srijeda, 31.12.2008.
Intermezzo
petak, 26.12.2008.
Božićni picigin
|
Mailom su mi stigle slike od Popaja, koji nas redovno prati i čita, a uz molbicu da vam u njegovo ime i kolega oficira čestitam Božić. Ovaj Božić su dočekali na Bora Bori. More ugodno teplo nekih 27 - 28 C. Brod se zove Paul Gauguin i ploveči je hotel sa 6 zvijezdica.   Svaki dan su na nekom od egzoticnih otoka Polinezije. Na brodu su veliki gumenjaci kojima se putnici vode u razgledavanje ili ronjenje.  Jedan takav gumenjak imaju i naši oficiri na raspolaganje pa se malo zalete bacit picigin i okupat.  Bili bi ludi da ne iskoriste mogučnosti i ne guštaju.  Rade oni, nije da ne rade, ali eto imaju priliku uz rad vidit i doživit razne krajeve i ljude po ciloj kugli. Sad su točno ispod nas i 12 uri vremenske razlike.  Gledan i ja ove slike pa mi se sve pari da san falila šta nisan poslušala Popaja i odletila na drugi kraj svita . Bar zaigrat picigin na Božić.  Kaže Popaj i da je brod vrhunski, a vina prvoklasna.  Plaže su mirne i nenapučene. Baš kako volin. Teplo more, malo svita i možeš nać kutak za sebe i uživat u miru i tišini. A mogla bi i na tečaj ronjenja.  Sad je kasno da se kajen   Dragi naši s broda Paul Gauguin pozdrav uz poruku: Eto mene među moje prvon prilikon  : |
srijeda, 24.12.2008.
ČESTIT BOŽIĆ I SRITNA NOVA GODINA!!
subota, 20.12.2008.
Feste, mamurluci, slucajni susreti i politika
|
Znam da ovi stari post vec zaudara koliko vrimena stoji tu, ali nikako nac vrimena za blog, koji me ruku na srce, doveja do nekih drugih stvari u zivotu, otvorija mi nova vrata i puno saznanja. Od pocetka pisanja do danas mozda mogu rec da je moj prvi uspjeh, ako se to moze tako nazvat, bilo objavljivanje na naslovnici. Prvo mi je bilo drago, onda bas i ne, jer pisala san anonimno i nisan se tila otkrivat. Osim toga bojala sam se da ce naslovnica dovest nove ljude na moj blog i da vise nece bit tako intiman s odredjenim i odabranim ljudima. Ispalo je da ipak nije tako. Puno vise posjeta, ali ne i novih neugodnosti, dapace, dovelo je i neke nove ljude za koje mi je drago da su danas sa mnom. U medjuvremenu san odlucila reci svima za svoje pisanje i osjetila olaksanje. Drago mi je da ja budem ja u svakoj prilici. Blog mi je otvorija oci u doslovnom smislu rijeci. Puno vise nego mogu priznat ovde javno. Valjda dodju trenuci u zivotu kad smo spremni za nove stvari i kad nam se vrata otvaraju pogledom i nije potrebno ulozit ni onaj napor da ih otvaramo rukom. Meni su se mnoga odskrinila, a ja za sad jos ispipavam kroz koja uc i di mislin da bi mogla dat najvise od sebe. Ove dane nisan stizala na blog iz razloga sta san se uz sve ostalo bavila i niskom i visokom politikom. Nisam bas neki tip za koje bi mogli rec da spada u politiku, ali s obzirom na stanje u nasem gradu koje je dotaklo samo dno dna, ipak sam se prikljucila tamo di mislim da mozda ja mogu svojim osobnim doprinosom pomaknit bar jedan kotacic prema boljem. Protekli dani su prosli u pripremi i organizaciji. Spavanje je bilo usput, ako se stigne. Sve ostale obaveze u drugi plan. Trebalo je mislit i sta obuc za taj dan. Dnevno - vecernje druzenje, dakle nesto udobno.  Nisan bila jedina u odabiru udobnije i ležernije dnevne verzije.  Ljubitelj san dobrih i kvalitetnih bokuna pa mi je drago da je prihvacen moj prijedlog oko restorana i spize uz koju se lakse prica o onim stvarima, a nisu one stvari  I kako to u politici biva, nekom zapne draca danas, a nekom sutra.  Nakon lipih bokunicha nije lako odgovarat na teska pitanja i zadrzat budnost i koncentraciju   Kriza je odavna,a mi smo narod koji je navika na to, pa zasto se ne bi proveselili na kraju godine. Ne damo da nam ga pokvare pokvareni.  Onda je uslijedija poziv iz susjedne opcine pa smo skocili i na njihovu festu. Malo poslusali Kemala Montena koji je bija tako los da ga ni dobra klapa Cambi nije spasila Kad se odradi sluzbeni dio najbolje se povuc u odabranom drustvu na neko mirnije misto uz bolju glazbu.  Nas dvi smo malo kasnile i kad smo dosle ekipica je vec bila raspolozena i svak na svom mistu. Ugledala san jednu poznatu i kako se dugo nismo vidile hop ulovim misto do nje i ubacin se tako da deboto zavrsin u krilo coviku koji je sidija do nje. Kad smo nas dvi odradile prvi dio price pita mene potencijalna zrtva moje zadnjice da jesam li ja nedavno bila na jednoj izlozbi i blogerskom druzenju. Ma da bila, sudjelovala. Pita on a kako je vama ono nick na blogu. Kazem ja Zuzayok. Pruzi on ruku i kaze,drago mi je ja san grintavac Pravo ime ili nisan zapamtila ili mi nije reka,ali nije ni vazno. Ovim putem ga pozdravljan i porucujen mu da manje grinta na dicu  Tako van to moze postat i blogersko druzenje bez dogovora. I nije se pricalo o blogu i blogerima, ni o politici, jer ima toliko drugih dobrih i zanimljivih tema. A steta je kvarit muziku losim temama. Pivalo se do kasno, tj, do ranih jutarnjih sati, ni osjetila nisan koliko san popila dok se nisan jutros probudila, oho ho ho ho ho ho reka bi Dida Mraz, sve je to od loseg vina.  Pa sad recite da politika nije svugdi oko nas. A tek blogeri, nicu ko gljive posli kise. |
subota, 13.12.2008.
Party amatera hihihihihihi
|
Jos jedno blogersko druzenje u nizu. Ovi put nas je spojia @gregor sa Sucurac.info, a tu mozete pogledat i video s druzenja. Sucuracki portal je organizator izlozbe fotografa amatera među kojima ima i blogera. Bilo nam je lipo, a sta drugo rec, eno i u blogera Filka koja ric o tome. Neki se nisu tili dat u javnost pa njihove slike nisan stavila.   Neki od nas...........       Sinoc je misec bija najblizi Zemlji.  |
utorak, 09.12.2008.
Moje novo prevozno sredstvo
subota, 06.12.2008.
Je li ovo Europa kojoj težimo ?
|
U Danskoj ovih dana. Jedna od najrazvijenijih drzavica Unije primjerom pokazuje kako se odnosi prema životinjama, jer su slabije. Hoće li ovako i prema nama ako ikad i uđemo u Europu ? Masakrirat nas , izrabit i ono malo šta još imamo, ono šta nismo prodali? Isisat nam i krv nakon šta nam ionako ispražnjene đepove isprazni do kraja i napravi od nas svoje robove da im peremo posteljinu i poslužujemo ih u restoranima. I morat ćemo činit kuco.        |
srijeda, 03.12.2008.
Uznemiravanje javnosti !!!!
|
Molim sve slabog srca, želuca , političare i maloljetnike da ne gledaju slike koje slijede jer to možda uznemirava njihove senzibilne duše. Zbog zaštite autorskih prava napominjen da je izvor fotografija moja Maca Mala. Ja san Duje i ovo je moje prvo tetoviranje.  Tetovaža je izabrana, sad stisni zube i nek junačko srce izdrži.  A ne neee nisan se predomislija, u mene nije srce zečje.  Izgleda ka da ne boli ,ali nemate vi pojma kako je pozirat pred aparaton i pravit se hrabar.  Kad će više ova tortura završit. Pa nisan lipija plakate, samo san se doša tetovirat.  Nisan se ni učlanija u onu grupu ,nećemo spominjat ime da me ne zabajbuče. Ali bolii iiiiiiii..........  Uh još malo pa gotovo.  Gotovo!!! Još triba doć doma i pokazat materi i ocu. Valjda neće bit belaja.  E jesan hrabar !!! |
utorak, 02.12.2008.
My name is Kunta Kinte
|
Danas je medjunarodni dan borbe protiv ropstva. Koliko smo zapravo slobodni ili samo mislimo da smo slobodni? Je li utopijski mislit da postoji mogucnost da jednom ne bude ropstva ni u kom segmentu zivota? Koliko imamo hrabrosti da sami nesto pokrenemo u toj borbi ili je najlakse mislit kako se to dogadja nekom drugom, odmahnit rukom i nastavit bez osvrtanja i ne opterecivat se s tim? Nije li novo vrijeme donilo i nova ropstva, a stara su jos tu?  |
