1000 mora daleko...

Somewhere in time we don't know where we are...

Tokio Hotel se trenutno nalazi u Meksiku ( nakon Nemačke, Francuske i Amerike ) gde promovišu novi CD, tako da nema nikakvih novosti budući da u svakoj emisiji pričaju iste stvari i odgovaraju na ista pitanja.
Samo bih izdvojio scenu zbog koje sam se valjao od smeha, a to je kada je neki voditelj koji ne priča engleski izgovorio naziv njihovog singla „Love who loves youR back“ (: Čovek se malo zbunio zbog spota (: Spot je, inače, inspirisan filmom „Parfem“. To nikako da napišem u zadnjih par postova. A „Love who loves you back“ i „Run, run, run“ su pregledani po 2,5 miliona puta ((((: weeee



Još jedna stvar koju nikako da napišem je to da je naslovna strana omota inspirisana vizuelnim prikazom zvuka na kompjuteru. Budući da je album prilično elektronski sasvim je razumljivo zbog čega su želeli da omot izgleda tako. Inače, u poslednja 2-3 posta stavljam nove fotke i nešto starije fotografije koje su se našle na omotu albuma ili u jednoj od knjiga fotografija koje se dobijaju u okviru deluxe izdanja CD-a.



U poslednjih 15-ak dana ste bili u mogućnosti da glasate za pesmu koja će biti tema ovog posta i nakon dva dana sam shvatio da je to bila greška (: Dobio sam gomilu komentara samo sa nazivom pesme za koju neko od vas glasa. Komentari ne služe za to. Imao sam ranije i preko 100 komentara na jedan post, ali i tada mi nije značio mnogo sam taj broj komentara nego činjenica da su ljudi komentarisali ono što pišem i sa mnom delili svoje mišljenje o temi o kojoj pišem. Zato će od sada sledeću pesmu koja će biti tema posta birati neko ko zaista komentariše ono o čemu pišem, a već imam u vidu 5-6 osoba koje su moji omiljeni i stalni komentatori. Naknadno ću odlučiti ko od vas bira temu sledećeg posta.
Ovoga puta je izglasana pesma „Kings of suburbia“ koja je lično i meni jedna od najboljih pesama na albumu. Ova pesma je potpuno u duhu starih TH pesama jer ima najtvrđi zvuk na albumu, a i u njoj je najmanje autotjuna koji mi je pokvario album, ali već sam se navikao na to (:



Ovo je prva pesma ( nakon prva tri promo-singla ) koju nisam mogao da prestanem da slušam i vrteo sam je na repeatu satima. Dopada mi se sve. Muzika. Tekst. Način na koji peva svaki deo pesme. Ali svaki. Muzika na početku. Eo Eo deo (: Jesam li rekao koliko mi se muzika dopada? (: I nešto čemu ću posvetiti više pažnje kasnije.
Pesma, kao i ceo album, je nazvana „Kings of suburbia“ ( Kraljevi predgrađa ) što je zapravo metafora za osećaj koji svako od nas ima, a to je da smo gospodari našeg vlastitog univerzuma. To za nas znači sve, ali ne znači praktično ništa na krupnijem planu sveta koji je sačinjen od milijardi malih univerzuma.



Naziv pesme me je odmah podsetio na pesmu Green Daya ( koji znam da slušaju ) „Jesus of suburbia“. Opet dalje naziv iz te pesme potiče ( barem verujem da potiče ) od naziva kultnog romana Hanifa Kurejšija „Buda iz predgrađa“. Taj roman je prezanimljiv i predobar. Mislim da će se svima vama dopasti. A razlog više da ga pročitate ( barem nekima od vas ) je to da se Hanif Kurejši družio u mladosti sa David Bowiejem koji je inspirisao glavnu ličnost u romanu (: Ja sam to saznao tek pošto sam pročitao roman.



A sada uživajte u pesmi...


Original Video - More videos at TinyPic

Kraljevi predgrađa

Mi smo mladi.
Naše oči su širom otvorene,
ali mi smo ih zaslepeli svetlima grada.
Mi smo uvek van kontrole samo kako bismo osetili da smo živi.
Još jedan sasvim običan dan u našem malom Raju.

Nebo prepuno dijamanata...
Ti i ja... Ti i ja...

Ovaj deo me uvek podseti na Rihanninu pesmu „Diamonds“ koju beskrajno volim. Bill ovde poredi dijamante na nebu, tj. zvezde, sa ljudima koji su predivni poput istih tih zvezda samo što to ne shvataju i ne vide jer stvari ne gledaju sa velikog odstojanja. Da smo orkuženi zvezdama ne bi nam one bile lepe nego bismo tražili lepotu dole na zemlji.



Mi smo kraljevi i kraljice predgrađa.
Izgubljeni smo negde u vremenu i prostoru.
Ma daj, bitno je samo to da smo ono što jesmo bez pretvaranja.

Jeste li čuli taj tihi krik
dečaka i devojčica koji su rođeni da budu slobodni?
Ljubav je benzin koji nas pokreće.
Živimo u snu iz kog se nikad ne budimo.

Bože, podari mi spokoj da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim,
odvažnost da promenim stvari koje mogu
i mudrost da uvidim razliku.

Neko je trebao videti moju facu kada sam prvi put čuo ovaj poslednji deo u kom se Bill moli. Prve svega sam način na koji Bill izgovara tu molitvu počevši od tog „God“. Jako mi se dopada taj njegov duboki glas i ozbiljnost sa kojom izgovara te reči. Oduševio sam se jer nikada nisam čuo da neko izgovara hrišćansku molitvu u pesmi. Verujem da vam je bar većini poznata ova molitva od ranije. Iako nisam neki preterani vernik ( što mi valjda ide i uz godine ) zbog časova veronauke sam upoznat sa osnovama religije i ova molitva mi je uvek bila jako lepa jer je u pitanju sjajna životna mudrost. Oduševio sam se kada sam to čuo pesmi koja bi i bez toga bila predobra, a sa ovim je jedna od najboljih pesama na albumu. Ovaj deo sa molitvom je svakako najbolji deo na celom CD-u.



Pridruži mi se ispod ovog neba prepunog dijamanata.
Sve će biti kako treba da bude.

Sjajno. Sjajno. Sjajno. Tako bih u tri reči opisao ovu pesmu. Naravno, kada sam pre toga napisao pet hiljada reči o njoj. Trš sa mene (:
Za kraj ću prokomentarisati samo dve fotke i to je to za ovaj post. Prva fotografija je sa proslave Noći veštica i Bill je imao fantastičan kostim. Na drugim fotkama se bolje vide svi detalji i oduševilo me je koliko je pažnje posvetio svemu. Međutim, jako me je iznervirao jedan snimak sa te proslave kada su Bill i Tom izašli sa prijateljima na puš-pauzu. Tu su ih sačekali kamermani, a Bill je prošao pored njih praveći se da ih ne vidi. Uvek sam mrzeo tu njegovu aroganciju kada su u pitanju fotografi i fanovi jer pored svih prolazi u fazonu Ja-Bog Vi-Obični smrtnici. I mrzim to što se uvek pravi kako mu nije stalo do toga da bude slavan, kako se krije od paparaca, a onda on i Tom odu na proslavu Noći veštica koju priređuje jedan od najčuvenijih Internet portala sa najrazvijenijom paparaci mrežom. Glupo je to.
P.S. Inače, ne znam da li ste obratili pažnju, ali Tom u okviru svog kostima nosi ono perje koje je Bill nosio na fotografisanju za omot albuma (:



Za kraj je tu najbolja odevna kombinacija koju je Bill nosio u poslednje vreme. Nije u pitanju samo ova kombinacija nego ceo taj stil koji fura u poslednje vreme. Uvek me je oduševljavalo kod njega jer je jedna od retkih slavnih osoba koja ima svoj stil. Manje-više svi furaju neku varijantu koja ide na sigurno ili od albuma do albuma menjaju stil. On se oblači uvrnuto, na svoj način još od kada je bio klinac. To je taj lični pečat koji me oduševljava kod njega čak i kada je neka odevna kombinacija loša.
Ovde mi se sve dopada. Ta džinovska majica, kožne pantalone, gomila nakita, marama zavezana oko noge. Kad smo već kod marame i to je ono što volim kod njega,a to je što omiljene stvari nosi više puta. Pa, dva nova spota ( Girl got a gun i Love who loves you back ) je snimio u farmerkama koje ne skida već pet godina, a ovu maramu je nosio, takođe, ranije.
Sećam se kad sam pre tri meseca u Parizu upao u neku radnju sa ovakvim stvarima i obukao kožne pantalone, dugu crnu majicu sa velikim izrezom i onako oduševljeno gledam sebe u ogledalu i kažem: „Da, jednog dana kad budeš živeo na nekom normalnom mestu“ (: