utorak, 31.03.2009.
ŠkŠkŠKljaaaaa
|
EE, ne znam kaj mi je. Nadam se da me nebu prošlo...al slatki mi je jedan lik...zapravo, ma nije mi baš TaKo sladak..a kajaznam, znam samo da bu me ta zaljubljenost brzo napustila te da ću se počet divit nečem drugom...bzvz
a ne želim da tak ispadne.  oču da budem...da budem onak wooow sva hepi i zahvalna bogu što postoje dečki...ajme koje su ovo gluposti... u biti samo hoću da mi se lik i dalje sviđa i da to tak bude sve aww....itd. 'nate kak je lijepo bit zacopan...hmmm ja očito zaboravljam...jer bo mislim da mi se lik više sviđao prije par dana nek sad. kak bezveze. a ne, a fakat, cure...kad malo razmislite, pa dečki su zakon, tak svi bljuf i traljavi, i svee, i normalni, i s onim svojim wooow krasnim tenorima i fujkastom ne njegovanom facom i širokim nezanimljivim majicama i...s debelim prstima i nikad puštenim noktima, i tak, liepim glasom datosamvećrekla i onim svojim okicama na ofucanim facama..i osmjehi oni na tim facama aww i s rukama koje kao bi trebale bit mišićave waaa baš su oke. Baš su kako treba. Svijet bi bio too bitchy bez njih. Heh.-...da... Kad bi izuzeli onaj njihov muški ego...oću reći, kad bi izuzeli njihovu opičenost seksom i motorima....daj fuj onak...a znate kak je to lijepo...ajme e  nekidan sam s frendicom išla u vrtić po njenog brata.. woow kako kul vrtić...nisam išla nikad tam...samo u pretškolu. no da. kad su se dječica spremala i izlazila van, došao je i njen brat i sestra mu stavila jaknu. no nije joj sve bilo tako bajno, jer joj mali braco nije niš slušao.trebalo nam oko pet minuta da ga otfuramo van iz zgrade. pa je svako malo frendica oko nečeg trebala povisit ton i govorit mu kaj smije a kaj ne.  al ja njenog bracu cijelo to vrijeme od vrtića do doma uopće nisam smatrala zahtjevnim i neozbiljnim, ma meni on bio zakon..trčali mi pločnikom, odlazili u dućane itd. pa oke, moooooooožda sam se ponašala neodgovorno...pa hm, i nisam. hmm neznam, al znam da nas nije zgazio auto hehe...ajoj, kaj oću reći, oću reći da nisam shvaćala frendicu. ne znam ja kak je to zapravo imati mlađeg brata. ne znam ni kak je to imati brata. oke,gle cura je bila u pravu kad mu je svako malo govorila kak da se ponaša...ona najbolje zna, i oduvijek mu je sestra i tak...živi s njim...tak da je normalno da ne kužim njeno ponašanje prema braci svome. i tak.eh, ma na kraju je sve bilo oke. kolko-tolko. TRa LA la l@....  ma neeznam..<3 |
subota, 21.03.2009.
Waaaah..!
|
Zdravo.
Nakon duuljeg vremena. Eh da, tako i prošle godine- taman na Korizmu pauziram s blogom. ccc... evo nečeg, nečeg..Cvijet, cvijetić... cvijetić, sunašce, oblačići, more, cvjetić,lice, kocka, kvadar, munje, zvjezdice...črčkam tako po bilježnici. cure pričaju. o nečemu. da, same smo cure, u grupi od devet. u malenoj učionici, profa otišla nas ostavila nakratko da radimo svoj posao. dosadno je ovdje malo...ne razumijem kako vam se da pričati? pa ja bih spavala, u krevetiću svome toplome. ali i ja bih zapravo sa vama se zezala,pričala, ali ne znam kak. što mi je? znam da nisam jedina koja je šutljiva, ali bih tako htjela bit najglasnija i najzabavnija. i jesam, samo, ne sa vama, dovraga. sa vama nisam nešto. prijateljica. glupost, mozak kao da mi je zablokirao... nemam šta sa vama ovdje. -koliko je sati..? -devet dvajšest. ... tu ru tu t ttr, nara na-na.ne znam,, nee znaaam, koji mi e vraag...znam, inače postavljam glupa pitanja, donosim glupe zaključke, ali glupa nisam. nisam! ali opet, taj osjećaj, da će me svi nijemo gledati ako nešto krivo napravim.  ..trala lalala.tralala lala latra lala... i da, opet ja. napravim pogrešku. i vidi čuda, okomili se svi na mene, a samo sam htjela nešto... ok, ono je fkt bilo glupo. a šta to? pa ništa osobito, ali meni svojstveno. nisam znala kud bih sa sobom te sam nešto napravila da su se svi mogli posvađat oko toga sa mnom. auč. i većini se baš dalo svađat. oke, u krivu sam, ustanovili smo. profa mi daje jezikovu juhu.čovjek bi se nasmijao na tu moju glupost. malo kasnije...e, ..sad mi nije baš svejedno. zapravo, ma znate šta..? zapravo mi je sve svejedno, ne pada mi ništa teško, idemo dalje...mislim si, a došlo mi je da zaplačem. ..vjerojatno je takvo vrijeme...ili sam na krivom mjestu, ovdje me ne žele. neda mi se biti..neda mi se našaliti se na svoj račun...nedaa miiii see... ...bili smo pisali nešto na satu, nisam htjela više nikom smetati.šutke sam pratila sat. odjednom, kao da me netko zove.pogledam, i skužim da me zovu... ..da me trebaju, da nisu uopće onakvi bili... cijelo vrijeme sam mislila krivo, cijelo vrijeme...mislila sam da se još ljute, ali prevarila sam se... ...sad kad se sjetim ovog prije...neobično mi je sve ovo...već prije su mi oprostili, i zaboravili sve... ..if I would have known just how things would have ended on, I just wouldn't let myself die... |
