka bili smo baš uzbuđeni, svi. Sutra napokon idemo natrag školu. Poželila sam svoj topli krevet spavaonice.... Jedva čekam sutrašnje jutro....

***

„Brže!!!! Dižite se!!!! Kasnimo!!! Ako tako nastavite nećemo...“ čuo se Mollyin glas iz kuhinje. Bilo mi je pravo mrsko ustati.
Još sam jednom provjerila jesam li spakovala sve, a nakon toga sam naškrabala mami pismo da će mi puno nedostajati ona, tata i Tea. Nikita ga je odnjela ali sam joj prvo objasnila da mora donjeti odgovor U HOGWARTS!!!
Uzela sam svoju metlu iz ostave i zasputila se ka King`s Crosu zajedno sa ostalima.
Kada smo svi po dvoje zajedno prošli kroz prolaz koji je vodio do perona 9 i ľ bilo je oko pola sata do jedanaest.
„Tačno na vrijeme.“ reče gdin Weasley. „Sada ostavite svoje stvari i nađite sebi kabinu.“
To smo i uradili. Tražili smo praznu kabinu, ali je nije bilo. Ja sam ušla sa Klarkom u jednu u kojoj su bile Victorija, Anna i Violet, a oni ostali su otišli si tražiti drugu.
„Bok cure!! Šta ima?“
„Vic nam se zaljubila??“ reče Anna
„Nisam!!“ reče Vic
„Uredu.. uredu.. nemojte se sad svađati.. A u koga?“ upitah ja radoznalo.
„Zove se Lucas Maldion“ reče Violet
„Ma dajte. To što mi je prošle godine spasio život ne mora odmah značiti da sam zaljubljena u njega. A i znate da se ja ne zaljubljujem “ branila se Vic
„Ma daj. Za sve postoji prvi put“ izazivala sam je
„Uredu. Nek vam bude.“
„Hehe. Vic nam se zaljubila, Vic nam se zaljubila.“ zezale smo je.

Tačno u jedanaest sati, vlak je krenuo. U putu smo kupovali slatkiše od žene sa kolicima, i zezale smo Vic. Ja sam brzo zaspala jer se nisam nijednu noć naspavala kod Molly. Probudili su me oko petnaest minuta prije no smo stigli do Hogsmeada. Tamo smo svi izašli i sjeli u kogije. Ja sam sjela u jednu sa Vic i Klarkom. Prije no je kočija bila spremna da krene, čuli smo neki glas:
„Oprostite? Svi ostali su puni. Ima li slobodno mjesto ovdje.“
Primijetila sam blago rumenilo na licu od Vic.
„Naravno da možeš sjesti. Izvoli!“ reče Klark
Taj momak sjede pored Vic.
„Bok Vic. Šta ima?“
„Ma nish sve po starom. Usput, ovo su Ash i Klark. Ljudi, ovo je Lucas, Lucas Maldion“
„Drago mi je“ rekoh
„Meni također“ reče Klark
Put do dvorca je jako brzo prošao kroz priču. Rumenilo sa lica od Vic nije prolazilo, a Lucas ju je gledao zaljubljeničkim pogledom.
Kada smo došli u Hogwarts, sve je bilo prelijepo ukrašeno (isto kao i posljednjeg dana prošlog polugodišta.) To je sigurno djelo McGonagallove. Naše stvari su već bile dostavljenje u dvorac, pa smo mi došli pravo u Veliku dvoranu. Bila sam praaaaaaaaaavo gladna. Morali smo čekati da onaj šešir razvrsta prvačiće.... Onda je Dumby ustao i rekao
„Još jedna godina je pred nama. Želio bih se izviniti učenicima koji su prošle godine završili petu godinu jer nisu dobili sove sa ocjenama. Dobiti će ih sutra. Još bih želio reći da je raspored soba promijenjen, a na oglasnoj tabli možete vidjeti u kojoj ste sobi i sa kim. To je sve. A sada: neka oszba počne! “
Pred nama se pojavi mnoštvo raznovrsne hrane. Ja sam uzela jedan batak, nekoliko krumpirića i sok od kokosa. Poslije jela smo sve što prije odtišli do oglasne ploče da vidimo sa kim smo u sobi. Baš se skupilo mnoštvo njih. Kada sam došla do oglasne ploče, pročitah:
Ženske spavaonice
Spavaonica broj pet:
Anna Potter
Ashlee McGuire
Ginny Weasley
Hermione Granger
Pamela Potter
Victoria Goldelion
Violet Granger

„Super!“ rekoh sama sebi.
Kada sam izašla iz gužve koja se bila stvorila oko oglasne ploče, čekala me je Hermy da joj kažem ko je sa kim,
„Ja, ti, Vic, Pam, Ginny, Vio i Anna smo zajedno.“
„Super. Idemo li da stavimo stvari u ormare.“
„Ajdemo...“

PS: Ej ljudi meni je zaista žao zato što je post ovako dugačak... Možda nekima neće biti zanimljiv, ali bih volila da komentirate. Bilo bi lijepo da mi kažete da li vaše volite postove kakve pišem ili želite skroz kratke...

PPS: Želim skupiti najmanje 25 komentara da napišem novi post... On će biti jedan od najzanimljivijih..

PPPS: Tražim nekoga ko pravi dizeke u jednom prozoru da meni napravi. Bila bih jaaaako zahvalna.

Dok su moji roditelji ispijali jutarnju kafu, ja sam sa Teom gledala crtani film na TV-u. Čekali smo Dumbyja koji je trebao stići svake sekunde. Moj otac se sa njim dogovorio da će doći pošto moraju razgovarati o meni i mom susretom sa Voldemortom.
Ja sam bila malo opuštenija no jučer, san je utjecao pozitivno na mene. Oko dvanaest sati, neko pokuca na vrata.
„To mora da je profesor“- čuh majku koja je otvarala vrata.
Ali to nije bio Dumbledore. Na vratima su se nalazila dva policajca.
„Dobar dan!“- pozdraviše mamu.
„Dobar dan. Kako vam mogu pomoći.“
„Mislimo da ovo pripada vama.“ Reče jedan od njih pokazujući na kolica moje sestre.
„Da to je od moje kćerke. Jučer ih je negdje izgubila.“
„Da li bi vam smetali da malo uđemo.“
„Naravno da ne...“ reče mama otvarajući skroz vrata i puštajući ih u kuću.
Svi smo se našli u dnevnom boravku.
„Jučer oko devet sati navečer se desilo masovno ubistvo. Dvadeset sedam osoba je ubijeno, cijela jedna ulica, ali nema znaka ubistva. Jedino što smo našli na mjestu zločina su bila ova kolica. Da li znate kako su se tamo našla?“
„Ashlee (pokaza na mene) je odvela svoju sestru na svjež vazduh. Ona je počela plakati kada su ušli u tu ulicu i Ash je uzela Teu iz kolica i zajedno sa njom izašla iz te ulice. Jučer kada je došla kući rekla mi je da je izgubila kolica, a ja sam joj rekla da nije bitno i da ćemo kupiti nova.“
„Dali je to istina, mlada damo?“ reče jedan od njih obračajući se meni
„Da, istina je“ potvrdih ja.
„Da li vam je nešto u toj ulici izgledalo čudno, ili kao mjesto masovnog ubojstva“
„Ne, Tea je samo počela plakati i ja sam je uzela da je umirim.“
„Uredu. To je sve. Ako budemo imali više pitanja, telefonirati ćemo vas.“
„Uredu“
„Doviđenja“ rekoše oboje uglas.
Moji roditelji im odgovoriše i ispratiše ih do vrata.
Ja sam bila hladna kao led. Sad sam baš zabrljala. Oči su mi se napunile suzama. Mislila sam da sam u velikim problemima. Kada je mama zatvorila vrata prišla mi je i rekla:
„Nisi ti kriva. Nemoj se ništa brinuti. Voldemort je sve to uradio.“
„Prof. Dumbledore bi sada trebao doći pa ćemo mu sve ispričati.“
Baš u tom trenutku ponovo neko pokuca na vrata. Dok je mama otvarala vrata, ja sam brisala suze jer nisam željela da me iko vidi kako plačem... Bio je to Dumby.
„Očekivali smo Vas“ čula sam mamin glas. Ja ustadoh i odoh ka vratima jer sam ga i ja željela dočekati.
„Dobar dan profesore“ rekoh mu
On mi se osmjehnu i reče „Dobar dan gđice McGuire. Jestel dobro spavali sinoć“
Ja sa samo osmjehnuh.
Kada smo sjeli, moj otac je sve objasnio Dumbyju i onda je rekao:
„Jučer nakon što sam dobio vaše pismo sam istraživao šta je to Peti element.“
„I? Da li ste nešto saznali?“
„Da, mnogo toga. Saznao sam da su prva četiri elementa vatra, tlo, vazduh i voda. Peti element je osoba sa ogromnim moćima. Mogle su biti samo dvije osobe, a to su vaše dvije kćerke. Nije se znalo da li će i Tea biti izabrana, ali se saznalo da je to Malfoy. Onda je došlo pitanje ko je Glavni Izabrani, i dali je uopće Ashlee izabrana. Voldemort joj je jučer dao odgovor. Ona je Glavna Izabrana i Peti element.“
„A kakvu zapravo ulogu ima Peti element?“ upitah ja
„Peti element štiti Zemlju ili od zla ili od dobra. Ako on umre, onda i umire i dobro i zlo. Naravno,samo ako umre od nečijh ruku. Prirodna smrt se ne računa. A kada mislim na to da umire i dobro i zlo, to znači da umiru dvije osobe. Jedna osoba koja je bila najviše zla u svom životu, i ona koja je bila najbolja. Ako neka osoba ima horcruxe, svi horcruxi su uništeni također. Jedino tako osoba nema načina da se vrati iz mrtvih.“
„Zato me Voldemort jučer nije htio ubiti“ nadovezah se ja
„Upravo tako.“ potvrdi Dumby. „Vi ćete, gđice, dobiti velike moći, za vas sigurno nezamislive.“
„A kako ću znati koje moći imam?“ upitah ja
„One će se vremenom razvijati. Možete očekivati veliki preokret u vašem životu...“
da ću saznati još neke stvari ...
Moji roditelji su ga ponudili medovinom i prihvatio je. Dok su je oni ispijali, ja sam u čudu sjedila i razmišljala.. Nije me više ništa zanimalo, jer sam se bojala da ću saznati nešto što mi neće biti po volji.
Nakon što je Dumby otišao, a ja sam samo otišla u svoju sobu.
Pošto sam bila umorna, samo sam se složila na krevet čim je mama otišla... Zaspala sam....
Odjednom čuh neke glasove. Govorili su meni nepoznat jezik. „Suminuminumina suminuminumina suminuminumina suminuminumina suminuminumina “
Naglo otvorih oči. Oko mene su stajali neki prozirni ljudi i nešto su razgovarali na tom jeziku... Kada su shvatili da ih gledam, odjednom nestadoše.... Mislila sam da mi se pričinjava, ali se oni ponovo stvoriše
„Tko ste vi??“ upitah
„Mi smo duše mrtvi ljudi koji su odlučili ne biti duhovi kada umru. Ti si naša Gospodarica, Peti element. Ti si jedino ljudsko biće koje ima moć vidjeti nas i razgovarati sa nama.“
„Ah.. znači to je još jedan moć??“ rekoh ja sa olakšanjem u glasu
„Da...“ odgovori jedan „Ti si Šaptačica dušama. Imaš mnogo koristi od ove moći. Možeš saznati način na koji je neko ubijen i neka dešavanja u prošlosti...“
„Super. A da li ću vas moći uvijek vidjeti?? Bez uvrede, ali mislim da mi ne bi prijalo da stalno gledam duše umrlih.“
„Nećeš nas moći vidjeti uvijek, samo kada nas prizoveš željom. A sada te ostavljamo...“
„Bok“ rekoh ja J
Oni nestadoše a ja ostadoh ležati na svom krevetu.

Voldemorta...
Suzdržah se da ne vrisnem. Bio je potpuno izobličen. Više je ličio na zmiju nego na čovjeka. Bio je to užasan prizor. Njegove krvavo crvene oči tjerale su čovjeka da vrišti. On je imao moć levitacije tako da je izašao iz te stare kuće leteći. Prilazio nam je sve više. Ja nisam znala šta bih rekla. Bila sam uplašena...
„Napokon se susrećemo. Obje sestre McGuire, baš kako sam i planirao“ reče dodirujući ponovno tlo.
Tea iz meni nepoznatog razloga nije dizala štit....
Ja sam zanijemila... Nakon nekoliko dugih sekundi rekoh:
„Ti. Šta želiš od mene?“
„Ne želim ništa OD tebe, želim TEBE!!“
„Zašto?? Šta sam ti ja uradila??“- rekoh uzaludno se pokušavajući pribrati i pričati kao normalna....
„Nisi mi ništa ti uradila. Ti si Peti element.“
„Ja sam što??“ //Eh kak sam budala. Voldemort ništa ne ponavlja dva puta.
On zamahnu rukom, i pred nama se pojaviše dvoja vrata, jedna stara i bijela, a druga skupocjena crna.
„Ti ili tvoja sestra ste Peti element. Možemo saznati koja je prava samo tako što ću ti reći da izabereš jedna od ova dvoja vrata. Ako uđeš u prava, dobivaš sestrine moći i postaješ Peti element. Ako fulaš, umireš i tvoja sestra dobiva tvoje moći.“
„Uredu...“- rekoh iako nisam znala ni zašto... //Pa bilo bi bolje da uđem u ona crna, ona su ipak novija, ali šta ako je to samo navlakuša? Srce mi je ubrzano lupalo i mislila sam da ću dobiti srčani od straha. Ako ja umrem, Tea ostaje ovdje sama u rukama Voldemorta. Nešto mi je govorilo da moram izabrati ona stara te sam tako i odlučila. Noge su mi se tresle kao nikada prije dok sam prilazila starim vratima. Napokon me je samo nekoliko cm dijelilo od vrata i falio je samo još jedan korak... zakoračih, i oko mene i Tee se stvori neka plava svjetlost. Nisam shvata zašto, ali kada sam vidjela da sam još uvijek živa, shvatila sam da sam odabrala prava vrata. To znači da sada dobivam Teine moći.
Kada je svjetlost nestala, Voldemor je stajao zadovoljan. Ja priđoh Tei da vidim da li je dobro, i bila je savršeno uredu, možda i bolje no ikada...
„Znači ti si ta!!“- reče Voldemort....
„I.. sada ćeš me ubiti, ne?“ upitah. Nisam mu dozvoljavala da vidi da ga se bojim.
„Ne, ako tebe ubijem, uništio sam priliku da se vratim potpuno jak. Ako ti umreš.. umire zlo... i dobro također... Ovo što sam sada vidio biće mi dovoljno...“- reče.
Kada poželjeh da ga upitam šta je to zapravo Peti element, on nestade. Ja ostadoh sama u toj mračnoj i napuštenoj ulici. Bilo mi je čudno to što niko od stanovnika nije čuo šta se sve dogodilo...
Nisam znala šta da uradim... okretala sam se oko sebe. Tea odjednom poče plakati. Ja je uzeh u naručje i ostavih na ulici kolica u kojima je bila. Požurila sam da stignem kući, a onda sam se sjetila da znam aparaciju iako je još nisam položila. Bilo me je briga i što će me izbaciti iz škole. Prebacih se pravo kući.
Tu su sjedili mama i tata koji su očigledno bili užasno zabrinuti. Kada su me vidjeli u tom stanju odmah su mi prišli i počeli sa pitanjima.
„Lee, šta ti se dogodilo?? Blijeda si užćasno“
Tata mi uze Teu iz naručja. I ona je očigledno bila uplašena.
Sve sam im ispričala i mama mi je skuhala jedan čaj od šumskog voća da se malo smirim...
„Dobro si postupila što si se prebacila.“ Reče mi mama
„Sada ću pisati Dumbledoru da želim da sutra hitno dođe nama doma jer moramo razgovarati o tome. Moram znati šta je to Peti element“
Nakon što sam mami rekla da sam dobila Teine mođi, njoj je laknulo jer se zaista brinula za svoju mlađu kćerku jer je u opasnosti od rođenja. Poslali su me malo ranije na spavanje jer su imali nešto da razgovaraju međusobno... Kada sam utonula u ljepote sna sve sam zaboravila, bila sam u nekom paralelnom svijetu...