„Oprosti??, dali si ti slučajno Ashlee McGuire“
Neka jako lijepa crnokosa djevojka mi je prišla i to me upitala.
Bili smo na doručku u Velikoj dvorani a ja sam bila jako raspoložena zato što sam vidjela da Harry ne pati za mnom... Znam samo da mi je cura izgledala jako poznato, da pohađa Hogwarts i da je viđam za Gryffindorskim stolom, a i na nastavi što znači da smo na istoj godini....
„Da, ja sam ta“ odgovorih pomalo iznenađeno zato što je cura znala moje ime a ja njeno nisam „Kako ti mogu pomoći??“
„Voljela bih da porazgovaram sa tobom o nečemu jako bitnom. Jel može u 12 sati u zajedničkoj prostoriji. Znam da obje imamo blok čas.....“
„Naravno. Bit ću tu.“
„Oky onda.. Bok!“
„Bok!!“
Ja sam i dalje sjedila na klupi i djelovala sam izgubljena. Nakon nekog vremena se obratih prijateljima „Ko je ona cura“
„To je Veronica Hallivell, Gryffindorka sa naše godine. Simpa cura ako mene pitaš“ odgovori Harrry
„I mene isto“ nadoda Ron ali ga Hermione ošinu poledom pa se ušutio...
11:55
Nesigurno sam koračala ka dnevnom boravku. Imala sam neki loš predosjećaj... Kada sam ušla nije bilo nikoga. Osjetio se neki smrad... Sigurno je Neville nešto opet eksperimentisao... ali nakon nekoliko sekundi sam vidjela da to nije Neville.
„Ev me. Sry što si čekala nešto sam probavala napraviti ali mi nije uspjelo.“
„Nema problema“ rekoh brzo.
Ona izvadi čarobni štapić i promumnja nešto... Sve ponovo zamirisa...
„Pa.. o čemu si željela da razgovaramo??“
Sjedosmo obje na jedan od kauča i ona poče pričati...
„Znam da si to jedna super cura i ne bih voljela da se naljutiš ili nesh slično, ali bih ti bila zahvalna ako mi odgovoriš na nekoliko pitanja i ispuniš jedno obećanje“
„Oky.. probati ću“
„Da li je istina da si sa Harryjem?“
„Nisam!! Odakle ti to? Ja sam njega odbila jer mi se ne sviđa on već jedan drugi dečko.“
„Oky. Drago mi je što to čujem jer se meni Harry zaista sviđa.“
„Pa ak hoćeš mogu ti pomoći oko njega.“
„Da li bi to učinila za mene?“
„Naravno da bih. I jako mi je drago što smo riješili nesuglasice.“
„Uredu onda. Hvala ti puno!!“ reče mi ljubeći me u obraz.
*Kada sam došla do prijatelja svi su me ispitivali o čemu sam pričala ali ja nisam htjela reči zbog Harryja. Želim da spojim njega i Veronicu jer je ona zaista super cura a Harry zaslužuje jednu takvu.
Harry, Ron i Hermy su morali da odu do Hagrida da nešto razgovaraju sa njim a Klark je ostao sa mnom u Zajedniškoj zato što sam iščašila nožni mišić i jako me boli.
Dak smo tako sjedili na jednom kauču oko 12 sati počeli smo razgovarati.
„Ne bih volio da te podsjećam na nešto što ne voliš i da te uvrijedim, ali da li se sjećaš kada smo se prvi put sreli?“
„Naravno. Predstavio si mi se kao Zack“
„To ime je daleko ljepše od mog.“
„Nije istina. Tvoje ime baš pristaje jednoj tako lijepoj osobi.“
(Odmah sam se ugizla za jezik. Ovo nije dobro zvučalo!! :|)
„Svaka Ashlee koju znam je lijepa kao cvijet, a ti si ljepša od svih njih.“
„Ma da.... sigurno“
„Ozbiljno to mislim. Onaj moj odlazak iz Smallvillea nas je prekinuo u jednoj jako lijepoj fazi života... Fazi u kojoj sam se zaljubio kao nikada do tada.“
„Imaš pravo... i ja također. Ali sudbina nam je dala znak da nam nije mjesto jedno pored drugog.“
„Griješiš!!“ reče mi prislanjajući svoje usne mojim.
Ja sam se izgubila... Kada se odmakao od mene ja sam ga samo blijedo gledala.
„Sada nas je sudbina ponovo spojila i treba da iskoristimo šansu. Ash... da li želiš biti moja djevojka....??“
„Klark, moram razmisliti. Bojim se da neću povrijediti Harryja pošto me je i on isto pitao i ja sam ga odbila. Žao mi je..“
„Ne moraš se brinuti za Harryja. Ja sam njega pitao za dozvolu i on je rekao da slobodno mogu da budem s tobom.“
„.......Uredu onda.....“
Ponovo me je poljubio ali ovaj poljubac je bio daleko ljepši jer sam mu uzvratila....
Zaspala sam u njegovom zagrljaju....
Danas se desilo nešto što bi mi moglo promijeniti život... Ali sve u svoje vrijeme....
Sa Klarkom je sve uredu. Uspjela sam saznati da se i Harryju sviđa Veronica pa su se skontali...
Jutros me je sunce koje se probijalo kroz staklo prozora u mojoj spavaonici probudilo oko 8. Svi ostali su već bili budni i nešto su razgovarali. Hermy je vidjela da sam se probudila i poželjela mi dobor jutro. Pitala me je kako sam spavala i nakon lične higijene smo otišle na doručak.
Harry i Ron su došli malo poslije nas, a Klark je kao i obično bio tu prvi. Poljubila sam ga, i sjela pored njega. Dok smo doručkovali kao i svako drugo jutro, prof. McGonagall nam je prišla i rekla:
„Harry, prof. Dumbledore vas želi vidjeti odmah poslije doručka u svojoj kancelariji. Sa vama trebaju poći gđice Hermione, Pamela i Ashlee, Ron i Klark također. Mora da nešto razgovara sa vama. Ugodan dan.“
„Doći ćemo. Ugodan i vama dan.“
Nisam znala zašto nas Dumby želi vidjeti jer nismo ništa napravili, a pogotovo ne ja, jer sam sa njim od mog dolaska razmijenila samo dvije riječi: Dobar dan!
Svi smo čekali da se doručak završi jer nas je zaista zanimalo o čemu se radi.
* dočekali smo taj trenutak...
Nesigurnim korakom smo koračali prema grdolju koji je čuvao ulaz u Dumbledorov kabinet.
„Šumeći vizbi“ reče Hermy „rekla mi je McGonagallova.“
Grdolj se skloni u stranu i propusti nas ka stepenicama.
Ušli smo u kabinet...
Bijaše to velika i lijepa, okrugla soba puna čudnih tihih šumova. Na stolićima tankih nogu ležali su neobični srebrni instrumenti koji su šumili i ispuštali oblačiće dima. Na zidovima su visili portreti starih školskih ravnatelja i ravnateljica. Svi su oni spokojno drijemali u svojim okvirima. Bijaše tu i jedan veliki pisaći stol s nogama u obliku šapa, a na polici iza njega ležao je otrcani i poderani čarobnjački šešir - Razredbeni klobuk.
„Očekivao sam vas....“
„Dobra večer profesore!“ rekosmo svi uglas
Sigurno ste svi začuđeni zbog toga što sam vas zvao, ali ima nešto jako bitno o čemu bih volio da porazgovaram sa vama. Sigurno već znate da se Voldemort (Posebno je naglasio ovu
riječ, a Ron i Klark se naježiše odmah) vratio na vlast prošle godine. Sada se njegova moć obnavlja i moguće je da bude jača, ako je to ikako moguće nego prije četrnaest godina kada ga je jednogodišnji Harry zaustavio i po prvi put porazio. Sada Harry nema onoliku količinu zaštite kao prije četrnaest godina. Prošle godine ga je Voldemort (ponovi se situacija od maloprije) uspio dotaći. Misli se da Harry nije dovoljno jak kako bi se suočio sa njim kako proročanstvo kaže, ali se u drugom proročanstvu koje je također vezano za ovu borbu spominje sedam Izabranih koji će imati moć da poraze Voldemorta. To ste vi.“
„Ali profesore, nas je ovdje samo šest. Ko je sedmi Izabrani??“ reče uvijek proračunljiva Hermy
„I nadao sam se, gđice Granger, da ćete mi baš vi postaviti tako pitanje. Ali vas moram razočarati. Ni sam ne znam odgovor. To je trebao biti gdin Longbottom, ali više ni sam nisam siguran. Postoji još jedna osoba za koju ćete mi sigurno reći da blefiram, i to je netko za koga
biste ruku u vatru dali da je zao.“
„Ko??“, upita Pamela iako smo već svi shvatili o kome se radi, mada smo ipak htjeli potvrditi svoje sumnje.
„Draco Malfoy.“
„Wow, samo nam je to trebalo“, prokomentariše Harry.
„Ali kako će se Malfoy boriti protiv Znate-već-koga kada je na njegovoj strani?“ upita zamišljeni Ron
„Proročanstvo kaže da će biti još jedan Izabrnai koji je najviše sličan glavnom Izabranom, ali isto tako i mnogo različit. Ako smo mislili na Nevillea, roditelji su im se triput suprostavljali Voldemortu, rođeni su dok zamire sedmi mjesec, idu na istu godinu u isti dom, a jedan je čistokrvni a drugi polukrvni, a Voldemort je izabrao samo jednoga. Ako mislimo na Malfoya, obojica imaju istu narav, istu upornost, ista godina u školi, a različiti domovi.“
„Ali Malfoy nije na našoj strani!!“, izustih ja i ponovo se sjetih svog glasa koji nisam čula od ulaska ovamo.
„Ne bih bio baš sigurnan u to, gđice McGuire. Ja sam razgovarao sa Razredbenim klobukom o mislima Malfoya, i on mi je sve objasnio. Malfoy je pripao Slytherinu samo zato što je njegova obitelj godinama u tom domu, a on se njima ne smije protiviti. Klobuk kaže da je Malfoyeva najveća želja osloboditi se ropstva pod kojim se nalazi od rođenja. Mislim da vam je sada sve mnogo jasnije. “
Svi smo bili tako zamišljeni.
„A kako mislite da se pripremamo za to“, upita Hermy nakon nekog vremena.
„Koristit ćete jednu od prostorija koja vam je najpogodnija.“
„Koju??“, upita Pamela.
„Sobu po potrebi“, reče Ron.
„Sobu po potrebi??. Kakva je to prostorija??“, upitah ja jer nikada prije nisam čula za to.
Nakon što mi je Harry objasnio, upitajh:
„Kako ćemo saznati ko je sadmi Izabrani.“
„mislim da vi to trebate smisliti. To je sve što sam vam želio saopćiti. A sada, ako vam ne smeta, napustio bih ovaj kabinet jer sam zaista jako pospan. Ugodnu večer.“
„Ugodnu večer i vama“, odgovorismo.
Kada je Dumby napustio kabinet, svi smo bili zamišljeni i nismo progovarali do povratka u spavaonice, kada smo samo razmijenili riječi : Laku noć.
Te sam večeri dugo ostala budna u krevetu razmišljajući o svemu što sam saznala prošle noći. Sva ta pitanja, a nema odgovora.
Zaspala sam. Sanjam.... Šmrtonoša... govori sve pojedinosti o Harryju Voldemortu... Ovaj ga nagrađuje, i govori mu kako treba da se više približi Harryju kako bi mogao saznati stvari koje će biti dovoljne da dokrajči Harryja.......
Post je objavljen 26.06.2007. u 22:08 sati.