-U kurac!- Zara se naslonila na Billa kad je vidjela "iznenađenje". Polako smo se pribiližavali malo većoj skupini ljudi. U hodu me Tom grčevito primio za ruku. Palcom sam prešla njegovom šakom pokušavajući ga malo opustiti.
-Sretno, Zara.-, okrenula sam se i podrugljivo rekla.
-Lako je tebi reći!- nasmješila se. Tom me pomalo uplašeno pogledao.
-Smiri se, tata nije tu.-, približila sam mu se i šapnula.
-Aha. Naravno, naravno.-, nasmješio se. Prišli smo hrpici ljudi, stali ispred njih. Nekoliko smo sekundi šutili, a onda je Zara rekla:-Bok, mama!- i sramežljivo podigla ruku u zrak. Zatim sam i ja pozdravila svoju. Nakon toga je više manje počeo plač i grljenje, ljubljenje i ciktanje i stvari tome slične. Tamo se nalazila Zarina mama, moja mama, moja sestra i braća, mamin dečko i tatina žena, Tori Kingston. Već ju mrzim.
-BROZ!- viknula sam kad sam vidjela buraze na drugom kraju stolaca.
-Oho! BEJ-BE, gle ti nju!- nasmijali su se, zagrlili me i promrsili mi kosu. Moja braća su se u biti furala na hip hop. Mlađi je bio reper, a stariji producent. Moja je sestra bila više šminkerica.
-Mala, ne bi svoju stariju sestru pozdravila?- prišla sam joj i zagrlila ju.
-Ne bih. Nisi zaslužila!- s velikim je smješkom rekla. Svi smo se međusobno pozdravljali i upoznavali, a Bill i Tom su stajali sa strane. Čim sam to vidjela povukla sam Toma za ruku i, ne obazirući se na njegovo opiranje, praktički ga prisilila da se upozna s mojom mamom, braćom i sestrom. Svima je pristojno pružio ruku i predstavio se, a onda je mama to sve morala pokvariti.
-Ti radiš za Zaru?- pitala ga je. Lupila sam se dlanom po čelu, a burazi su se udarili smijati. Lagano je odmahnuo glavom.
-Zapravo, mama, ja radim za njega. Ako kojim slučajem nisi prepoznala slavnu osobu ispred sebe...-, i potapšala Toma po ramenu, -Dakle, netko se mora brinuti i o stvarima za koje se oni jednostavno ne trebaju brinuti. Oni sviraju, a mi se pobrinemo da sve to prođe u najboljem redu.-, nasmješila sam se.
-Ni sam ne bih bolje rekao.-, blago se nasmješio.
-Aha. A drago mi je što ste tako dobri prijatelji.-, odvratila je. Još gore nego prije.
-Zapravo, mama, nismo mi prijatelji. Mislim, nismo samo prijatelji.-, dodala sam kad sam vidjela kako me Tom gleda.
-Ona je meni puno više.-, napokon je odlučio nešto pametno reći.
-Ne pratim te baš.-, moja mu je mama odvratila.
-Mama!- rekla sam.
-Joj, mama, pa kaj ne vidiš da si je naša sekica našla jednog fensi gengstera! Daj pogle ih kak su zgodni skupa, ha?- moj mlađi brat Saša se uključio u razgovor. Došao je meni i Tomu s leđa te nas oboje obgrlio s pojednom rukom svakoga.
-Aha. A dobro onda. Joj, djeco moja! Slatki ste mi!- i moja je mama otišla upoznati Billa i vjerojatno reći Zari da više jede.
-Tenks, stari, dužnik sam ti.-, Tom je pružio šaku Saši. Vratio je.
-Neaš beda, fraeru. Ipak mi se brineš o Zarči...-, i cmoknuo me u obraz, -Meni to čist dost. E, da. Baj d vej, onak, sam da znaš, meni i Lakiju si ti sve pet, al starom...Uf, jebote, nadam se da ćeš preživjet.-, lupio je Toma rukom po leđima i okrenuo se prema prozoru.
-Saša, čula sam to!- mama je viknula s druge strane čekaone.
-Joj, sorry, mama. Neću više.-, odvratio je i nasmijao se. Tom ga je upitno pogledao.
-Psovanje...Te mame.-, nasmijao se Saša.
-Sammy, kaj pričaš gluposti. Ma stari će ga obožavat!-, odjednom nam se pridružio i moj stariji brat. Sašu smo svi od malena zvali Sammy, pa se to održalo i do danas, a moj stariji brat, inače Luka, prozvan je Laki i ostao Laki do danas.
-Aha, stari će te obožavat...-, počeo je i zastao, a onda su se Laki i Sammy pogledali.
-...ZAJEBAVAT!- i nasmijali se poprilično glasno. Doslovno su se valjali.
-Ej, dečki. Mislim da smo shvatili.-, rekla sam.
-Mah, sorry, sis. Znaš ti nas.-, nasmješio se Sammy.
-Čuj, stari. Neoj se brinut. Bitno je da si kul, da ne fermaš i da imaš novi Em-ov album na iPodu.- Laki je dao savjet Tomu i stao u neki gangsterski stav.
-E, da...Tak tie to. A sad. Ajmo mi fino na vožnju. Jeste upoznali kurvu i kurvića?- Laki nas je pogledao s podsmijehom.
-Misliš na tatinu curu i maminog dečka?- pitala sam.
-I to kaj ne! Naravno!- razmrsio mi je kosu. Ponovno.
-Naravno. Ček, da pogodim. Tori vi vjerojatno zovete Tor, zar ne?- pogledala sam ih.
-Naravno. Kako nas dobro znaš. Kao tor za svinje.-, nasmijali su se.
-I da te ispravim, tatinu ŽENU i maminog ZARUČNIKA.-, Sammy je okrenuo očima.
-Jebote, ne zna se tko je muško, a tko žensko.-, Tom je komentirao gledajući prema skupini ljudi koja je opsjedala Billa i Zaru.
-Jesam ti reko već kolko nam se sviđaš? Jebote, obožavamo te. Ženi nas!- dečki su govorili naizmjenično. Tomu je to vidljivo pasalo. Ajde, barem je našao zajednički jezik s nekim iz naše obitelji.
-Uf, dečki. To je bilo TAAAAKO gej!- prišla nam je Sara, moja mlađa sestra.
-SOOO GAYISH!- nasmijali su se burazi.
-Ok, ajmo mi sad ovako. Dakle, Zara, grad se nie neš bitno izmjenjo, idalje je mrtav.-, nasmijala sam se toj Sammyevoj izjavi, -...tak da ćemo mi fino vas sad provozat. Idemo negdje.-, i izvadio ključeve iz džepa.
-Ajde.-, nasmješila sam se.
-Šta voziš?- Tom je podigao obrve.
-Vidit ćeš, stari, sve u svoje vrijeme.-, iskesio se Sammy.
-E, mamica! Odosmo mi!- Laki je viknuo mami.
-Ma kud, nesretniče? Jesam vam rekla da morate ostat do kraja. Sestra ti je došla nakon tri godine, a ti ode.-, mama se naljutila.
-Ma, mama. Vodim ja i nju!- Sammy se nasmijao.
-Ma kud, nesretniče?- ponovila je.
-Pa da vidi žena šta ima novo. Eto, nađemo se mi kod tebe doma, a Sara, Zara, Sammy i Tom idu samnom u život.-, slegnuo je ramenima.
-Ko vozi?- pogledala je u Sammya.
-Pa ja.-, odvratio je na njen pogled.
-HH! TI? Njemu ćete dat da vozi? Pa ti možeš od kazni napravit plan grada, konju jedan. Nema gdje nisi dobio jednu!- Sammy se uhvatio za srce.
-Kakve teške riječi, majko! Oh, ne mariš li za svog sina? Oh, ne želiš li...-
-Joj, dobro, gubite mi se s očiju. Svi!- mama je odmahnula rukom i nasmješila se.
-Volimo te, mama.-, odgovorili smo Sara, Sammy, Laki i ja jednoglasno. Počeli smo se kretati prema izlazu. Tom je samo Billu pokazao rukom da će ga zvati i otišli smo prema parkingu. U hodu me primio za ruku. Tako smo hodali i smijali se provalama mojih buraza sve dok se nismo došetali do jednog super polu-džipa sa Porsche znakom.
-To je tvoja pila?- pogledala sam u Sammya.
-Naša.-, nasmješio se Laki.
-Oho, super je!- nasmješio se Tom, pustio me i, naravno, odmah počeo iz Sammya i Lakija, koji su to jedva dočekali, izvlačiti informacije o konjskim snagama, brzini i tome slično. Dok su oni pričali o autu Sara i ja smo već ušle unutra i počele nadoknađivati sve tračeve koje smo na ovaj ili onaj način propustile. Uskoro su nam se i dečki pridružili, pa je postalo bučnije. Otišli smo na kavu i nakon toga na kratko razgledavanje. Ušli smo u uspinjaču i počela je vožnja.
-E, dečki!- zazvala sam buraze.
-A?- okrenula su se obojica.
-Di je stari?- pitala sam.
-Ma doma, neće da digne ljeno dupe s kauča. Znaš, on još nie progutao Afriku i tak to. Još mu sad dofuraš i Toma, jebote, popizdio je. Bez uvrede, stari.-, pogledao je u Toma.
-Ne, oke je.-, Tom je kimnuo glavom.
-Čuj, jebote, daj da smislimo nešt. Ajmo mi otić do starog.-, Laki je odjednom rekao.
-A-a.- Tom je jasno odgovorio.
-Mah, neće ti tata ništa. Dobar je on.-, rekla je Sara kad smo se počeli spuštati.
-A čuj nju. Tata. A uostalom, ne može te mrzit više neg što mrzi nas dvojicu, tak da...-, Sammy je odgovorio i slegnuo ramenima.
-Ma ne mrzi te, kaj bi te mrzio!- Sara je uporno branila tatu.
-I to kaj nas ne mrzi.-, dečki su u isto vrijeme rekli.
-Kao što vidiš, mi smo jedna prilično disfunkcionalna obitelj.-, Sara se obratila Tomu. Ovaj se samo blago nasmješio.
-Nego. Kak to da se vi još niste zažvalili? Ne čuvajte taj dio za starog!- Sammy se ponovno zafrkavao.
-Općenito, do kud je vaša veza stigla? U kojem ste "stadiju"?- Laki je prstima pokazao navodnike.
-Uhm...Živimo zajedno.-, Tom je odgovorio kimajući glavom. Sjedio je nagnut i nalakćen s rukama prekriženima ispred brade. Primila sam ga pod ruku i naslonila se na njegovu nadlakticu. Pogledao me i nasmješio se.
-U jebote. Daleko ste dogurali.-, Laki je komentirao.
-I daj, jebote, pripazi na jezik. Svaka druga riječ vam je jebote, idete mi više na kurac, jebote!- Sara je ljutito rekla. Svi smo se nasmijali.
-Ja brijem da ti tolko psovki nisi u životu rekla!- Sammy joj je rekao.
-Di odsjedate?- pitali su nas odjednom.
-U Regentu.-, Tom je odgovorio.
-Stvarno?- pogledala sam ga.
-Aha, nisam ti rekao?- pitao me.
-Ne. Nisi ni natuknuo.-, nasmijala sam se.
-A dobro. Iznenađenje!- raširio je ruke. Nasmijala sam se.
-Super onda. To je prilično dalje od naše gajbe, al snaći ćemo se.-, rekao je Laki.
-Vi ste na Črnomercu, ne?- pogledala sam ih.
-Ne, nismo više. Preselili smo se natrag na Trešnjevku. Našli smo ti gajbu u Vukovarskoj, bliže školi. Tak da stalno haklamo na školskom s ekipom.-, Sammy je rekao.
-A Sara, ti živiš s njima?- pogledala sam ju.
-Ne. Ja živim sa starim.-, rekla je.
-Nie joj dao da ostane s nama, kak ti, zgubidanima.-, popravio je kapu.
-Dajte, ljudi, nemojte me više plašit. Ispada da vam je stari grom!- Tom se nasmijao.
-A jebiga, kad je takav! Al gle, kad se vas dvojica upoznate Laki i ja ćemo bit totalno slobodni od zajebancije na bilo koji način.-, Sammy se nasmješio.
-Bez uvrede, stari.-, Laki je nadodao.
-Jel ga baš moram upoznat?- našalio se Tom i svi smo se odvalili smijati.
-Ma nije stari takav težak karakter. Al, jebiga, Zara ga je fakat naljutila.-, Laki je potvrdio moje mišljenje.
-Kakav je to stari koji ne može oprostit svojoj kćeri?- Tom se začudio.
-Iskreno, to mi je ptičica šapnula-, i pokazao palcem na Saru, -tata jedva čeka da se Zara vrati.-, namignuo mi je Sammy.
-Da, isto kao što je jedva čekao da se mi rodimo.-, Laki se nasmijao i okrenuo kapu.
-Dobra, burki.-, Sammy mu je pružio šaku. Dok su se oni pozdravljali Tom me obgrlio jednom rukom i naslonio mi glavu na svoje rame.
-Ajmo mi do njega. A gdje je on?- Tom je odjednom progovorio. Pogledala sam ga onim pogledom jestisiguranuto?
-That's the power of love!- zapjevali su dečki. -Kako mi ide na kurac ta pjesma.-, Sammy se nasmješio.
-Da, on vam je trenutačno u D pejn of lav!- Sara je nadodala. Svi smo se nasmijali.

Sjedili smo ispred ogromnog staklenog prolaza čekajući avion. Prostor je bio definitivno preširok za ovako malo ljudi. Vani se vidjela avionska pista i avioni koji su konstanto polijetali i slijetali. Svako polijetanje ili slijetanje stvaralo je ogromnu buku, ali mi se nismo previše obazirali. Bezvoljno smo sjedili ispred s tužnim izrazima lica. On je bio nervozan, znam to. Nije mu se išlo, sigurno. Nisam ga ja tražila da ide. Nisam niti znala. Mrzim njegovu savjest. Držali smo se za ruke tek tako da ga paparazzi ne bi gnjavili. Ne želimo veliki naslov u sutrašnjim novinama u kojem piše da prekidamo ili nešto slično jer svi jednostavno umiru za informacijama o nama. Glupi ljudi koji nemaju pametnijeg posla nego se petljati u tuđi život. Najrađe bih im dala 5 kuna da si odu kupiti jedan. Uvukla se neka mučna tišina. Oboje smo gledali na svoju stranu i bili smo čak i malo okrenuti jedno od drugog.
-Tom, kad je ukrcavanje?- pitala sam promuklim glasom jer ništa nisam rekla već dobrih pola sata iako sam znala odgovor na to pitanje.
-U 12.-, kratko je odgovorio.
-A koliko je sad?- pitala sam nakašljavši se.
-Ne znam, ljubavi.-, rekao je i vratio se gledanju u staklo. Neko vrijeme sam piljila u njega, a onda sam i ja pogledala staklo. Izvadila sam mobitel iz džepa i pogledala na sat. Još dvadeset minuta. Prtljagu smo prije toga prijavili i sad nam je ostalo samo čekati da se staklena vrata otvore i počne ukrcavanje u avion. Super, još dvadeset minuta čekanja u tišini, a nakon toga nas čeka sat i polni let koji ćemo isto tako vjerojatno provesti u tišini. Ponovno sam pogledala u Toma čekajući da nešto kaže, ali nije ni primjetio da ga gledam. Sjedili smo na klupici, a ne na sjedalima kao ostali u čekaoni. Približila sam mu se i naslonila glavu na njegovo rame. Provukao je ruku iza mojih leđa i zagrlio me. Tako smo sjedili neko vrijeme piljeći u prazno.
-Hej, hej, hej!- čula sam poznat glas iza sebe. Tom me pogledao u čudu.
-Mislili ste otići bez nas?- Bill i Zara su sjeli pored nas.
-Pa, nekako smo se nadali da se vi nećete prikrpat.-, odvratio je Tom sarkastično.
-Šta je tebi?- Zara ga je čudno pogledala.
-Ništa, šta bi mi bilo?- vratio je čudljivi pogled.
-Ja znam što mu je!- Bill se odjednom ispravio, podigao ruku u zrak i glasno rekao. Dovoljno glasno da se pola čekaone okrene.
-Prosvjetli nas!- Tom me poljubio u čelo.
-Ti se bojiš da se NEĆEŠ svidjet Zarinom starom!- uperio je prstom u njega.
-Glupost.-, Tom se na silu nasmijao.
-A-H-A. A noćas si cijelu noć šetkarao po kući jer nisi mogao spavati.-, Bill se prkosno nasmijao.
-Ok, bilo bi sad dosta.-, rekla sam kad sam vidjela kako Tom gleda Billa.
-Pa nije ni čudo da se brine, pogledaj ga kakav je. Ni jedna te majka ne bi htjela za zeta.-, Bill se naslonio na zid.
-Dobro, sad mi je stvarno dosta.-, rekao je Tom i udario Billa po ruci.
-Au, jebote, koji ti je?- ovaj mu je vratio.
-Ti si počeo.-, Tom se otkrenuo.
-Ne, ti si.- Bill mu je isplazio jezik.
-Nisam ja kad si ti.-, ni jedan nije popuštao.
-Nisam.-
-Jesi.-
-Nisam.-
-Jesi.-
-HOĆETE VIŠE ZAČEPIT????!- zaderale smo se Zara i ja u isto vrijeme. Pogledali su nas i svai se naslonio na svoju stranu zida.
-Kad bi Tom prestao biti tako ukočen, možda i ne bi bilo prepirke.-, Bill je nastavio.
-Ja sam ukočen? Kako ti uopće sjediš u tim hlačama?- Tom je govorio sarkastično s trunkom podsmijeha.
-Koji je tvoj problem s mojim hlačama?- Bill se uspravio i nagnuo se preko mene stavivši jednu ruku na bok gledajući u Toma.
-Ništa, ja ti sam kažem...-, uskoro je nastala tolika galama da se nije moglo razabrati što uopće govore. Zara i ja smo se pogledale. Odmahnula sam glavom i poklopila rukama oči.
-Dobro, hoćete da vam damo noževe? Hoćete se klat?- Zara ih je obojicu opalila po prstima. Maknula sam ruke s očiju.
-Nisam ja kriv, on je počeo!- obojica su rekla u gotovo isto vrijeme.
-Naravno.-, rekla sam jednom pa drugom i obojicu ih potapšala po ramenu.
-Zara, ajmo mi po nešto za popit dok se ovi malo ne smire.-, predložila mi je.
-Može.-, rekla sam i ustala se. Tom me još držao za ruku pa sam se nagnula prema njemu i poljubila ga. Zara i ja smo uskoro lutale po aerodromu u Frankfurtu i, naravno, izgubile se.
-Što misliš, jel se Tom stvarno boji mojih staraca?- pitala sam ju dok smo tražile terminale.
-Da sam ja on bojala bih se.-, nasmijala se.
-Misliš da će im se svidjeti?- sad sam se i ja polako zabrinjavala. Glasno se nasmijala.
-Ček, ti to ozbiljno?- čudljivo me pogledala. Kimnula sam.
-Gle, čim ga tvoj stari vidi...ne želim ni pomišljat. A tvoja stara će mu odmah dat prospekte za komunu.-, nasmijala sam se.
-Nadam se da neće.-, nasmješila sam se neiskreno.
-JES!- viknula je odjednom. -Ok, terminal 25.-, ponavljala je stalno, a ja sam se smijala.
-Gle, ako je ovo terminal 15, moramo ih još 10 proći. Što znači da nećemo stići!- glasno sam se smijala.
-I to kaj nećemo!- ova je rekla i počela trčati, pa sam i ja za njom.
-ZARA! Daj stani!- nasmijala sam se trčeći za njom. Uspjele smo se dovući na vrijeme, ukrcavanje je već počelo.

***


-A DI STE VAS DVIJE??- obojica su rekli u isto vrijeme. Bill je zgrabio Zaru i zažvalio ju na sred čekaone.
-Joj, djeco, daj odrastite više.-, nasmijao se Tom i primio me za ruku. Kad sam mu prišla poljubio me i počeli smo se kretati prema izlazu. Ušli smo u onaj mini bus koji nas je odvezao ravno do ulaza u avion gdje su, iz nekog meni nepoznatog razloga, ponovno pregledavali karte. Kako su Bill i Zara išli ispred nas, oni su bili prvi na redu.
-Naše su karte kod njih.-, rekao je Bill pokazujući na nas dvoje.
-Šta? Nemam ja tvoje karte.-, Tom je rekao.
-Kako nemaš?- Bill se čudio dok je Tom kopao po džepovima.
-Nemam, kažem ti.-, čudio se.
-Znam. Evo, izvolite.-, rekao je Bill i pružio stjuardesi karte.
-Kako ću te naježit sad, debilu jedan.-, Tom je odahnuo.
-A jebiga, bilo je zabavno, moraš priznat.-, Bill se nasmijao i Zara i on su ušli u avion.
-Bit će tebi zabavno, bolje ti je da sjediš na drugom kraju!- viknuo je Tom za njima, a Bill mu je u zraku pokazao prst. Pružili smo karte i počeli tražiti svoja sjedala. Ja sam išla prva, a Tom odmah iza mene.
-Red F sjedala 3 i 4.-, rekao je gledajući u karte.
-Ok, to je znači tu.-, rekla sam pokazavši prstom na sjedala. Prišli smo im i stavila sam ruksak u pretinac iznad.
-Tom, hoćeš ti do prozora?- pitala sam ga jer mu je ovo vjerojatno prvi put da leti u Hrvatsku.
-Pa mislim...ako ti baš želiš do prozora, nema veze.-, sramežljivo je odvratio.
-Ne, nije problem uopće. Uostalom, još nikad nisi vidio Zagreb.-, nasmijala sam se.
-A dobro. Hvala.-, nasmješio se. Sjeli smo i netko me povukao za rukav.
-Howdie, susjedo!- rekao je neki čovjek sa šeširom na glavi. Podigao ga je u znak pozdrava. Bio je obučen kao neki kauboj.
-Da...uhm...Howdie.-, nasmijala sam se pravivši se da imam šešir i da ga podižem.
-Tko je to?- pitao me Tom kad sam se okrenula natrag.
-Neam pojma, prvi put čovjeka u životu vidim!- nasmijali smo se.
-Ej, gle što sam nabavio.-, rekao je i počeo kopati po ruksaku. Nagnula sam se kako bih bolje vidjela. Izvukao je nekakav nastavak za slušalice iz ruksaka.
-Što je to?- nasmijala sam se.
-Vidiš? Dvije rupe, jedan ulaz.-, nasmješio se.
-Ok, zašto to zvuči tako perverzno?- podigla sam jednu ruku u zrak ispruživši dlan. Nasmijao se.
-Ma nee. Hoću reći da možemo prikopčati dvoje slušalice u isti iPod.-, ponovno je počeo kopati po torbi.
-Aha. Fora.-, nasmješila sam se.
-A gle tek ovo.-, rekao je i iz ruksaka izvukao crne i bijele slušalice. Utaknuo ih je u onaj nastavak i sve to spojio na svoj iPod. Nasmijala sam se.
-Znači, slušamo tvoju muziku.-, rekla sam stavljajući slušalice u uši.
-A-a. Ima i nešto tvoga. Mislim, ovo je novi iPod, kupio sam ga posebno za danas. Stavio sam svoju muziku i tvoj EmSiAr.-, rekao je podrugljivo, -Ima i Paramore-a, Simple Plana, Placebo-a, Kings Of Leon, Nickleback...ima tu dosta.-, nasmješio se.
-Opa, sviđa mi se.-, napravila sam neku čudnu facu.
-Aha, i meni. Mislim da ipak nije tako loše kako je trebalo ispasti.-, nasmijali smo se i uključio je iPod. Slušali smo glazbu i smijali se. Onda me odjednom netko povukao za rukav. Okrenula sam se.
-Susjedo! Mogu li te počastiti kikirikijem?- i pružio mi vrećicu.
-Aaaa...Hvala, može, zašto ne.-, odgovorila sam. Očekivala sam cijelu vrećicu, ali umjesto toga otvorio ju je i dao mi jedan kikiriki.
-Ako budeš htjela još, imam.-, nasmješio se i njegovi crni zubi su izašli na vidjelo. Zahvalila sam i okrenula se prema Tomu.
-Što je htio?- pitao me, a ja sam mu pokazala kikiriki. Počeo se smijati, doslovno tresti od smijeha.
-Oprosti, molim te.-, smijao se.
-Samo ti daj.-, rekla sam kroz smješak. Kad se napokon prestao smijati pomaknuo je onaj držač za ruke koji je bio između naša dva sjedala i obgrlio me jednom rukom. Naslonila sam se na njega i gledala kroz prozor. Ubrzo smo se i poljubili.
-Alo, ti drpadžijo.-, netko je stajao pored nas i kuckao Toma po glavi.
-Ha?- Tom je stalno micao tu ruku koja ga je kuckala.
-Nemoj da mi se susjeda požali na IŠTA jer te neće sutra biti. I šta ju tu navlačiš, sjedi kako valja.-, povukao ga je za jaknu. Tom se nasmijao.
-Neće, obećajem.-, nasmješio se.
-I da ne b' bilo ne zakon'te djece koju kasnije nećeš htjet prihvatit.-, prstom je pokazao na Toma.
-Ma neće biti, mi smo oženjeni.-, ovaj je odvalio, a ja sam progutala knedlu. Oženjeni?
-Aha, a dobro onda.-, rekao je ovaj i vratio se na mjesto. Okrenula sam se prema Tomu i nasmijala se. Primio me za glavu i poljubio u kosu.
-Zara Kaulitz.-, rekao je.
-Pa...nije loše. Valjda.-, okrenula sam očima.
-Zašto, što mu fali?- nasmješio se i zagrlio me.
-Pa ne znam...ono, Zara Kaulitz...-, rekla sam.
-Hah...malo je čudno.-, napravio je neku podrugljivu facu i praktički me stavio sebi u krilo.
-Zara Kaulitz-Lukin. E to dobro zvuči.-, rekla sam. Pogledao me.
-Da, bolje od Zara Kaulitz.-, poravnao mi je šiške. Nedavno sam ih napravila. Nisu onako klasične, nego su ukoso. Nasmješila sam se.
-Ali ja bih ipak rađe Zara Kaulitz.-, rekao je.
-Dogovorit ćemo se.-, nasmijala sam se i primakla mu se. Provukao je prste kroz moju kosu i nasmješio se. Netko se pored nas nakašljao. Tom je okrenuo glavu, a ja nisam jer sam znala tko je.
-Čuj, susjeda...Neugodan vam je taj položaj.-, Tom je okrenuo očima.
-Molim Vas.-, Tom je počeo, -Nije joj neugodno, jer kad bi bilo, moja supruga bi mi to rekla. Molim Vas, ne uplićite se više!- već je polako pizdio. Kimnula sam glavom.
-Aj' dobro...-, okrenuo se.
-Hvala.-, Tom je tiho odvratio. Nasmijala sam se.
-A sad...di smo mi ono stali?- zločesto se nasmješio i počeo mi se približavati. Svojim usnama je jedva dotakao moje.
-Ej, Tom, imaš kikirikija?- Bill je stajao pored. Tom ga je gledao kao da će ga ubit.
-Naravno.-, cinično se nasmješio, -Naravno da imam. Gle, dat ću ti i Zarine ako odeš i ne vratiš se više!- bijesno mu je pružio vrećicu.
-Ne treba, doći ću ja kasnije.-, nacerio mu se i otkrenuo se. Tom ga je gađao kikirikijem, onim koji je meni susjed dao.
-Više nitko valjda neće ometat. Ajde daj tatici pusu.-, nasmijao se i napućio usne. Pibližila sam mu se i poljubila ga. Htjela sam se odmaknuti, ali onda me primio za leđa i ubacio mi jezik. Nešto sam promrmljala i nasmješila se.
-Mmm...Volim te.-, mrmljao je.
-DAJ CRKNI!- viknuo je susjed. Nasmijala sam se, a Tom mu je zaprijetio šakom. Kad smo napokon sletjeli i izašli van iz aviona na aerodromu nas je dočekalo iznenađenje...

-Tori Kingston. Očito to ne možemo više izbjegavati.-, pogledao je naprijed.
-Zašto bismo to trebali izbjegavati? Gle, fakat me strah već. Rekao si da se radi o meni...Daj reci, čovječe!- nasmijala sam se.
-Neće ti se svidjet, znaš. Ali sredit ćemo sve.-, okrenuo se prema meni i pomaknuo mi pramen s lica.
-Pa? Samo mi reci.-, uozbiljila sam se.
-Gle...Tori...ona želi skrbništvo nad tvojom sestrom i braćom.-, rekao je odjednom.
-Šta? Ček...kako to? Pa mama mi je živa!- nasmijala sam se. Slutila sam da nešto nije u redu.
-Zara, tvoji su starci rastavljeni!- pogledao me u čudu.
-Ne, nisu!- nasmješila sam se.
-J-jesu.-, zamucao je. Pogledala sam ga onim pogledom jeltitomenezajebavaš?
-Ok...A ja sam to trebala saznati...KAD TOČNO??!!- viknula sam.
-Hej! Pa mislio sam da znaš.-, zagrlio me.
-Ne mogu vjerovati da mi nisu rekli!- primila sam ga za ruke. Trljao me po leđima.
-Bit će sve uredu.-, rekao mi je.
-A kako sad ona hoće skrbništvo nad mojom braćom i sestrom? Tko je ona?- začudila sam se, a on me pustio i pogledao.
-Ti stvarno nište ne znaš? Ništa ti nisu rekli?- odmahivao je glavom dok je govorio.
-Što to ne znam?- čudno sam ga pogledala.
-Ajme, jadna moja. Ti stvarno ništa ne znaš.-, okrenuo je pogled.
-PA RECI VIŠE!- uzrujavala sam se.
-Dođi.-, primio me za ruku, nazvao nekoga i odveo me u neki haustor. Naslonio me na zid i stajao ispred mene.
-Počnimo od početka. Starci su ti rastavljeni, Stari ti je oženjen sa Tori Kingston...-, počeo je
-ŠTA???- prekinula sam ga.
-Stara ti ima dečka koi je neki sumnjivi tip. Buraz ti je...- nastavio je.
-Sumnjiv tip?- ponovno sam ga prekinula.
-...bio u komuni, a drugi buraz je ok. Donekle.-, nije se dao zbuniti mojim upadicama.
-Komuna? Što?- gledala sam tupo. Kimnuo je i napravio neku čudnu facu.
-Sestra ti je u komi. Doslovno. Tvoja stara misli da gubi razum.-, tiho je rekao.
-Kako ti to znaš?- pitala sam.
-Sjećaš se kad si mi rekla da ne znaš što je s tvojima? E, pa od tog dana sam ih recimo tražio. I našao sam ih, ali nisam ti imao srca sve ovo reći. Uvjeravao sam se da ti sve znaš.-, zagrlio me. Pored nas se stvorila osoba u crnom.
-Manfred. Tjelohranitelj.-, objasnio mi je na brzinu. Zbunjeno sam kimnula.
-I što sad s mojima?- pogledala sam ga.
-Gle. Rezervirao sam nam karte. Letimo sutra.-, dodirnuo me po licu. Gledala sam ga. Samo sam ga gledala.
-U, jebote, zaboravili smo psa!- rekao je, okrenuli smo se i potrčali natrag prema kući.

***

-Ljubavi, jesi tu?- pitao me dok smo sjedili na kauču u dnevnoj sobi. Teoretski, on je držao glavu u mom krilu i noge preko držača za ruke,.
-Jesam. Razmišljam.-, odgovorila sam kratko. Gledali smo se u oči. Ja sam prva odmakla pogled.
-Zabrinut sam za tebe.-, podigao je glavu i sjeo pored mene.
-Zašto?- začudila sam se.
-Možda ti nisam trebao to sve onako grubo reći.-, obgrlio me jednom rukom i ja sam se naslonila na njega.
-Ne. Trebao si. Znaš da ja nisam tako lako lomljiva.-, nasmješila sam se.
-Znam. Ali opet je bilo stvarno puno.-, okrenuo se prema meni i zagrlio me i drugom rukom.
-Samo...Ma nema veze.-, počela sam.
-Ne, reci. Uredu je!- pogledao me.
-Cijeli mi obitelj puca po šavovima, a ja to ne bih ni znala da mi ti nisi rekao. Zar oni...Mislim...Njima stvarno nije stalo?- pogledala sam ga nekim čudnim pogledom. Blago je otvorio usta i gledao me.
-Ne znam, Zarice.-, odjednom je rekao. Poljubio me u obraz i potapšao se po koljenima pa sam stavila glavu u njegovo krilo. Prolazio mi je prstima kroz kosu.
-Uvijek to radiš.-, rekla sam.
-Znam. Ne mogu si pomoći.-, nasmješio se.
-Kad si mi namjeravao reći za sve? Mislim, za ovaj dio u kojem ja i ti idemo u Hrvatsku.-, morala sam ga to pitati.
-A danas...valjda.-, nasmješio se i pogladio me po licu.
-Danas? A dobro onda...-, nisam bila raspoložena za puno priče. Neko smo vrijeme šutjeli i samo piljili svatko u svoju točku na zidu.
-Hoćemo se ići polako pakirati?- zaljuljao me.
-Dobro. A koliko ostajemo?- pogledala sam ga.
-Manje od tjedan dana sigurno. Ne mogu si priuštiti dulje, na žalost.-, blago mi se osmjehnuo.
-Ok onda.-, bezvoljno sam rekla i ustala se.
-Hej.-, povukao me nazad sebi u krilo. -Malo entuzijazma?- upitao me sa smješkom.
-Da, idem doma. WEEE!- nasmijala sam se.
-To se traži.-, odvratio je i poljubio me.

***

-Misliš da ću im se svidjeti?- pitao me dok smo ležali u krevetu. Spremali smo se za sutrašnji put, tako da ćemo noćas definitivno samo spavati.
-Kome?- pitala sam.
-Pa tvojima! Tvojim starcima!- začudio se kao da je to normalna stvar. Kao da bih trebala znati na koga misli.
-Aha. Njima.-, počela sam razmišljati. Stari će ga vjerojatno mrziti od kad ga prvi put vidi, stara će reći da je na drogama, sestra će pitati ima li brata, a burazi vjerojatno neće ni skužit novu osobu u kući.
-Ma hoćeš.-, nasmijala sam se iako to nije n "I" od istine.
-Laknulo mi je.-, nasmijala sam se tomu.
-Zašto?- pogledala sam ga.
-Mislio sam da ti je to bitno.-, pogledao me. Čim me pogledao shvatila sam o čemu se radi.
-O MOJ BOŽE!- govorila sam isprekidano.
-Što?- čudio se.
-Ti misliš...Ajme...Tebi je bitan moj stari. Tebe zanima šta će on reć.-, nasmijala sam se.
-Nije istina.-, otkrenuo se.
-Ajde, ajde, svi znamo da je!- zagrlila sam ga iako se otkrenuo.
-Možda samo malo.-, promrmljao je.
-Znala sam.-, počela sam ga češkati po leđima. Uskoro sam prestala jer sam mislila da se nadurio ili nešto slično.
-Šta si stala?- okrenuo je glavu prema meni.
-Hoćeš da...Mislim, hoćeš da nastavim?- nasmješila sam se.
-Naravno. Volim kad me diiiraš.-, otezao je riječi. Prišla sam mu i nastavila ga češkati. Uskoro sam bila u potpunosti sigurna da spava pa sam se okrenula na svoju stranu kreveta. Okrenuo se i zagrlio me s leđa.
-Znaš, jako sam sretan što si se doselila.-, rekao je i priljubio svoj obraz uz moj.
-I ja.-, tiho sam rekla. Sutra je veliki dan. Nadam se da će sve proći uredu. Nadam se da moji znaju da dolazim.

Refleksno sam se primila za obraz. Primio me za ramena.
-Oprosti... Što sam napravio?- počeo je paničariti. Bijesno sam ga pogledala, podigla ruku u zrak, zamahnula i opalila mu takvu pljusku da mu se glava okrenula na suprotnu stranu. Izjurila sam van iz auta i počela trčati kroz garažu.
-ZARA!- čula sam kako se dere iza mene.
-ŠTA JE?!- i ja sam viknula i stala na sred garaže. Dotrčao je do mene i primio me za ruku. Otresla sam.
-Molim te, oprosti mi. Ne znam što radim.-, počeo se pravdati.
-Tom, na početku ove veze ja sam tebi rekla. Jesam ti lijepo rekla? Neću ti NIKAD, ali NIKAD tolerirat ako me udariš. A ti si me ošamario.-, prstom sam ga gurnula u prsa. Gledao me uspaničeno, a ja sam njega gledala s podsmijehom.
-Vidimo se.-, rekla sam, okrenula se i laganim korakom krenula.
-Daj, stani. Šta sad ovo znači? Pa mi praktički živimo zajedno!- uhvatio me za ruku.
-Ne, mi smo ŽIVJELI zajedno. Prepoznaješ prošlo vrijeme?- unijela sam mu se u lice.
-Zara, ne možeš tako. Ja te volim!-, primio me. Zagrlila sam ga i potapšala po leđima.
-Bilo mi je jako lijepo s tobom, hvala ti što si to sve uspio upropastiti svojom agresivnošću.-, rekla sam s blagim sarkazmom. Primio me i grlio.
-Ne puštaj me.-, čvrsto me stisnuo.
-Tom, pusti me sad.-, šapnula sam mu u uho.
-Zašto?- primio me za glavu.
-Zato da se možemo vratiti u auto.-, zagrlila sam ga jače.
-Ozbiljno?- približio me više sebi.
-Da. Zato da me odvezeš svojoj kući da pokupim stvari.-, nasmijala sam se.
-Zara, molim...-, počeo je.
-Joj, zezam se.-, nasmješila sam se.
-Zara, ovo se sad dogodilo i nikad više.-, grčevito me držao. Kao da je on u strahu, a ne ja.
-Da, tu si upravu.-, pogledala sam ga. Rukama je prolazio po mojoj kosi naizmjenično lijevom i desnom.
-Smiri se, Tom. Vratila sam ti. I da znaš da ću ti vratit ako me pljusneš ponovno! A tad ću stvarno otić.-, okrenula sam glavu na drugu stranu.
-Neću. Neću nikad više. Ne znam što mi je bilo. Izgubio sam kontrolu...-, bio je uspaničen.
-Samo mi ne spominji gubljenje kontrole. Takvo što NE POSTOJI! Niti si pijan, niti si drogiran. Potpunu kontrolu nad sobom imaš. Zato bolje nemoj pričat gluposti.-, naljutila sam se.
-Oprosti...žao mi je...-, mrmljao je.
-Da, znam...-, rekla sam. Spustio je glavu prema meni i poljubio me. Primila sam ga za glavu i primkla sebi. Uskoro smo se vratili u auto.
-Daj da vidim.-, rekao je kad sam sjela na suvozačevo mjesto. Stajao je pored auta. Vrata su bila otvorena i virio je unutra. Okrenula sam obraz prema njemu. Vidjela sam kako su mu oči bljesnule. Dodirnuo me i onda zatvorio vrata. Posegnula sam za sklopivim zrcalom i pogledala. Otisak njegove ruke mi je bio na desnom obrazu. Ušao je s druge strane. Nasmijala sam se kad sam vidjela njegov otisak.
-U jebote, šta će Bill i Zara mislit?- komentirala sam.
-Sado-Mazo?- nasmijao se.
-Tvoja je još gora od moje.-, dotakla sam ga.
-Ja sam počeo. I kriv sam.-, primio me za koljeno.
-Ipak bi nam bilo pametnije da odemo na hitnu prije nego se ovakvi pojavimo pred Billom.-, nasmijala sam se.
-Možda... Mene više brine što ćemo MI zateći kad dođemo doma, a ne ONI.-, nasmijao se.
-Dvoje djece?- nasmješila sam se.
-Hm...-, podigao je obrvu.
-Tom, u garaži smo! Nema teoretske šanse.-, nasmijala sam se.
-Pa bili smo i u avionu, pa ti nije smetalo.-, pogladio me po obrazu.
-Krevet. Kuća. Ne auto i garaža. To nije romantično.-, potapšala sam ga po koljenu.
-Dobro. Kuća onda.-, nasmijao se i stavio ruku na moju koja je bila na njegovom koljenu. Okrenuo je ključ i polako smo izlazili iz garaže.
-A uostalom...ne želimo da ponovno razvališ auto.-, nasmijala sam se.
-Hah...valjda. Jadnik mali.-, znala sam da nisam trebala spominjati. Neko vrijeme smo razgovarali, a onda sam ja počela gledati kroz prozor, a on obratio više pažnje na vožnju. Počela sam razmišljati. Imala sam osjećaj da se ona sigurnost koju sam prije u njegovoj blizini osjećala polako gubila. Ili možda znatno smanjila. Znam što ću napraviti ako se ovo ponovi. Odlazim.
-Zarice, što nije uredu?- blago me povukao za jaknu i pogledao.
-Ne...ne, sve je uredu, zašto misliš da nije?- lažno sam se nasmješila.
-Uvijek tako gledaš kroz prozor kad si zabrinuta.-, rekao je blagim tonom i poljubio me u čelo.
-Hm...kako ti to znaš?- začuđeno sam pitala.
-Joj, pa nisam glup! Svi bi to primjetili.-, pogledao je naprijed i ubacio u brzinu. Sada me gledao s razmacima.
-Aha. Pa da. Sad sam se sjetila da me jako dobro poznaješ.-, nasmijala sam se i pogledala kroz prozor.
-Da. Nikad nisam bio u takvom odnosu ni s kim. I ti mene dobro poznaješ. Malo predobro.-, primio me za koljeno i stisnuo ga sa strane što je mene uvijek užasno pikalo i škakljalo pa sam se glasno nasmijala.
-Ozbiljno ti kažem!- nastavio je, -Ne mogu ti više ni lagat kad znam da ti znaš da ja znam da ti znaš.-
-Aha...ček...ŠTA??- zbunjeno sam se nasmijala.
-Samo me nemoj tjerat da ponovim jer ne bih mogao.-, nasmijao se.
-Znaš da ja znam da ti znaš da ja znam. Ok, skužila sam.-, nasmijala sam se.
-Ma znala si ti to i prije.-, pogledao me onim svojim velikim veselim smeđim očima.
-A dobro onda.-, nasmješila sam se.
-Stvarno jesi??- začudio se.
-Pa sam si rekao.-, nasmješila sam se.
-Pa da..ali negdje sam se nadao da ćeš ti reći: "Ma neee...odkud bi ja znala.", ili tako nešto!- raširio je oči.
-Ma neee...odkud bih ja znala!- nasmijala sam se.
-Ne vrijedi sad.-, nasmijala sam se toj izjavi i naslonila se na njegovo rame. Uskoro smo se dovezli do njegove kuće i on je parkirao auto, a ja sam otključavala vrata kako je to bilo po običaju.
-Zara! Bill!- vikala sam po kući. Nitko nije odgovarao. Uskoro mi se i Tom pridružio. Onda smo našli poruku na stoliću u dnevnom boravku.
-Dragi Zara i Tom, otišli smo na večeru, nemojte nas čekati. B&Z.-, pročitao je na glas Tom.
-Večera? Pa tek je 15 sati!- nasmijala sam se.
-B&Z??? Koji kurac?- ovaj se smijao.
-B&Z? Daj da vidim!- prišla sam mu i pokazao mi je taj dio. Nasmijala sam se.
-Očito su bili u žurbi pa nisu stigli napisati puna imena.-, okrenuo se prema meni.
-Od sad ih zovemo B&Z.-, spustila sam papir na stolić i kad sam se okrenula dočekao me poljupcem. Zagrlio me, pa sam i ja njega. Uskoro smo se počeli divlje žvaliti pa me podigao u zrak i ja sam se nogama primila za njega. Došli smo do spavaće sobe (non-stop udarajući u zidove i srušivši jednu ili dvije lampe) gdje smo se srušili na krevet. Sjela sam na njega i počela mu otkopčavati hlače. On je meni već skinuo majicu i bavio se mojim grudnjakom. Na kraju smo navukli donje rublje i legli u krevet. Okrenula sam se na bok, a on me zagrlio.
-Znaš što je stvarno ironično?- odjednom me pitao.
-Ne. Što?- okrenula sam se prema njemu.
-U ovom istom krevetu prije nepunih tjedan dana sam ti obećavao da ti nitko više neće nauditi. A onda sam ja bio prvi.-, pustio me i okrenuo se na leđa. Stavio je ruku pod glavu i piljio u strop. Okrenula sam se prema njemu i položila glavu na njegova prsa.
-Ti mi ne možeš nauditi.-

***

-B&Z! Gdje steeee???- derali smo se Tom i ja po kući. Ležali su na kauču polumrtvi.
-Tom, još jednom povisi ton i zavrnut ću ti vratom.-, Zara je rekla.
-A ja ću joj se pridružiti, odrezat ću ti kurac.-, Bill je nadodao. Ležali su suprotno okrenuti jedno od drugoga. Bill je držao ruku na glavi, a Zara je bila gotovo na podu. Nasmijala sam se.
-Ok. Bit ću TIH!- šaptao je sve do zadnje riječi koju je viknuo. Ovo dvoje se streslo i popadalo na pod.
-O jebem ti mater! Da me ne boli glava ovoliko koliko me boli ubio bih Boga u kojeg ne vjeruješ u tebi!- Bill se zaderao i onda primio za glavu. Zara ga je primila za glavu i ponovno su se srušili na kauč.
-Što vam je? Jeste pijani?- pogledala sam ih u čudu.
-Ne, mamurni su, ljubavi. Pa pogledaj ih!- brzo sam dobila odgovor.
-Ok...Što ćemo sad?- drmnula sam Zaru za ruku.
-Pusti ME!- vrisnula je, a Tom se nasmijao.
-Ništa. Pusti nek spavaju. Kad se malo probude dat ćemo im kavu. Ajmo mi popit kavu.-, primio me za ruku i odveo do kuhinje. Skuhala sam nam kavu pa smo ju popili uz razgovor. Bilo je nešto oko 9 sati ujutro, a kako je bila subota nismo namjeravali ići nikamo. Uskoro smo čuli kako se nešto srušilo u dnevnom. Oboje smo se ustali i potrčali prema njima. Bill je napao Zaru i upravo su bili usred "akcije" na malom stoliću s kojeg su prije toga zrondali sve stvari. Tom mi je rukom poklopio oči.
-U, jebote. Idemo van. Pazi.-, nasmijao se i zagrlio me.
-Znaš, ja sam veeelika cura.-, nasmijala sam se.
-Ne dovoljno velika za ovo. K vragu!- bacio je još jedan pogled.
-Što? Što?- ispitivala sam i rukama pipala po praznom prostoru ispred sebe.
-Ok, tako odlazimo odavde...-, zgrabio je jakne s vješalice i izašli smo van. Vani smo se obukli i počeli šetati. Primio me za ruku i stavio ju u svoj džep.
-Moramo o nečem jako važnom pričati.-, počeo je odjednom.
-Dobro. Bilo bi već vrijeme da mi kažeš tko je Tori Kingston.-, okrenula sam očima.

-Koji vrag on radi unutra?- zbunjeno sam piljila u ekran tog glupog monitora.
-Ozvučen je, ne brini se.-, nije ni sam shvaćao koliko je to glupo zvučalo.
-Oho, od toga bi mi kao trebalo biti lakše. Tebi je jasno da ako oni skuže da je on ozvučen neće preživjeti ovu večer, zar ne?- sarkastično sam komentirala.
-Zara, znaš kako to ide...-
-Ne, ne znam kako to ide. Zašto si ga upetljao u ovo?- prekinula sam ga.
-Ja njega upetljao? On je upetljao i tebe, i mene i cijeli interpol u ovo!- ton je bio očit. Bio je raspoložen za svađu.
-Kako sad odjednom? Pa on nije bio dio ove istrage!- čudila sam se. Bilo me strah i srce mi je tuklo sto na sat.
-On je htio pomoći.-, Mark je slegnuo ramenima.
-I ti si ga pustio.-, okrenula sam očima.
-A što sam trebao? Nisam mu ja mama. Moj je posao...-, pravdao se.
-Pa daj zaobiđi jednom taj nepostojeći kodeks. Taj tvoj kodeks. Trebao si ga odgovoriti od toga!- prekinula sam ga i povisila glas.
-Zara, ugrožavaš cijelu operaciju. Narkobossovi su unutra. Sretno.-, i ekran se zamračio.
-NEMOJ TI MENI SRETNO! ALO!! VRAĆAJ SE!- vikala sam. Prekasno, nitko nije čuo. Izjurila sam iz kombija i susrela se s ostatkom ekipe.
-Što je htio?- pitala me Melanie.
-Kaulitz je unutra.-, hladno sam odgovorila.
-Ma super.-, Max je komentirao.
-Što to znači, gospođo?- ovaj mali je bilo zbunjen.
-To znači da moramo biti posebno oprezni.-, rekla sam stavljajući dvogled na oči. Melanie je otvorila prijenosni monitor s kojeg smo preko kamere na Tomovoj jakni pratili događaje iznutra. Odjednom je sve utihnulo.
-A što ako si ti ozvučen, mali?- odjednom je rekao jedan narkoboss. Osjetila sam kako mi srce brže kuca.
-Da jesam, u ovom trenutku cijela policijska postrojba bi upala unutra i porobila nas ko zečeve. Vjerujte mi, ako upadnu ja sam prvi koji će početi bježati.-, samouvjereno je rekao. Negativno utječem na njega.
-Jel on normalan? Ubit će ga!- čula sam komentare iza sebe. Narkoboss je samo lagano podignuo obrvu i nasmješio se.
-Sviđaš mi se ti. Isti si kao mi. Razmišljaš jednako.-, zatvorila sam oči i u sebi ponavljala: "Nemoj, nemoj."
-Nisam ja kao ti.-, počeo je Tom. Ovaj ga je pogledao.
-Ok, ljudi. Vrijeme je.-, ustala sam se i napunila pištolj.
-Mi nismo ni slični.-, čula sam sve što je govorio preko mikrofona, to jest slušalice.
-Ja i ti smo potpuno različiti.-, slušala sam i potrčala prema ulazu.
-Idemo ljudi.-, okrenula sam se unatrag.
-Tvoj cilj je uništiti, moj cilj je popraviti.-, kad je to rekao već smo došli do ulaza.
-Max, razvali.-, rekla sam. Kad je razvalio vrata uplai smo unutra.
-Interpol, baci oružje!- uperili smo oružja u njih. Počeli su bježati. Prepoznala sam onog koji me maltretirao među njima. Bio je potrčko glavnom bossu. Melanie je već stavila lisičine Tomu. Na taj način će svi misliti da ih nije on izdao. Ovaj glavni je počeo bježati.
-Max i Peter, ovaj je moj.-, počela sam trčati za njima. Izjurili su na ulicu i uskočili u auto. Počela sam pucati i mislim da sam čak uspjela probušiti jednu gumu, no nisam ih zaustavila. Pobjegli su. Udarila sam nogom u pod i vratila se unutra. Cijela policijska postrojba već je odvodila ljude u aute. Prišla sam Tomu kojeg su vezali lisičinama i ostavili da sjedi uz policijski nadzor.
-Ustani.-, ljutito sam rekla. Ustao se.
-Okreni se leđima.-, praktički sam naredila. Okrenuo se.
-Imaš pravo na šutnju.-, počela sam govoriti dok sam ga pretraživala. Čula sam kako se smije.
-Sve što kažeš može se iskoristiti protiv tebe na sudu. Imaš pravo na odvjetnika.-, smješkanje je polako prestajalo.
-Ti to ozbiljno?- pogledao me.
-Gledaj naprijed.-, okrenula sam mu glavu.
-Da, gospođo.-, nasmijao se.
-Ukoliko si ne možeš priuštiti odvjetnika, sud će ti ga dodijeliti.-, nastavila sam, -A sad počni hodati.-, uhvatila sam ga za ruke koje su mu vezali na leđima i lagano gurnula naprijed. Pognuo je glavu i počeo hodati. Ipak sam ispreplela svoje prste s njegovima na leđima. Stisnuo mi je ruku. Uskoro smo došli so policijskog auta sa zamračenim staklima. Otvorila sam stražnja vrata i gurnula ga unutra. Zatvorila sam vrata i nagnula se na auto. Znala sam da moram ući da mu skinem lisičine. Ponovno sam otvorila vrata i ušla unutra. Zatvorila sam ih i izdahnula. Gledao me.
-Daj okreni se da ti skinem to.-, rekla sam okrećući se prema njemu. Okrenuo se i ja sam izvadila ključić iz džepa.
-Znaš, najrađe bih te ostavila s tim na rukama do postaje!- ljutito sam rekla. Šutio je i pustio me da otključam lisičine.
-Eto, slobodan si.-, rekla sam i krenula otvoriti vrata i izaći.
-Daj stani.-, povukao me za ruku. Okrenula sam se prema njemu. Gledao me.
-Jesi ti normalan? Jel ti mene hoćeš ubiti?- pobjesnila sam.
-Ubiti te?- približio mi se.
-Da! UBITI ME! Jel imaš pojma kako sam se zabrinula? Rekli su mi tek kad sam došla tu!- derala sam se.
-Za mene?- sjetno je rekao.
-NE, ZA MENE!- sarkastično sam odgovorila.
-Pa ti mene voliš!- i još više se približio.
-Ne, ja tebe trenutačno mrzim! MRZIM! Više od ičeg. Zašto si to napravio?- udarila sam ga po ruci jedno tri puta.
-Nisam razmišljao na taj način...-
-Nisi ti razmišljao ni na kakav način!- prekinula sam ga i udarila još jednom. Zagrlio me.
-I još me imaš muda i zagrlit!- udarila sam ga u prsa.
-Imam.-, nasmijao se i pogledao me.
-Mrzim te, znaš to?- napravila sam neku čudnu facu.
-I ja tebe volim.-, odvratio je i poljubio me. Uhvatila sam ga za lice i uzvratila poljubac.
-Tako si glup.-, govorila sam između poljubaca, -Užasno si glup!-
-Užasno...-, i on je komentirao. Osjetila sam njegove ruke oko pasa. Kleknula sam na sjedalo i više mu se približila. Stavio je ruke na moja leđa i počeo me ljubiti po vratu.
-Nemoj to više nikad napraviti!- zagrlila sam ga. Ništa nije rekao.

***

-...trebali ste to vidjeti. Max, Melanie i ja smo upali zajedno s njom. Bila je tako hrabra. Uspjela je pomoći nama i trčati za tim tipovima...-, čula sam kako Peter prepričava doživljaje kolegama u postaji. Uskoro sam im se približila, pa su svi sišli s njegovog stola i vratili se na posao. Prišla sam stolu sa suprotne strane i nagnula se preko njega.
-Mali, imaš li izviješće?- tiho sam pitala.
-Naravno, gospođo.-, ponosno je rekao. Ajde, pomislih, pružit ću ti kost.
-I...daj prestani s tim gospođo, zovi me Zara.-, namignula sam mu.
-Može.-, nasmješio se. Okrenula sam se i odlučnim koracima krenula do Markovog ureda.
-Jeste vidjeli, ona je moja partnerica!- hvalio se Peter. Odmahnula sam glavom i nasmijala se. Kad sam došla do Markovog ureda pokucala sam tri puta.
-DA!- čuo se njegov prodoran glas. Ušla sam unutra. Tom je sjedio u uredu s nekim papirima.
-Bok, mila.-, nasmješio mi se.
-Ej.-, rekla sam, približila mu se i poljubila ga. Mark nas je prilično ljubomorno gledao.
-Imaš izvješće, Zara?- pitao me kad sam sjela.
-Aha, ravno iz radionice zvane Peter.-, nasmješila sam se i pružila mu fasciklu.
-Jel Bill doma?- pitao me Tom dok je ovaj letimično čitao izvješće. Mark je samo podigao pogled prema nama.
-Aha, on i Zara.-, odgovorila sam.
-Opa...Moga bi nastat mali Billić.-, nasmijao se Tom. Mark se nakašljao i okrenuo prema zidu iza sebe. Tom ga je pogledao čudno. Nasmješila sam se. Primakao je svoj stolac mom i to se čuo pa se Mark okrenuo na tren. Tom je pogledao u strop i nakon par sekundi pogledao u Marka.
-Šta?- rekao je kad je vidio da ovaj bulji u njega. Ugrizla sam se za usnicu da se ne nasmijem. Mark se polako okrenuo natrag, a Tom je navalio na mene. Nasmijala sam se i Mark se brzo okrenuo.
-Imaš nešto tu...-, Tom je opet počeo muljati i prstom prelazio po mom obrazu. Nasmješila sam se. Mark se ponovno okrenuo natrag. Tom je podigao obrve i zaletio se prema meni. Bio mi je toliko blizu, skoro u krilu. Mark se ponovno okrenuo, a Tom je brzo zgrabio olovku iz džepa i bacio ju na pod pored mog stolca.
-Oprosti, pala mi je olovka.-, tresao se od smijeha. Mark se nakašljao i okrenuo. U povratku na stolac Tom me usput uspio poljubiti i gricnuti za usnicu. Onda je sjeo i popravio jaknu. Mark se uskoro okrenuo prema nama.
-Lijepo je to složio. Svaka mu čast.-, bacio je fasciklu na stol.
-Jel to sad znači da mi možemo ić?- Tom je napravio neku čudnu facu. Trknula sam ga laktom.
-Naravno. Vidimo se kasnije, društvo.-, namignuo mi je Mark. Nasmješila sam se. Tom je prvo pogledao u mene, a onda u njega. Kad smo izašli iz ureda primila sam ga za ruku, no otresao je. Pogledala sam ga. Počeo je hodati brzo. Uskoro smo došli do auta. Ušla sam unutra. I on je.
-Što je ono trebalo značiti?- odjednom me pitao.
-Koje?- začudila sam se.
-Aha, pravi se glupa. Uvijek to radiš.-, okrenuo je ključ.
-Ne, stani. Idemo to raspravit! KOJE?- pitala sam odlučnije. Tupo me gledao.
-Ono namigivanje i smješkanje!- povisivao je ton.
-Isuse, kako si djetinjast.-, naslonila sam se.
-Da, ja sam djetinjast, a ti očijukaš s drugim frajerima!- ljutito je rekao.
-MOLIM?- pogledala sam ga sa smješkom na licu.
-Da! Očijukaš okolo. Što je tebi?- potpuno se razljutio.
-Pa ne znam, ti mi reci kad me tako dobro poznaješ.-, nasmješila sam se.
-Zara, ne smij mi se, neće dobro završiti.-, prijetio mi je. Uozbiljila sam se.
-Nisam očijukala s njim. Pa ne bih nikad.-, rekla sam.
-Nisam slijep, znam što sam vidio.-, govorio je kroz zube. Nasmijala sam se. Ošamario me...