Sretna Nova godina..

Samo da vam se javim, nemam ideja kaj da vam napišem, još sam jako umoran, ajde bok, čujemo se sutra kad ću napisati puno duži post, ajde.

I'm dreaming of a white Christmas
Just like the ones I used to know
Where the treetops glisten,
and children listen
To hear sleigh bells in the snow

I'm dreaming of a white Christmas
With every Christmas card I write
May your days be merry and bright
And may all your Christmases be white

I'm dreaming of a white Christmas
With every Christmas card I write
May your days be merry and bright
And may all your Christmases be white

Snijeg svud pada, već mi ga je puna kapa. Ujutro se vam ja zbudim i prvo kaj čujem idi tati auta očisti. Pa očisti si ga sam, a ne mene u polusnu šalješ van da ti snega počistim. Kolko vani vidim snijeg opet pada, opet se zadržava na cesti, tj. opet budem u jutro imal posla. Najrađe bi sad bio na karibima. Na onom prekrasnom pjesku, onom azurnom moru, na temperaturi od 32 celzijusa a ne ovdje, na ovoj zimi i na ovom snijegu koji nikag da stane. Sad bih ja se tam ljepo kupal, bilo bi mi toplo, na pustom otoku s još nekoliko ljudi bih užival a ne trpel ovaj snijeg svako jutro i svaki dan. Opet mi se vratilo nekvo čudno raspoloženje, samo bi se svadil s starcima, s svima. Na životu me održavaja muzika bez koje bih do kraja prolupal. Raspoloženje mi je nekvo tužno, kak da nemam volju za ništa, nedam mi se s kuće van iti. Samo sam doma, u ovom zatvoru, u kojem imam sve materjalno ali mi fali ono duhovno, znate na kaj mislim. Nadam se poboljšanju na tom području ali bumo vidli dolje ću vam stavit sliku mora pa uživajte.

Danas mi se nije ništa zanimljivog desilo osim kaj sam spal do deset vur. Prvi put nakon tri meseca, jupi. Nadam se da budem uspel srediti muziku, kaj nebude više sviral Imagine nego Sound of silence. Sprobajte sutra, ak bude još Imagine onda ništ od toga. Moral bi se vučiti, ali nebudete mene vidjeli za knjigu barem još deset dana, a onda punom parom napred. Neznam kaj vam nek više filozofiram, spi mi se, to je ne normalno, spi mi se u osam sati, ve vi meni velite kaj mi je. Nova godina nam se sve brže i brže približava a ja još neznam gdje ću biti. A vi, ak znate napišite dolje pod komentar da vidim, pa mi možda sine ideja. Do čitanja.

Dobar dan. Danas sam se ujutro zbudil u pol osam. Kaj gimnazija od čoveka dela, već niti nebrem na miru spati. Ovo je pri put kaj sam u ponedjeljak doma u jutro. Obićno sam u školi. Danas sam ujutro gledal crtiće, kaj, nemam ništ pametnoga u jutro. Ovi u gimnaziji su mi opet promjenili raspored, ti nisu normalni, jedva sam si staroga zapamtil. To je već treći put da ga mjenjaju, užas. Drugo polugodište idem popodne, to bude veselo. Ako se zbudim oko osam, najedem se do devet i onda se nek idem vučit, moš mislit. Moram se učiti, moram si ocjene dignuti, oću bar s 4,3 prejti a ako bog da i nekaj više. Danas mi se raspoloženje znatno popravilo, nisam čul nikakve božićne pjesme samo me bor još podsjeća na to. Nemam vam više kaj napisati, đenja.

Hello, darkness, my old friend
I've come to talk with you again
Because a vision softly creeping
Left its seeds while I was sleeping
And the vision
That was planted in my brain
Still remains
Within the sound of silence

In restless dreams I walked alone
Narrow streets of cobblestone
Beneath the halo of a street lamp
I turned my collar to the cold and damp
When my eyes were stabbed
By the flash of a neon light
That split the night
And touched the sound of silence

And in the naked light I saw
Ten thousand people, maybe more
People talking without speaking
People hearing without listening
People writing songs that voices never share...
And no one dare
Disturb the sound of silence.

"Fools," said I, "you do not know
Silence like a cancer grows."
"Hear my words that I might teach you,
Take my arms that I might reach you."
But my words like silent raindrops fell,
And echoed in the wells of silence.

And the people bowed and prayed
To the neon god they made.
And the sign flashed out its warning
In the words that it was forming.
And the signs said: "The words of the prophets
Are written on the subway walls
And tenement halls,
And whisper'd in the sound of silence."

Božić je, nama veselja pri meni. Starci su bili na meši, ja nisam imal ni želje ni volje da idem. Neznam za vas ali meni božićne pjesme sve više i više idu na živce. Svake godine puštaju iste pjesme, iste stvari, i ništa se ne mjenja već deset godina. Nek zmisliju nekaj drugoga pa budem možda toleriral ali jedne te iste pjesme jednostavno ne mogu smisliti. Usput, sretan božić svim čitateljima i nadam se da vam je božić protekao u boljem raspoloženju nego meni. Kak nek vam velim, izgubil sam volju za blagdanima, nije da mi se ve ide u školu, niti slučajno ali na živce mi ide sva ta bezrazložna stka oko blagdana. Još novu godinu zbavim i onda sam miran do sljedeće godine. Nova godina mi bude sigurno prošla u mnogo boljem raspoloženju. Ajde do čitanja, i kikelju nisam te kopiral!!

Evo riječi meni jednih od najdražih pjesama od Azre

Bankrot mama

Mama
znaš li kako ljubi
znaš li kako me guli
Nije važno
Mama
Sto zaradim potrošim
Sto dobijem izgubim
Skroz sam bankrot
Mama
Ima dana kad sam sam
Ima dana kada lutam
Kad sam tužan
Mama
Tražim je na stanici
Tražim je na ulici
Ne uspijevam
Mama
Noći su mi dosadne
Noći su mi naročito teške
Noći su upravo kao i njeno lice
Pune požude

Grad bez ljubavi

Grad bez ljubavi
Sumrak ideja
Loše vibracije
U mojoj glavi
Dolje na ulici
Koraci u tami
Mozgovne vijuge
Šeću svoje pse

Stajao sam predugo
Na tramvajskoj stanici
Zagrljeni parovi
U gomili snova
Briga me frajeri
Za vaše reklame
Ovuda su prolazili
I drugi prije vas

Pljunuo sam magazine
Propagandu
Zlatouste novine
Pljunuo sam dupelisce
Preko cele stranice

Evo, badnjak je pri kraju, na televiziji same božićne filmove puštaju, a mene nikak da božićni duh posjeti. Možda me sutra posjeti, nadam se. Bora smo okitili, starcima poklone dali, i to je sve od mene za ovaj božić. Stara ide na polnočku, meni se neda, komu se i ide. Sutra je božić pa ovim putem želim svim čitateljima sretne i blagoslovljene blagdane.

Gotova je škola, amen meša. Kako mi je jadno bilo na sajmu dobrote, užas. Ak bude tak i druge godine, mene nebudete tam našli. Nikad nisam volio takve proslave, tu strku prije božića, taj metež nervorne ljude, užas. Na sajmu dobrote bil sam jedino tam gdje su bili moji s razreda, a ostalo sam samo letimično pregledal. Doma sam došel, tj. k baki tek oko 12, i nisam imal volju za ništ, kak ju niti sad nemam. Danas je mojoj sestri rođendan pa joj ovim putem želim sve najbolje. Sutra je badnjak, a to bude mi badnjak za pet. Stari dela od sedam do sedam tak da bum bora kitil sa mamom i sestrom. Nekad mi je kićenje bora bilo zadovoljstvo a danas se svelo na rutinu koju obavljamo bez osjećaja. Nekak sam u depresiji a božićno je vrijeme. Za božić bi svi morali biti veseli ali nisu, što je s miljunima galdnih u svjetu koji nikad nisu čuli za bažić, a kamoli za božićno veselje. Stara je na pjevanja, a stari začas nekam pe tak da budem sam sa sestrom doma. Zapral bum se v sobi i upalil muziku, mežda me malo oraspoloži, nada se. Ajde đenja onda i znate onu DONT WORRY BE HAPPY.

Gotova je škola, aleluja jedva sam dočekal, još sam sutra preživim sajam dobrote i amen za ovo polugodište. Neznam jedino ak bude kikelj sviral ili bum sam ja tam kladivo kazal. Nrmam nekakve teme za raspravljati, tj. dosadno mi je, neznam kaj bi s sobom. Celo sam popodne igral kompjutera i nisam imal volje opće se dignuti s stolca. Pozabil sam iti na engleski stari je bil presretan, pak bum sutra poslušal, al kaj se more navčeni sam već na to. Sutra je u osam podjela ocjena tak da svi koji neznaju nek obavezno dojdeju. To je sve od mene, stvarno sam izgubil inspiracija, neznam kaj nek vam napišem, još sam malo u bedu ali bude bolje, bok.

Jučer vam nisam napisal post jer nisam imao vremena. Bio sam na koncertu, promociji glazbene škole, pa sam doma tek došao u 21.45 a sam bio previše umoran da napišem posta. Danas je u gimnaziji za mene bil jako dobar dan. S njemačkoga sam dobil četri a bil sam sigoran sa bu tri, kaj se more, nem se bunil. Za školu se više ništa ne radi, tak da mi je zanimacija čitanje blogova i lutanje po netu. Još neznam gdje bum za novu, a kak sve kaže ili bum pri baki ili doma, kak navek. Zgubil sam inspiraciju pa postevi neće biti tako dugi, ali će biti redoviti, tj. svaki ću dan napisat post makar i samo nekoliko rečenica. Prosjek ocjena mi bude 3.9, kak sam krenul mislil sam da budem jedva s četiri prešel tak da sam zadovoljan uspjehom. Starci i sestra su mi trenutno u dućanu tak da sam sam doma i surfam pa malo gledam telku, ali mi je sve u svemu vrlo dosadno. To je sve za danas a do sutra bok.

Danas neću pisat neki dugi post jer se ništa zanimljivog nije dogodilo. S tjelesnom imam četiri, očito je Pranjić tu interveniral jer nebi ja imal četiri da ga prosim. S latinskoga i fizikr imam dva, a kaj se može i to su ocjene. Videl sam na valentininom blogu da bi htjela skakati s padobranom, i ja bi to htel ali ne verjem da su izumili padobrane koji bi mene izdržali, ha ha. Baš me zanima kakvi je to osjećaj slobodnog pada, dok slobodno letiš kroz zrak i onda ti se otvori padobran, valjda neopisivo. A kaj bi napravil da skužim usred slobodnog pada da mi padobran ne dela, valjda bi me za srce, zato ne vjerujem da ću ikad skakati, znam onu tko riskira profitira ali neznam, bumo vidli. Tetovaže su za mene ok ali ne volim kad si netko cjelo tjelo iztetovira, to mi je onda ružno, par malih tetovaža mi je čisto ok. Celo popodne sam pisal eseja, užas, ali sam ga napisal, kolko bu, me ne zanima jer bu to tek drugo polugodište. Na latinskom nam je profa počel takve rečenice davati kaj sam se pital ak je pri sebi. Rečenica je glasila: Moja mama je zla svinja. U početku mi je bilo malo smešno ali kasnije sam shvatil kakvu apsurdnu rečenicu nam je dal. Ak je njegova mama zla svinja moja je ne. Mama bi kolko ja znam morala biti naša potpora a ne raditi protiv nas tak da ne vidim nikakve logike u toj rečenici. Još tri dana do kraja polugodišta, više se nemogu strpeti želim spavati do deset a ne se svaki dan dizati u šest. Ne želim svaki dan slušati idi se vučit, jer se ovak i onak nem išel. Sutra nemamo prvoga sata ali je pranjić ne svima uspel pogledati eseja tak da ja sutra idem na prvi sat dok budu svi ostali doma spavali, tj. oni koji su ispred patricije. Valjda bum dobil pet, jer su svi oni kojima je pogledal dobili pet osim danča, neznam zakaj. Sutra je inf, valjda bu nas pustila na net kaj novoga posta napišem a do onda laku noć.

Još četiri dana do kraja polugodišta, jedva čekam, već mi je gimnazije puna glava. A kak sam jedva čekal da krenem u gimku, bil sam u panici jer sam imal 58 bodova i mislil sam da nebudem upal u gimku, ali upal sam i evo me sad tu, ponosan jer imam četiri (moglo je bolje ali nemam ka volje za učenjem). Vi koji se spremate upisati u čakovečku gimku, ono kaj vam pričaju nije ni blizu istine (osim za latinski). Nije u gimki tako loše, treba se sam učiti i učiti i bez puno muke može se imati pet, barem kod mojih profesora. Najviše me rasrdilo da s tjelesnog ima tri! Pa gdje je tu molim te kakva logika? Pa nebrem vam ja bežati kak olimpijci, u onom s čim se bavim sam treći u hrvatskoj, ak mu je to ne dosta za četri nek ide u p.m. Istina da mi ta ocijena ne utjeće na prosjek ali mi je čal kikelja koji je u hrvatskoj repki a s tjelesnog ima četri i sad bu prošel s tri. Mislim da je ne pošteno da takvi predmeti ruše prosjek ljudima. Recimo neko ima sve pet i onda s tjelesnog ima tri, pa sramota. Videl sam da valentina planira obrisat blog, neznam iz kojih razloga, njezim blog mi je jedan od najboljih koje svakodnevno čitam, a kad ga obriše neznam kaj budem čital. Ovim putem (makar mislim da neću imati nekog utjecaja) molim te da ne obrišeš blog. A ako ga i obrišeš ja te ne budem kritizirao. Ovo će vjerojatno biti puno kraći post nego jučer jer nemam tema za pisanje. Otvoril sam si ovoj blog iz gušta, nisam ga mislil obnavljati svaki dan ali onda mi je to postala rutina i sadmoram obnovit blog svaki dan. Imam puno posjeta a malo komentara, neznam zakaj mi ništa ne komentirate, ja svigde gdje stignem rado komentiram, ajde đenja, a ako bude mo se navečer dalo nešto drugo novo napisati, to budete vidjeli.

Kako sam umoran, ustvari neznam zakaj, samo se doma izležavam neda mi se čak niti van iti. Ili sam na kompu ili pred televizijom, neznam kaj mi je, mislim da sam u depri, moram iti kaj mi prozaca prepišeju, ha ha. Nemam vam ljudi o čemu pisati božić sam jučer obradio. Kako mi na živce ide dok mi tam malci iz nižih razreda osnovne počneju pred noge petarde bacati. Kak neko more biti tako glup i tako riskirati s tim pirotehničkim sredstvima, koja su nerjetko i vrlo opasna. Moje osobno mišljenje je da nam za blagdane ne trebaju petarde da bi se veselili nego dobro društvo i ljudi koji su ti pravi prijatelji s kojima se stvarno možeš opustiti. Priznajem da sam i ja nekoć bacao petarde ali to sam prerasao i sad mi je to obična glupost na koju djeca troše novce i onda još završe u bolnici. Neznam još gdje ću slaviti novu godinu, a vi? Kako ne očekujem nikakve pozive na partije najvjerojatnije ću novu godinu provesti doma sa starcima pred televizorom. Kako mi je brzo ova godina prošla, kao da je jučer bila sretna nova 2005, a za dva tjedna će biti sretna nova 2006. U ovoj se godini mnogo toga promjenilo. Krenuo sam u gimnaziju, postao godinu stariji, upoznao novo društvo i još mnogo toga. Moji dočeki su svake godine slični. Do pol noći gledamo telviziju a nakon toga pijemo šampanjca i jedemo sarmu. Bar bih jednom htio promjeniti tu rutinu ali bojim se da će i ove godine biti ista stvar kao i prošle. Zanima me samo jedna stvar. Zašto ljudi toliko žele pripadati u neku skupinu. Jedni žele biti pankeri, drugi komunisti, rokeri i tak da ne nabrajam. Zašto jednostavno ne mogu ostati neopredijeljeni i ne pripadati ni jednoj grupi. Nemojte me pogrrešno shaviti, meni ne smeta ni jedna od tih grupa ali ni jednoj ne pripadam i ništa mi ne fali. Uopće ne osjećam potrebu da se priključim nekoj grupi. Danas vam jatako gledam vijesti (treba biti informiran) i čujem jedna osoba poginula bod naletom vlaka, dvije osobepoginule u automobilskoj nesreći. Pa dajte ljudi nemožete bolje voziti, zašto ste onda opće išli na vozački ako ne možete odolijeti alkoholu? A ako si i malo popijete pa dajte zamolite nekog da vas otpela doma da ne moram višeslušati takve vijesti. A tek ona vijest ubio brata nelegalnim oružjem svog oca. Pa je taj njihob otac normalan? Ko normalan ima oružje u kući, koji normalan čovjek može spavati kraj oružja? A štoje i najgore, ako ga ima nek ga barem zakljuća a ne da se djeca ubijaju s njim. Kao što vidite po vremenu pisanja posta, nisam vani jer nisam imal s kim iti, tj. niko neće s menom van iti ali mogu ja doma televiziju gledati, ne smeta mi to, već sam priviknuti. Ajde do čitanja, i nadam se da će sljedeći post biti u vedrijoj noti.

Božić dolazi, ljudi su opet živčani, svi se nekam žure svi nekam bježe, dajte ljudi smirite se malo bar se za vrijeme božića malo opustite i zaboravite o brigama koje vas muče, zbog svega toga i meni je božić postal dosadan, više ga ne doživaljavam kak sam ga doživljaval prije nekoliko godina. Najradije bih otišao u povijest u svijet bez tehnologije (naravno da se neta ne bih odrekao) i tamo bih slavio pravi duh božića a ne ostatke ostataka kao danas. Nekad su se djeca isreno radovala božiću i nisu željeli samo darove kao danas za koje njihovi roditelji daju i posljednjiu lipu da bi ih bez obzira na njihovo stanje usrećili a djeca za njihovu žrtvu ne mare ni najmanje. Nekad nije bilo toliko razbojstava i svega kao danas. Ljudi su bili opušteniji i sretniji kao danas, nisu bili tako opterećeni a i osjećali su pravi duh božića koji se danas nažalost izgubio. Nadam se da će doći bolja vremena da će opet oživjeti pravi duh božića. Neznam kad će to biti ali se nadam da ću to doživjeti. Ali dosta o božiću jer kako sad izgleda ne veselim mu se previše. Danas vam je profa vodio raspravu, ustvari monolog koji nikako ne može spadati u školu. Prvo je nazvao cijeli sabor glupanima osim letice. Ma kud njemo pravo da mi govori za koga ću ja glasati i za koga ću biti. Gdje je sad sloboda mišljenja koju tako promoviramo? Zašto onda jedan srednjoškolski profesor nameće nama svoje mišljenje a ne potiće nas da stvorimo svoje? Kamo bi svijet došao da svi mislimo jednako, ne bi bilo svađa, ne bi bilo ni one izreke suprotnosti se privlaće jer bi svi mislili isto, ta mi je pomisao apsurdna, a za profu ću opotrijebiti jedno zgodnu izreku: Da si šutio ostao bi filozof. Dotićni znaju o kojem se profi radi. Kasnije je još motal i nešto o pederima, kaj se to njega tiče s kim se neko spava kaj mene gene ak je on hetero il peder. Neda mi se više filozofirati a bilo čemu tak da bum vam samo javil da sam se javil kemiju i da imam četiri. Najveće iznenađenje mi je petica s hrvatskom za koju sam se opće ne nadal jer sam mislil da budem imal četiri pa da mi je to bilo ugodno izneneđenje. Na glazbenom smo imali razredni koncert, pohvala izvođačima, to bi bilo sve od mene za danas a iubuduće se nadajte dužim postovima.

Kako smo? Ja sam jadno, ništ mi se neda, sam bi doma spal i ne išel u školi, ustvari nikam nebi išel sam bi doma bil tj. iszležaval bi se pred tv-om. Ali mogu čekati još samo pet dana, pet usranih dana, a onda uživancija. Valjda si nem ocjene sjebal u zadnji tjedan, stara me zatuče. Moram na sajam dobrote, tj. drugi tjedan predstavljati kladivo i disk baš me zanima kak bu to zgledalo, za ljude koji su ne vidli kladivo dolje budem stavil sliku. Ak zaradim dve kune to bu pravo čudo.

Kako smo ljudovi, zar vas nije obuzelo božično raspoloženje, ta sreća, mir, ma daj beži. U školi je užas, pitala me likovni dobil sam pet, kaj nebi još i stoga tri mel. Pod kemijom me tak glava bolela kaj sam jedva učiteljicu gleda, bilo mi je još i zima, užas. Doma sam išel s celim društvom iz bivše druge osnovne, prvi put nas se tolko skupilo. Za školu sam ništ ne delal, kaj se more "božić dolazi" pak mora i meni dojti malo tog raspoloženja a kad dojde izgubim i ono malo volje koju sam imal za školu. Ajde đenja i ak ste v Čakovcu prođite pojkraj singapura i uživajte u božiću.

...imam novi dizajn...nadam se da vam se sad sviđa..ako ne, napišite kak bi trebal izgledati..još 7 dana...sitno brojimo...tralala...treba izdržati još 7 (sedam!!) dana i onda mozak na pašu...nije da mi i sad nije tam, ali ipak..i nema više taak ranog zdizanja...dva polugodišta!! Pa to je super, ne?

Dobar dan, javil sam se matematiku, dobil sam četiri i imal bum tri, hvala bogu već sam mislil da bum matematiku imal dva i to bi bila sramota za mene. S fizike sam na ploči rješaval zadatka, dobro sam rješil i onda vam je naš dragi profesor počel filozofirati. Rekel je da su mi ocjene šarenilo (kaj je i istina) i onda je sa zadovoljstvom primjetil da s likovnog nemam 1,2,3 a da s fizike nemam 4,5. Skoro sam ga tam na licu mjesta zatukel ali sam se primiril, i dva je ocjena, ha ha. S hrvatskog sam dobil pet iz zadaćnice, nikaj čudno k sam se kaj naučil u osnovnoj školi to je pisati. Kako mi teško dolaze ideje za postove, baš me zanima kak Valentina more tak duge poste pisati, kud joj inspiracija, ak je imaš viška daj je malo meni posudi. Kao što zaključujete iz gornje rečenice nemam vam više kaj napisati pa doviđenja.

Nemam inspiracije pa tako nebudem ništa pisao, sutra možete očekivati duži post.

Subota je ja sam opet doma, malo sam u depri jer sam ne mel s kim iti, a posle mi se ne dalo iti. Čujem sa Mateja i Patricia slave rođendan pa im ovim putem želim sve najbolje. Za školu se nije ništa radilo kao i obično ali zato bude radno. Nebrem niti posta na miru napisati bez da me stari ili sestra zajebava, nebrem vjerovati. Moram eseja napisati a još sam ne počel čitati ali ima još vremena. Ajde do sutra bok.

Večer, stara je na probi zbora a ja lutam netom. U školi ničeg posebnog osim jedinice s fizike, kaj se može i jedan je ocjena, ja sam vam vječiti optimist. Sutra u jutro moram na književnu, ali se ne bunim to mi nosi peticu i diže prosjek pa se izdrži. Koliko sam vidio po programu na televizije večeras neće biti ničeg zanimljivog ili onog što nisam gledao deset puta tak da nemam ideja kaj nek radim na večer, budem nekaj smislil a do sutra bok.

Kaj nek napišem pitanje je sad. Pisali smo engleski, pitaj bog koliko bu, neznam, napisal sam kaj sam znal. Sutra mi je najgori dan, latinski i fizika, užas. Bio sam popodne na engleskom, kaj se bar nekaj naučim jer sam se u osnovnoj ne naučil pol posto. Imali smo ludog profesora, ništ nas je ne naučil, nažalost. Sutra bum se javil vjeronauka i kemiju pa mi bože molim te pomozi mi da dobim dobre ocjene, a za fiziku mi ni bog ne pomogne, ha ha. Danas vam je godišnjica smrti Johna Lennona pa pozdrav svim obožavateljima Beatlesa. Evo dolje ćete moći vidjeti njegovu sliku, neznam kaj vam nek napišem pak dočitanja.

Nemam inspiracije za post, učil sam se geografiju moram se javiti za tri užas a v osnovnoj mi je to bio najlakši predmet a ru nikud nikam. Danas mi se celi dan sam spava, nemam volje za ništa. Gimnazija iscrpi čovjeka u potpunosti. Kak je vama ljudi, vama se ne spava? Blogo mojoj sestri u osnovnoj, to su bili dani. Stari je celo vreme hude volje, sam pizdi več mi ga je dost il me zajebava il je na poslu. Jedva čekam praznike kaj se odmorim, da napunim baterije, idem ja sad, laku noć.

Znam da sam vam obećao duži blog ali nisam imao inspiraciju. Navečer sam si pospremao sobu, sad si vi mislite šta hoćete ali kad mene ulovi želja za čišćenjem (to je rijetko) onda moram čistiti nešto. Najčešće je to moja soba koja je uvijek u užasnom neredu a kad juu očistim ima da se blista. Sutra imamo likovni, bog nam pomagal kako je na likovnom dosadno, skoro zaspiš. Nemam vam više što napisati pa do sljedećeg čitanja đenja.

Dobar dan, sad sam trenutno u školi imamo informatiku, profesorica nam je dala kaj idemo na net pak pišem posta. Posle je geografija, valjda bum dobil dva, nebrem vjerovati, u osnovnoj mi je geografija najbolje išla a tu bum mel tri, ak bum mel. Navečer bum napisal dužega posta, a do onda bok.

Danas smo pisali fiziku, joj kako mrzim fiziku, salaja, i opčenito fiziku. Valjda bum dobil dva. S matematike sam dobil dva s testa i pet s plakata, valjda bu tri... I hope so. Ovak u društvenom životu noveg, nema ljubavi, možda malo ali još nisam rasčistil svoje osječaje. Najradije bih ih potisnul kao vulkanci iz star treka, ali mi smo samo ljudi i osuđeni na život s osjećajima s kojima se nosimo najbolje kak znamo. Danas sam za školu delal cca. 20 min, znam da ve moram zapeti ali meni se neda, neda. Valjda me zutra neju ništ zdigli a ak me zdigneju bum nekaj zmuljal kak navek... Popodne sam bil na netu tj. na chatu jednu vuru dok su starci pizdili. Sutra imam inf. dobro je to to mi je najlakši predmet, jer delamo sve ono kaj več znamo pa se bar to ne moram vučiti. Moram nekše slike gore deti pa primam prijedloge i please ljudi komentirajte.

Bravo naši, zasluženo je naš davis cup a s njim i ovaj krasan pokal, bravo dečki

Upravo sam se naručal i ve pišem posta. Jučer sam bil na Harry Potteru, film je dobar, ali viđal sam i boljih. Dok smo išli van s kina videl sam salaja (profesora s fizike), a sutra baš fiziku pišemo, bog mi pomagaj, staroj se spi, a to znači da bu uskoro pavala, a ja delal fiziku. Ak dobim s fizike tri bum jako, jako happy, jerbo bum mel tri, a to je za mene uspjeh. Prešo sam brojku od 1100 posjeta na blog, nemogu vjerovat, mislil sam da bum stal na sto posjeta, dobro je to. Nemam več kaj napisati pa do sljedećeg posta đenja.

Dobar dan, danas sam promjenil dizajn bloga nadam se da vam ne smeta jer mi je stari već dosadil, malo sam se igral s html-om, i kaj nete mislili da sam darker jer je pozadina crna, nisam imal več ideja koju nek denem. Navečer idem v kino, pak nem išel van, a kaj se more. Na netu sam več tri vure, kaj pa nek delam, imam dva meseca besplatnog prometa pa me ništ ne košta, ak bu mi se dalo bum promenil pozadinu a do onda, đenja.

Petak navečer, neznam kaj nek napišem, dosadno mi je, nema ničeg na tv-u i kaj ve nek delam? V školi smo pisali kemiju, jadno, sjebali su me brojčani zadaci jer je opće poznato da nisam rođen za matku. Stara me tira dole s neta kaj bu mogla iti gore. Moderna stara, zar ne? Surfa, chata, i sve ostalo. Rekla mi je kak nek denem slike na blog, mjuzu, brojača. Ve je več živčana jer sam još gore, čeka kaj posta napišem pa nek se joj meknem. Sutra nema škole, morem spati... ne dižem se prije 10 ni da me zove sam sveti otac papa s onog sveta. Latinski sam preživel, javil sam se da analiziram rečenicu, bedak jedan. Krivo sam pročital nekšu reč i onda me zajebaval, al kaj se more. Idem ve, stara je več stekla, laku noć.

Prijatelja ima raznih, pravih i malo manje pravih. Pravi prijetelji su oni kojima nije važno kak izgledaš, koji su uvijek uz tebe i uvjek te podržavaju. Kad napraviš nekvu glupost oni su uz tebe, a ne odbacuju te kao ostali. S njima se može normalno razgovarati i ne moraš si misliti kaj misle o tebe dok ti glume dobroga prijetelja koji je uz tebe. Druga vrsta prijatelja oni su koji se pretvaraju da to jesu, kojima si dobar samo dok nemaju nikog drugog, a čim se neko drugi pojavi oni te odbacuju kao kakvo smeće. Ima prijatelja koji se izdaju za divne prijatelje a kad nisi sa njima rade samo da ti napakoste, da te popljuju pred drugim ljudima, i onda tvrde da to nisu oni napravili. Razmislite malo tko su vama pravi prijatelji a tko poznanici.