27.06.2006.
Siboney
Ry Cooder je dugi niz godina jedan od moje četvorice veličanstvenih.
Za njega se malo šire na hrvatskim prostorima čulo tek nakon Buena Vista Social Club-a.
E upravo taj album mi je otvorio svijet kubanske glazbe koju trenutno proučavam.
Pa su tu uskrsnuli Ibrahim Ferrer, Compay Segundo i mnogi drugi velikani kubane.
Ali meni je osobno, od svih njih koje je Cooder okupio, daleko, daleko najdraži Eliades Ochoa.
Način na koji on svira gitaru je nešto neponovljivo.
Ne toliko zbog virtuoznosti koje ima dovoljno, nego zbog neke emocije koju je uspio prenijeti na to drvo se šest žica.
Da ja ne bi tupija previše evo jedne melodije… Siboney
Siboney je predivna pisma koju sam čuo u bezbroj varijanti ali ova je jedinstvena i neponovljiva.
Neznam zbog čega ali ta me pisma neodoljivo asocira i povezujem je s dvoje ljudi iz Izraela, Vesnom i Borutom.
Ako sam pogriješio njih dvoje će me brzo demantirati.
Eto, svitu moj, ako imate strpljena, skinite ovu pismu s linka i uživajte.
Zdravi i veseli bili.
|
24.06.2006.
lito 2006
Lito je počelo. Ka i svake godine prva destinacija i naša bazna plaža je u Oriju…
A zašto i ne bi, pogledajte more kakovo je…
Međutim godina je bila duga, još uvik smo malo ka familija raštimani na plaži,
nema neke velike komunikacije.
Gospođa rješava križaljku…
starija je krenila materinim stopama…
mlađa je cilo vrime u nekim štapićima ili krafenima…
… a ja… prizemljen u horizontali, promatram more iz žablje perspektive…
No svaki je početak težak i brzo ćemo se mi uštimat i zaigrat ka pravi tim.
Zdravi i veseli bili.
|
21.06.2006.
idiot club
Došlo je i moje vrime, oli je bolje reč, prigazilo me je vrime.
Sičan se kad san se ka mulac kara sa ocem i materom oko muzike koju san onda sluša, koju nota bene i dan danas slušam.
E vratilo mi se to ka bumerang. Moja starija sada sluša nešto šta ja ne mogu provarit ni mrtav pijan.
Dunkve, evo je toliko zaluđena s tom grupom da je otvorila blog u njihovome znaku.
Nadam se da su to samo pubertetske monade.
Vi ka ono nemate takvih problema.
Zdravi i veseli bili.
|
20.06.2006.
Veli Varoš
Svi mi imamo neku utjehu, neko misto di se čutimo ka dite u materinom krilu.
Danas sam slučajno priko Peristila trevija Edu Šegvića i on me pozva da dođem do njega u Križevu ulicu u Veli Varoš. I pogledajte koje mi je lipe slike da, slike materinog mi krila.
A ni moje slike nisu za bacit.
I da završim sa pismom moga pape kojemu je Veli Varoš ista tepla postelja u kojoj sniva samo lipe snove.
Veli Varoš
Obići ću Veli Varoš,
kalete moje mladosti,
da oživin stari raskoš,
mog ditinjstva u radosti.
Sitit ću se,centa, franja,
krpaša u našen dvoru,
svih lipota ča san sanja,
ne znajući za pokoru.
Sitit će se picigina,
pojubaca u portunu,
iz konoba crnog vina,
i rendesa na Kašjunu.
Sitit ću se svake noći,
starih pisan, serenada,
sritne duše, u samoći
šetat kaletama grada.
Znam, da tega više nima,
drugo doba, drugi judi,
u mom srcu led i zima,
samo moju maštu budi.
I u mašti ča se toči,
bolne duše, pune friža,
zatvorit ću svoje oči,
slušat zvona, Svetog Križa.
Zdravi i veseli bili.
|
19.06.2006.
vratija se šime (valjda)
Evala svitu moj.
Nije me dugo bilo, izubija san se na nekim čudnim stazama. Pobiglo mi vrime, procurilo kroz kalendar ka kroz rasparanu mrižu.
Ma vraga, štufalo me, izgubija san volju za pisat i sad mi ka ono malo fali.
Možda mi se ovo opet vraća želja za napisat koju besidu.
Kako bilo, pozdravljam staro blogersko društvo i nadam se da ću koga i trevit ovo lito digod uz more.
Stojte mi dobro i
zdravi i veseli bili.
|
|
