Toliko se ja nafalila tovara da je bilo za očekivati da će mi oni to lipo vratiti. Ali, budući još nisu računalno obrazovani, oni post nisu vidjeli i nisu nimalo zahvalni za moje laude u njihovu čast. O tome ću posli, jer idem kronološki opisati vikend, budući da je bio neočekivano zanimljiv (meni).
Dakle, redom. Kao što svi znamo, petak je prvi dan vikenda. Jest da je radni dan, ali moj mozak krene ranije na odmor, pa je njemu i petak polu-neradni dan. Tijelo odradi svoje.
PETAK - MILLENIUM JUMP
U petak je izveden najmasovniji skok u more u zemlji i okolici. Ustvari tri skoka. Atmosfera u gradu bila je super. Političari su se naravno odmah prijavili. To je naravno, dobra prilika za promociju. A neki su pokazali da su još u top-formi. Da bi bilo dobro ponovo za njih glasovati, kad su u "punoj snazi". Sad, kad bi njihova top-fit-forma nešto obećavala, osim supruzi i, šta-ja-znan, ljubavnici, možda bih i razmislila. Ovako ništa. Ali, nema veze, ovaj put su bili dobrodošli. Baš su bili simpa, ka i svi drugi, onako goli. A i njima je vruće, pa nek ohlade usijane glave.
Čitam po forumima rasprave, svađaju se je li bilo veličanstveno ili neka vrsta derneka. Ma ja to ne bih dizala na tu razinu. Bilo je prije svega zabavno, bila je izvrsna ideja, i vizuelni doživljaj. Dernek sigurno nije bio. Na dernecima se peču volovi, sviraju narodnjaci svih vrsta. A ovdi je svira Gobac. Gol golcat.
Najdraži mi je komentar Veljka Rogošića koji je reka da je sudjelova u sličnim događajima po svitu, ali da je ovo bilo nešto posebno, i da Split nikad ne bi moga organizirati tako nešto. A ništa nema slađe od (samo)kritike susjeda. Osvježenje.
Na stranu sve, mene se jako dojmio događaj. A mene nije baš lako zainteresirati.
Bila bi ja i skočila, iako ne skačen nešto na glavu, ali nisam tila sama. A sve oko mene niš koristi. Zarekla sam se da idući put skačem.
SUBOTA - PLUTANJE DO IZNEMOGLOSTI
Selo moje malo. Stisla žega. Nema ćuha vitra. Nema arije. Ne moš zdisat. Ali ipak mi je ispa prekrasan dan. Cili dan smo bili u moru. Ne na plaži. Ko bi se odvuka do plaže. Nego u mistu. U luci. Piješ kavu u kafiću. Piješ, piješ dokle moš izdržat i onda se baciš u more. U spas. Nađeš lipo misto. I plutaš. Oko tebe plutaju tijela. Ne leševi, nego još živi ljudi. Samo se dica miču. Plivaju, skaču, umoriš se samo gledat. A mi odrasli, svih životnih dobi - stanje duboke meditacije. Koncentracija na sniženje tjelesne temperature. Brodice nas pažljivo zaobilaze. Uviđavan je i piloto, koji inače rastjeruje plivače iz luke. Zna i on koja ura je. Bolje i to nego organizirati prijevoz gliserom do kopna za one što afanaju.
Moj mali je naučija skakat iz rive. Nema misec dana da je naučija plivat. Mislim da je skočio bar 10 iljada puta. Neiscrpna energija.
Između plutanja - pet-šest makjata. Kupaći i šugaman jedina prtljaga.
Ne pamtim kad sam se ovako iskupala.
Neočekivano lipi vrući dan.
Ovo je priprema za skok, ali slika je od nedilje, iz jedne rajske uvale. Ova boja mora ovakva je i u živo - nije to bazen.
NEDILJA - IZLET
Budući da imamo vikendicu, moja obitelj vrlo se rijetko upušta u pothvat izletovanja. A i ovo jedva da se može tako nazvati budući da odredište vrlo dobro poznajem, to je moj stvarni i duhovni zavičaj. Ali, valjda da odem još 10 iljada puta, uvik ću ostat zatečena ljepotom. Ne onom raskošnom i hvalisavom, nego samozatajnom, prekrivenom velom od soli. Posjetila sam sve nacionalne parkove (osim Mljeta), ali ova dva naša - Velebit i Kornati su mi ipak najlipša. Više su od ljepote - to su kultna mjesta, to su polazišta i ciljevi mojeg unutrašnjeg života.
Briga ustanove NP, odnosne države, a i samih privatnih vlasnika koji su upleteni u to kolo ne svojom krivnjom, obrnuto je proporcijalna toj svekolikoj ljepoti. I to me svaki put ponovo pljusne u lice, nakon što mi ga prizori oko mene pomiluju. Ali to je sasvim neka druga tema, o njoj ću drugom prilikom. Ovaj report bi trebao biti u revijalnom tonu.
Barem do jedne točke. Do tovara. Ovoga:
Naime, na izlet smo poveli goste.
Gostima bi ponosno tija pokazat sve lipo, i lipše nego što je ako je moguće. Gledajte, kod nas sve idila živa. Sve divota. Fališ, preuveličavaš, kitiš.
I ko će te osramotiti nego tvoji, domaći. Ili ljudi ili tovari.
Jedan lipi mladi tovar napa je čovika, našeg gosta, i skoro ga deštriga. Što je tija s njim, nemam pojma, ne smin ni pomislit, ali je čovik pa i naravna kičmu. Jedva je hoda posli.
Poduzeli smo hitnu evakuaciju. Pobigli u brod. On za nama. Baš na gornjoj slici gleda kako bi uša. Pa niko nije tija izaći za odvezat brod. Vanka je bija jedan konop bačen. Vjerojatno je bila slična situacija prije. Mi smo ipak skupili hrabrosti za odvezat se.
Čuli smo i priču o njemu. Prominija je nekoliko vlasnika i različitih lokacija po Dalmaciji, ali niko ga nije dugo držao. Vidi se i zašto. Zadnji ga je kupio lokalni gostioničar da mu bude atrakcija restorana u Kornatima. Još je njegov. Ali ga je iskrca na drugi otok. Nije s njim moga na kraj. Ako nije bio zadovoljan količinom pažnje i bombona, ukrcava se na jahte.
Pa je lipo dospio u progonstvo. I sad napada slučajne namjernike. Ljut je.
Ma, zamisli ti njega!
Naravno, Kornati su uzeli svoj danak. Pocrvenila sam ko Čehinja. Faktor zaštite 30 ništa nije pomoga. Triba kupit jugurta.
Puni dojmova, u Grad smo se vratili kasno navečer. Vikend je odrađen. U nove radne pobjede.
Ovo je odmor mog malog umornog ratnika nakon pristanka.
A ovako nas je dočeka naš Grad
Vrućine ne popuštaju.
Pari Afrika.
