Ovo je mali lastavić (jel se tako kaže?) kojeg san našla na skalini, ispa je iz gnizda svog.
Ne, nemojte mislit da su došle lastavice već. Nisu, hladno in još, bolje in u Africi. Aj, neka je nekom i tamo bolje.
Slika je od lani.
Tića smo vratili u gnizdo, bila je to akcija ka iz onih emisija "Spas 911", ali nisan sigurna da je preživija. Je li bija slabašan ili prekobrojan? Priroda je okrutna, tamo se pada na prvon ispitu. Nema popravnoga.
Ma, da ne zaglibin u duboku filozofiju, a ni sociologiju, povezaću ovu sliku s jednim aktualnim naslovom iz novina, u revijalnom tonu, tako mi došla asocijacija:
DALMATINCI PRVACI DRŽAVE U PICAVANJU
Dica iz Dalmacije najviše bižu s nastave. To je bila vijest za u novine? Neš mi ti čuda!?
A šta će u školi po lipon vrimenu radit? Naravno da bižu mladi Dalmatinci, kad je ovdi najviše lipog vrimena kroz školsku godinu. A i tradicija, jelte, ljenčarenja, je tu kod nas posebno njegovana...
Koga su to oni vidili da mu se učenje isplatilo?
Otvoru novine, evo npr. jedan naš lokalni dnevnik, koji ima jednu stranicu rezerviranu za, pazite, cjelogodišnji IZBOR ZA NAJLIPŠEG OSMAŠA I OSMAŠICU i NAJLIPŠEG MATURANTA(ICU). I najlipši razred. E, to mi već misterija. Kako ga samo izaberu? Taj najlipši razred, mislim. Jel postoji to usmjerenje u školi?
Biće da ovisi u koji razred u datom trenutku ide ćer od glavnog urednika, ili sin od vlasnika novina.
Vidila dica da se ne bira najbolji, najpametniji ni najvridniji, nego NAJLIPŠI, pa odoše svi masovno vatati lipu, osunčanu boju, jer blidi, s podočnjacima i cvikama loše prolazu na tim izborima.
Oni koji štrebaju i trude se bit vridni i pametni, oni neće nikad u novine, tek kad odu u bili svit i tamo otkriju kakav lik protiv raka, ili kakav bežični prenos struje. Pa će ih oni stavit u svoje novine ka svoju dicu.
Pa ćemo mi reć: A vidi ovoga, sad se šepiri po svitu, a doma ga nije bilo vidit...
E ljudi moji, koja smo mi luda ekipa...
Druga asocijacija, u malo manje revijanom tonu:
"Svi se razbacuju tvrdnjama kako se više od polovice današnje mladeži sastoji od ovisnika koji žive na katastrofalno besmislen način i ničemu se ne nadaju. Stoga se drogiraju, pijančuju, izvode često i smrtonosne prometne ludosti, razbijaju, grafitiraju, onečišćuju, razbacuju se tonama decibela, izazivaju nered, ometaju predstavnike reda, gomilaju se u besciljne skupine, itd., itd...
Kako se pomiriti sa sudbinom koja određuje našim mladima da ostanu prazni i goli u vrtlogu prebogtih materijalnosti i u tiraniji činjenica koje oduzimaju sposobnost otkrivanja tuđih stopa u travi ljetnih livada."
(Anatolij Kudrjavcev, veliki Splićanin, 1930.-2008.)
Kad tić ispadne iz gnizda, kasno je, ne može se škapulati.
Pa, ne dajmo da ispadaju iz gnizda, ljudi moji.
I uredimo to gnizdo malo bolje. A ne ovako, da samo u ispadanju vide svoj spas.
A ovi koji ostanu da se moraju natjecat koji je lipši. Da ih ne izbacimo.
