„Tražila si nas, Gospodarice!“ reče jedna od njih poklanjajući mi se.
„Samo me zanima zašto se moj, sada već BIVŠI momak onako promjenio. Da li biste mi to mogle saznati?“
„Na zapovijed, Gospodarice! Učinićemo sve što je u našoj moći da zavirimo u tajne njegovog uma i saznamo razlog nagle promjene njegovog ponašanja.“
„Hvala vam puno.“
„Nema na čemu, Gospodarice. Vaša želja je nama zapovijed. Izvinite nas“ reče jedna od njih i obje žene nestadoše.
Malo mi je laknulo. Istuširala sam se i potom otišla u svoju spavaonicu, gdje su sve cure bile budne.
„Ash, jedva sam čekala da se vratiš“ reče Anna
„Što je frka? Ima neki problem?“ rekoh ja
„Ma nije to problem.“ reče Vic
„Daj govorite već jednom....“ rekoh je sada već pomalo ozbiljnim tonom.
„Danas je u školu došao jedan preeeeeesladak momak.“
„Pa kakve veze ja imam sa tim?“ upitah ja sjedajući na svoj krevet.
„Čuj kakve veze ti imaš. Momak je avion. Da si ga sam vidjela. Dok je hodao hodnikom, sve cure su ga gledale. A pošto smo shvatile da ti sigurno želiš napraviti Klarka ljubomornim, predlažemo ti da se pokupiš sa njim.“
„Dajte cure, šta sve vama neće pasti napamet. Ne mogu ja to tako raditi.“
„Ma daj.. Kako Klark može“ reče Ginny.
„Oky. Želim to. Sutra mi ga nabacite.“ rekoh ja još uvijek pomalo nesigurna...
„A u kojem je domu?“ upitah ja pomalo radoznalo.
„Hufflepuff na našoj godini.“
„Pa sutra imamo Proricanje sa Hufflepuffom.“ rekoh ja
„Super. To ti je prilika“ reče Pamela.
„Jeste. A sada me izvinite jer sam zaista mrtva umorna.“ Rekoh ja i složih se na svoj krevet. Zaspala sam u minuti....
***
„Gospodarice??... Gospodarice??“ čula sam nečiji glas.
Trgla sam se iz sna i pogledala oko sebe. Bile su to one dvije duše kojima sam dala zadatak da saznaju zašto se Klark promijenio.
„Oprostite Gospodarice što smo vas probudili ali nije bilo drugog načina da vam što prije kažemo ono što smo saznali.“
„Nema problema. Recite mi šta ste saznale“ rekoh ja sneno....
„Klarkov um je zatvoren. On pokušava svim snagama da se nečemu odupre, ali ne uspjeva. Pošto mu je um zatvoren bilo je nemoguće vidjeti šta on misli. Čak i kada smo pokušali zaposjednuti njegovo tijelo nismo uspjeli... Jedino znamo da se on pokušava oduprijeti nečemu što je slično Imperiusu. To nam je još uvijek nepoznato“
„Uredu je. Vi ste učinile svoje. Pustite mene da učinim ostalo. A sada ak ćete me izvinuti spava mi se“ rekoh ja liježući ponovo na krevet i u sekundi zaspah.
***
Ujutro me je probudila kiša koja se slijevala niz prozore moje spavaonice. Lila je kao iz kabla. Bilo mi je zaista teško ustati se. Obukla sam se lijepo zato što sam očekivala da ću se danas upoznati sa momkom o kojem su mi prijateljice pričale. Kada sam sa Vic i Hermy silazila u Veliku salu i prilazila Gryffindorskom stolu, Klark mi je prišao i rekao ozbiljnim glasom:
„Ono od jučer uopće nije bilo smješno“
„Po ponašanju tvojih /prijatelja ne bih baš rekla. Tresli su se od smijeha.“
„Ja želim da me ostaviš na miru da uživam u životu sa svojom curom.“
„Mda. Nikome ne može biti zanimljiv život pored te kučke.A i ja već imam momka.“ Rekoh ja i ugrizoh se za jezik /Pa kak sam to mogla reći?? Ashlee ti stvarno ne razmišljaš mozgom!!!!
„Ma nemoj. A ko je to?“
Nisam znala šta da uradim, te se samo okrenuh i uhvatih jednog momka koji je stajao iza mene za ruku.
„Ovo je moj momak“ rekoh Klarku. „Zove se...“
„Manuel.“ dopuni me taj momak
„Ali ja sam mislio...“
„Ti mislio?? Uh.. to je novost za mene da imaš čim misliti..“
Manuel se nasmija. Kada je vidio da smo pobjedili u ovoj svađi, samo se okrenuo i otišao. Tek tada nisam znala šta da radim. Okrenuh se ka momku koji mi je upravo spasio ponos... Nekoliko sekundi smo se gledali a onda smo oboje prasnuli u smijeh.
„Ovo je bilo gusto“ rekoh ja naposlijetku
„Da“ reče on gledajući u pod
„Hvala puno!!“ rekoh ja i poljubih ga u obraz. Primijetih rumenilo na njegovom licu. „Ja sam Ashlee, ali me možeš zvati Ash“
„Oky. U kom si domu?“ upita me kada se već malo oslobodio stida
„Ja u Gryffindoru, a ti?“
„Ja sam Hufflepuff. Tek sam jučer došao.“
Tada shvatih da se radi o momku o kom su mi frendice pričele.
„Bilo mi je drago upoznati te“ rekoh ja kada mi ništa drugo nije padalo na pamet.
„Meni također“ reče on i okrenu se.
Ja sjedoh između Anne i Hermy, a preko puta mene je bila Vic. Ispričala sam im šta se desilo. Dok su me one nagovarale da se skontam sa njim, ja sam u to bila nesigurnija no ikada, posebno nakon onoga što su mi rekle one dvije duše. On se odupire nečemu, što znači da on nije onakav svojom voljom. To mu ne smijem zamjeriti... I dalje ne znam šta da radim...
„Ja ti to preporučujem“ reče Vic „muškarci su jako ljubomorni i bezobrazni.“
„Slažem se. Ron je isti takav.“ reče Anna „njemu treba neko da mu pokaže da ne može sve biti po njegovom.To sam mu već nekoliko puta zamjerila, i na kraju sam shvatila da on nije za mene. Skroz je fush.“
„Hej pazi malo. O mom momku pričaš!!“ čuh Hermy koja se namrštila
„Sry.“ reče Anna ali nije djelovala kao da se pokajala zbog svojih riječi.
„Čujte ljudi; Klark to ne radi svojevoljno. To su mi rekle dvije duše kojima sam dala zadatak da saznaju njegovu naglu promjenu...“
Dok sam im tako pričala sva moja saznanja, našem stolu je prišao Manuel.
„Oprostite što vas prekidam, samo sam želio pitati Ashlee da li bi željela sa mnom da malo prošetamo.“
Ja sam se malo zadubila u svoje misli i promucala „Ja... ovaj....“
„Naravno da bi“ reče Anna gurajući me i ja sam na kraju ustala blijedo gledajući je, a ona mi samo dade znak –znam šta radim- svojim pogledom.
Manuel mi pruži ruku i ja je prihvatih... Izveo me je iz dvorca i šetali smo putem koji je vodio ka zabranjenoj šumi......
Post je objavljen 28.07.2007. u 22:28 sati.