Voldemorta...
Suzdržah se da ne vrisnem. Bio je potpuno izobličen. Više je ličio na zmiju nego na čovjeka. Bio je to užasan prizor. Njegove krvavo crvene oči tjerale su čovjeka da vrišti. On je imao moć levitacije tako da je izašao iz te stare kuće leteći. Prilazio nam je sve više. Ja nisam znala šta bih rekla. Bila sam uplašena...
„Napokon se susrećemo. Obje sestre McGuire, baš kako sam i planirao“ reče dodirujući ponovno tlo.
Tea iz meni nepoznatog razloga nije dizala štit....
Ja sam zanijemila... Nakon nekoliko dugih sekundi rekoh:
„Ti. Šta želiš od mene?“
„Ne želim ništa OD tebe, želim TEBE!!“
„Zašto?? Šta sam ti ja uradila??“- rekoh uzaludno se pokušavajući pribrati i pričati kao normalna....
„Nisi mi ništa ti uradila. Ti si Peti element.“
„Ja sam što??“ //Eh kak sam budala. Voldemort ništa ne ponavlja dva puta.\
On zamahnu rukom, i pred nama se pojaviše dvoja vrata, jedna stara i bijela, a druga skupocjena crna.
„Ti ili tvoja sestra ste Peti element. Možemo saznati koja je prava samo tako što ću ti reći da izabereš jedna od ova dvoja vrata. Ako uđeš u prava, dobivaš sestrine moći i postaješ Peti element. Ako fulaš, umireš i tvoja sestra dobiva tvoje moći.“
„Uredu...“- rekoh iako nisam znala ni zašto... //Pa bilo bi bolje da uđem u ona crna, ona su ipak novija, ali šta ako je to samo navlakuša?\ Srce mi je ubrzano lupalo i mislila sam da ću dobiti srčani od straha. Ako ja umrem, Tea ostaje ovdje sama u rukama Voldemorta. Nešto mi je govorilo da moram izabrati ona stara te sam tako i odlučila. Noge su mi se tresle kao nikada prije dok sam prilazila starim vratima. Napokon me je samo nekoliko cm dijelilo od vrata i falio je samo još jedan korak... zakoračih, i oko mene i Tee se stvori neka plava svjetlost. Nisam shvata zašto, ali kada sam vidjela da sam još uvijek živa, shvatila sam da sam odabrala prava vrata. To znači da sada dobivam Teine moći.
Kada je svjetlost nestala, Voldemor je stajao zadovoljan. Ja priđoh Tei da vidim da li je dobro, i bila je savršeno uredu, možda i bolje no ikada...
„Znači ti si ta!!“- reče Voldemort....
„I.. sada ćeš me ubiti, ne?“ upitah. Nisam mu dozvoljavala da vidi da ga se bojim.
„Ne, ako tebe ubijem, uništio sam priliku da se vratim potpuno jak. Ako ti umreš.. umire zlo... i dobro također... Ovo što sam sada vidio biće mi dovoljno...“- reče.
Kada poželjeh da ga upitam šta je to zapravo Peti element, on nestade. Ja ostadoh sama u toj mračnoj i napuštenoj ulici. Bilo mi je čudno to što niko od stanovnika nije čuo šta se sve dogodilo...
Nisam znala šta da uradim... okretala sam se oko sebe. Tea odjednom poče plakati. Ja je uzeh u naručje i ostavih na ulici kolica u kojima je bila. Požurila sam da stignem kući, a onda sam se sjetila da znam aparaciju iako je još nisam položila. Bilo me je briga i što će me izbaciti iz škole. Prebacih se pravo kući.
Tu su sjedili mama i tata koji su očigledno bili užasno zabrinuti. Kada su me vidjeli u tom stanju odmah su mi prišli i počeli sa pitanjima.
„Lee, šta ti se dogodilo?? Blijeda si užćasno“
Tata mi uze Teu iz naručja. I ona je očigledno bila uplašena.
Sve sam im ispričala i mama mi je skuhala jedan čaj od šumskog voća da se malo smirim...
„Dobro si postupila što si se prebacila.“ Reče mi mama
„Sada ću pisati Dumbledoru da želim da sutra hitno dođe nama doma jer moramo razgovarati o tome. Moram znati šta je to Peti element“
Nakon što sam mami rekla da sam dobila Teine mođi, njoj je laknulo jer se zaista brinula za svoju mlađu kćerku jer je u opasnosti od rođenja. Poslali su me malo ranije na spavanje jer su imali nešto da razgovaraju međusobno... Kada sam utonula u ljepote sna sve sam zaboravila, bila sam u nekom paralelnom svijetu...
Post je objavljen 01.07.2007. u 22:48 sati.