i mjesec i sunce

...jer bi me to samo strašilo i budilo noću.


Da bih završila jučerašnji dan i krenula ko nova,
prije tuširanja izbaciti ću ga iz sebe.
Bili smo kod doktora.Onog najvažnijeg.
Bio je jako zadovoljan novim nalazom.
Meni je to bilo čudno, jer nalaz ne pokazuje ništa posebno novo,
ali pokazuje
da se bolest zaustavila, nije se širila.
Prošli puta je nalaz bio još puno, puno bolji,
u smislu da se stvar za više od pola smanjila.
A tada je doktor samo mirno ustvrdio da je to tako.
A jučer - jučer je bio zadovoljan.
Shvatila sam također da oni ne očekuju
(ili misle da je jako rijedak)
potpuni prestanak/nestanak bolesti.
Oni su zadovoljni sa mirovanjem bolesti u statusu koji je,
i tako pod ljekovim održavanju stanja.
Budući da sam se ja nabrijala na nekaj drugoga,
i ne znam kaj sam sve očekivala,
jučerašnji posjet doktoru jako mi je teško pao.
Više no ikada.
Stvari nisu (u stvari) toliko loše,
sve je ok, i može tako biti,
ali bio mi je jučer neki najslabiji moment
otkad je uopće suprug postao bolestan.
A operaciju vena su odgodili,
jer to je sitnica s kojom se neće sad baviti.
Uglavnom, kako sam bila bijedna jučer...
skroz na skroz na skroz potpuno potištena, zaista potištena.
I onda, u očekivanju odlaska na večernji posao,
a NIJE MI SE DALO NIŠTA,
prisilim sebe da odem do dućana,
i u trenutku plaćanja i uzimanja vrećica,
u okretu glave pogledom uhvatim
kako pokraj mene prolazi pater Sudac.
To je bio ,naravno, znak Duha, znak podrške.
(Jer, ovih dana specijalno molim za znakove
za odgovore na neka od pitanja u meni;
neka možete pretpostaviti
a neka ne možete,nije bitno
ali istina je, kada pitate, odgovori dođu)
U onakvom krhkom i napetom stanju,
samo što nisam zaridala tamo u dućanu.
Na sreću je dijete bilo samnom,
pa sam se suspregnula.

Na poslu je bilo ok :))

Eto, to je bilo terapeutsko istresanje,
svima pozdrav i
:)))

:*****