Prvo jutro raspusta... Napokon mogu ustati u koliko želim i naspavati se kao čovjek, a ne kao vojnik. Ove školske godine se desilo toliko stvari i mnoge od njih su me podosta zbunile. Jednostavno je svaka zamršena. Ležeći tako u krevetu i razmišljajući o svemu što mi se desilo proteklih mjeseci čuh mamin glas:
„Lee, odmah ustani. Doručak!!!“
Nerado sam sklonila laneni pokrivač koji koristim kada je previše vruče.
Ustadoh iz svog mekanog kreveta i izađoh na balkon. Tu se već događalo podosta stvari. Godricova dolina je bila puna djece, bezjaka, naravno, koji bi uvijek rano ustali i počeli se igradi bez prestance do večeri. Tu su samo bile dvije čarobnjačke porodice: moja, i porodica Finnigan. Semusa sam upoznala u školi, a i sada imamo priliku da se družimo.
Bila je tu još jedan kuća, kuća Potterovih. Bila je napuštena, isto kao mjesto gdje prebivaju duhovi. Ponegdje je bila rupa, a sve u kući je bilo uništeno, kao da je bomba eksplodirala. Kladila bih se u život da bi Harry dao sve da posjeti tu kuću. Otac mi je rekao da je to kuća u kojoj su Harryjevi roditelji ubijeni i gdje je Harry živio kao jednogodišnja beba. Pošto sam se malo rastužila, uđoh sa balkona i otiđoh ravno do kupatila u mojoj sobi. Na brzinu se istuširah i obavih jutarnju higijenu. Obukoh haljinu iznad koljena bez rukava bebi-plave boje.
Kada sam došla, doručak je već bio pripremljen. Sjela sam za stol i počela jesti kriške namazane marmeladom. Poslije toga su uslijedili palačinci sa filom od čokolade. Baš sam se najela. Nakon doručka sam odvela Teu u sobu i igrala sam se sa njenom macom Pink. Seka mi je prava mirnica- nikada ne plače!!
Mama sređivala nešto po kući, a otac čitao Vještičji tjednik. Sjedoh na zavaljenu sofu i uzeh Teu koja se igrala sam mojim privjeskom u obliku lutke.
„Tata??“
„Molim??“
„Kada idemo na odmor ove godine i kamo?“
„Pa trebali bismo od 10. do 20. srpnja. Tada i ja i tvoja majka imamo godišnji odmor. Mislim da ćemo ove godine ići u Nicu ili u Cancun.“
„Bolja je Nica..“
„I ja mislim isto. Ta je opcija vjerovatnija.“
„Super.“
Otišla sam u svoju sobu a Teu sam ostavila da malo dosađuje tatiJ
Dok sam ležala na krevetu i slušala svoj I-pod (dobila sam ga od ujne za petnaesti rođendan.) zazvonio mi je telefon.
Ja: Halo?
Hermy: Halo! Ash, Hermione je. Šta ima?
Ja: Ma ništa, ev slušam I-pod. Ti?
Hermy: Ma ev pospremala sobu i završila čitanje knjige Siroče.
Ja: Joj, to je super knjiga, i ja sam je čitala dok sam živjela u Smallvilleu. Dala mi ju je jedna bezjakinja.
Hermy: I meni se sviđa. Nego, htjela sam te pitati da li će te roditelji pustiti na tulum kod mene kući. Dolaze svi naši prijatelji i prijateljice iz Hopgwartsa s kojima smo se posljednje vrijeme družili.
Ja: Naravno da će me pustiti. A čemu to?
Hermy: Moja mama je saznala da je trudna. Želim da to proslavimo.
Ja: Čestitaj mami od sveg srca. Kada je tulum?
Hermy: U petak. Od ujutro do navečer.
Ja: Super. Biću tamo.
Jedva čekam tulum. Biće nezaboravno!!!!!!
Danas kada sam ju odvela u šetnju, srela sam Seamusa. Razgovarali smo i zezali se. Bilo mi je super.
Seamus je morao da ode do nekog svog prijatelja da igraju play-stationa a ja sam nastavila šetati sa Teom.
„Bebo... oćeš da idemo sada kući.. Mene malo bole noge.“
Ona malo zacvili dajući mi do znanja da želi da nastavim....
Pošto mi je bilo dosadno šetati uobičajenim ulicama, vidjeh jednu malo zavučenu, tamnu. Nije niko bio u njoj, a pošto je ispred stajao znak da je to slijepa ulica, kanila sam se vratiti istim putem te tako nebi zalutala. Hodajući tako, pjevala sam neku brojalicu Tei, čuh zvuk isti onome kada se neko prebacuje. Pogledah malo oko sebe, ali nije bilo nikoga..... Okrenuh se prema jednoj staroj, napuštenoj kući na kraju ulice..... Bilo je to lice......
PS: nastavak samo kad skupim više od dvadeset komentara. Ak želite brzo sljedeći, onda se potrudite da bude toliko komentara...
PPS: ma ne mogu ja da vam ne otkrijem mali dio sljedećeg....
„Ti ili tvoja sestra ste Peti element. Možemo saznati koja je prava samo tako što ću ti reći da izabereš jedna od ova dvoja vrata. Ako uđeš u prava, dobivaš sestrine moći i postaješ Peti element. Ako fulaš, umireš i tvoja sestra dobiva tvoje moći.“
„Uredu...“- rekoh iako nisam znala ni zašto... //Pa bilo bi bolje da uđem u ona crna, ona su ipak novija, ali šta ako je to samo navlakuša? Srce mi je ubrzano lupalo i mislila sam da ću dobiti srčani od straha. Ako ja umrem, Tea ostaje ovdje sama. Nešto mi je govorilo da moram izabrati ona stara te sam tako i odlučila. Noge su mi se tresle kao nikada prije dok sam prilazila starim vratima....
Napokon osvanu i taj dan... Probudila sam se u petak, 29. lipnja, oko sedam sati. Prvo sunce koje je izlazilo iza brežuljka se probijalo kroz staklo moje spavaonice i osvjetljavalo sve u njoj. „Da li si sigurna da nešto nisi zaboravila??“
I pored one face – nije mi ni do života – napravih još goru (ako je to uopće bilo moguće)
„Daj Hermy, već sam četiri puta sve pregledala i ništa mi nije ostalo.“
Zajedno smo sinoć praznili ormare, ali pošto smo bili preumorni nismo se baš pretrgli da sve popakujemo... Zato smo ostatak stvari pakovali jutros.
Vrijeme je brzo prolazilo i kada pogledah na zidni sat u našoj spavaonici vidjeh dvije minute do osam sati.
„Idemo li dolje??“- upita Meg.
Nismo baš bile navikle na njeno društvo, ali nam je prijalo imati još jednu prijateljicu u društvu.
„Hajdemo“- rekoh
Kada smo sišli u Veliku salu, učenici su već uveliko čekali da krenemo. Malfoy je bio sa svojom djevojkom, Maggie. Ne znam kako može biti tako naivan i izabrati nju za curu. Pogotovo zato što je ona Voldemortova kćerka, a on se bori protiv njega. Ali, ako je njemu dobra, onda oky.
Kada smo se svi skupili Hagrid nas je uputio predivnim kočijama koje se same voze i one su nas dovele do vlaka. Ukrcali smo se. Ja, Klark, Harry Veronica, Ron i Hermy smo ušli u jedan kupe, a Meg, Leo, Pamela, Neville, Malfoy i Maggie u drugi. Putovanje smo večinom proveli jedući čokoladne žabe, lizaljke sa okusom krvi, gumene cjevčice, grah sveokusnjak, šumeći vizbi i još mnogo toga... Bilo nam je super. Svi smo sa svakim razmijenili adrese da se možemo dopisivati (Ja ju nisam dala samo Maggie i Meg). Oko jedanaest sati je vlak počeo usporavati, i kada smo napokon stali, svi smo nagrnuli na vrata. Pred vlakom su me čekali moji roditelji i Tea. Jako sam ih zagrlila i osvrnula se oko sebe. Hermy je bila sa svojim roditeljima, Ron je bio sa braćom, sestrom roditeljima i Harryjem, Malfoy sa mamom. Kada smo prošli kroz zid koji je vodio do Kings Crosa, opazila sam jednog jako krupnog čovjeka, i ženu tri puta mršaviju koji su stajali sa sinom koji je izgledao kao prase. Podudarao se sa opisom Dudleya, o kojem nam je pričao Harry. Ubrzo sam ga spazila kako im se približava. Izgledali su jako hladno. Ne mogu da vjerujem da postoje osobe koje se obraduju članu porodice koga nisu vidjeli devet mjeseci.
On se osvrnuo i vidio mene kako ga gledam te mi samo namignuo. Ja sam se osmjehnula.
„Ash... mislila si otići bez pozdrava?“- čuh Klarkov glas koji je dopirao do mene, i osjetih njegovu toplu ruku na mom ramenu.
Okrenuh se i vidjeh njegove roditelje, g. Toma i gđu Angelinu.
Pozdravih ih i oni mi odvratiše, a tek se onda obratih Klarku: „Ovo nije zbogom. Ja i ti ćemo se viđati preko raspusta. Pa, valjda će tvoji roditelji mojima dolaziti u posjetu i obrnuto.“
Svi se nasmijasmo, Klark me poljubi (malo mi je bilo neugodno pred roditeljima, ali to nije učinilo da ne osjetim ljepotu tog poljubca.)
„Pa, ćao onda“ rekoh mu
„Bye!! Vidimo se.“
„Vidimo se!!“
Ja se na peti okrenuh roditeljima i pogledah ih nevino.
Zajedno smo bez riječi otišli do očeve Oktavije (leteće, naravno) i zaputili se doma....
-Ash, ustaj!! Imaš posjetu!!
Ja samo sneno upitah „Ko je došao?“
„Iznenađenje. Ustaj. Požuri.“
Činilo mi se da je nešto jako bitno, jer me u protivnom Hermy nebi ovako uporno budila. Obukla sam prve stvari koje su mi došle pod ruku i otišla iz Gryffindorske kule u pred veliku dvoranu, jer mi je Hermy rekla da me tako čekaju gosti. Ja sam otišla i ugledala svog oca, majku i bebu u naručju moje majke.
Izgubila sam se. Polako sam koračala prema njima.
„Mama?? Tata?? Šta vi radite ovdje??“
„Pogledaj Tea, ovo je tvoja starija sestra Ashlee!!“
„Ali mama, kako sestra... pa ti si u bolnici... nije mi jasno.... kako to da imaš bebu??“
„Lee, bolje je da sjednemo i da ti sve ispričamo. Žao mi je što sam ti lagao. A sada, da li znaš neko lijepo mjesto za razgovor??“
Ja sam i dalje djelovala izgubljeno i nisam marila zato što mi je rekla *Lee*
„Možemo ići u Gryffindorsku kulu. Tamo nas neće niko ometati.“ rekoh
Kada smo ušli mama i tata su sjeli na jedan kauč a ja u fotelju.
„I?? Čekam objašnjenje!!“
„Eh.. ovako... prije devet mjeseci ti je otac rekao kako mi je otkrivena droga u krvi. Ali to zapravo nije bilo tačno. Ja sam tada zatrudnila, a sa obzirom na situaciju, tj. kada se Harry Potter ponovo suočio sa Voldemortom, jedna proročica mi je rekla kako će se ubrzo roditi dijete koje će posjedovati moći još neviđene svijetu. Rekla je kako će Voldemort željeti da se riješi tog djeteta čim se rodi, ili dok još bude u stomaku. Ja sam razgovarala sa ravnateljem i složili smo se da je ovako najbolje. Morali smo zaštititi to dijete od Voldemortovog dodira dok se samo ne nauči braniti. Tea je danas napunila mjesec dana, a već zna da postavi obrambeni štit oko sebe, a on je otporan na neoprostive kletve. To je nova moć i Tea je jedina na svijetu koja ju posjeduje. Postoji još nekoliko moći koje smo otkrili ali o tome ćemo drugi put. Nadam se da sada razumješ zašto sam ovo uradila.“
Ja sam je pažljivo slušala i nisam billa ljuta.
„Jasno mi je sve mama.“
„Kada si tako brzo odrasla?? Nisi više mamina mala curica...“
„Situacije su promijenile moj način gledanja na mnoge stvari. Šta ćemo sada sa svim ovim??“
„Danas ostajemo ovdje još samo da razgovaramo sa Dumbledorom i idemo. Ti za to vrijeme možeš ostati sa Teom.“
„Kako joj je puno ime?? Može biti Tea Ashlee?? “
„Već smo izabrali da će biti Tea Andrea McGuire. Ne ljutiš se?'“
„Uopće ne. To ime je super.“
Dali su mi Teu da je čuvam, i ostale smo same u sobi. Bila mi je u naručju i ja sam gledala u njene prekrasne oči. Imam baš slatku seku... Ali sam se onda sjetila svog sna. Misli mi nisu dale mira.
Mnogo vremena je prošlo a ja sam se cijelo vrijeme jako dobro zabavljala sa Teom...
Odjednom vidjeh Boo-a kako ulazi u sobu. Tea iz meni nepoznatog razloga stavi štit. Počela je plakati. Meni su stvari postale nejasne.
„Tea smiri se, to je samo moj zec.“
Ona poče još glasnije plakati i nije skidala štit.
„Tea, seko... šta se dešava.“
Ja pogledah oko sebe, i kako vidjeh samo Boo-a pomislih da je došlo do zabune.
„Bože dragi.. Šta se dešava??“
Ja vidjeh kako se moj prelijepi zec sa zelenim očima transformiše (nadam se da sam gramatički ispravno napisala tu riječ) u visoku priliku ispod kokuljice. Vrisnuh!!!
„Šta se dešava???!!! Ko si ti???????????“- vriskala sam „Gdje je moj zec. Šta si mu uradio“
„Ja sam *tvoj mali slatki zečić Boo*“(zadnju riječ je rekao glasnije) „i došao sam da izvršim zapovijest Gospodara tame. Ovog puta ga neću iznevjeriti, ovog puta ću uspjeti da ubijem to djete i Gospodar tame će me obilježiti kao svoju desnu ruku i vidjet će da sam uvijek bio vjeran njegovoj strani.
Tea je vrištala ali nije skidala štit.
Ja je spustih na krevet jer vidjeh da se zna odbraniti.
„Možete samo preko mene mrtve. Voldemor se neće dočepati moje sestre.“- rekoh nesigurnim glasom.
Izvadih štapić i rekoh: „Incarcerus!“
Prilika se potpuno zbuni. Bila je to čarolija za sputavanje cijelog tijela.
Ponovo progovorih: „Levicorpus“ Prilika se izvrnu i ostade da vidi u zraku. Nisam se mogla ni nasmijati što obično činim kada primijenim tu kletvu. Tada ponovo uperih štapić u osobu pod kokuljicom i vrisnuh: „Expelliarmus!!“ Tada joj ispade štapić. Nisam znala šta da radim.
Tada u dnevnu sobu Gryffindora uđoše Dumbledore i moji rodietelji.
„Tea?! Ashlee?!“
Dumbledore poništi kletvu višenja u zraku i prilika ponovo stade *normalno.*
Dumbledore nešto izvede rukama i odjednom prilici spade kokulja i pojavi se blijedo lice Luciusa Malfoyja.
„Mogao sam i očekivati!!“- prozbori Dumby sa podsmjehom u glasu- „Nisam vjerovao da možeš niže pasti, pa na sinu primjenjuješ neoprostive kletve. Gadiš mi se.“
„Ja ću učiniti sve kako bi se Gospodar tame ponovo podigao i bio na vrhuncu kao što je bio prije četrnaest godina. “
„Sada po tebe dolaze Dementori i ideš pravo u Azkaban.“
„Sve za Gospodara!!!!“
*Nismo više pričali dok dementori nisu došli i odmeli ga.
„Šta se dogodilo Dracu??“
„Pred dnevnom prostorijom smo vidjeli Draca kako leži na podu. Kletva Crucio je iskorištena. Odmah će biti prebačen u St. Mungo.“
„To znači da je..“
„Tako je gđice McGuire. Malfoy je sedmi izabrani. Brzo shvatate.“
Tek tada shvatih da je Tea još uvijek u mom naručju. Dadoh je mami.
„Lee, jako sam ponosna na tebe. Dobro si se odbranila“ reče mi mama, i ona i tata me zagrliše.
Ja nisam ništa progovarala. Tresla sam se od glave do pete. Nisam mogla da misli. Samo sam polako otišla ka stepeništu koje vodi do ženske spavaonice. Svi su shvatili da sam preumorna za sve i zato su to poštovali.....
PS- nesh mi se ne moze otvoriti Imageshack pa vam slika od seke stize u sljedecem postu...
„Oprosti??, dali si ti slučajno Ashlee McGuire“
Neka jako lijepa crnokosa djevojka mi je prišla i to me upitala.
Bili smo na doručku u Velikoj dvorani a ja sam bila jako raspoložena zato što sam vidjela da Harry ne pati za mnom... Znam samo da mi je cura izgledala jako poznato, da pohađa Hogwarts i da je viđam za Gryffindorskim stolom, a i na nastavi što znači da smo na istoj godini....
„Da, ja sam ta“ odgovorih pomalo iznenađeno zato što je cura znala moje ime a ja njeno nisam „Kako ti mogu pomoći??“
„Voljela bih da porazgovaram sa tobom o nečemu jako bitnom. Jel može u 12 sati u zajedničkoj prostoriji. Znam da obje imamo blok čas.....“
„Naravno. Bit ću tu.“
„Oky onda.. Bok!“
„Bok!!“
Ja sam i dalje sjedila na klupi i djelovala sam izgubljena. Nakon nekog vremena se obratih prijateljima „Ko je ona cura“
„To je Veronica Hallivell, Gryffindorka sa naše godine. Simpa cura ako mene pitaš“ odgovori Harrry
„I mene isto“ nadoda Ron ali ga Hermione ošinu poledom pa se ušutio...
11:55
Nesigurno sam koračala ka dnevnom boravku. Imala sam neki loš predosjećaj... Kada sam ušla nije bilo nikoga. Osjetio se neki smrad... Sigurno je Neville nešto opet eksperimentisao... ali nakon nekoliko sekundi sam vidjela da to nije Neville.
„Ev me. Sry što si čekala nešto sam probavala napraviti ali mi nije uspjelo.“
„Nema problema“ rekoh brzo.
Ona izvadi čarobni štapić i promumnja nešto... Sve ponovo zamirisa...
„Pa.. o čemu si željela da razgovaramo??“
Sjedosmo obje na jedan od kauča i ona poče pričati...
„Znam da si to jedna super cura i ne bih voljela da se naljutiš ili nesh slično, ali bih ti bila zahvalna ako mi odgovoriš na nekoliko pitanja i ispuniš jedno obećanje“
„Oky.. probati ću“
„Da li je istina da si sa Harryjem?“
„Nisam!! Odakle ti to? Ja sam njega odbila jer mi se ne sviđa on već jedan drugi dečko.“
„Oky. Drago mi je što to čujem jer se meni Harry zaista sviđa.“
„Pa ak hoćeš mogu ti pomoći oko njega.“
„Da li bi to učinila za mene?“
„Naravno da bih. I jako mi je drago što smo riješili nesuglasice.“
„Uredu onda. Hvala ti puno!!“ reče mi ljubeći me u obraz.
*Kada sam došla do prijatelja svi su me ispitivali o čemu sam pričala ali ja nisam htjela reči zbog Harryja. Želim da spojim njega i Veronicu jer je ona zaista super cura a Harry zaslužuje jednu takvu.
Harry, Ron i Hermy su morali da odu do Hagrida da nešto razgovaraju sa njim a Klark je ostao sa mnom u Zajedniškoj zato što sam iščašila nožni mišić i jako me boli.
Dak smo tako sjedili na jednom kauču oko 12 sati počeli smo razgovarati.
„Ne bih volio da te podsjećam na nešto što ne voliš i da te uvrijedim, ali da li se sjećaš kada smo se prvi put sreli?“
„Naravno. Predstavio si mi se kao Zack“
„To ime je daleko ljepše od mog.“
„Nije istina. Tvoje ime baš pristaje jednoj tako lijepoj osobi.“
(Odmah sam se ugizla za jezik. Ovo nije dobro zvučalo!! :|)
„Svaka Ashlee koju znam je lijepa kao cvijet, a ti si ljepša od svih njih.“
„Ma da.... sigurno“
„Ozbiljno to mislim. Onaj moj odlazak iz Smallvillea nas je prekinuo u jednoj jako lijepoj fazi života... Fazi u kojoj sam se zaljubio kao nikada do tada.“
„Imaš pravo... i ja također. Ali sudbina nam je dala znak da nam nije mjesto jedno pored drugog.“
„Griješiš!!“ reče mi prislanjajući svoje usne mojim.
Ja sam se izgubila... Kada se odmakao od mene ja sam ga samo blijedo gledala.
„Sada nas je sudbina ponovo spojila i treba da iskoristimo šansu. Ash... da li želiš biti moja djevojka....??“
„Klark, moram razmisliti. Bojim se da neću povrijediti Harryja pošto me je i on isto pitao i ja sam ga odbila. Žao mi je..“
„Ne moraš se brinuti za Harryja. Ja sam njega pitao za dozvolu i on je rekao da slobodno mogu da budem s tobom.“
„.......Uredu onda.....“
Ponovo me je poljubio ali ovaj poljubac je bio daleko ljepši jer sam mu uzvratila....
Zaspala sam u njegovom zagrljaju....
Danas se desilo nešto što bi mi moglo promijeniti život... Ali sve u svoje vrijeme....
Sa Klarkom je sve uredu. Uspjela sam saznati da se i Harryju sviđa Veronica pa su se skontali...
Jutros me je sunce koje se probijalo kroz staklo prozora u mojoj spavaonici probudilo oko 8. Svi ostali su već bili budni i nešto su razgovarali. Hermy je vidjela da sam se probudila i poželjela mi dobor jutro. Pitala me je kako sam spavala i nakon lične higijene smo otišle na doručak.
Harry i Ron su došli malo poslije nas, a Klark je kao i obično bio tu prvi. Poljubila sam ga, i sjela pored njega. Dok smo doručkovali kao i svako drugo jutro, prof. McGonagall nam je prišla i rekla:
„Harry, prof. Dumbledore vas želi vidjeti odmah poslije doručka u svojoj kancelariji. Sa vama trebaju poći gđice Hermione, Pamela i Ashlee, Ron i Klark također. Mora da nešto razgovara sa vama. Ugodan dan.“
„Doći ćemo. Ugodan i vama dan.“
Nisam znala zašto nas Dumby želi vidjeti jer nismo ništa napravili, a pogotovo ne ja, jer sam sa njim od mog dolaska razmijenila samo dvije riječi: Dobar dan!
Svi smo čekali da se doručak završi jer nas je zaista zanimalo o čemu se radi.
* dočekali smo taj trenutak...
Nesigurnim korakom smo koračali prema grdolju koji je čuvao ulaz u Dumbledorov kabinet.
„Šumeći vizbi“ reče Hermy „rekla mi je McGonagallova.“
Grdolj se skloni u stranu i propusti nas ka stepenicama.
Ušli smo u kabinet...
Bijaše to velika i lijepa, okrugla soba puna čudnih tihih šumova. Na stolićima tankih nogu ležali su neobični srebrni instrumenti koji su šumili i ispuštali oblačiće dima. Na zidovima su visili portreti starih školskih ravnatelja i ravnateljica. Svi su oni spokojno drijemali u svojim okvirima. Bijaše tu i jedan veliki pisaći stol s nogama u obliku šapa, a na polici iza njega ležao je otrcani i poderani čarobnjački šešir - Razredbeni klobuk.
„Očekivao sam vas....“
„Dobra večer profesore!“ rekosmo svi uglas
Sigurno ste svi začuđeni zbog toga što sam vas zvao, ali ima nešto jako bitno o čemu bih volio da porazgovaram sa vama. Sigurno već znate da se Voldemort (Posebno je naglasio ovu
riječ, a Ron i Klark se naježiše odmah) vratio na vlast prošle godine. Sada se njegova moć obnavlja i moguće je da bude jača, ako je to ikako moguće nego prije četrnaest godina kada ga je jednogodišnji Harry zaustavio i po prvi put porazio. Sada Harry nema onoliku količinu zaštite kao prije četrnaest godina. Prošle godine ga je Voldemort (ponovi se situacija od maloprije) uspio dotaći. Misli se da Harry nije dovoljno jak kako bi se suočio sa njim kako proročanstvo kaže, ali se u drugom proročanstvu koje je također vezano za ovu borbu spominje sedam Izabranih koji će imati moć da poraze Voldemorta. To ste vi.“
„Ali profesore, nas je ovdje samo šest. Ko je sedmi Izabrani??“ reče uvijek proračunljiva Hermy
„I nadao sam se, gđice Granger, da ćete mi baš vi postaviti tako pitanje. Ali vas moram razočarati. Ni sam ne znam odgovor. To je trebao biti gdin Longbottom, ali više ni sam nisam siguran. Postoji još jedna osoba za koju ćete mi sigurno reći da blefiram, i to je netko za koga
biste ruku u vatru dali da je zao.“
„Ko??“, upita Pamela iako smo već svi shvatili o kome se radi, mada smo ipak htjeli potvrditi svoje sumnje.
„Draco Malfoy.“
„Wow, samo nam je to trebalo“, prokomentariše Harry.
„Ali kako će se Malfoy boriti protiv Znate-već-koga kada je na njegovoj strani?“ upita zamišljeni Ron
„Proročanstvo kaže da će biti još jedan Izabrnai koji je najviše sličan glavnom Izabranom, ali isto tako i mnogo različit. Ako smo mislili na Nevillea, roditelji su im se triput suprostavljali Voldemortu, rođeni su dok zamire sedmi mjesec, idu na istu godinu u isti dom, a jedan je čistokrvni a drugi polukrvni, a Voldemort je izabrao samo jednoga. Ako mislimo na Malfoya, obojica imaju istu narav, istu upornost, ista godina u školi, a različiti domovi.“
„Ali Malfoy nije na našoj strani!!“, izustih ja i ponovo se sjetih svog glasa koji nisam čula od ulaska ovamo.
„Ne bih bio baš sigurnan u to, gđice McGuire. Ja sam razgovarao sa Razredbenim klobukom o mislima Malfoya, i on mi je sve objasnio. Malfoy je pripao Slytherinu samo zato što je njegova obitelj godinama u tom domu, a on se njima ne smije protiviti. Klobuk kaže da je Malfoyeva najveća želja osloboditi se ropstva pod kojim se nalazi od rođenja. Mislim da vam je sada sve mnogo jasnije. “
Svi smo bili tako zamišljeni.
„A kako mislite da se pripremamo za to“, upita Hermy nakon nekog vremena.
„Koristit ćete jednu od prostorija koja vam je najpogodnija.“
„Koju??“, upita Pamela.
„Sobu po potrebi“, reče Ron.
„Sobu po potrebi??. Kakva je to prostorija??“, upitah ja jer nikada prije nisam čula za to.
Nakon što mi je Harry objasnio, upitajh:
„Kako ćemo saznati ko je sadmi Izabrani.“
„mislim da vi to trebate smisliti. To je sve što sam vam želio saopćiti. A sada, ako vam ne smeta, napustio bih ovaj kabinet jer sam zaista jako pospan. Ugodnu večer.“
„Ugodnu večer i vama“, odgovorismo.
Kada je Dumby napustio kabinet, svi smo bili zamišljeni i nismo progovarali do povratka u spavaonice, kada smo samo razmijenili riječi : Laku noć.
Te sam večeri dugo ostala budna u krevetu razmišljajući o svemu što sam saznala prošle noći. Sva ta pitanja, a nema odgovora.
Zaspala sam. Sanjam.... Šmrtonoša... govori sve pojedinosti o Harryju Voldemortu... Ovaj ga nagrađuje, i govori mu kako treba da se više približi Harryju kako bi mogao saznati stvari koje će biti dovoljne da dokrajči Harryja.......
-Ashlee McGuire!!!???
-Da gospođo profesor??
-Da li vi mene slušate??
-Naravno gospođo profesor.
-Dajte mi onda recite o čemu sam upravo držala predavanje...
-O pretvaranju stola u svinju??
Namršti se i nastavi lekciju..
Naime, bili smo na satu Preobrazbe i ja sam razgovarala sa Klarkom. McGonagllova je to primijetila i prekinula nas....Hermione mi je šapnula o čemu smo razgovarali...
Poslije časa mi je dala neku dodatnu zadaću.. Mrzim je....
17:00- Velika dvorana
Harry je brzinom munje ušao u Veliku salu i počeo mi govoriti:
„Ash... ti si nam jedina nada!!“
„Molim?? Šta??? O čemu govoriš??“
„Angelina Jonson se povrijedila na treningu metloboja. Da li bi je mogla zamijeniti?? Znam da si i u Smallvilleu bila Gonič.“
„Ali nisam odavno igrala. Ove godine sam imala povrijeđenu nogu a prošle nije bilo prvenstva..“
„Imamo još dva dana da te pripremimo i da ponoviš. Pristaješ li??“
„Pa uredu onda.....“
Nastavili smo večerati a Harry se malo smirio jer je bio pravo zabrinut.
Tada je u Veliku dvoranu ušla ljutita Pamela.„Ash.. bilo bi ti bolje da paziš na zeca jer sam ga našla u ženskom zahodu na petom katu“
„To je nemoguće jer sam ga zatvorila u kavezić..“
„Kavez je zatvoren... Možda ga nisi ni zatvorila nego je pobjegao.. Molim te pripazi ga. Evo ti ga..“
Uzela sam ga u ruke nakon što sam ih očistila jer sam upravo jela. Imao je predivne zelene oći i bio je čisto bijel. Bash je swadac...
Poslije večere su Ron, Hermy i Harry išli na odrađivanje neke kazne u Zabranjenu šumu i ja sam ostala sa Klarkom. Dnevna prostorija Gryffindora se polako praznila. I nije bilo čudo jer je već bilo prošlo 22 sata. Oko 22:30 u prostoriji smo bili samo ja i Klark koji smo se smijali do besvijesti i Pamela koja je pokazivala Nevilleu kako se treba ljubitiJ!
I njih dvoje su nakon nekog vremena otišli. Ja sam sjedila tužna na sofi jer mi je stvarno nedostajalo troje prijatelja. Tada je Klark uzeo svoj bezjački fotoaparat i počeo me slikati. Uspjela sam mu uzeti samo jednu sliku.
PS:Ljudi javljajte da vas ubacim u likove i ostavite pokoji comm.
08:30
Harry, ja i Ron smo sjedili na doručku u Velikoj Sali.....
-Wow!!! Ne mogu vjerovati!!!!- čuh nečiji glas koji je dopirao iza mojih leđa
Okrenuh se.....
-Klark!!!!??? Jesi li to ti???!!
-Ash... ne mogu vjerovati.....
-Ni ja isto.....
Zagrlila sam ga i ostali smo u zagrljaju nekoliko sekundi. Nisam ni primijetila da sam počela plakati.....
-Koliko te nisam vidjela..... Pa zašto mi nisi pisao...??
-Izgubio sam tvoju adresu....
-Daj sjedi sa nama... Društvo.. ovo je Klark Duffin, Klark, ovo su Ron Hermione i Harry- rekoh pokazujući prstom na svakoga posebno.
-Ma znamo se mi već...- reče Harry
-Super onda... A kako te prije nisam vidjela ovdje?
-Bio sam u St. Mungu za magične bolesti. U Hogsmeadu me ujela neka zmija.
-I kako se sada osjećaš?
-Nikad bolje..- reče sa smješkom na licu....
-Baš mi je drago što te ponovo vidim. Zaista jeste.....
*Zajedno smo doručkovali i prepričavali jedno drugom život u posljednje dvije godine. Imamo još samo do petka da se družimo, i školska godina se tada završava... Baš mi je žao.... Neću vidjeti prijatelje koje sam ovdje stekla, ali me tješe govoreći mi da imamo sove, pergamente, pera i adrese onih drugih....
***
Zajednička prostorija u 17:05
-Joj... mrtva sam umorna.... Ona Odbrana od mračne magije me je izludila...
-I mene isto. Ti sreća ne ideš na Stare rune. To je još gore...
-Ma daj Hermione... tebi nikada ništa nije naporno.... Najbolja si učenica na godini...
-Joj Ash.. ne znam kako da ti objasnim.... Tebi se možda čini da je sve to volim... ali i mene škola nekada zamara.... Učim jer želim biti uspješna u životu, a i učenje me nekako opušta... ali ako ima mnogo predmeta... to je onda problem...
-Huh... ja ne slušam samo Bezjačke studije i Stare rune... Eh... sada se sjetih... imamo napisati sastav dug 20 cm o kalašturama, rekao je Hagrid...
-Ma ne brini se. Hagrid je naš prijatelj pa ne radimo kod njega zadaću.
-Super... Ali nemoj zaboraviti Čarobne napitke. Moramo napisati kako se spravlja Umanjujući napitak... i njegovo dejstvo...
-Ajdemo to sada uraditi....
-Kada sljedeći put imamo Napitke?
-Tek u petak...
-Super... imamo vremena... hajdemo malo prošetati....
-Idemo.. i meni treba malo relaxacije
Velika livada blizu Hagridove kolibe 18:00
-....I tako je Voldemort prošle godine ponovo vratio svoju moć... Sigurno si već čula da je pokušao ubiti Harryja ali pošto su im štapići bratski nije uspio....
-Znam... o tome su pisale naše dnevne novine. Ja sam milila da to nije istina i da je ona glupa urednica, Alexandra Nowak sve izmilila.
-Imamo i mi jednu takvu zmiju koja radi kao urednica. Zove se Rita Skeeter. Svakakve je stvari izmišljala... Imam neke brojeve Dnevnog
poroka da ti pokažem... Užas pravi..
-Ej... ajdemo do Hagrida... želim se sprijateljiti sa njim... super je nastavnik.....
-Divna ideja....
*Dok smo prelazile preko travnjaka mogle smo čuti samo muziku tišine i travu koju smo pomjerale krečući se... Kada smo došli do njegovih vrata, čule smo razgovor i zato počele prisluškivati...
-..... ne znam kako da joj kažem....
-Jednostavno... ako ne bude pristala, barem je pitaj da budete prijatelji.... i dalje...
-Ne znam da li ću moći... Može me ismijati pred svima.
-Mislio sam da dobro poznaješ Ash i da znaš kako ona to nikada ne bi uradila..
-Ali...
-Ništa ali... moraš joj priznati da si zaljubljen u nju od prvog trenutka kada si je upoznao. Nemoj napraviti istu grešku kao što sam ja. Sreća pa sam napokon skupio hrabrosti i sa Hermionom sam....
-Oky... priznat ću joj i upitati je da li želi biti moja djevojka...
*I ja i Hermy smo se odmakle od vrata...
Ostale smo bez riječi... Pogledale smo se i shvatile da obje želimo u dvorac... Kada smo došli počeli smo razgovarati.....
-Ne mogu vjerovati... Ja.... zaista ne mogu....
-I... šta si odlučila? Hoćeš li krenuti sa njim?
-Ali ja njega ne volim ništa više od prijatelja.... Ne znam.... Meni se sviđa Klark...
-Molim te dobro razmisli... Nemoj napraviti grešku... Idemo jesti.....
-Ajdemo....
*Ron i Harry su kasnili oko pola sata. Kada je ušao u Salu ja ga nisam mogla pogledati ga u oči... Bila sam baš ćutljiva.... Čim se večera završla otrčala sam do sobe jer nisam željela razgovarati... Oni su ostali u Sali.... U dnevnoj sobi Gryffindora sam srela Nevillea. On je sjedio i bio ja jako tužan....
-Neville.... šta se događa...
-Pamela.... sviđa mi se... ali ne obraća pažnju na mene....
-Ne brini... srediti ću ja to...
*Otišla sam do spavaonice i vidjela Pam...
-Ej.. moramo razgovarati...
-Reci...
-Znaš li onog Nevillea sa moje godine??
-Nemoj mi njega spominjati... Srce me odmah zaboli.. Puno mi se sviđa ali on ne obraća pažnju na mene...
-Idi dolje... čeka te... priznao mi je da je i on zaljubljen u tebe....
Ona je otišla... a ja sam ostala sjediti na svom krevetu razmišljajući o tome kako sam uspjela pomoći još jednoj ljubavi da pogleda svetlo dana, a sama sebi ne mogu pomoći....
Jučer sam bila previše zauzeta da bih pisala post. Cijeli dan sam provela sa Harryem. Meg i ja smo se nešto zakačile i ona je počela vrijeđati moju mamu. Opalila sam joj šamar i počele smo se udarati. Harry je ušao i napao je kada sam mu ispričala šta se desilo. On mi je rekao da nije ljut na mene zato što sam počela tuči jer niko nema pravo da vrijeđa moju majku. Bila sam jako ljuta. Harry me je tješio. Saznala sam da su se Ron i Hermione počeli zabavljati i to me je malo razveselilo. Barem nešto dobro danas.... Sada ne mogu više pisati jer moram da idem na čas pa ću maybe sutra..
-Gryffindor!!!- uzviknuo je Razredbeni klobuk.
Učenici za trećim stolom počeše pljeskati. Profesorica sa šeširom (mislim da se zove Minevra McGonagall) mi skide klobuk i ja sjedoh do jednog momka sa lijepim plavim očima.
-Dobro došla...
-Hvala... Ja sam Ashlee..
-Ja sam Harry... Harry Potter.
-Molim... znači istina je...
-Jeste... Ovo su Ron i Hermione, reče mi pokazujući na dvoje učenika koji su sjedili sa njegove dvije strane.
-Ah.. drago mi je...
-I meni- rekoše oboje u glas.
-A meni nećeš reći ko je prelijepa dama- čuh jedan glas i vidjeh da je to rekla djevojka (djevojčica) koja je sjedila pored mene.
-Ovo je Ash.. Ash.. ovo je moja sestra Pamela.
-Drago mi je- rekoh a ona mi uzvrati smješkom
-Pa.. koja si godina- upita me Harry {Ron i Hermiona su nas gledali i nešto se došaptavali. Svatih da mi se Harry nabacuje}
-Ja.. peta..
-I ja isto.. možemo ići zajedno na predavanja.
-Pa.. ako ne smeta tvojim prijateljima.. naravno..
-Ma ne smeta, ne brini se...
-Ćao obraco.. šta ima...- čuh glas koji je ujedno ljubio Harrya- a ko si sada ti- reče obraćajući se meni.
-Ah.. ja.. ja sam Ashlee.. ali me možeš zvati Ash..
-Ma neću ja tebe nikako zvati, i bilo bi ti bolje da se kloniš mog brata, jer je on već dobro upoznat sa takvim kao što si ti, koje ga samo žele iskoristiti.
-Megan, ne budi nepristojna.. to ne valja. Ujedno sam želio razgovarati sa tobom, sjedi.
-O čemu se radi- upita ga ona.
-Saznao sam da ti nisi moja sestra, već da je to samo Pamela.. Ti si siroče nekih ljudi koje je ubio Voldemort, a Jonsonovi su mislili da si ti kćerka Jamesa i Lily.
-Molim.. to je nemoguće- reče ona sa razočarenjem u glasu
-Žao mi je- reče Harry
-Nećeš ti mene sažaljevati.... ne želim da mi se više ikada obratiš...- reče ona, a oči su joj bile pune suza.
-Žao mi je što ste svi vi ovo morali čuti..- reče Harry
-Morao si joj već jednom reći. Nebi bilo ispravno da ne zna...- reče Hermione
Tako smo uz večeru razgovarali i bolje se upoznavali. Bilo mi je super. Sprijateljila sam se sa Pamelom, Harryevom sestrom i saznala sam da smo zajedno u spavaonici, iako sam ja peta a ona treća godina. Sutra počinju prva predavanja u novoj školi, a do tada ću se opustiti u jako toplom krevetu spavaonice......
lipanj, 2007 | > | |||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv