mama kao takva

~~~ . ~~~ . ~~~ . ~~~ . ~~~
napomena:
dugo nisam pisala, a svašta se nešto izdogađalo, a mrzi me da odjednom sve pišem, pa će današnji post u kojem opisujem prethodnu nedelju, koju bih (da kojim slučajem dajem imena proteklim sedmicama) mogla nazvati Nedelja U Kojoj Sam Umalo Ubila Svakog Na Kog Sam Naišla, dakle post će ići u delovima.
da rezimiram: stay tuned, nastavlja se.
~~~ . ~~~ . ~~~ . ~~~ . ~~~

PART ONE

DM mi je, onako, usput, napomenuo da ga samo gadim na ovom svom blogu, te da ispada najgori od svih muškaraca na svetu. pokušala sam da mu objasnim da je sasvim izvesno bolji od, recimo, lukašenka ili ahmedinedžada, ali da sam ja sad trudna i da bih ga pohvalila - mora me se paziti i maziti i ugađati mi i sve tako nešto [mislim, to treba i kad nisam trudna, ali sad imam utemeljenje da zahtevam takvo što]. ruku na srce, DM je zapravo divan i trudi se da se ponaša kao da nisam trenutno nenormalna što je, čini se, potpuno pogrešan pristup. ali, bio mi je presladak u ponedeljak kod slavice na pregledu.



DM je kao otac mog budućeg deteta (ili budući otac mog deteta?) želeo da i on prisustvuje ultrazvuku i vidi potomstvo na ekranu, a ne da mu posle pregleda samo pokažem fotkicu na kojoj se vide samo neke mrlje i prema kojima ne možes imati nikakve emocije, ma koliko da se trudiš. [između ostalog, i zato mi je bešika MORALA biti puna - malo mi previše kinky deluje situacija u kojoj mi slavica ugurava onaj dildo dok DM gleda] enihau, uđem ja u ordinaciju, slavica me pita hoće li i DM da uđe, ja ga pozovem, on onako poluzbunjen-poluradoznao uđe [verujem da je pregled napumpane devojke/žene jedina prilika u kojoj muški - koji nisu ginekolozi, a oni su svi bolesnici - imaju pristup tom women only domenu zvanom ginekološka ordinacija i pregled]. ja ležim na krevetu, slavica mulja onaj gel, monitor je okrenut ka njoj i DM-u koji joj stoji iza leđa, na sigurnoj udaljenosti od dva metra, i očigledno se nešto vidi, jer DM počinje da pravi face. ja se jedva suzdržavam da ne prasnem u smeh, slavica kaže "evo, vide se noge i ruke... vidiš kako se mrda", a DM podiže obrve u čuđenju (makar sam ja tako protumačila taj hard-to-describe izraz lica) i ima neki poluosmeh na licu, ja tu već ne mogu više da izdržim i počinjem da se smejem k'o blesava, slavica me blago opominje da ako se smejem ništa se ne vidi... okreće monitor ka meni i ja vidim sad već beboliku mrlju na monitoru koja ima šapice, slavica tvrdi da su se videli i prstići, ali ja ih nisam videla, i - mrda se! mislim, verovatno se mrdalo zbog mog smejanja i pritiska one pipe za UZ (molim nekog da mi kaže kako se to zove, ne mogu stalno da pišem 'ono čudo za ultrazvuk'), ali nema veze, sigurna sam da je bebac mega napredan i mrda se svojevoljno već sada. kad ispadne iz mene, ima odma' da računa integrale! :D

posle sam izbacila DM-a iz ordinacije da pitam slavicu šta sam već sve smislila da je pitam. naravno, pola pitanja sam zaboravila, zapravo pitala sam je samo smem li da spavam na leđima (jer da tako zaustavljam dovod krvi do bebe, te da mogu dobiti hemoroide) i smem li da sedim u tzv. turskom sedu (da, rečeno mi je da nikako ne smem da sedim raširenih nogu - valjda da mi ne bi ispala beba od nekoliko centimetara). slavica me gledala kao da sam sišla sa neke planine i rekla mi, AGAIN, da mogu da radim sve što mi prija. stvarno više neću da čitam ništa na netu, niti da slušam razne babe iz komšiluka.

slavica mi je još rekla da je vreme za vađenje krvi i kojekakve analize, pa smo DM i ja otišli u utorak da to odradimo. micica se probudio posle svega 4 sata spavanja da bi mi čuvao strah. mrzim, mrzim, mrzim vađenje krvi, izbezumim se i hoću da padnem u nesvest i zaista mi je potrebno da neko ide sa mnom i hvata me kad krenem da padam. i kad će više da izmisle način analize krvne slike pomoću, štajaznam, recimo fotografisanja očiju ili gledanja u šolju umesto ovako inkvizitorskog mučenja iglama od pola metra i vađenja litre i po krvi ili koliko već može da stane u onu jednu epruvetu?
elem, ustali mi u cik zore i zaputili se ka laboratoriji po preporuci DM-ove majke, ja sirota nisam smela ni kafu da popijem, a kamoli da nešto ubacim u kljun, stigosmo tamo, ja pokazah šta sve treba da mi se uradi, teta na šalteru bez ikakvih emocija mi reče da će to zadovoljstvo da nas košta oko 100 jura. kul. otidosmo i do hexolaba, ali oni ne rade neki test koji mi je bio potreban, pa se posle pola sata šetanja po suncu i praznoga stomaka vratismo u prvu laboratoriju, dadosmo tih 100 jura i ja sedoh u stolicu za mučenje. izvadi meni nadrndana sestra 30 litara krvi, reče mi da će mi rezultati biti gotovi tek u petak uveče (nije ni čudo da im treba toliko vremena za analizu kad su mi izvadili toliku količinu krvi) i DM i ja izađosmo napolje. meni nije baš najbolje, DM mi zabrinuto kaže "odoh da ti kupim sok, ti sedi ovde na klupu i ne mrdaj". ja onako ošamućena sedoh na klupu, ode DM, osećam ja da nešto nije u redu, negde - da prostite - u predelu dupeta, i skapiram da me je dragi spustio na klupu natopljenu kišom koja je padala prethodne noći, ali ne mogu da ustanem jer su mi noge nekako pihtijaste. ljubim ga tako zabrinutog za mene. :)

DM je najdraži i najdivnije zbunjeni muškarac na svetu i garant nije normalan kad me voli ovako nenormalnu.



težina: 60 kg