Evo još jedna subota prolazi, ja nisam vani jer sam pre umoran. Cijeli sam dan na nogama, ujutro u školi popodne na prvenstvu međimurja. Stanje se mi je katastrofalno pogoršalo, nemam volju za ništa, samo bi se svadil s ljudima, u školi sam skoro poludel zadnji sat. Škola mi je sve jadnija i jadnija postala. Više ne sedim s kikeljom , profesori me zajebavaju, potpuno sam izgubil volju za školu tj. nemam volju za ništa. Neznam zakaj ali za ve mi je sve crno, kao da nema izlaza ali nada umire posljednja. Evo za kraj slogan iz meni jedne od najboljih serija.

BOLDLY GO WHERE NO MAN HAS GONE BEFORE...