1000 mora daleko...

četvrtak, 25.09.2014.

Bang! Bang!

Još juče sam hteo da pišem post, ali sam, ipak, odložio pisanje posta za danas jer sam hteo da izađe i TH TV epizoda za ovu nedelju kako bismo imali uobličenu celu priču o „Girl got a gun“. Međutim, juče sam bio ceo dan u Sofiji ( Bugarska ) i onda nisam stigao opet da napišem post. Inače, tamo sam kupio McQueen cipele (: Nemam pojma kakve sve ovo veze ima, ali, hej, ovo je moj blog i mogu da pišem šta god hoću :p

Šalim se. Uglavnom, što se tiče „Girl got a gun“ u pitanju je drugi po redu promo spot koji najavljuje album „Kings of suburbia“ pre nego što CD izađe za nekih 10-ak dana. Poput prvog spota „Run, run, run“ i ovaj novi je snimljen samo u promotivne svrhe kako bi se zadovoljila nestrpljivost fanova. Pravi prvi singl i video spot koji će biti puštan na TV-u i slično je „Love who loves you back“ i imamo mnooooogo razloga da ga čekamo više nego bilo šta dosad (:

Prvo ću postaviti sliku koja je sudeći po danskom iTunes-u omot za novi singl. Obično ne postavljam na blogu neproverene informacije, ali ovo je toliko dobro da moram (: Sve i da ovo nije omot novog singla ništa neće smetati da svi vidite nešto ovako genijalno. Ja sam zaista oduševljen. Šta vi mislite o ovome i da li je fejk ili ne?
P.S. Kada kažem da su sve informacije na ovom blogu proverene onda mislim na to da se nalaze na njihovom oficijelnom sajtu, fb grupi, twitteru ili instagramu. Ostale informacije su preuzete iz intervjua koji su objavljeni u novinama ili još bolje u nekoj radio ili TV emisiji. Nagađanja na netu, tračeve i sl. ne čitam i ne pišem ovde.

Međutim, kakve su ostale fotke sa snimanja spota za ovu pesmu, zaista me ne bi čudilo da je i omot ovako genijalan i perverzišen (:
A na tim slikama možemo da vidimo Billa u jednom veoma zanimljivom društvu. On se nalazi na žurci koja je veoma slična onoj iz spota za pesmu „Schrei“ sa njihovog prvog albuma iz 2005. godine.

Ali, dok je pre 9 godina Bill samo čedno posmatrao šta se oko njega dešava i smeškao se parovima koji se ljube ovoga puta im se i on pridružio.
Prava je šteta što neko nije snimio moju reakciju kada sam ugledao ovu fotku na kojoj se oko Billa otimaju dečko, devojka i jedno poprilično androgino stvorenje za koje, ipak, mislim da je muško. Jedan od tih likova čak i drži ruku na Billovoj butini.
PA U LA LA LA LA (:
Inače, u intervjuu za jedan časopis je Bill izjavio da se prvi put ljubio pred kamerama i da ga je bilo jako sramota zbog toga. I, šta vi mislite za koga se Bill odlučio? Ja navijam za ovog plavog lika koji se malo zaneo sa rukom (:

Što se pesme „Love who loves you back“ već je možete u celosti pronaći na Internetu, ali neću mnogo o njoj pričati jer će ona biti tema sledećeg posta.
Momci su već izjavili da je album inspirisan noćnim životom u Los Anđelesu i da je većina pesama snimljena direktno nakon povratka iz klubova. Bill je hteo da zadrži taj osećaj i prenese ga neposredno na pesme i što se „Girl got a gun“ i „Love who loves you back“ tiče to je pun pogodak.

„Inspiraciju smo pronašli u noćnom životu i života uopšte. Sloboda je nešto što je najbitnije svakome i ovaj album nosi taj osećaj Mi-radimo-ono-što-želimo.“
„Ovaj album je prepun cigareta, pića i izlazaka“, dodao je Tom.

Pre nego što pređemo, konačno, na „Girl got a gun“, osvrnuću se još na ono što smo saznali o spotu „Run, run, run“ koji je bio tema prošlog posta.
Najveća zamerka fanova je bila zbog odsustva Georga i Gustafa, ali momci su imali prilično isti odgovor kao i ja u prošlom postu. Jednostavno se u pesmi čuju samo Billov glas i klavir koji svira Tom i zbog toga su samo njih dvojica u spotu. Pored toga, kada rade spotove ne radi se tu o egu i ko će više biti snimljen. Na omotu za album se nalazi samo Bill, ali to ne smeta nijednom od članova benda.
„Bitna je samo umetnost i ono što mi osećamo da je prava stvar“, još jednom je mudro rekao Tom (:

Pored toga što je u pitanju samo promo spot postoji još razloga zbog čega se insistiralo na jednostavnosti. Pre svega i sama pesma je takva, ali ono što je najbitnije je to da su momci hteli da nakon 5 godina pauze fanovima daju muziku, a ne da skreću pažnju na bilo šta drugo. Znali su da su se njihovi obožavaoci uželeli njihove muzike i stoga su hteli da akcenat bude na pesmi, a ne na video spotu. U celu tu priču o jednostavnosti se neodoljivo uklapa ovih jednostavnih pola metra Billovih cipela (:
Genijalan mi je bio komentar jednog fana: „Nobody couldn't run, run, run in those shoes..“ ((((:

Spot za ovu pesmu ( koja je možda i najbolja u njihovoj dosadašnjoj karijeri ) je za ovih 10-ak dana pregledan nešto više od milion puta na tjubu. A sada je na redu novo milionče i spot za BAM BAM BAM pesmu „Girl got a gun“.

Pa, BAM.
Ova pesma je prejebeno dobra. Kada sam je čuo pre par dana ponovo sam opucao da plačem jer čujem Billov glas ponovo (: Mislim da me svi razumete kada kažem ovo ponovo da se to odnosi na nešto novo. A posebno kada peva nešto u čemu mi je bilo dosad nemoguće da ga zamislim. U piitanju je neki uvrnuti elektro-pop-rok sa brojnim ponavljanjima istih fraza. Refren me bukvalno baca u histeriju (:

Spot je presmešan i potpuno neobičan za Tokio Hotel. U pitanju je neki sumanuti perverzni slon kome je plišani polni organ zumiran tokom celog spota, a tri još uvrnutije žene mu se svete jer je ostavio jednu od njih. Nakratko se u spotu pojavljuju Bill i Tom i to na veoma perverzišen način (: Spot obiluje ispresecanim kadrovima koji u slučaju Toma koji vozi motor izgledaju kao simulacija masturbacije.

Kada se Bill pojavi on na sebi ima samo farmerke i štikle (: Preludi, preludi Bill. Na glavi nosi neku uvrnutu masku koja podseća na Slipknot i ispod koje mu se uopšte ne vidi lice, ali ga ja lako prepoznati na osnovu tetovaža kojima je preplavljen njegov nagi torzo. Fanovi će verovatno opet podići frku jer u spotu nema Georga i Gustafa, tako da ne moram ni čitati komentare ispod spota a već znam o čemu će pisati. Oni će se, svakako, pojaviti u spotu za „Love who loves you back“. Ne pravite toliku frku i uživajte u muzici.
STOP THE DRAMA. START THE MUSIC.
Zato sada sledi prevod ove pregenijalne, prezarazne pesme.

Vreme je da porazgovaramo.
Jesmo li zajedno ili nismo?
Preko telefona ili uživo
mene svaka tvoja reč ubija.

Ti prokleta, predivna kučko,
ponašaš se prema meni kao da sam životinja!
Ja nisam ni upoznat sa pravilima, a ti ih stalno menjaš.
Ma, pusti me da te prebolim...

Ali ona ima oružje u svojim rukama...
BENG! BENG!

Ponovo vladam svojim srcem i imam celu noć pred sobom,
a ljubav sam ostavio negde daleko iza sebe.
Mogu da idem gde god poželim.
Kockao sam se i izgubio sam Raj.

Moj život je, konačno, savršen,
a počeo je otkad ti više nisi u njemu.
Mnogo sam bolji kada sam sam.
Odlazim. Sa nama je gotovo.

A kada odem ja osećam želju...
Možeš slobodno da odeš jer sam navučen na tvoju ljubav...

Ali ona ima oružje u svojim rukama...
Zato ti je, dečko, bolje ti da bežiš što pre...

Fanovi ( ili bolje rečeno bivši fanovi ) su podigli frku oko ove pesme jer je klasični pop trash u kome Bill čak izgovara ružne reči. Sada se čak i svim tim ljudima odjednom dopada „Run, run, run“ za koju su prethodne nedelje govorili da je loš izbor za singl jer su očekivali nešto brže. Što gospođa Mica Trofrtaljka kaže: „Rđavom kuPcu i dlake smetaju...“ (:
U moru tih glupih komentara sam naleteo na jedan genijalan.
„Mislili ste da će Bill zauvek pevati o skakanju sa krova i nevinoj ljubavi? On ima 25 godina sada i ne može pevati o tinejdžerskim problemima više.“
Jedan aplauz za ovog kralja. Frajer je sve rekao u dve rečenice.

Uostalom, ovo je jedna od prvih pesama koje su napisali za album, tj. nastala je najranije. Tokom vremena su je dosta promenili. Što se autotjuna tiče poslušajte ponovo album „Humanoid“ koji je izašao pre pet godina i prepun je toga. Za one lenje je dovoljno poslušati samo prvi singl sa tog albuma, „Automatic“, i biće vam jasno. Ne znam čemu toliko negodovanje? Još neko je pametan tu napisao u komentarima da mu je jako žao što sada ta mržnja i hejt komentari koji uvek prate TH ne potiču od antifanova, nego od fanova. Okej, svi smo za ovih pet godina odrasli, promenili muzički ukus, pa i oni. Kome se dopada i dalje neka sluša. Kome se ne dopada neka sjaše sa mrtva života i prestane da piše gluposti. A ja ću prestati da čitam komentare ispod snimaka na tjubu.

Ipak, neizmerno mi je drago što smo mi, stara TH ekipa, ponovo povezani. Kad sam objavio link spota za „Run, run, run“ na mom fb profilu odjednom su se javili svi fanovi sa kojima sam bio u kontaktu najviše tokom onog perioda njihove najveće popularnosti i naše najluđe zaluđenosti. Kao da je prošlo sedam dana a ne pet godina opet su svi bili tu. Magičan osećaj. Valjda smo se svi uželeli toga da se iz sveta poluodraslih vratimo u srednju školu (: Naravno, ima i među nama negativnih komentara ( i to je sasvim prirodno ).

E, sad, manimo se više prazne priče i porazgovarajmo o pesmi „Girl got a gun“. Znam da će svima ova rečenica zvučati potpuno nelogično i paradoksalno, ali radnja pesme je veoma slična onoj u „Run, run, run“ samo što je sagledana iz jednog grubljeg, više muškog i seksualnog ugla dok se „Run“ zasniva na osećajnosti i bolu.
Međutim, i ovde je Bill taj koji se trudi da pobegne glavom bez obzira iz veze u kojoj mu je loše. Čak se i koristi isti taj poklič „Run, run, run“ u zadnjem refrenu: „Boy, better run, run, run“.

Ta pogrdna reč koju Bill koristi u pesmi „dirty bitch“, zapravo, i nema toliko vulgarno i uvredljivo značenje u današnjoj pop kulturi i slengu. Čak i same žene često sebe nazivaju „bitch“ pod time podrazumevajući opasnu i moćnu ženu ( o kakvoj je upravo reč u ovoj pesmi ). Pored toga često ćete čuti da neka devojka kaže 'me and my bithes' misleći na svoje drugarice. Pridev 'dirty' još češće ( pored osnovnog značenja 'prljav' ) ima konotaciju nečega što je seksi i privlačno.
Glavna tema pesme je da se Billu baš ta opasna žena jako dopada i da uživa u tome što ga muči i tretira kao životinju. Pesma obiluje tim sado-mazohističkim motivima te upravo zbog toga i Bill nosi onu kožnu masku koja mu prekriva lice u spotu. Maske i koža su najprepoznatljiviji motivi sado-mazo varijanti, a ljubav u kojoj mu je loše i od koje pokušava da pobegne, ali joj se, ipak, na kraju vraća, je ništa drugo nego čist mazohizam. Ustvari, taj poslednji deo je pomalo konfuzan i ne mora da označava povratak toj dominantnoj ženi nego može i da znači baš suprotno, tj. da mu je mnogo bolje bez nje i da uživa u toj novostečenoj slobodi.

Nakon ovog objašnjenja pesme mislim da će i sam spot biti malo jasniji onima koji su na početku bili zbunjeni. Moram da priznam da sam se i sam valjao od smeha kada sam ga prvi put gledao, ali ni u jednom momentu nisam pomislio da je glup. Uostalom, kao što Zrinka kaže, ne mora sve da bude ozbiljno i dubokoumno. Malo smeha nikad nikome nije naškodilo. Naravno, nešto ovakvo nije tipično za Tokio Hotel koji poznajemo, ali ja sam uvek za promene. A i setite se sebe kakvi ste bili pre 5 godina. Promenili ste se.
Mnogo.
I oni su.

Mušku ulogu u spotu igra neko biće koje je najpribližnije slonu osim što nema surlu, ali bitno je da je u pitanju životinja i to sa veoma izraženim libidom. To je klasična predstava o muškarcu kao o životinji koja samo misli na seks. Žene su, sa druge strane, predstavljene kao osvetoljubive i ništa manje monstruozne. Ljubav i seks bude sve ono životinjsko u ljudima.
Pored toga, beskrajno je simpatična cenzura u spotu, naročito nakon gledanja TH TV epizode u kojoj se vidi da je cenzurisan čak i krastavac koji jede jedna od junakinja ( zapravo, transvestit inspirisan Merilin Monro ). Krastavac je još jedan od falusoidnih simbola te otuda i ta parodija sa cenzurisanjem bilo čega što bi u gledaocima pobudilo seksualne misli. Spot se, uopšte, bavi besmislenošću cenzure. Pored toga, i sama glavna rečenica pesme „Girl got a gun“ u veoma slobodnom prevodu može glasiti i „Devojka koja ima muda“.
Eto ga, sad ćete i mene prestati da čitate jer psujem (: Ali, bez šale, pištolj je još jedan od simbola falusa jer se obično povezuje sa muškom snagom. Kada se još angažuje transvestit za spot sve postaje dvosmislenije i zabavnije. Na sve to, Bill u jedinoj sceni u kojoj se pojavljuje ne samo da nosi masku koja sakriva njegovo lice nego i igra na kartu dvopolnosti te tako možemo da vidimo muško telo bez odeće, ali na štiklama. Girl. Got. A. Gun. (:

Tu se on, nakon potčinjavanja i izvođenja mazohističkih pokreta, oslobađa lanaca koji su simbol zatočenosti i trijumfuje u svojoj pobedi. Interesantno je da se nijednoj osobi u spotu ne vidi lik. Svi imaju tonu šminke koja ih dovodi do neprepoznatljivosti, maske, marame preko lica i sl.
U jednoj od scena se puca u američku zastavu što, takođe, može biti njihova ironičnost na sve komentare da su se amerikanizovali. Zadnja dva metka su usmerena na samog posmatrača i čini se kao da su mnogi primili taj metak (: Ideja za spot je bila Billova, ali je na detaljima radio sam režiser koji je njihov blizak prijatelj, kao što je bio slučaj i sa režiserom spota za „Run“.

Eto ga. To je to. Moje mišljenje. Naravno, želim da čujem vaše. Dobro. Loše. Sve. Čitamo se sledeće nedelje ako stignem jer ću biti prenatrpan obavezama i provešću najveći deo sedmice u autobusu i to više puta na relaciji BiH – Srbija. Imate jedno veliko mahanje od mene, ejlijeni (:

- 05:24 - Komentari (23) - Isprintaj - #

subota, 13.09.2014.

Hung upon the water but still keep on under breathing...

Konačno...
Nakon 5 godina možemo da čujemo nešto novo od Tokio Hotela i to imamo dobro šta da čujemo (:
Prva pesma ( i spot ) sa novog albuma „Kings of suburbia“ je moćna balada „Run, Run, Run“ ( Trči, trči, trči ) u kojoj muzičku podlogu čini samo blaga klavirska melodija, a glas je taj koji dominira i nosi celu pesmu.

Očigledno je da je Bill nije sedeo skrštenih ruku i glasnih žica (: nego je dosta radio na svom glasu i stilu pevanja. Bukvalno je svaki stih u pesmi otpevan na neki čudan, drugačiji način. Mešaju se izuzetno visoki i jako niski tonovi. U refrenu se čak i preklapaju što čini pesmu apsolutno savršenom ukoliko se izuzme taj čudni, neobjašnjivi zvuk na početku pesme, ali verujem da će mi se to na kraju najviše dopadati jer to tako biva kada sam ja u pitanju. >.<
Kao i povodom omota novog albuma ( o čemu više možete pročitati u prošlom postu ) digla se velika pompa oko toga što se samo braća Kaulitz pojavljuju u spotu, ali pošto se u pesmi, kao što je već rečeno, ne čuje ništa osim glasa i klavira koji Tom svira malo je i nelogično da se u spotu pojave Georg i Gustaf. Ne znam šta bi oni tu radili. Sedeli negde u uglu i posmatrali sve? (: Ne znam. Nisam pametan.

Tačno je onda da je izbor pesme koja će najaviti album trebao biti drugačiji tako da uključi svu četvoricu, ali to je, što se mene lično tiče, manje bitno. Pesma je nestvarno lepa, ostavlja jak utisak, lako ulazi u uši i to je ono što je bitno. Pored toga, spot za pesmu koja će premijerno biti puštena sledećeg petka je već snimljen i u njemu će se pojaviti sva četvorica. Momci trenutno snimaju i treći video koji će pratiti i treću pesmu koja će izaći za dve nedelje i time će zaokružiti promociju albuma. Tako valjda stoje stvari ili sam ja nešto pogrešno shvatio. Ne znam.

Pre same pesme i spota bih se samo kratko osvrnuo na proteklu, petu epizodu TH TV-a koja se bavila onim o čemu sam ja pisao u prošlom postu, a to je razlog njihovog napuštanja Nemačke zbog nemogućnosti da imaju privatni život zbog ljudi koji su ih pratili u stopu i upadali čak u dvorišta njihovih kuća. U Los Anđelesu su konačno ponovo mogli da rade stvari koje su potpuno normalne, kao što su opuštena šetnja po ulici ili izlazak sa prijateljima.
Najveći deo epizode je posvećen Pumbi, njihovom psu koji je i u samoj špici serijala naveden kao glavna uloga dok su Bill, Tom, Georg i Gustaf pobrojani kao sporedne uloge. Tom je otkrio da je Pumba najbolji mamac za devojke jer mu sve prilaze da ga gnjave, ali se Bill „požalio“ i na lošu stranu Pumbine neodoljivosti.
„Tako vam je kada pas postane popularniji od vas. Svi su u fazonu: 'Da li mogu da slikam tvog psa?' I onda ja moram da se sklonim u stranu.“
(:

Kada su malo uozbiljili priču otkrili su da ih je takav život pod lupom u Nemačkoj gušio i na kreativnom planu jer praktično nisu imali o čemu da pišu zbog nedostatka privatnog života. Nakon konstatacije da uvek kada se vrate u Nemačku shvate koliko im nedostaje ta hrana ( za šta ih potpuno razumem jer Švabe imaju perverzno dobru hranu ), Bill je rekao rečenicu koja me je pomalo pogodila i koja je na najbolji mogući način dočarala težinu njihovog napuštanja zemlje u kojoj su odrasli.
„Volim Nemačku. Da mogu da živim u Nemačkoj živeo bih tamo.“

A sada ono najvažnije. Genijalni spot za genijalnu pesmu. Znam sigurno da želite da pogledate po milioniti put. Bar ja želim opet (:

Uf...
To mi je bila prva reakcija. Prvo me je začudio taj Billov glas koji se za ovih par godina promenio. Čak i kada peva obične strofe nekako je drugačiji. A onda kreće taj visoki refren sa tim preklapanjem glasa koji puca i onda ono duboko, ravno „I just run... run... run...“
Odavno nisam na neku pesmu reagovao suzama, ali tokom prvog slušanja „Run, Run, Run“ su mi oči nekoliko puta zasuzile. Ne znam zbog čega sve ne. Valjda zbog tog teleportovanja u prošlost, zbog nekih boljih dana, zbog nekih gorih dana, zbog odrastanja, zbog svega zajedno. Zbog toga mislim da je ovakva pesma pravi pogodak jer je čista emocija.

Spot je prilično jednostavan jer drugačiji se ne bi ni uklopio u ovakvo čudo od pesme. Crno-bela varijanta je verovatno moj omiljeni način snimanja video-spotova i filmova iako kao i svako normalan volim prijatne boje. Ali ta crno-bela jednostavnost kao da svodi stvari na suštinu i daje neku posebnu notu melanholije svemu što obezboji.

Bill i Tom se nalaze u jednoj praktično praznoj prostoriji u kojoj je samo klavir kom Tom prilazi i svira ga do kraja pesme nakon što na početku zapali cigaretu u potpunosti svestan da mu ona samo dodaje još malo tog mačo smeka (:

Nakon prvog gledanja spota i slušanja pesme koje je proteklo u nekom bunilu, pogledao sam spot i drugi put i tek tad mi je došlo do pameti Jaoj, Bille, pa šta ti je to na nogama, čoveče??? (: Apsolutni kralj koji je i na ravnom visok 1,90m oseća tu nenormalnu potrebu da se nabije na to čudo od cipela koje nije bez 25cm nikako. Ne znam za vas, ali meni je on apsolutno legendaran (:

Što se pesme tiče pomalo je zbunjujuća, moram da priznam. Nisam čak siguran ni da sam uhvatio osnovnu nit značenja, a kamoli šta drugo, ali predstaviću vam neko svoje viđenje nakon što vam ostavim moj veeeoooma slobodan prevod pesme.

Pitam se kako li se sada osećaš u nekim drugim rukama.
Spusti pogled.
Nije ostalo ništa što možeš da uradiš za mene,
ne možeš da me izlečiš.
I kad nisi kraj mene ja znam šta je to što osećaš.

A ti čekaš na kiši...
Iako i dalje imam suze u očima moje srce je zaključano sada.
Gubimo veru, a uvek poverujemo ponovo.
I zato bežim i bežim i bežim i bežim...
I samo trčim i trčim i trčim...

Reci mi kako si jednostavno mogla da zalupiš vrata i odeš
kada znaš da niko nikada neće moći da te voli kao ja?
Reci svima da ova ljubav nije ništa drugo nego bol
i da se ja osećam kao da sam izronio na površinu, ali i dalje ne mogu da udahnem.

Izgubili smo volju da se borimo
i samo smo ućutali...

Pesma je posvećena nekoj Billovoj velikoj ljubavi koja je nakon njihove veze nastavila dalje i pronašla utehu u drugome dok je on ostao u mestu nespreman da produži svoj život. Ali, kao da, ipak, on nju sažaljeva i teši je i pomalo joj ironično govori da ne mora više da se trudi oko njega i da će se on snaći i bez nje. Ali, kako to obično u životu biva, oni koji su krivi vole od sebe da prave žrtvu i svoju krivicu prebacuju na onoga kome bi trebali da kažu: „Oprosti“. Upravo zbog toga ga ona čeka na kiši samo kako bi mu pokazala kako je zapravo ona ta koju boli što više nisu zajedno. On. iako je očigledno da je voli, govori joj da je odlučio da više ne sluša svoje srce. Ali pošto poznaje nju i svoju slabost pored nje, u želji da ponovo ne probudi svoja osećanja, on beži od nje. Nije dovoljno jak da ostane i suoči se sa njom i napušta to mesto na kome bi joj dovoljno dugo gledao u oči i promenio mišljenje kao uvek.
Ipak, ne može da se otme pitanjima i konstantnim analiziranjima njihove veze jer ne vidi dovoljno jake razloge zbog kojih bi bio ostavljen. Kada ne dobija odgovore na svoja pitanja odlučuje da sve završi po kratkom postupku, bez mnogo reči i objašnjavanja i odlazi.
Možda sam potpuno promašio interpretaciju pesme. Voleo bih da čujem i druga mišljenja ili neke sugestije za prevod. Kakvi su vaši utisci?
Inače, jako mi se dopada u kom je smeru Bill napredovao kao tekstopisac jer ne samo što je ovaj tekst dosta zreliji od ranijih jer govori o jednoj ostvarenoj, ali teškoj ljubavi, nego je i osetno to da je njegov engleski mnogo bolji nego ranije. Imam osećaj da je ranije slušao muziku i da su otuda nastajali raniji tekstovi, a da je sada mnogo više čitao knjiga na engleskom.Zamena izraza kao što su 'close your eyes' sa 'pull away your eyes' i slično me oduševljava.
P.S. U poslednjim kadrovima spota vide se Tomovi prsti i nova tetovaža koju je uradio.

Čujemo se sledećeg petka sa novom pesmom, a dotad uživajte u ovoj magiji...

- 02:12 - Komentari (15) - Isprintaj - #

srijeda, 03.09.2014.

Kings of seburbia

Konačno.
Potvrđeno je. Novi album Tokio Hotela izlazi 3. oktobra 2014. godine pod nazivom „Kings of suburbia“.
To su glavne novosti koje imamo, a pre nego što za mesec dana čujemo 11 novih pesama možda je pravo vreme da posložimo neke stvari koje već sada znamo o tome i da budemo malo nostalgični za dobrim, starim vremenima.

Od pre par nedelja je ponovo otpočelo emitovanje TH TV epizoda i po mom ličnom mišljenju su mnogo bolje snimljene nego one pre. Kvalitet slike je vrhunski, a i sama montaža je jako dobra. Snimke koje dobijamo su ekskluzivni i svaka od dosadašnje 4 epizode je bila vredna gledanja jer smo mogli da vidimo momke u studiju, da zaista čujemo delove novih pesama, da zavirimo u photoshoot za novi album, itd. I sve to je bilo konstantno propraćeno instrumentalima pesama sa novog albuma i taj tvrdi elektro-rok zvuk mi se mnogo, mnogo dopada. Najbolja stvar je što se vidi veliki pomak u zvuku u odnosu na „Humanoid“.

Svaka epizoda je otpočela uvodom u kom smo mogli da vidimo da je logo benda promenjen, a i Bill je podelio sa nama činjenicu da je toliko toga novog u njihovim životima i pogledima na muziku i da je ono što se izdešavalo na privatnom planu ( ljudi koje su upoznali, nove ljubavi i raskidi ) uticalo na stvaranje muzike. To je dovelo do toga da krajem prošle godine odustanu od izdavanja novog albuma i da porade još na pesmama, promene omot albuma, pa i logo benda. Čak su i razmišljali o promeni imena benda u jednostavno „Tom's band“, kako Tom kaže (: Interesantno je da su čak i otpočele pripreme na kraju 2013. godine za promociju novog albuma koji se dopao njihovim menadžerima, čak su i gledali datume za koncerte, a onda je taj nalet nove kreativne energije odložio sve planove jer Bill i Tom nisu hteli da prestanu sa snimanjem novih pesama koje su imale to nešto posebno u sebi.

Uspeh koji su kao bend doživeli bio je vrtoglav. Već sa prvim singlom „Durch den Monsun“ i albumom „Schrei“ iz 2005. godine su zaludeli celu Nemačku, a ubrzo je njihova slava prešla granice rodne zemlje. Sa drugim albumom „Zimmer 483“ su već učvrstili status najznačajnijeg nemačkog benda u proteklih 20 godina jer su osvojili mnoštvo internacionalnih nagrada i u rekordnom roku rasprodavali koncertne hale po celoj Evropi, a najveći uspeh je zabeležen u Francuskoj.

Zbog sve veće baze fanova kojima nemački nije bio razumljiv, četvorka iz Magdeburga snima 2007. godine i kompilaciju najvećih hitova sa prethodna dva albuma, ali na engleskom jeziku. Ovaj album će im, između ostalog, obezbediti i nagradu za najbolje debitante na čuvenoj dodeli MTV nagrada za najbolja video ostvarenja. Ipak, uspeh u Americi nije bio toliko blistav kao na evropskom tlu. Iako su iza sebe imali mnoštvo veoma posećenih koncerata, američki tinejdžeri nisu ni blizu delili histeričnu strast prema ovim momcima kao njihovi vršnjaci u Evropi koji su blokirali ulice u svakom gradu u kom su se njihovi idoli pojavljivali.

2009. godine je usledio i treći album „Humanoid“ u dva izdanja, na nemačkom i engleskom jeziku. Promenjeni zvuk benda koji je iz čistog roka prešao u mešavinu u kojoj su sada preovladavali i elektro-pop elementi i često kompjuterizovani Billov glas je pratila i bitna promena imidža. Turneja koja ih je odvela čak i do Japana je sadržala kostime u kojima je frontmen izgledao kao da je došao iz drugog univerzuma, a sama pozornica je ličila na uvrnutu mašineriju budućnosti.

Međutim, na vrhuncu slave morali su da upoznaju i drugu stranu medalje. Kao da dosadašnji udarni naslovi koji su svakodnevno punili novinske stupce praćeni paparaco slikama nisu bili dovoljni ubrzo je usledio i novi udar na njihovu intimu. Grupa devojaka koja se otvoreno predstavljala kao stalkerke je pratila momke u stopu, fotografisala ih na njihovim privatnim posedima, slala uznemirujuće poruke i uskoro su momci počeli da strahuju za sopstvene živote. Situacija je kulminirala kada se gitarista benda Tom sukobio sa jednom od njih i udario je zbog čega je cela priča završila na sudu.

Momci su od tada mnogo oprezniji i odlučili su da se na neko vreme provuku iz javnog života. Blizanci Bill i Tom napuštaju Nemačku u kojoj su se, po vlastitom priznanju, već godinama osećali kao u gigantskoj kući Velikog brata već godinama jer je svaki njihov pokret završavao u novinama, a svako je davao sebi za pravo da to komentariše i da gradi svoju karijeru ismevajući Billov androgini izgled. Ipak, ovaj prerano sazreli mladić nije dopuštao da ga lavina negativnih komentara slomi i uvek je ostajao svoj. Crni lak na njegovim noktima i tamni kreon na očima su postajali samo intenzivniji, a njegove frizure sve otkačenije.

U Los Anđelesu, u kom su Bill i Tom proveli poslednje 4 godine svog života, se Billov imidž znatno promenio. Postalo je očigledno da sve redovnije posećuje teretanu, ofarbao se u plavo, a svoje telo je sve češće ukrašavao novim pirsinzima i tetovažama. Prošlo je vreme kada je objašnjavao u ekskluzivnim intervjuima značenje svakog tattoo-a koji uradi, tako da je simbolika koja se krije iza njih ostala samo njemu poznata. Pored znaka benda na vratu, dve zvezde jedne u drugoj na dnu stomaka i natpisa „Freiheit 89“ ( Sloboda ) na unutrašnjoj strani leve ruke čime je proslavio 18. rođendan Bill je uradio još niz tetovaža o kojima nije rekao ni reč.

Duž cele leve polovine stomaka, od boka nagore, se nalazi natpis „Nikad nećmo prestati da vrištimo. Vraćamo se svojim korenima.“ što po nekom mom tumačenju ima veze sa tim da će kao bend uvek ostati isti, svoji, buntovnici kao na početku karijere. Cela leva šaka je prekrivena izgledom kostiju koje se nalaze ispod kože i pojedinim simbolima rađanja i umiranja. Na grudima ima neki neobičan znak koji je spoj više simbola koji su on i Tom zajedno dizajnirali i to je njihov prvi twin tattoo. Tom isti takav ima na desnom ramenu. Drugi twin tattoo se odnosi na sate njihovog rođenja koji su istetovirani na prstima svojih ruku. Pored toga, Bill je istetovirao još i neobičan poljubac sirene i nage žene, kao i krst na desnoj podlaktici. Kakav je Billov stav o religiji i hrišćanstvu, uopšte, bar je meni nepoznato. Kao ateista se deklarisao kada je imao 15 godina, ali sada ima 25 i razumljivo je da su se neki njegovi stavovi promenili.

Dve najnovije tetovaže se nalaze ( kao i većina njegovih ) na levoj strani tela. Prva predstavlja izgled živog, ljudskog srca kao organa i nalazi se malo iznad onoga gde se srce i stvarno nalazi. Kada je istetovirao ovaj crtež Bill je na svom Instagram profilu podelio i stihove pesme sa prethodnog albuma „Attention“.
„Give back my heart that your body reject it.“
( „Vrati nazad moje srce koje tvoje telo odbacuje.“ )

Drugu tetovažu je uradio pre mesec dana na ruci i na njoj se nalazi neki sumanuti retro bokser (: Jedina prednost mu je što malo liči na Fredija Merkjurija. Osim toga nemam neki valjan razlog zašto bi neko ovo istetovirao. On je valjda neki borac, opasan lik, šta li? (:

Što se ostatka ekipe tiče Gustaf je deblji nego ikad i zapravo je jedini od njih četvorice koji ne izgleda dobro danas. Sa druge strane, Georg se iznenada pretvorio u frajera i po, prosto se pitam da li je to onaj isti Geo'g. Mnogo je zgodan, predobro obučen, ima vrhunsku frizuru. Svaka čast. Svaka pohvala za Georga. Ili je to samo za mene iznenađenje? Ne znam.

Početak emitovanja TH TV-a me je vratio 10 godina unazad, ali bukvalno. Kao da odjednom imam ponovo 15 godina, dugu, odrpanu kosu koju pokušavam peglom da ispravim, ispod koje mi viri samo jedno oko, a ja sav u crnom mislim da sam najnesretniji stvor na kugli zemaljskoj. I poistovećujem se sa Billom i njegovim depresivnim tekstovima u kojima munje i gromovi ubijaju i planine se razdvajaju zbog njegovih nemogućih, promašenih ljubavi (: Baš me zanima u kom smeru je napredovao njegov stil pisanja jer su poslednji tekstovi koje smo čuli napisani kada je imao 20 godina. Sada ima 25 i već je zreo čovek.

Elem, kao što sam napisao na početku posta, novi album se zove „Kings of suburbia“, tj. „Kraljevi predgrađa“. Bill je objasnio i simboliku koja se krije iza ovog naziva.
„Biti kralj predgrađa je osećaj koji u isto vreme znači sve i ništa. Novi album je poput soundtrack-a momenta u kom se trenutno nalazimo i u kom se osećamo kao na vrhu sopstvenog univerzuma ma koliko bitni ili nebitni bili stvarno u tom trenutku.“

Meni je naziv albuma apsolutno genijalan kao i cela priča koja se krije iza toga. Bill se verovatno celog života osećao kao kralj predgrađa jer ma koliko su ga životne okolnosti u malom mestu sputavale on je ostajao svoj. Mogu razumeti taj osećaj jer sam i sam bio u neku ruku drugačiji u tom nekom tinejdžerskom periodu i svakodnevno sam morao da se borim sa predrasudama male sredine. Kada sagledam taj period sa ove distance čini mi se da je bilo potrebno mnogo hrabrosti i ludosti izgledati onako kako sam ja izgledao u gradiću koji jedva broji 10 hiljada ljudi.

Kako je tek bilo Billu koji je bio mnogo ekstremniji u svemu tome ne mogu ni da zamislim. Sa jedva trinaest godina je išao okolo sa dugom kosom ofarbanom u crno, sa pirsingom u obrvi i jeziku i odećom koju je sam šio. Ma koliko nama sa Balkana Nemačka izgledala kao napredna i liberalna zemlja nije baš sve tako sjajno kao što mislimo. Nemačka jeste jedna od tri najotvorenije zemlje u Evropi i u nekom Berlinu bi Bill bio nešto na šta možete naleteti veoma često, mada je nesumnjivo da bi se i u jednom takvom gradu našao neko ko bi vas zbog takvog izgleda maltretirao fizički ili verbalno jer ste peder. Međutim, živeti u Magdeburgu, praktično seocetu u Nemačkoj, ne razlikuje se mnogo od života bilo gde na Balkanu. I zato je Bill oduvek morao imati taj gard kralja predgrađa kako bi se izborio za svoju ličnost i stav.

Zato me i ne čudi zašto je Bill odabrao nekoliko kostima koji neodoljivo podsećaju na one koje je nosio na fotografisanjima za brojne nemačke novine i televizije na početku karijere. Jakne sa nitnama i majice načinjene od mreže se nalaze i na omotu njihovog prvog albuma i čini se kao da se Bill vraća svojim korenima i pokazuje da se nikad neće promeniti. Ovaj prizor na fotografiji ispod me je potpuno vratio na one snimke sa DVD-a „Leb die Sekunde“ na kojima Bill, Tom, Georg i Gustaf imaju između 13 i 15 godina. Ne znam šta je tačno tu u pitanju, ali će možda neko od vas razumeti moju asocijaciju.

Za razliku od tog nekog prelaznog perioda u protekle 2-3 godine u kom je Bill eksperimentisao sa svim i svačim sada mi se jako dopada njegov stil i potpuno mi se uklapa u andergraund berlinsku ili parisku scenu. Ne znam kakvo je vaše mišljenje, ali meni se dopada ta uvrnuta garderoba, tetovaže, pirsinzi, itd. i to još sve na njemu onako visokom 1,90m. Samo mi se ne dopada kada stavi onu periku sa dugom, plavom kosom. Mislim super njemu to stoji, ali ovako kad ga vidim kako samo stavi periku to mi nije fazon.

Njegove modne egzibicije su brojne, pa tako u ovih par TH TV epizoda možemo da ga vidimo sa šlemovima i perjem na glavi, sa previsokim štiklama ( koje su po Rik Ovensu muške, da, da ), u uskim, lateks pantalonama, itd, itd.

Sve mi je to prefora jer je za slikanje, a ovaj njegov svakodnevni izgled mi se baš dopada. Na ovoj slici mi je bolje obučen nego ikad. Sećam se da kada sam ugledao tu fotku da sam shvatio da je odavno prestao da me oduševljava njegov stil oblačenja ( kao pre ), ali da mi je ova slika vratila veru u njega kao modnu ikonu (: hahha Šalu na stranu, ovo je savršeno.

Još jedna stvar me je vratila godinama unazad kada sam bio zaluđen Tokio Hotelom, a to je snimak sa photosession-a za novi album i to Billovo čuveno poziranje sa nogama na iks (: Prefora je to gledati ponovo.

I tu je i omot za taj dugo očekivani CD „Kings of suburbia“. Na njemu se nalazi samo Billova glava sa zalizanom kosom i mnoštvom boja koje mi daju malo šmeka Bouvija i 70-ih, 80-ih. Možda bih ranije bio bundžija što je samo on na omotu, ali sada ne. Ne znam zbog čega, ali tako je. Ima tu i ta neobjašnjiva šara koja deluje kao oblik neke geografske karte. Ne znam. Objasniće nam oni to uskoro. Do tada mogu da kažem samo da mi izgleda kao umetničko delo. Sjajno.

U toku 4 epizode koje smo videli mogli smo, pored instrumentala, da čujemo i isečke iz dve nove pesme i predobro je čuti Billov glas ponovo.
„No, I... I never let you down...“
„Somewhere in town we don't know where we are...“

Ne znam šta još treba prokomentarisati u iščekivanju novog singla koji će se sigurno pojaviti u roku od mesec dana, tj. pre albuma sigurno. Ono što znamo je da je spot za prvi singl već snimljen, a da drugi spot snimaju trenutno. Euforija raste (: wooo hoooo

I, da... To sam zaboravio. I Bill i Tom su odgovorili na Ice Bucket Challenge kako bi podigli svest o bolesti ALS i tom prilikom su donirali određenu svotu novca u fond za unapređenje istraživanja na polju ove bolesti koja sve više uzima maha i za koju trenutno ne postoji lek.

+ + + + UPDATE . 05.09.2014. + + + +

Tu je i spisak pesama sa novog albuma. Oficijelni, sa iTunes-a. Zašto niko ne spominje pesme na nemačkom? Jesu li, uopšte, ponovo snimili dva albuma? o.O
Iako nisu izdali album 5 godina, u roku od dva dana je rasprodato Super Deluxe izdanje u Nemačkoj i Španiji. Nemam prave reči da opišem koliko mi je drago zbog toga (:

1. Feel It All
2. Stormy Weather
3. Run, Run, Run
4. Love Who Loves You Back
5. Covered In Gold
6. Girl Got a Gun
7. Kings of Suburbia
8. We Found Us
9. Invaded
10. Never Let You Down
11. Louder Than Love
12. Masquerade
13. Dancing In the Dark
14. The Heart Get No Sleep
15. Great Day

+ + + + UPDATE 09.09.2014. + + + +

Prvi singl sa novog albuma je balada "Run, Run, Run", a spot dobijamo 12. septembra, što će reći za 3 dana (:
Woo Hoo (:
Tada očekujte i novi post (:

To je to, ejlijeni. Čujemo se veoma uskoro sa novim postom čim se pojave nova pesma i spot. Woo Hoo ((((: