Znam da nisam dogo posal ali niti sada ne bude puno samo jedna rečenica:

Život je prekratak da bi se uzrujavali oko nepotrebnih sitnica.

I Valentina kaj nes mislila da te kopiram

Makar ne vjerujem u ovu gore napisanu rečenicu, ali je stvarno rano, tak da mi se još jako jako spava. Danas moram na glupi nulti sat tak da moram u 11 u školu. Mislim da budem izbrisal ovaj blog, nema više postjeta, nema komentara, tak da mislim da ga više niko ni ne čita, pa zakaj bi onda trošil mjesta na netu. Neznam kak ste vi (ako opće tko ovo čita) ja sam jako loše. Koliko god sam mislio da bude u gimnaziji bolje nego u osnovnoj školi ali sve je to isto usrano sranje, nikomu se nesmeš obratiti a kaj nebi odmah popizdil na tebe, svi te izbacuju iz društa, svima je gušt srati po nekomu kak da taj neko nema osjećaja, kak da taj neko ništ ne osjeća, kak da je biljka. To me tako nervira a posebno dok to meni rade. Živim u jednom mutavom svijetu, gdje svi rade samo za sebe, nitko neće pomoći nikomu kome treba pomoć, svi samo gaze jedni po drugima ne pitajući se dali ti drugi imaju osjećaje ili ih imaju samo oni!!! Ako to tako nastavi mislim da ljudska vrsta neće nikam stići i da ćemo se vratiti na nivo majmuna gdje smo i prije bili. Što se tiće budučnosti, nitko nezna kaj nam nosi ali prema ovakvom stanju u državi i u društvu sama sranja. Najradije bih pobjegao iz ovog svijeta u svoj svijet, zatvorio bih se u sebe i živio u tom svijetu ne obazirući se na druge ljude, ali znam da to nije moguće. Svaki je čovjek društveno biće i svaki čovjek treba društvo, makar ga i to društvo nekad izopćavalo, odbacivalo, makar bi se onda taj pojedinac osjećao jadno i bjedno, on bi težio tome da ima društvo jer mu je to u psihi kuju nije tako lako pobijediti. Evo to bi bilo sve za danas i nadam se da budem dobio barem jedan, jedan komentar.

Evo još jedna subota prolazi, ja nisam vani jer sam pre umoran. Cijeli sam dan na nogama, ujutro u školi popodne na prvenstvu međimurja. Stanje se mi je katastrofalno pogoršalo, nemam volju za ništa, samo bi se svadil s ljudima, u školi sam skoro poludel zadnji sat. Škola mi je sve jadnija i jadnija postala. Više ne sedim s kikeljom , profesori me zajebavaju, potpuno sam izgubil volju za školu tj. nemam volju za ništa. Neznam zakaj ali za ve mi je sve crno, kao da nema izlaza ali nada umire posljednja. Evo za kraj slogan iz meni jedne od najboljih serija.

BOLDLY GO WHERE NO MAN HAS GONE BEFORE...

Danas doletjela i jedinica iz matematike, prema očekivanju. Koliko mi je bilo jasno to gradivo još sam i dosta bodova imao. U školi mi je sve jadnije i jadnije, koncentracija konstantno pada nakon četvrtog sata tak da tam peti šesti sat već pomalo spavam. Konačno je došel red na nas da budemo dežurni, meni pada u sredu fala bogu nem imao fiziku. Neznam kaj nek napravim s tom matematikom, sve mi ostalo ide, čak i latinski ali matematika mi nije nikad išla i nikad mi nebu. Javil bum se u petak pa valjda budem ispravil. Samo da vas priupitam. Gledali ste možda zadnju mjenjam ženu kad je neki lik poslušal narodnjake i ono!! užival u njima!!! Znam da tko voli nek izvoli ali ko more takva sranja slušati ja bogme neznam. Ja zahvaljujući staroj ali i sebi takve gluposti jednostavno ne mogu, ne mogu slušati. Ako želite novu pjesmu koju nek stavim? Situacija u razredu je prilično normalna ja sam si sa svima dobar mada me neki ljudi malčice živciraju. To je sve za danas stara je već luda za netom, pokazal sam joj na tportalu kak se nek karta belu pa se ne želi maknuti. Kaj moreš that is my life.