petak, 25.04.2008.
Bez naslova
četvrtak, 24.04.2008.
Bouillabassie i adio Marsej
|
Posto se izjalovio i onaj pokusaj da se ode iz Marseja,napokon se dok puni morem i sve su veci izgledi da jos danas krenemo put Barcelone. Odlukom suda i pregovorima napokon nas pustaju van porta. Zasto je to tako bilo ni mi ne znamo,ali o tome brinu neki drugi. Nazalost u Barcelonu ostajemo samo dan i po i zatim krecemo prema Valenciji,ukrcaj putnika i zatim cruise po Mediteranu. Posto smo ostali u Marsej,odlucili smo ne ronit gorke suze,nego poc okusit taj razvikani Bouillabassie (buljubez).To vam je nesto kao nas brujet,slican nacin pripreme,ali,bar meni,nije leglo. Od sitne ribe se napravi juha koja se jede s baskotinima natrljanim lukom i premazani majonezom ribljeg okusa.Meni je to bilo komsi komsa  Zatim vam posluze kuvanu ribu,nesto slicno brujetu,ali joj dodaju shafran,od toga riba pozuti i dobije fuj okus.To nisam mogla jist. Predjelo je bilo od pecene guscje jetre,manga i jabuka prelivenih karameliziranim secerom.Probala jesam,ali nije mi se svidilo.Cudna kombinacija preslatkog pecenog voca i pecene jetrice. Dok smo cekali glavno jelo,posluzili su nam tartufe na prepecencu.Jedino mi se to svidilo. Vino je bilo,ofkors,najbolje od svega. Dok smo isli prema restoranu ,koji se nalazi na rivi ,prosli smo pored drvoreda maslina ispod kojih se nalaze podzemne garaze.Zgodna ideja za uzgoj ukrasnih maslina.  Ovako izgleda taj restoran u kojem se nisan najila,a novcanik je laksi za 600 euricha,ne nas na svu sricu  Posto smo ustedili tih 600 euricha,sad ja mogu krenit u kupovinu i razbahatit se.  Livo na slici je Dominik,ona nece u kupovinu jer nije ustedila 600 euricha.   Ujutro nakon teske i neprospavane noci,jer onakva spiza nije vise za ljude u godinama i u kasnu uru,odlucila san potrosit kalorije u malo duzoj setnji po Marseju.Ukrcala san se na bus koji staje u portu di je skver i navodno vozi do Marsejske rive.Ulazin unutra i ka pravi posteni stranac ocu kupit kartu,ali sofer samo pokaze prstom i uputi me prema straznjem dijelu autobusa.Gledan pozorno di me uputija,ali nema se tamo di uzet karta i opet ja do njega,ali on naravno ka i vecina francuza ne govori nista osin francuskog i nas nesporazum se nastavlja.Ja odustajen i odlucin se svercat.Kad eto kontrole.Trojica krsnih uniformiranih momaka rasporedjeni na sva tri ulaza u bus.Na policiju nisan zavrsila,a ni "cestitku" dobila.Kako san se provukla nek ostane tajna  Kad san se iskrcala iz busa evo me drito isprid marsejske katedrale.  Nakon vise od po ure pentranja po skalinama i ulicama pred mene pukne pogled na porat.Vizura kroz tisuce jarbola.   Na rivi me doceka jedno stotinjak terenaca spremnih za skori start. Ako mislite da ce se u njih ukrcat hrpa testesterona,varate se. Ovo je utrka samo za zene.Vidila san se u jednom od ovih bljestavih mocnih masina,ali ........mozda nekom drugom prilikom.   Onda san naletila na trojicu uniformiranih,opet,ali ni njima nije uspilo savladat me i nakon nekoliko zahvata nogon otperljala san dalje.  Nakon sta san istrosila potpetice u hodanju,jer Marsej je velik i lip grad ,odlucila san poc kupit nove postole(mnozina),ali o tome drugi put.  |
utorak, 22.04.2008.
Via Barcelona
|
Krecemo danas,napokon via Barcelona. Uscrvala san se ovde,a i usmrdila jer nema tople vode vec tri dana. Je li se cujen? Ljubac Zore Sismisica Sladja Ciovka Fulvus Wishh MM Ely Filko Suncokretic Koraljna Decy Gustirna Dona Bezopasna Sanja Katja Zmajka Misko Jezica Brod Majstorica Zitta Big Blue Filipinka Uzbudljivi ..... ..... ...... UPDATE  ajojjjjj...barba Sarkozy neda mrdnit odavde....triba mu lovushe za novu garderobu od pichorka koja se eto, odaziva na ime Carla Bruni, a koja inace ima naviku skidanja iste !! eto, ja reka i ne poreka ! popaj UPDATE OF THE UPDATE Carla SexCozy  Da ne bi mislili da Popaj laze evo vidite da bidna nema sta obuc!! Zuza!!! |
srijeda, 16.04.2008.
Olalaaaaaa
|
Mislila san da cu u ovo vrime vec lagano brodit Mediteranom....ali shipak. Francuska je ovo. Spiza dobra,ljudi lezerni,nasmijani.......ali tako i rade. Strajka im se svako malo. Taman kad je tribalo pocet punit dok s morem,oni odlucili malo strajkat. Sad cekamo,ne znamo do kad. Ako se ne iskobeljamo odavde do jutra,ceka nas novi strajk. Ribara. Oni ce malo zablokirat luku,a mi cemo pizdit s palube  Radnicka prava,ribarska prava.......a di su moja prava da odbrodin do Barcelone ha????  Mozemo mi pricat sta ocemo o nama i nasim ljudima,firmama,ali istina je da se kod nas ovo ne bi dogodilo. Osin toga ovde smo vec pet dana duze od planiranog. Ono radi cega smo dosli u dok je napravljeno tek jucer. Mene lagano vata panika,tila bi poc cha. Panika od dijete. Jer nakon ovoliko spize i vina sirin se u svim smjerovima. A kad smo kod vina...olalalaaa...sva im valjaju. Valjala san se i ja sinoc od vina. Bili smo opet do Chez Etien,predjelo bilo malo zesce pa san iskapila prvu casu crnog ka vodu. Posli toga me valjalo ka u lionskom zaljevu. U zatvorenim prostorima nema pusenja. Dok smo cekali desert,izasla san bokun na ariju povuc koji dim. Prvo san se provukla medju stolove...olalalaa...jedva. Onda san se stropostala na prag od susidne kuce,sila i zapalila. Ajme lipe friske arije. A tek ledeni prag,ma mi ni to nije pomoglo da se otriznin. Pogledan malo okolo,znan da smo u cetvrti di zive uglavnom arapi,a oko mene lica malo tamnije puti,ali u stanju slicno mome. Svi smo isti kad smo jel....olalala....bez obzira na boju koze. Gledan ja njih,gledaju oni mene.......vec me straj uvatija pa san se odgegala u visokin takima prema vratima restorana,polako,ko smi brze. Da san brze zavrsila bi kome u krilo ili u bijelo roblje. Posli deserta na brod,a brod pun skala,nasa kabina na osmu kuvertu. Na brodu se sad radi dan i noc,minjaju se tapeti,sve puno radnika u cucecem polozaju,nanose sloj lipila......zamalo san se zalipila za skalu,umisto tapeta. Sva srica Popaj ima dobre reflekse,ali sta ce mislit o zeni njegovoj...olalala. Mozda me zato danas gledaju onako malo iskosa  Iden sad na casicu vina,grlo mi se osusilo od pisanja. A vama ostavljan par slika kako brod izgleda u suhom doku. I malu Vanju,slikala san je da moze materi poslat sliku u Honduras. Ima samo 20 godina. Doma je ceka 6 sestara i 2 brata. Sama u ovoj djungli,radi 16 uri na dan.........sitila san se svog diteta... Nadan se da nikad nece morat ovako.     |
utorak, 15.04.2008.
Chez Etien I Francuski Sharm
|
Chez Etien ili u prevodu Kod Etijena,je najstariji restoran u Marseju. Datira iz 1943.godine. Osnova ga je stari Etien,odrza se do danas,a danas ga vode mladi nasljednici Etiena. Prostor mali,uvik pun,a zidove prekrivaju slike poznatih osoba koje su ga posjetile u zadnjih 65 godina. Hrana nista posebno,mesni meni,ali nismo ni bili radi hrane. Tesko je dobit stol i rezervaciju,osim ako nemate broj mobilnog od vlasnika. Nasa srica je da ga prijatelj ima. Stol nas je ceka,iako je kolona ljudi stajala vanka cekajuci svoj stol. Dok cekaju ispijaju case vina na racun kuce. Zasto bas tu,ako hrana nije nista posebno? Vjerojatno zbog atmosfere,koju smo i mi dizivili. Francuski sharm Kod Francuza je obicaj rukovanje i poljubac pri svakom susretu. Tako su i nas "zaskocili" vlasnici na ulazu u restoran. Svidja mi se to,predlazem da i mi uvedemo taj obicaj. Stvara prisnost i ugodnu atmosferu  Nakon vecere otisli smo na rivu,a tamo......ko kod nas u srid litnje sezone. Sve puno mladih,ulice zakrcene autima,mista za parkiranje nigdi. Ostavili smo auto na nepropisnom mistu i zaradili ne jednu,vec dvi "cestitke"!!! Ali isplatilo se. Ugodna noc i Francuski Sharm. Evo na donjoj slici dio atmosfere u restoranu.  Prije vecere posjetili smo nase prijatelje u njihovoj kuci. Kuca je stara i naravno iz nje izvire opet onaj meni drag Francuski Sharm.  Dodatak tom Sharmu je i moj Popaj. Lipo se uklopija uz kamin. Njega vec iman,jos da mi je ovi kamin pribacit doma  Ne bi bilo lose ni ovakvu kucu imat.  Sve u paketu. Svidila mi se Francuska.  Sutra odlazimo prema Spanjolskoj.Bit cemo u Barceloni dvi sedmice. Ceka nas degustacija tapasa i ostalih okusa,mirisa i atmosfere Spanjolske. |
subota, 12.04.2008.
Na pa pa ni Po paj i Ol iva
|
U Marseju postoji jedan,najpoznatiji restoran u kojem se jedu samo rakovi i skoljke i to sirovi. Posluzeni na ledu s limunom. Ko voli nek izvoli. Mi volimo .  Na ulazu u restoran je stand sa friskim rakovima i skoljkama. Mozete kupit za doma ili izbarat da vam posluze unutra uz rashladjeno bilo vino. Ne triba ni napominjat da mi je vino leglo. Uz ovako dobru i frisku spizu,a i dobro drustvo. Evo Popaja bira sta cemo jest.    Jos malo Popaja za blogerice koje su to trazile   Ovako izgleda njegov pijat nakon sta smo oljustili sve morske leseve,ali friske. Ni na mom nema nista manje ostataka.  Ovo je posluzeno za susjednim stolom,oni su se odlucili samo za skampe i grambe nekih meni nepoznatih rakova.  Sline joj cure,a vama?  Marsej oko devet uri navece,skoro pust,ali samo zbog olujne bure. Bilo je ladnije nego kod nas kad puse bura brrrrrrrrr,smrzli smo se,pretrcali par stotina metara,uz drhtanje ruke uspila san slikat par fotografija,ali jedva.  Luka u Marseju je jedna od lipsih koje san vidila u zivotu. Nazalost nisan uspila slikat jer smo ulovili taxi i otisli na brod ugrijat se. Grijat se. Luka je u obliku slova U,velika,okruzena rivom sa stotinama kafica i restorana,a more prekriveno jahtama,na tisuce.  |
petak, 11.04.2008.
Portreti
|
Ljudi s kojima zivin ovih dana. U kupovinu jos nisan bila,trosin se na brodu,ne trosin vanka hahaha. Pozdravlja vas Popaj. Marsej je jos uvik okupan kisom,cekan lipi dan za setnju. Za trosenje euricha ima vrimena.A planovi veliki.  Poziranje u prolazu,zuri s jednog posla na drugi. Kad me vidija s aparatom malo se poskliza na skalu pa mu puka zub.  S obzirom na globalno zatopljenje i moguci ulazak u EU ovako ce uskoro izgledat tipican Dalmatinac.  Mali od kamare,cisti brzo i temeljito,vodit cu ga doma.  Pozdrav portugalski,nisan ga nista razumila.  Fali mi moj Brazil,ali dragi je uz mene pa cu lakse podnit nostalgiju.  Evo njen dragi. Slikaj me,nemam nista protiv,danas san dobre volje,nista se ne radi.  Nubira sprema odlican lavazza espresso.  Nju san morala slikat u boji,ma vidite kako je lipa i smisna,a tek mala,jedva se vidi iza sanka. |
četvrtak, 10.04.2008.
Navigavanje na suho
|
Nasuprot mene sidi kapetan.Jedino misto na brodu di iman internet.Dilimo kancelariju.Ja se smijuljim citajuci blogove,on uzdise stega ga posal. Ostajemo u Marseju duze od planiranog,jer nista za dok nije bilo pripremljeno unaprid.Trenutno smo u suhom doku,to vam izgleda,bar meni,pomalo stravicno.Ovakva brodina stoji u nekoj rupi naslonjena na par coki,ne znam kako se to kaze knjizevno,ali moji dalmatinci ce me razumit.Meni izgleda kao da ce se svaki cas srusit i obatresnit o betonski zid,ali nadlezni me uvjeravaju da nece. Marsej jos nisan vidila,malo samo dalje od grada u skveru.Padala je kisa ove dane pa i nisan bas imala volje za poc vanka.Veceras idemo na rakove i skoljke,sirove.Tako van se jede u Francuskoj.Meni nije mrsko,a pogotovo sushi.Vina su odlicna.Sirevi,mmmm njami.Gustan svim osjetilima ovih dana. Kaze se za pomorce da imaju zene u svakoj luci,a moj Popaj ima prijatelje,za zene ga necu ni pitat Tu zivi Marjan iz Stona i veceras izlazimo s njim i njegovom frnancuskinjon na veceru. Na brodu je mulitinacionalna zajednica,trenutno oko 200 clanova posade,ostatak se ukrcaje kad stignemo u Barcelonu. Imam fotografija,ali jos nisan stigla to prebacit na ovaj posudjeni lap-top spojen lipljivin trakama da se ne raspadne.Novi nam stize u Barcelonu i ostaje u trajno vlasnistvo. Svidaja mi se ovde i ne mislin se skoro vratit.Ustajen ujutro oko sedan i po,u osam Popaj nosi kavu u kabinu,pijen je do devet,onda skoknen do kapetanove kancelarije,ja citan on uzdise.U deset se spustamo u kafic na esspreso.Vrime od kave za posadu.Tu se malo druzimo,mulitnacionalno. Oko podne iden na rucak.Spiza je odlicna,dobar izbor,tu je obavezno i dvi vrste kolaca,voce izrezano na komadice da se ne zamaramo rezanjen Onda mali odmor i kava opet u tri popodne s mulitnacionalnim druzenjem. Dok san ja ovako na kavama i spizi,mali filipinac uleti u kabinu,sve pocisti,namisti............ufff dobrog li zivota A kad se ovako zivi bez obaveza i odgovornosti,samo mi je jedna stvar na pameti  Skoro ce deset,odo ja na kavu. |
petak, 04.04.2008.
Via Love Boat
četvrtak, 03.04.2008.
Kiiiiishshshshsaaaa
|
MALE STVARI Čudan osjećaj u trbuhu, al nemoj mi ga kvarit I danas mi je uspjelo – zaljubit se u male stvari Neki put krivo je jutro, ili stranac što te pozdravi neki put je kriv hiphop beat ili rif na gitari Sunce, hvala ti, što si izašlo za mene Sunce, obećajem, misli su mi pozitivne Zakoračim u dan bez suvišnih očekivanja pitanja, nadanja, sita sam skrivanja. Ljudi su opet sivi, njihov pogled grebe pod i šutke gaze ubrzano, ne vide plavi svod. Prezirno se smiju kad skuže da sam sanjar jer su svjesni di žive i kako žive – jasna stvar. I znam da je crnjak i da smo zapeli u sridu u rukavu nosim osmjeh pa ga imam u vidu. Dopusti mi... da te razoružam Otpuhni brige, primi sunce što ti pružam Dobro skriveni u kockice, mjesto što zovu dom s crnim povezom prek očiju ne žude za slobodom Zrake udare u njih al otpor je uvijek jak ljudi izvana obasjani u sebi nose mrak zbog njih nebo se zatvori zaplače kao dijete šalje buru da ošamari, protrese da se sjete onih malih stvari zraka i sunca nad njima da shvate još uvijek pozitivnih stvari ima ELEMENTAL Usprkos kisi evo malo sunca za danasnji dan. Volin ovu stvar,obozavan,digne me..... Male stvari - klik tuu |
srijeda, 02.04.2008.
Mozak na rezervi
|
Ima po ure da stojin ka nika stvar isprid ove bile blogo povrsine. Da san znala sta cu pisat,vec bi bilo napisano. Ovako,jok. Prazno i dalje. Tila bi,a ne ide. Sa dva posta na dan,spala na nijedan Ali,ne vrednujemo se po kolicini,nego po kvaliteti. Prema tome,bolje da muchin  |
