Moja zelena škrinjica

Na žalost...opet slomljena srca pišem - nismo uspjeli...ovisnost je ipak bila jača.
Jučer je opet posegnuo za TIM.
Ljuta sam i bijesna na njega, očajna i opet tužna...pa zar ne vidi? Zar mu moja sreća ovih dana ništa nije pokazala?
Zar mu je stvarno TO važnije od mene, od NAS od obitelji, od svega što smo imali, imamo ili možemo imati...
Strašno...
Kuda krenuti dalje? Kako krenuti dalje?
Jutros sam mu poslala poruku ... ili ... ili ...
Znam i nije neka taktika, ali ja stvarno više ne mogu!
On inače na takve situacije i poruke ili - ili karaktera reagira ljuto i okreće se na peti i odlazi...vjerojatno će i sada tako biti.
I sve će se raspasti...sve.
Bilo je potrebno tako puno truda, ljubavi, energije, volje, ma svega, svega što postoji da bi se ovo sve izgradilo ... i eto, potreban je samo tren da sve nestane...