Evo mene nakon dugo vremena. Dobili smo latinski, tri. Ponosan ja na sebe, to mi je prva trojka iz latinskog, pa se nadam da budem imal tri. Doma sve po starom dosadno. Sedmi sat mi je tako jadno u toj školi kaj bi najrađe spal. Stanje se malo poboljšava, a u školi mi je sve u svemu dobro osim sedmi sat kad poludim. Nemam vam baš neku inspiraciju i koliko vidim sve manje i manje posjeta imam, a kaj se more komu se čita nek čita ko neće ne mora. Mrzim dok mi ljudi postavljaju svoja pravila, mrzim dok se ja moram ravnati po njihovim pravilima koja mi se čine glupima. Mrzim neke usađene kriterije u društvu koje se evi trude poštivati, ja budem radil po svojem i boli me k... za njihova pravila. Ja imam vlastiti život i svoja pravila na koja nitko neće utijecati i baš me briga za druge uštogljene ljude koji sve rade po rutini i koje naprosto ne mogu smisliti i koji su mi totalno antipatični. Nisam anarhist ali volim živjeti po svojem i amen. ( To bi bilo sve za danas i trudit ću se češće obnavljati blog.)

Nemam vam baš neke inspiracije, btw pisali smo latinski nadam se trojki puno sam toga napisal. Na tjelesnom smo same gluposti delati ništ sam ne mogel, smrc. Neznam kak vama ali popodne mi je ubiti bolje iti u školu. Ujutro dože spavam onda se vučim i amen. Neznam kak bu nam tam u petom mjesecu kad bu sunce lepo sjalo a mi u školi, šmrc. Sutra imamo inf. užas valjda ne pitala a ak joj se pita nek me pita manje od četiri nebrem dobiti, ajde do sutra i nadam se da ste bolje od mene.

Oprostite kaj ste tak dugo čekali na novi post (ako ste čekali), jednostavno nemam inspiracije. Sutra pišemo latinski nadan se trojki pa kaj bu bu. Gledam ljubičića koji je upravo osvojil meč. Jučer sam vani bil bilo je dobro, stara je dalo do pol noći izlaska aleluja. Neznam kak je vama ali meni se ništa neda delati posebno ne nekaj za školu makar bi moral. Bumo vidli kaj bude od svega toga ispalo, sutra vam se javim kak je na latinskom bilo, nadam se da ne preteško, bok.

Evo došao sam tek sad doma, užas. Prvi dan je prilično dobro prošao, latinski na sreću nismo pisali bumo u ponedjelja. Stara je nekam s frendicom dišla pa sam sam sa sestrom doma, kikelju ne srdim se na tebe prošlo me, nemam kaj delati učil bum se sutra ve budem malo kompjutera igral ajde bok.

Jučer sam bil vani bilo je dobro, in je puni bil, videl sam puno frendova i sve. Čul sam da bu se in renoviral onda pa pemo u paladin. Danas sam latinski delal, sutra budem završil. Sutra je škola, užas. Nadam se da nebumo pisali, a ak bumo bog nam pomagaj. Popodne smo u školi tak da bum doma došel tek oko pol osam, užas. Neznam kak bu to funkcioniralo, ja se ne mislim navečer učiti ali ako budem se moral se budem. To je sve za sad, bok.

Evo me ljudi nakon dugo vremena, nije da sam izgubio volju za blog samo nisam imal kaj pisati. U srijedu sam bil u osjeku išli smo se upoznati s jednom tetom koju je stara upoznala prek neta. Meni je bilo malo dosadno ali je sve u svemu bilo dobro. Jučer sam počel latinski delati, do sasd sam došel do 13. vježbe danas idem dalje, ali ipak ne vjerujem da budemo pisali prvi sat. Opće stanje mi se poboljšalo ali mislim da nebude tak dugo je u ponedjeljak počinje škola. Tu je se za danas, sutra isto možete očekivati post, valjda.

Danas sam morao raditi latinski, ali nisam. Sutra budem, valjda. Danas je tjedan kad svi bogatiji idu na skijanje. Ja nikad nisam bio na skijanju i nemam neke prevelike želje da idem. Neda se mene spuštati niz brijeg, može se zaletjeti u drvo pa kaj bu onda, ruka u gipsu pa uživaj. Nisam neki veliki fan snijega i jedva čekam da se otopi da bude sve suho bez ove bljuzge. Za tjedan dana opet u školu, nažalost. Nadam se da ne budemo pisali latinski prvi sat valjda je ne tak lud kaj nam to napravi jer to stvarno nije normalno. To je valjda rekel kaj budemo se svi preko praznika samo latinski učili a onda bumo pisati drugi sat, nadam se da je tak. Naučil bum se ja to, moram startati barem s trojkom. Kaj nek vam napišem, stanje ide na bolje, nije sve više tak crno, nadam se potpunom oporavku, ajde do čitanja.

Danas konačno idem van, dosadila mi samoća, nadam se da budem videl nekoga poznatog vani. Nemam ništ za pisat a raspoloženje ide na bolje.

Kak ste, nadam se da ste prošli post ne krivo shvatili kao neki i da još čitate moj blog, u životu ničeg neuobičajenog, sve po starom, stanje nepromjenjeno. Neda mi se više ništa, samo bi htio spavati i ležati, a kad ono idi se vučit. Ma dam ti ja, nemam volje zdići se s kreveta, kam pak bi se sad još i vučil?? Evo obećajem, drugi tjedan budem se vučil. Valjda. Možda. A možda i ne. Ak bu mi se dalo. Ma i ak se mi nebu dalo. A nebu mi se dalo. Ali bum se vučil. Valjda. Možda. A možda i ne. Ma kaj ja znam. Ah, krhko je znanje.

Kako ste ljudovi? Mene nemojte niti pitati, glava me rastura, užas. Cijeli sam dan u svojoj sobi nisam se s kreveta zdigel. Ujutro ti je pop došel svetiti kuću. Morete si vi zamisliti, posvetil mi je molitvu na onome gospodine usliši nas, pa kaj sam mu ja kriv??!! Danas sam čital "Mladić silovao 80 godišnjakinju", sramota, pa u kakvom svijetu mi to živimo, nemamo poštovanja niti prema starijima, a komoli prema sebi ravnima. Kakvi su to ljudi koji ne poštuju nikog, kojima je svejedno što se sa ljudima zbiva, koje niti malo ne brine ljudska patnja i nemoć. Ja takve ljude ne mogu shvatiti, takvi ljudi su za mene nisu ljudi to su čudovišta bez osjećaja. Nikad ne bih mogao biti takav kao oni bez osjećaja bez poštovanja prema starijim ljudima, ali i prema sebi ravnima. U osnovnoj školi u razredu je bilo nekoliko osoba koje nisu poštivale nikog, od osoblja škole pa do učenika. Svakodnevno sam slušao "šale" na svoj račun, ali sve se to promijenilo u gimnaziji u kojoj su svi normalni, i zadovoljan sam razredom i društvom. Ti su pojedinci na kraju završili u lošem druptvo, već puše piju i tko zna kaj sve ne rade, i neznam kakvu budućnost imaju. Stara me tira s neta, pa evo to bi bilo sve od mene za danas.

Evo odlučio sam napisati posta nakon kraćeg prekida. Neda mi se nekak pisati više postove ali neću zapustiti blog. Novu sam proveo u društvu svoje obitelji, užas, čul sam da su svi bili vani, a ja sam ne imal s kim iti. Bil sam budan do pola jedan a onda sam se skljokal u krevet. Još samo 14 dana do škole užas, neću ići u školu, neću opet ono kolotečinu, neću neke profesore, neke osobe i neću školu općenito. Stanje mi se nije uopće promjenilo, još se samo pogoršalo, nada za oporavak nema, i neznam da li će ikada doći, ali se nadam. Cijeli sam dan depresivan, sve se više zatvaram u sebe, namam više više komunikacije s nikim, najdraže mi je biti sam u svojoj sobi, u miru i tišini, bez uznemiravanja u vlastitom miru. Ali truditi ću se da to promjenim, nastojati ću unijeti bolje raspoloženje u svoj život i nadam se da ću uspjeti, ako ne oš mi preostaje stručna pomoć, ha ha. To je sve za sada i nadam se da ste u boljem raspoloženju od mene.