mama kao takva

uspela sam da se ureknem.
svima sam se hvalila kako, jupi, nemam mučninu i krajnje lagodno podnosim ovo drugo stanje, da bih prošle nedelje skoro mrela koliko mi je loše bilo. te me hvatala mučnina - btw, jutarnja mučnina uopšte NIJE jutarnja; to je samo marketinški trik za privoleti žene na trudnoću - jutarnja mučnina vas može napasti BILO KAD tokom dana (posledično, prespavati jutro nije rešenje), te nisam mogla da spavam - nakon što sam pročitala na netu da trudnjače često imaju problema sa nesanicom (da, mudrica sam i skinula sam sebi zabranu sa pregnancy u pretraživaču; wrong, VERY WRONG move), a hvatala me je i kenjkavost...
basically, I felt like CRAP.

mučeni DM nije znao šta ga je snašlo. doduše, on je kriv za sve. njega, zaboga, uopšte ne zanima kako fetus IliKakoSeVećZoveOvoUMomStomaku sada izgleda i kakve sve testove treba da uradim i uopšte ne traži informacije na netu. pa onda moram ja. i onda se izbezumim. a i da nije njega, ne bih bila trudna. neka pati! :muwahaha:

jedini zajeb je što me potpuno izignoriše kad shvati da sam kenjkava 'nako, bez ikakvog posebnog razloga, pa mi kaže: a, pa okej, isplači se onda, verovatno će ti biti bolje, i vrati se onome što je do tad radio.
grmnj. pa gde je tu saosećanje i busting his balls da me oraspoloži? plus, našao je za shodno da mi tokom ručka napomene kako je našao na netu da u prva tri meseca uopšte ne treba jesti više nego pre zatrudnjivanja.
ma, zakuni se! a to što ja umirem od gladi sat i po posle svakog obroka, nema veze, a?!
posle se vadio da nije on to rekao zato što misli da jedem previše, već eto SAMO da mi prosledi informaciju. mhm, a ja sam anđelina žoli. (istini za volju, mislim da mi je to o umiranju u hrani rekao u nadi da će njemu ostati više mesa. ha, sucker!)

da zaključim: DM je do sada na netu našao (čitaj: tražio) preporučljive poze i podatke koje potvrđuju da se prežderavam.
=>
svi muškarci su svinje! bezosećajne.
qed


[hejtanje over]

zaključila sam i da me još nije spucao majčinski instinkt, a negde se plašim da me ni neće. na onaj kurs na koji idem, ide još 15 žena, od kojih su gotovo sve mlađe od mene, ali zato imaju decu. pa je jedna na prvom času, predstavljajući se, rekla da ima sina koji puni godinu dana tog dana, i ostale žene su se sve raspilavile, a jedino je instruktoru i meni prva (i jedina, usudiću se reći) misao bila woohoo, sutra imamo kolače!
srećom, ja sam to samo pomislila, a on je to i rekao. no, njemu se oprašta, on je muškarac, mene bi ova verovatno sa zemljom složila da sam to izgovorila.
btw, sutradan nije donela kolače. kučka.

a ima i jedno siroto devojče koje me užasno nervira i koje sedi ispred mene i uvek se nešto javlja da pita, a pita sve neke gluposti koje bi trebalo da pokažu kako ona to sve razume i zna puno više od toga što trenutno učimo (mislim, koji moj si se uopšte prijavljivala na kurs, ako to već znaš?), a na kraju se ispostavi da ona to baš i ne zna, ali je eto čitala negde o tome (mislim, bravo, pa ti umeš da čitaš)... uhvatila sam sebe kako pravim face svaki put kad se javi da nešto pita i kako smišljam koji je najbolji ugao guranja monitora napred ne bi li je što više povredio.

ali, super mi je taj kurs. zabavan je i zanimljiv i, naravno, ja sam najbolja od svih ženetina i jedva čekam da krenemo da pravimo kablove i povezujemo rutere. that's gonna be fun :D pogotovo ako se uzme u obzir da ja u životu nisam koristila klješta osim za zakucavanje u slučajevima kad nisam mogla da nađem čekić.

trudnjača i ruteri, mmmmm :)


u ponedeljak idem na kontrolu, juče je pljuštala kiša.
težina: nemam pojma, DM nema vagu. ali se osećam kao da imam stotinu kilograma. bljak.