1000 mora daleko...

Stojiš ispred mene, ali zapravo nikada nisi bila tu...

Dodela evropskih MTV nagrada se bliži...
Tokio Hotel sprema spektakularan nastup, a nadam se da ćemo ih videti i sa trofejom u rukama.
Pored toga, bliži se i premijera drugog dela animiranog filma „Arthur“ u kome je Bill ponovo dao glas glavnom junaku.
Protekla nedelja je ostala obeležena objavljivanjem datuma koncerata nove turneje, koja nosi naziv „Welcome to the Humanoid City“. Jedan od gradova Humanoida je i Zagreb. Jako mi je drago zbog svih vas koji idete. Nadam se da ćete se nezaboravno provesti, jer ste to svakako zaslužili nakon svih onih silnih borbi i peticija da dođu. Kod nas je po novinama i u jednoj emisiji na TV-u objavljeno da najverovatnije dolaze i u Beograd. Ne znam koliko je to verovatno. Ne mogu više ništa da komentarišem.



Mnogi od vas su me pitali da li dolazim u Zagreb i odgovor je NE. Zaista bih voleo da dođem, prvenstveno zbog koncerta, a i da bih upoznao sve vas. Baš bi bilo genijalno da svi budemo zajedno na jednom mestu. Ali, možda je i bolje što ne dolazim. Ipak, moraju nekako TokioHotelovci da budu najveće zvezde, a pored mene bi to bilo teško... xD Hvala svima vama koji ste mi ponudili prenoćište, pa čak i privatne helikoptere da dođu po mene... xD Neca nažalost ne dolazi, ali nestrpljivo čekam vaše utiske sa koncerta.




Bill je najavio turneju kao nešto dosad neviđeno. Prvi put dosad će napraviti neki show na koncertu, nešto na fazon Britneyog cirkusa. Ja pretpostavljam da će na sve strane biti kablovi i roboti. Već smo mogli da čujemo kako „Humanoid“ zvuči uživo i moram da priznam da sam oduševljen. Nisam očekivao da će Bill tako dobro pevati, posebno sve one visoke tonove. Evo poslušajte samo refren „Automatic“-a. Ako pažljivo čitate moj blog, znate da u ovom postu analiziram upravo tu pesmu...


Original Video - More videos at TinyPic




Automatic



Automatična si i srce ti je poput mašine...
Umirem sa svakim otkucajem...
Automatična si i glas ti je električan...
Zašto i dalje verujem?
Automatski je napisana svaka reč u tvom pismu...
Laži od kojih krvarim...
Automatski kažeš da će se stvari promeniti nabolje,
ali nikad neće...

U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...
Zašto te onda ja i dalje volim?!?

Osećam se automatski dok brojim kola na raskršću...
Dolaze i prolaze poput tebe...
Osećam se automatski dok gledam nepoznata lica...
Brišem tvoj lik...
Ovo je automatsko, sistematsko, tako traumatično...
Automatska si...

U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...
Zašto te onda ja i dalje volim?

Automatski... Automatski...
Automatski... Automatski...

Sa svakim korakom koji napraviš i svakim dahom koji udahneš
tvoje srce i duša su sve više van kontrole...
Ovakav život je zaista bolestan...
Automatska si prema meni...

U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...

U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...

U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...
Zašto te onda ja i dalje volim?

Automatski... Automatski...
Nema prave ljubavi u tebi...
Automatski... Automatski...
Zašto te ja i dalje volim...
Automatski...

O ovoj pesmi se već jako puno raspravljalo, pa i nemam šta puno da kažem. Bill peva o devojci koja je već toliko dugo sa njim i da se ta veza pretvorila u naviku. Ona je izgubila svaki osećaj, sve radi kao programirana, tako da počinje da je gleda kao robota. Kao da je njen glas postao električan. Ali, njega sve to pogađa jer je on i dalje voli. I svakim danom se pita zašto ne može da potisne to osećanje. Ali, protiv sebe i svojih osećanja ne možemo da se borimo.
U nastavku, Bill peva o tome kako je i on u svemu tome postao poput nje, automatičan, mehaničan. Oseća se bolesno u svemu tome i želi da prekine sa tim.
U početku nisam shvatao zašto je Bill toliko oduševljen ovom pesmom, jer mi je bilo dosta boljih pesama na albumu. Ali, kako vreme prolazi pesma mi je sve bolja i bolja, možda i najbolja. Dopada mi se to kako i sama muzika odražava njihova osećanja. Kako je u svemu tome Billov glas električan.








Bill: „Ova pesma je zadnja snimljena. Imam osećaj kao da je samo ona falila da upotpuni ceo album. Da mu da onaj završni pečat.“
U potpunosti se slažem. Jedna od najhumanoidnijih pesama...
Za kraj vas ostavljam da uživate u „Automatischu“... Po meni je mnogo bolja nemačka verzija...

Automatisch




Tako automatska poput mašine...
Tvoje srce više ne kuca za mene...
Tako automatski me dodiruju tvoje ruke,
a ja osećam sve osim tebe...
Tako automatski je i tvoj električni glas...
Gde si ti dok pričaš?
Tako automatski mi kažeš da sam ti važan...
Ko te je programirao da uradiš to?

Kada se smeješ – ne smeješ se!
Kada plačeš – ne plačeš!
Kada osećaš – ne osećaš ništa!
..jer nemaš ljubavi u sebi…

Kao automatski trčim ulicama,
ali nijedna ne vodi ka tebi…
Kao automatski me slede tvoje senke
i ledeno me zgrabe.
Kao da si na daljinsko upravljanje,
tako statična i mehanična…
Tako automatska!

Kada se smeješ – ne smeješ se!
Kada plačeš – ne plačeš!
Kada osećaš – ne osećaš ništa!
..jer nemaš ljubavi u sebi…

Ti si automatizovana… Samo automatizovana…
Automatizovana… Tako automatizovana…

Tvoj pogled je tako prazan…
Ne mogu više ovako…
Sve na tebi je kao unapred smišljeno…
Stojiš ispred mene, a zapravo nikad nisi bila tu…

Kada se smeješ – ne smeješ se!
Kada plačeš – ne plačeš!

Kada se smeješ – ne smeješ se!
Kada plačeš – ne plačeš!

Kada se smeješ – ne smeješ se!
Kada plačeš – ne plačeš!
Kada osećaš – ne osećaš ništa!
..jer nemaš ljubavi u sebi…


Ti si automatizovana… kada osećaš…
Samo automatski… ne osećaš…
Automatski… dok si bez…
Automatski… ljubavi…
Automatski…


Evo kako Billova frizura izgleda nenameštena…

Toliko od mene, my little monsters… xD
Čitamo se za nekih sedam dana...