Marketing
Snijeg svud pada, već mi ga je puna kapa. Ujutro se vam ja zbudim i prvo kaj čujem idi tati auta očisti. Pa očisti si ga sam, a ne mene u polusnu šalješ van da ti snega počistim. Kolko vani vidim snijeg opet pada, opet se zadržava na cesti, tj. opet budem u jutro imal posla. Najrađe bi sad bio na karibima. Na onom prekrasnom pjesku, onom azurnom moru, na temperaturi od 32 celzijusa a ne ovdje, na ovoj zimi i na ovom snijegu koji nikag da stane. Sad bih ja se tam ljepo kupal, bilo bi mi toplo, na pustom otoku s još nekoliko ljudi bih užival a ne trpel ovaj snijeg svako jutro i svaki dan. Opet mi se vratilo nekvo čudno raspoloženje, samo bi se svadil s starcima, s svima. Na životu me održavaja muzika bez koje bih do kraja prolupal. Raspoloženje mi je nekvo tužno, kak da nemam volju za ništa, nedam mi se s kuće van iti. Samo sam doma, u ovom zatvoru, u kojem imam sve materjalno ali mi fali ono duhovno, znate na kaj mislim. Nadam se poboljšanju na tom području ali bumo vidli dolje ću vam stavit sliku mora pa uživajte.
Post je objavljen 28.12.2005. u 17:19 sati.