Napokon osvanu i taj dan... Probudila sam se u petak, 29. lipnja, oko sedam sati. Prvo sunce koje je izlazilo iza brežuljka se probijalo kroz staklo moje spavaonice i osvjetljavalo sve u njoj. „Da li si sigurna da nešto nisi zaboravila??“
I pored one face – nije mi ni do života – napravih još goru (ako je to uopće bilo moguće)
„Daj Hermy, već sam četiri puta sve pregledala i ništa mi nije ostalo.“
Zajedno smo sinoć praznili ormare, ali pošto smo bili preumorni nismo se baš pretrgli da sve popakujemo... Zato smo ostatak stvari pakovali jutros.
Vrijeme je brzo prolazilo i kada pogledah na zidni sat u našoj spavaonici vidjeh dvije minute do osam sati.
„Idemo li dolje??“- upita Meg.
Nismo baš bile navikle na njeno društvo, ali nam je prijalo imati još jednu prijateljicu u društvu.
„Hajdemo“- rekoh
Kada smo sišli u Veliku salu, učenici su već uveliko čekali da krenemo. Malfoy je bio sa svojom djevojkom, Maggie. Ne znam kako može biti tako naivan i izabrati nju za curu. Pogotovo zato što je ona Voldemortova kćerka, a on se bori protiv njega. Ali, ako je njemu dobra, onda oky.
Kada smo se svi skupili Hagrid nas je uputio predivnim kočijama koje se same voze i one su nas dovele do vlaka. Ukrcali smo se. Ja, Klark, Harry Veronica, Ron i Hermy smo ušli u jedan kupe, a Meg, Leo, Pamela, Neville, Malfoy i Maggie u drugi. Putovanje smo večinom proveli jedući čokoladne žabe, lizaljke sa okusom krvi, gumene cjevčice, grah sveokusnjak, šumeći vizbi i još mnogo toga... Bilo nam je super. Svi smo sa svakim razmijenili adrese da se možemo dopisivati (Ja ju nisam dala samo Maggie i Meg). Oko jedanaest sati je vlak počeo usporavati, i kada smo napokon stali, svi smo nagrnuli na vrata. Pred vlakom su me čekali moji roditelji i Tea. Jako sam ih zagrlila i osvrnula se oko sebe. Hermy je bila sa svojim roditeljima, Ron je bio sa braćom, sestrom roditeljima i Harryjem, Malfoy sa mamom. Kada smo prošli kroz zid koji je vodio do Kings Crosa, opazila sam jednog jako krupnog čovjeka, i ženu tri puta mršaviju koji su stajali sa sinom koji je izgledao kao prase. Podudarao se sa opisom Dudleya, o kojem nam je pričao Harry. Ubrzo sam ga spazila kako im se približava. Izgledali su jako hladno. Ne mogu da vjerujem da postoje osobe koje se obraduju članu porodice koga nisu vidjeli devet mjeseci.
On se osvrnuo i vidio mene kako ga gledam te mi samo namignuo. Ja sam se osmjehnula.
„Ash... mislila si otići bez pozdrava?“- čuh Klarkov glas koji je dopirao do mene, i osjetih njegovu toplu ruku na mom ramenu.
Okrenuh se i vidjeh njegove roditelje, g. Toma i gđu Angelinu.
Pozdravih ih i oni mi odvratiše, a tek se onda obratih Klarku: „Ovo nije zbogom. Ja i ti ćemo se viđati preko raspusta. Pa, valjda će tvoji roditelji mojima dolaziti u posjetu i obrnuto.“
Svi se nasmijasmo, Klark me poljubi (malo mi je bilo neugodno pred roditeljima, ali to nije učinilo da ne osjetim ljepotu tog poljubca.)
„Pa, ćao onda“ rekoh mu
„Bye!! Vidimo se.“
„Vidimo se!!“
Ja se na peti okrenuh roditeljima i pogledah ih nevino.
Zajedno smo bez riječi otišli do očeve Oktavije (leteće, naravno) i zaputili se doma....
Post je objavljen 29.06.2007. u 23:46 sati.