1000 mora daleko...

četvrtak, 27.09.2012.

Tvoj trag vodi do mene, a tako daleko od tebe.

Konačno su, nakon duuuugo vremena, momci iz Tokio Hotela na okupu i ja konačno mogu da stavim zajedničku sliku za početak što mi je bio običaj koji sam počeo da kršim jer jednostavno takvih slika više nije bilo jer su se momci razdvojili i dok su Bill und Tom bili u Americi, Georg i Gustaf su ostali u Nemačkoj. Ovoliko tome posvećujem pažnje jer sam dobio par ozbiljnih kritika što stavljam samo Billove i Tomove slike, ali nije moja krivica što samo stavljaju svoje slike na BTK aplikaciju i što se Georg i Gustaf nigde ne slikaju.

Druga vest koja je podigla veliku prašinu je to da su Bill i Tom postali deo žirija u nemačkom show-programu u kome se traži nova zvezda ( nešto tipa Prvi glas Srbije, Hrvatska traži zvezdu i sl. ), a koji će se emitovati od januara 2013. godine. Interesantna je činjenica što je i sam Bill učestvovao u jednom takvom TV nadmetanju kada je imao 13. godina, ali je završio na 4. mestu. Ipak, nakon samo dve godine postao je najveća nemačka zvezda. Cvrc! xD Prisetimo se tog genijalnog nastupa na kome peva "Raining man". Svaki put se raskezim kao idiot kad to gledam jer je presimpatičan, kako se baca kao malo majmunče, kako se nakloni i nasmeje publici na kraju, a posebno onaj pokret glavom na 1:25 kkkkkkkk xD

Uglavnom, za učešće u ovom programu kao žiri dobiće čak 50 000 eura, a sam Tom je u svom stilu prokomentarisao da bi on taj posao odradio besplatno iz zadovoljstva da sluša talentovane ljude, ali je "Billova guzica gladna para". xD Još je dodao da prednost imaju devojke jer je malo ženskih zvezda u Nemačkoj ( da, upravo zbog toga xD ), ali je poručio i svim devojkama da obuku nešto kratko i da su time već odradile pola posla. xD

Bill je odlučio za prvi dan kastinga da se obuče kao cirkus, blago rečeno, a Tom je izjavio da nešto slično Billovoj bundi ima u gaćama. xD
Inače, pored ove neobjašnjive bunde, Bill ima i novu frizuru kojom baš nešto i nisam oduševljen, ali mi se dopada što je skroz izbrijano sa strana. Smešno je to kako se taman naviknem na sve te njegove promene, ponešto mi se čak i dopadne ( kao tetovaže i pirsinzi ), a onda stave u snimku sa TV-a neku scenu iz npr. 2006. ili 2007. godine i opet se razočaram.

Još jedna stvar koju bih prokomentarisao pre prevoda preostale tri pesme iz Zimmer 483 ere su Billove nove tetovaže. Konačno je lepo uslikana ova na ruci koja predstavlja spoj suprotnosti koje odlikuju naše postojanje: život i smrt, snagu i istrajnost, lepotu i prolaznost, ljubav, jednakost i različitost.

Međutim, tu je jedna slika koju sam pronašao na Internetu pre nekoliko dana, ali sve više sumnjam da je u pitanju fejk fotografija jer na jako dobro obaveštenim sajtovima koje posećujem nema te fotografije. U pitanju je Billova nova tetovaža na leđima. Meni se mnooogo dopada, a na vama je da prosudite da li je slika prava ili ne. Šta mislite?
Meni slika deluje pravo. Tetovaža na vratu, minđuše, taj njegov čudan oblik ušiju. Ne znam.

E, sad prelazimo na tri pesmice i ovim postom završavam sa svim pesmama objavljenim na nemačkom. Sve su prevedene. Poslednja pesma sa albuma "Zimmer 483" koju prevodim je "Vergessene kinder" ( "Zaboravljena deca" ). Ovu pesmu je Bill napisao inspirisan pismima fanova koju su mu govorili o teškom životu koji vode zbog toga što su ih roditelji napustili i prepušteni su svakojakim ustanovama koje i nisu uvek najadekvatnije, a celo naše društvo žmuri pred takvim problemima.
Bill opisuje taj odnos sveta prema toj "zaboravljenoj deci" koju društvo gleda kao slabiće koji su unapred izgubili bitku, a ne znaju da su oni apsolutno isti kao i mi. Nakon opomene društvu, Bill zadnji refren peva u ime te dece, a prati ga dečji hor. Jedna od najozbiljnijih pesama u njihovoj karijeri. U live verziji koju vam stavljam ovde jer tjub briše audio snimke ili ih promeni nema tog hora, ali svejedno, uživajte u ovoj lepoj, mada potresnoj pesmi.

ZABORAVLJENA DECA

Sasvim običan dan.
Ulica se pretvara u groblje.
Tragovi su izbrisani.
Niko ih nije ni tražio.

Noć je hladna.
Kome je zima taj je slabić.
Niko ih ne smatra bitnim.
Niko ih nije ni video.

Usamljena i izgubiljena,
rođena nevidljiva,
pri prvom vrisku zaleđena
zaboravljena deca.

Njihova imena su nepoznata.
Njihov život je stalni beg
od sveta koji ih odbacuje.
Zaboravljena deca.

Oni vide!
Oni osećaju!
Razumete, baš kao i mi.
Oni se smeju i plaču!
Žele da žive
baš kao i mi.

Oči u kojima ne vidiš sreću.
Samo ugušene snove,
paniku od svetlosti
i strah od svakog lica.

Niko ne oseća krivicu zbog toga.
A vremenom ne postaje ništa bolje.

Usamljena i izgubiljena,
rođena nevidljiva,
pri prvom vrisku zaleđena
zaboravljena deca.

Njihova imena su nepoznata.
Njihov život je stalni beg
od sveta koji ih odbacuje.
Zaboravljena deca.

Oni vide!
Oni osećaju!
Razumete, baš kao i mi.
Oni se smeju i plaču!
Žele da žive
baš kao i mi.

A sve bi trebalo da bude drugačije.
Sve bi trebalo da bude drugačije.

Mi vidimo!
Mi osećamo!
Razumete, baš kao i vi.
Mi se smejemo i plačemo!
Želimo da živimo!
Mi vidimo!
Mi osećamo!
Razumete, baš kao i vi.
Mi se smejemo i plačemo!
Želimo da živimo
baš kao i vi.

Druga pesma je "In die Nacht" ( "U noć" ) koja se nije našla na "Zimmer 483" albumu, ali je bila poklon-pesma na singlu "Spring nicht". Nikada je nisu prepevali na engleski jezik. U pitanju je pesma o neobičnoj povezanosti između Billa i Toma nastaloj usled toga što su blizanci, a zaista verujem da na svetu ne postoji veća povezanost od te, jer celog života imaš nekoga uz sebe. U jednom intervjuu su izjavili da je najteži period u njihovim životima bio onda kada su ih u 7. razredu osnovne škole odvojili u različita odeljenja jer su previše pričali na časovima i pravili probleme. Ova pesma govori o tome kako su dosada uvek bili tu jedan za drugoga i da će tako ostati i dalje. Noć ovde predstavlja neizvesnost, a možda i nešto loše, mada je i to loše nebitno jer će uvek biti zajedno da to podele.

U NOĆ

Odjednom osećam neku hladnoću u sebi.
Koliko još dugo možemo biti ovde?
Ostani ovde.
Senke žele da me uhvate.
I ako odemo odavde otići ćemo zajedno.

Ti si sve ono što sam ja
i sve ono što protiče kroz moje vene.
Uvek ćemo biti tu jedan za drugog
nije bitno gde odemo, nije bitno koliko duboko.

Ne želim da budem ovde sam.
Hajde da ostanemo zajedno u noći.
Jednog dana ćemo morati,
pa hajde onda da odemo zajedno u noć...

Čujem kada prigušeno vrištiš.
Osetim svaki dah koji udahneš.
I kad nas sudbina razdvoji
nebitno je jer ćemo deliti i ono što dođe posle.

Ne želim da budem ovde sam.
Hajde da ostanemo zajedno u noći.
Jednog dana ćemo morati,
pa hajde onda da odemo zajedno u noć...

U noći nekada...
U noći samo sa tobom...

Drži me za ruku ili ću sam u noći lutati.
Povedi me sa sobom i drži me za ruku
ili ću sam u noći lutati.

Ne želim da budem ovde sam.
Hajde da ostanemo zajedno u noći.
Doći će vreme kada ćemo biti zajedno
u noći...

Ti si sve ono što sam ja
i sve ono što protiče kroz moje vene.

I poslednja pesma za ovaj post je "Geh" ( "Idi" ) jedna od njihovih najlepših balada koja je bila poklon-pesma na singlu "An deiner Seite" ( koji ja imam kekeke xD ). Pesma govori o onome što dođe nakon velike ljubavi, a to su odnosi koji su zahladneli i kada ne želimo više ni da vidimo tu osobu, a u isto vreme se plašimo da će se to ostvariti. Ne bih više pisao o ovoj pesmi, ona i previše govori sama o sebi.

IDI

Dani ovde prolaze,
a mi kao da nismo tu.
Sve je bilo tako dobro.
Sve smo bili ti i ja.
Idi... Idi...

Za sve ovo vreme
nismo ni u čemu pogrešili ni ti ni ja.
Jedini način da nastavimo je ako to shvatimo tako.
A ostalo ćemo već nekad shvatiti.
Idi... Idi...

Idi! Ostavi nas iza sebe.
Ne pokušavaj da razumeš
zašto više ne možemo biti zajedno.
Idi! Pokušaj da nas izgubiš u sećanju.
Jedino ćemo moći da nastavimo dalje
ako se više nikad ne vidimo.
Idi! Idi!

Idi...

Uradi to zbog nas.
Ja to ne mogu da uradim.
Nisam dovoljno jak.
Sve smo bili ti i ja.
Idi... Idi...

Dani ovde prolaze,
a mi kao da nismo tu.
Tvoj trag vodi do mene,
a tako daleko od tebe.
Idi... Idi...

Idi! Ostavi nas iza sebe.
Ne pokušavaj da razumeš
zašto više ne možemo biti zajedno.
Idi! Pokušaj da nas izgubiš u sećanju.
Jedino ćemo moći da nastavimo dalje
ako se više nikad ne vidimo.
Idi! Idi!

Gasim svetlo.
Senke padaju po meni.
Ne vidim nas
i sve senke padaju po meni...
po meni...
Senke padaju po meni...

Dani ovde prolaze,
a mi kao da nismo tu.
To je sve što je ostalo od nas.

Ali ako odeš...
Ako odeš odmah sada
ne pokušavaj da razumeš
zašto više ne možemo biti zajedno.
Idi! Pokušaj da nas izgubiš u sećanju.
Jedino ćemo moći da nastavimo dalje
ako se više nikad ne vidimo.
Idi! Idi!

Dani ovde prolaze,
a mi kao da nismo tu.
Ostani...

Eto, toliko za ovaj post. Ali, kako ne bismo napustili ovaj blog u tmurnom raspoloženju ove pesme, bacimo pogled na još par slika. Na prvoj je Bill koji se slikao sa najstarijom striptizetom na svetu. Boga mi, dobro se drži, mada nisam siguran da bi taj njen spektakl bio erotičan, ali zabavan svakako xDDD

Zatim, tu je nešto što mi je upalo u oko i mnooogo mi se dopalo, a to je ova nova ogromna minđuša koju Bill ima u uhu +.+ Imam neku zamisao kako se to stavlja u uho, ali ukoliko neko ima zaista pravi odgovor voleo bih da ga podeli sa mnom u komentarima.

I za kraj, Bill u najboljem izdanju ove godine. Ovako izgleda savršeno obučeni Bill, ali svaki komad garderobe, čak i frizura mu valja. Posebno mi se dopada ova marama koju ima zavezanu na pantalonama. I ovaj nakit, naravno. Odavno me nije ovako oduševilo nešto što je obukao, pošto je u nekoj jako čudnoj fazi što se odeće tiče ove godine, nažalost.

Toliko. Čitamo se, ne znam tačno kad, sledeći put xD Uskoro mi počinje fakultet, 3. godina, tako da ću opet biti u stisci sa vremenom, ali nadam se da ću s vremena na vreme naći vremena da vam nešto nažvrljam. xD
Hvala još jednom na ovako velikoj podršci i uživajte.
Pozdrav, ejlijeni!

- 13:40 - Komentari (19) - Isprintaj - #

srijeda, 05.09.2012.

Ti si poput košmara koji sanja mene. Zaboravio sam da se probudim i odsanjam tebe.

Srećan 23. rođendan Billu i Tomu ( koji je bio pre par dana ) i Gustafu 24. koji će biti za koji dan. xD Znam da ste očekivali postove za njihov rođendan i na 7-godišnjicu "Durch den Monsun"-a, ali nisam bio tu, tako da ste ostali uskraćeni za te postove. Tschuldigung, ajlijeni xD
Od vesti nema ništa novo, osim par nekih slika koje su objavili na BTK aplikaciji i preko instagrama ( nikako da skontam šta je to, al nema veze xD ) i ono što mi je zapalo za oko je nova varijacija ove Billove frizure i - me like it! xD

Pre nego što krenem na prevode pesama sa CD-a "Zimmer 483" koje sam ostao dužan ( više o tome u prošlom postu ) samo bih se kratko zadržao na crtežu nove Billove i Tomove tetovaže ( više i o tome u prošlom postu xD ) koju, konačno, možemo videti u celosti jer je ovu fotografiju objavio tattoo majstor koji im je radio tetovaže. I bio sam u pravu, totalno satanistički xD Trougao sa ovim krugom u sredini ( obično je oko u pitanju ) predstavlja Svevideće oko Satane. Bavio sam se tom illuminati simbolikom jer su me jedno vreme zanimale sekte. Tetovaža ( koliko ja mogu da zaključim ) predstavlja dolazak vanzemaljaca na Zemlju ( ili neku drugu planetu? ) a tu je i natpis na polumesecu "Vidimo se u svemiru".
Ima još nekih stvari koje kontam, ali ne bih dužio o tome za slučaj da grešim.

Toliko o tome. Sada se vraćam na prevode pesama, a u ovom ( kao i sledećem ) biće ih tri i time će biti prevedene sve pesme koje su objavili na nemačkom jeziku dosad. Prva je jedna meni jako draga balada sa fantastičnim tekstom, koju nikada nisu izveli uživo. Uvek me je zanimalo zašto je to jedina pesma, pored "Hilf mir fliegen" koje apsoultno nikada nisu otpevali uživo. U pitanju je "Nach dir kommt nichts".
Pesma govori o završetku jedne ljubavi koja Billa ostavlja slomljenog i čini mu se kao da se ne može vratiti normalnom životu nakon toga jer nema svrhe ponovo se vezivati za bilo koga. Iako ga za tu osobu vežu lepe uspomene više bi voleo da se nikad nisu ni upoznali, jer sada ne bi bolelo.
Kao i uvek, napomena. Prevod nije bukvalan jer uvek treba prilagoditi duhu jezika na koji prevodiš. Malo sam se u nekim delovima više zaneo ( kao u stihu koji je stavljen u naslov ) i otišao u drugu krajnost, ali je smisao ostao isti. xD

POSLE TEBE NEMA NIČEG

Moj najdraži greh me napušta zalupivši vrata.
Tako sam povređen i ovisan o njoj.
Osećam se
opsednuto i usamljeno;
zaboravljeno kao da se nisam ni rodio...
Iscepane stranice tvog dnevnika.
Ne mogu da se pronađem čak iako pokušam
zato što...

Posle tebe nema ničeg!
Proklinjem dan kada smo se upoznali.
Posle tebe nema ničeg!
I sve što dolazi loše je po mene.
Posle tebe nema ničeg!
Ne želim to...
Ti si bila i ostala sve što imam, ali više nikad moja nećeš biti.
Mrzim te.

Ti si poput košmara koji sanja mene.
Zaboravio sam da se probudim i odsanjam tebe.
Ja sam...
opsednut tobom kao uklet,
a dao sam sve od sebe da te zaboravim.
Iscepane stranice tvog dnevnika.
Ne mogu da se pronađem čak iako pokušam
zato što...

Posle tebe nema ničeg!
Proklinjem dan kada smo se upoznali.
Posle tebe nema ničeg!
I sve što dolazi loše je po mene.
Posle tebe nema ničeg!
Ne želim to...
Ti si bila i ostala sve što imam, ali više nikad moja nećeš biti.
Ja sam bio i ostao srećan što te imam, ali više nikad srećan neću biti.

Pusti me...
Idi od mene...
Na kraju te, ipak, mrzim...
Posle tebe nema ničeg...

Posle tebe nema ničeg!
Proklinjem dan kada smo se upoznali.
Posle tebe nema ničeg!
I sve što dolazi loše je po mene.
Posle tebe nema ničeg!
Ne želim to...
Ti si bila i ostala sve što imam, ali više nikad moja nećeš biti.
Posle tebe nema ničeg!
Proklinjem dan kada smo se upoznali.
Posle tebe nema ničeg!
I sve što dolazi loše je po mene.
Posle tebe nema ničeg!
Ne želim to...
Ti si bila i ostala sve što imam, ali više nikad to nećeš biti.
Ja sam bio i ostao srećan što te imam, ali više nikad srećan neću biti.
Mrzim te...

Sledeća pesma o kojoj ćemo pričati je "Wir sterben niemals aus". Primećujete da je ovo baladičan post. Uvek mi je bila interesantna ova pesma jer na veoma originalan način govori o slavi jer nema onog tipičnog žaljenja na paparazze i sl. Oni raspravljaju o prirodi slave, o muzici koju stvaraju, o poruci koju žele da prenesu, o obožavaocima. Bill smatra da svako od nas ima svrhu postojanja i da ostavlja trag za sobom. Njihov trag je muzika i daće sve od sebe da naprave nešto što neće tako lako biti zaboravljeno. Pesma govori i o onome šta će biti nakon što prestanu da objavljuju CD-ove. Tada će sve ostati na ljudima koji će ih i dalje slušati. Neki bendovi nikad ne umiru. Kao Nirvana. To je njihov san.

NEĆEMO NESTATI NIKAD

Tako puno ljubavi prema muzici...
Tako mnogo granica nepređenih...
Mnogo misli i reči neispunjenih...
A neće to biti ni uskoro...

Ali mi ostajemo zauvek.
Upisujemo se u večnost.
Ja znam da uvek
negde nešto ostane.
Osećamo
da nismo spremni za kraj.
Nećemo nestati nikad.
Vi ćete se pobrinuti za to.

Vi ćete nastaviti i onda kad mi ne budemo mogli više.
Hoćete li završiti naše rečenice u večnosti?
Više se ne bojim da pogledam unapred
zato što odsad znam da nećemo tako lako nestati.

Ali mi ostajemo zauvek.
Upisujemo se u večnost.
Ja znam da uvek
negde nešto ostane.
Osećamo
da nismo spremni za kraj.
Nećemo nestati nikad.
Vi ćete se pobrinuti za to.

Znam da nešto ostaje.
Neki moj trag.
U potpunosti sam siguran
da ostaje i nešto tvoje.
Zauvek. Zauvek.

Ali mi ostajemo zauvek.
Upisujemo se u večnost.
Ja znam da uvek
negde nešto ostane.
Osećamo
da nismo spremni za kraj.
Nećemo nestati nikad.
Vi ćete se pobrinuti za to.
Zauvek.
Znam da uvek negde nešto ostane.
Osećamo
da nismo spremni za kraj.
Nećemo nestati nikad.
Vi ćete se pobrinuti za to
zato što nešto poput nas nije prolazno.

Pre nego što pređemo na zadnju pesmu ( jednu od mojih omiljenih, a poznato je da ih imam 50-ak xD ) samo bih se kratko osvrnuo na ovu sliku iznad i na ovu neobjašnjivu jaknu koju je Tom obukao. Bill zaista jako, jako loše utiče na njega. Dovoljno. xD

Za kraj, "Totgeliebt". Ima nešto magično u toj pesmi i u tom Billovom glasu kada peva refren. Volim taj bol koji retko ko može da prenese kao on. Još jedna pesma inspirisana onim klasičnim nemačkim romantizmom i Sturm und drang-om, ipak su to njegovi koreni i ne može on pobeći od tog preterivanja u osećanjima, olujama i gromovima koji opisuju ta ista osećanja xD Opet je u pitanju neki jezivi ambijent u kome Bill čita oproštajno pismo kojim se okončava jedna velika ljubav. Govori se o preprekama koje se ne mogu preći uprkos jačine osećanja, simbolično predstavljenim kao lešinari. Pesmu sam stavio u live verziji i mom omiljenom nastupu zbog onog beskonačnog ponavljanja "bei bei bei" kog nema u CD verziji pesme.

VOLETI DO SMRTI

Držim pismo u mojoj hladnoj ruci.
Poslednja rečenica u njemu je bila
toliko duga da i dalje peče.
I dalje je čitam.
Sa svakom rečju po jedno osećanje umire.
I na kraju ostaje samo tama.
To što drhtiš i nije mi baš od pomoći.

Ubija me to...

Voleli smo se do smrti.
Ubija me to što naš san sada
leži u ruševinama.
Svet treba da ostane sam u tišini zauvek.
Mi smo izgubljeni.
Čak iako damo sve od sebe
biće gotovo.

Lešinari kruže iznad nas.
Šta da ponesemo kada sve gubi vrednost
onda kada se mi izgubimo?
Prilaze bliže da nas uhvate.
Žele tebe i mene.
Pusti me da odem sad.
Ne mogu više.

Ubija me to...

Voleli smo se do smrti.
Ubija me to što naš san sada
leži u ruševinama.
Svet treba da ostane sam u tišini zauvek.
Mi smo izgubljeni.
Čak iako damo sve od sebe
biće gotovo.
Gotovo je... Gotovo...

Lešinari kruže iznad nas.
Ubijaju poslednje što živi u tebi
i ono poslednje u meni.

Ubija me to...

Voleli smo se do smrti.
Ubija me to što naš san sada
leži u ruševinama.
Svet treba da ostane sam u tišini zauvek.
NE!!!
Mi smo izgubljeni.
Čak iako damo sve od sebe
biće gotovo.
Gotovo je... Gotovo...

To bi bilo sve za ovaj post. Nadam se da ste uživali. xD
Pozdraff! xD