kao dijete imala sam žuti bicikl, to nije bio bilo kakav žuti bicikl, bio je boje ljeta, zgasito žuta boja, a na njemu je bila crvena truba,
jurila sam ulicama i padala ko kruška, ( o i kruške sam jako voljela jesti )
izgrebala koljena, napravila rupu na bradi ( najdraži ožiljak )
a jurila sam u slobodu, bilo je tako lijepo gledati kako iza mene nestaju kuće i ljudi, ni majčin se glas upozorenja više nije čuo (tamo daleko)