Jer bio si mi sve,moje najbolje i moje najgore...Jer bio si mi sve za šta živi se...

Čekam Renatu da dođe.Kasni već 1 sat.Pojma nemam di je.I kak mi je dosadno,sjetim se da idem čitati dnavnik..nakon Uskrsnih praznika,pišem o uzbuđenju kada sam prvi put vidla Keku..pa Ivanin rođendan,kad sam se napila i rigala..Pa Kekin i moj rođendan,i onda čitam ONO,i barem me to razveseli i malo se nasmijem..:)...onda dopisivanje s Kekom,kad sam mu TO rekla,i opet se smijem malo...pa ona NEZABORAVNA FENOMENALNA subota s Kekom kod susjedove kuće...ajooj...onda se prisjetim svih osjećaje koje sam osjetila u tom trenu..svi njegovi dodiri..poljupci..sve što sam je osjećala da on osjeća...!!...pa čitam zadnji dan osnovne škole...jebote...uf...tak mi je teško to uopće pisati..sram me da nepišem kolka sam kučka bila!!!! kolko me on volio,stvarno volio do bola,a ja ko da mi to nije baš previše značilo!!! ko da sam se igrala....još sam tad bila zaigrana i valjda preponosna..a sad MI SE ODBILO U GLAVU.....sad sam opet bjesna i ljuta NA SAMU SEBE..kak sam mogla biti takva prema njemu?!?!?!!!!..tak me boli glava i slaba sam....nemam snage.....Isuse Bože..još 4 dana.....e sad ću svaki dan pisati postove...baš mi se daju pisat postovi,al ozbiljno mi se da...kad je to jedino kaj radim...kak je prazno bez Tajane....a ni njega već dugo nisam vidjela....tako mi fali...
ne znam..i ne mogu se pomirit s tim da ga više neću gledati....a tako je neponovljiv!! "da ga nema,trebalo bi ga izmisliti"-citiram njegove riječi,koje je za mene rekao...
i kao da svakog trena čekam njegovu poruku..tako sam očajna..sama među 4 zida..sami ja i vrijeme....ufff.....
sinoć mi je bilo koma,tak sam se osjećala samom,nigdje nikoga,a bilo je tek 22:00,i već mi se spavalo...i onda opet tuga..žaljenje.....
Onda sam Keki poslala...:

"...zamjeti me..uzmi me za ruku...
zašto smo kao stranci,kad je naša ljubav tako jaka?..
zašto želiš nastaviti bez mene..?..
...svaki put kad pokušam letjeti,srušim se bez krila..
osjećam se tako malenom..valjda te trebam..
i svaki put kad te vidim u snovima,vidim tvoje lice..
progoni me...valjda te trebam..
...pokušavam se uvjeriti da si još ovdje..
to je jedini naćin,da jasno vidim što sam učinila...
..čini se da ti lako krećeš dalje..
...ja sam sve upropastila...
molim te,oprosti mi...
moja ti je slabost izazvala bol...
..znam što je ponos i znam zašo ga nemam...
..za tebe postajem pokorna......"

I evo,došla je Renata...!!!!
Zato idem.........
Ne zanm kaj da više napišem..Samo se sjećam kako je bio DIVAN prema meni,obožavao me..a ja....ja bila kučka


ah...



ajd pusssa svimaaaaaaaa...............

..ovaj prvi... ...je Keka....
-kup RH,gdje je bio 3.

-----------------------------------------------------------


...sve je tak čudno! Niš se ne događa!.....hmmm....
Jučer ujutro mi je seka Tajana otišla na maturalac,mislim da u Prag,Beč i Bratislavu..po svukud...blago njoj...došli su tek danas ujutro ili sinoć...pojma nemam..rekla sam joj da mi mora kupit neki minjak ili majicu!...nadam se da će nać nekaj...
I tak...čudno mi je u sobi..prazna je...a ona se vrača tek u subotu navečer....
A ok....
Danas sam pospremala svoj stol,pa sam se sjetila izrezat sve iz bilježnica iz 8.razzreda,sva dopisivanja i riječi pjesma..svakaj sam našla..tak budi uspomene!!
To sam sve stavila u kutiju,koja je sjećanje na 8.g...Tamo su naše zajedničke slike,narukvice,neke stvari iz bolnice kad sam bila(i to mi je dio 8.raz.),oni rukavi,kad smo plesale na priredbi...kreda koju nam je dala Radečićka,oko 20 šalabahtera..sve moguće...
Zna me uhvatit tuga..Jer sam upoznala tolko odličnih ljudi...ma savršenih...
Našla sam svoju ljubav u razredu....toliko posebnih osoba..neću imanovati..oni znaju...
I sada je ostalo još 5,ali 5 dana!!!!...i gotovo...možda ćemo se viđati još koji put..ali...
Mislim,znam ja sve to,svi govore:»Ma naći ćete još bolje prijatelje..»bla bal...sve je to meni jasno ali.....
I onda mi još ne ide u glavu ovo s Kekom....
Uh....
Kolko muke...
Ne znam više kaj da mislim..
Ljubav će me ubiti...i-....
Ljubav će možda promjeniti sve.....AL TEBE NE MOŽE........





...:::SOS:::...
...znaš..nikada se nisam ovako osjećala...
tako stvarno..
poludim čim mi samo jedna pomisao o tebi prođe glavom..
postanem agresivna pri samoj pomisli da ti se moram približiti..
stvaraš mi nervozu,neprestano razmišljam o tebi..
u svakom trenutku kada te nema,nedostaješ mi..
ja sam pitanje,a ti si ,dakako,odgovor...
samo me drži uza se,dečko..
potresena sam zbog tebe,bez greške...
ne mogu se kontrolirati,moram zvati pomoć...

SOS,pomozite mi,molim vas..
..ovo nije zdravo za mene..ovako se osjećati..
TI mi sve otežavaš..
ne mogu više ovako,zar ne vidiš da se osjećam loše...
prevrčem se i vrtim zbog tebe,ne mogu zaspati..
Ovaj put molim vas dođite i spasite me..
mislim na tebe..gubim se..
izgubljena sam,tražim što je preostalo od mene..
ljubav me testiraali i dalje je gubim..
uzeo si mi najbolje što imam,i sada to gubim..

..U tvojoj prisutnosti dovoljna je sekunda za procjenu duševnog stanja..
to mi je lekcija..
nije fer..ukrao si moju taštinu...
oblije me vručina kada te ugledam..
razum me napustio..
uzmi me,osjećat ćeš se bolje..
uzmi me,mogla bih večeras umrijeti u tvom naručju..
grčevito se držim onoga što osjećam prema tebi...

Dečko,znaš da sam ti se potpuno otvorila..
i,dečko,tvojoj ljubavi nisu potrebne riječi..
rekla sam ti,dečko,i sad ti govorim..
potpuno sam se otvorila...
..ne znam što da radim..
..to je istina..
..luda sam za tobom..
..preklinjem...

Sama...I opet sama...Legnam u krevet prije spavanja i opet snivam.Ležim i gledam daleko kroz otvoren prozor.Pomislim kako bi bilo da sada začujem tvoj glas,da me odvedeš daleko od ove tuge.Ležim i razmišljam.Kako sam mogla izgubiti nešto tako vrijedno..I onda opet premotavam film,od maturalca 2005...Sve je krenulo 2.7.2005..točno se sjećam..a počelo je tako bezazleno..Premotavam u glavi prve poglede,prve lagane slučajne dodire.Prvi zagrljaj...Prva čežnja..Onda 9.mjesec...-Sjetim se pjesme Pazi s kime spavaš koja je svirala kada smo bili u Martinovoj sobi,i prvi put se poljubili....Sjećam se kako sam te poslije gledala.I ti mene.Kao da si razmišljao...Sve je bilo tako nevino i mirno...I ja sam bila takva....
A onda ona jaka zaljubljenost...Nova godina...Pitao si me:»Ana,oćeš biti sa mnom..?»..rekla sam da...Bila sam u tvom zagrljaju..Davala sam ti puse u obraz..Mazio si me...Svojim neodoljivim rukama..Tim nježnim prstima...Bili smo skupa...
I tako se prisjećam svih mogućih trenutaka koji su me vezali za tebe-i vezali zauvijek..
Prisjećam se trenutaka kojim si mi oduzimao dah..Moj dah....Bila sam naslonjena na tebe i osjećala tvoje srce..Tvoje otkucaje srca..Koje je kucalo za mene..samo za mene..
Imala sam te..Imala sam tvoje razigrane poljupce..dodire..neodoljive poglede...
Sjećaš se,davno u 5.razredu,kada sam se prvi put dječaćki zaljubila u tebe,i govorila ti da imaš bakreno-crveno-smeđe oči?Uvijek bi se nasmijao..I kada sam te na maturalcu zvala Hržica?-bio si isti on...Sve je bilo tako milo......
Ništa neću govoriti..Samo ću se prisjećati...A ona Nezaboravna subota kod Renate.Kada smo pobjegli kroz prozor i otišli ispred prazne kuće u susjedstvu..Bio je mrak...Bio si moj..Ja sam bila tvoja..Gledali smo na cestu i pričali.Pričao si mi što misliš o nekim ljudima iz razreda..Pitao si me hoćemo li biti onda skupa...Rekli smo oboje da....I rekao si mi:»Ali..kako ću ja bez tebe..?»...ja sam ti rekla:»Imamo cijelo ljeto i cijele ove praznike...»..............
Te tvoje riječi bile su prazne..:Znao si da ćeš moći bez mene....
Grlili smo se..I sjećaš se kada sam zavukla svoje ruke ispod tvoje košulje...Mazila te po leđima-što si najviše volio..Dodirivala sam tvoje golo tijelo..I ti moje..Topila sam se...
Sjećaš se kada si tada rekao:»Stvarno si vruča!!» i nasmijao se,jer sam u to vrijeme imala svaki dan povišenu temperaturu..A ja sam ti odgovorila:»Sad mi je još više vruče...»...bilo mi je tako lijepo s tobom..Poželjela sam umrijeti u tvom naručju...
Sve je bilo tako bezazleno...Još uvijek ležim,i ponekad se okrenem,jer mi se tijelo grči..Ne mogu spavati..Jedva dišem...Boli me glava..I boli me srce...Vjerojetno zato što mu fali jedan dio.Ti.
Pa shvatim da stvarno ne mogu zaspati,išuljam se iz kreveta,otvorim i drugi prozor.Zapalim jednu cigaretu...Rečem si:»Ma nek sve gori...Sva sjećanja..Sve što mi više nikada nećeš moći pružiti..»..Hladnoća me tjera da požurim...Seka se budi,ali opet zaspi.Ne osjeća dim.
I mislim:»Gdje mi je bila pamet...Čistu ko plamen ljubav dao si mi,a ja budala-prošla..»
Sve te riječi....Gorim od želje da ih ponoviš..Da sam jedina u tvojim mislima..Ali vidim da tako ne ide...Ne voliš ne....Ja više ne znam za sebe...Još sam živa,ali sam mrtva bez tebe...U srcu još ima puno ljubavi..Kako da zaboravim..Da zaboravim...
I sve me tjera da plačem...sve....
Ne znam....
Samo znam da umirem od želje za njim...
I ponekad na radiu čujem pjesmu,i kažem Tajani:»Daj please pojačaj.»...i slušam..i kažem:»To je točno za njega!»..ona me pogleda i sa smješkom kaže:»Ma sve je za njega..»

I koliko mi njih kaže da moram odustati,da me ne voli,da traži razloge zašto nebi bio sa mnom...Ali neee....On je još tu...
Osjećam ga..
Osjećam njegove prste na koži....Osjećam njegove usne...Osjećam njegovo tijelo....
On je još tu.......
Tješim se da me još voli...Ali nikako da to osjetim od njega...
Samo želim da mi pruži još jednu priliku...
Još samo ovaj put...
Još samo ovaj put....
Nek sreća bude tu,još ovaj put za nas...
Ispravit ću sve....
Nadoknadit ću svu ljubav koju ti nisam dala...
Samo me slušaj.....
Još samo ovaj put............

Ljubavi moja...-
..opet izgovaram te riječi koje si volio..
a sada su odraz moje opsesije koju osjećam prema tebi...
-..kolike sam noći plakala...
zamišljala tebe i mene u srednjoj školi,
sigurno bi svašta još skupa prošli...
-..i onda se trznem-pa ti ne ideš dalje sa mnom...
...koliko sam dana zabave propustila..
...prepuštena samoj sebi i tebi koji mi još goriš u venema...
...zašto je sad kasno za sve,kada si SAMO DIO moje ljubavi okusio...
..zašto je ona došla i oduzela mi SVE,
sve o čemu sam sanjala...
..svu moju strast,sreću i veselje...
..mogu ti pružiti više od nje..
..ali ti to ne znaš.
...misliš da će te čekati?i ti nju?
...ne,u zabludi si...VELIKOJ...
...a i ja sam u zabludi,jer sam mislila da ćeš me bar još jednom,
onako dugo i strasno voljeti....
..tu nema više mjesta za mene...
..oduzela mi je TEBE...
..tvoje TIJELO...
...oprosti mi sve,
sve one zle namjere,
koje sam nesvjesno osjećala...
...oduzmi mi sve...
...cijeli život moj,jer ne želim nastaviti bez tebe..
...voljet ću te do mog posljednjeg DAHA...
..voljet ću te...
..znaš li to?..
...samo i me možeš spasiti..
...kako sam i ja tebe spasila..
..OD SMRTI ME SAMO TVOJ POLJUBAC DIJELI...
-..želiš li da umrem?..
..hoćeš li biti zaslužan za moju smrt...?
..prepuštam ti se sva..
za svaki moj jebeni osjećaj si ti zaslužan..
..radi sa mnom što hoćeš..
...ali nemoj da umrem..
da umrem radi tebe i tvoje osvete...
...pruži mi ruku...
..ova tuga će me UBITI..
...kako ne razumiješ da NE MOGU BEZ TEBE !!!!!!
...ne mogu i ne mogu..
i umire svaki dio mene..
umire,jer bez tvog dodira ne može i ne želi nastaviti...
...OBOŽAVAM TE....




Ove moje riječi su iz mene izašle dok sam šetala šumom,i dok sam plakala...
U srijedu smo Ivana i ja otišle kod Renate u Novake,prespavati.Bilo nam je zabavno,s Ivaninim dečkom smo se vozikali s autom do starog bazena...pa smo se navečer našle s dečkima iz Domagovića-super dečki,njih 6,i s njima smo bile do 3 ujutro,i Hanah je još došla..u to vrijeme je Keka bio u nekoj vikendici,gledal je s dečkima utakmicu..tu večer ga nisam vidjela..
Dok smo šetali Domagovićem,onak ko smogovci,svi smi se primili ispod ruke,jer je bilo hladno..i dođe poruka.Keka.

"Tko sam ja,tko sam ja da ti sudim,
jer ljubav je moja kamenje,
breme i znamenje,
koje si uvijek sa mnom djelila ti
a dobila najmanje...
Nađi si nekog dostojnog tvoje ljubavi,
radosti,tijela,dodira i poljubaca..."

Čim sam pročitala poruku,dala sam curama da vide,a mene je opet ono uhvatilo..nekakvo drhtanje..strah i neuobičajeni nemir u venama..
Sjela sam i s Renatinog mobitela njemu poslala ovo:


"..Brzo su nam prošle godine,ljepota...
Voljet ću te,dušo moja,sve do kraja života...
Brzo su nem prošle...
..vratiti se neće..
..sad bi bili skupa...
..da je bilo samo malo sreće..."

Tog trena ništa nisam osjećala.Ništa nisam htjela osjećati.
Bile smo s tim dečkima do 3 ujutre,pa išle spat.Do 12.Popodne je Keka došao kod Renate..tog trena sam ležela na podu,i bila je pjesma Još te volim,riječi koje sam mu poslala...
Još kad je išal taj dio:"Pospana,pospana,pospana..ranjena,ranjena...itd...",reko je :"Ak si pospana,spavaj",pogledal me i nasmijal se..al ja se nisam nasmijala...
bila sam sretna što je blizu mene...barem da je blizu mene...Onda su se Ivana i on malo nekaj zajebavali,a ja samo sjedila sva puna ljutnje,bjesa,mržnje prema samoj sebi...Svako malo su mi oči bile pune suze..Ali sam se suzdržavala..Nisam htjela da me vidi da plačem..Držala sam sve u sebi...Koliko sam ga gledala..Onako ljuto...Vidio je to...Gledala sam ga..Njegovo tijelo,i prisjećala se svih dodira...Svega....
Onda je otišo,a nisam ga ni pozdravila....
Već smo i mi morale doma..Ivanin tata je došo po nas.
...I došla sam doma,nikoga nije bilo,pa sam otišla šetati šumom...da me to malo smiri..ali sam svejedno plakala,i tresla se..nisam imala snage hodati...
tada sam napisala dio ove pjesme skroz gore na početku...
došla sam doma...plakala i plakala..sa mnom je bila Tajana(sestra,17)..pročitala sam joj tu pjesmu,pa nisam mogla više izdržati..plakala sam...ona mi je stisla ruku..
zagrlila me...nikad nisam tako plakala...kad sam se malo smirila,pričale smo...ona mi puno znači...jako je pametna i daje mi puno savjeta...savršena seka....
I odlučila sam mu posjati tu pjesmu................
...........nakon 10 minuta je došao odgovor.Keka.

"Ne mogu i ne mogu...
previše boli je izašlo iz te veze...
znam da kažeš da si se promjenila i vjerujem ti ali to je komplicirano,
niti ja to ne shvaćam...
Ja tebe još uvijek volim,
ali našao sam drugu,
nešto posebno u njoj kao što sam i u tebi našao,
tvoju jedinstvenost,osmijeh,pogled...
nitko ne može zamjeniti....
želio bih biti s tobom,ali....
ne znam,ne,ne mogu,netko drugi te zaslužuje,
netko bolji...gotovo je"
Ovom porukom,nisam znala dali mi je ulio nadu ili kraj...Objesnila sam mu da nema boljeg od njega...da ne podnosim da ga netko takne,i molila sam ga za još jednu šsnsu...to su duge poruke,pa to neću pisati....i tako on govori da je gotovo..i da me čeka još puno stvari,da ga zaboravim....
Rekla sam mu neka razmisli dobro..da nas sada ništa ne može razdvojiti..da nema šanse da će se oni dvoje čekati,jer ona je u Kanadi..i zamolila sam ga da još jednom pročita ovu dugu poruku...i samo sam ga tražila da dobro razmisli............................................................

Dugo nisam mogla zaspati....
Razmišljala sam....
Sada ću vidjet što će biti.......Tako ga volim........



HVALA VAM SVIMA NA SAVJETIMA!!

OVO JE ULOMAK IZ MOG DNEVNIKA KOJEG VODIM NA KOMPJUTERU...MOŽDA SE NIKOM NEDA ČITAT,ALI TO JE ZA MOJU DUŠU.......




Sve se dogodilo tako brzo...Imala sam priliku imati ga čitavih 3 mjeseca,a sada je to samo 2 tjedna!!!!!!!!!..Ubite me....Zašto baš on...Zašto svaki dan plačem...Zašto me boli...Zašto,kad znam da je gotovo..ON ME NEĆE.....a ja još uvijek vjerujem u to,i ne mogu se priviknut na to da me ne voli...jer predugo me volio,i na to sam navikla..a sada kad tog nema...ništa nije isto...sve je prazno..svaki dan je tako dosadan i prolkleto glup!!! sve je to prokleto!! mrzim to....zašto sada kad je kasno za sve...a morao je on u Zagreb u školu!!!!! zaaaaštoooooo????!?!?!?!.....sada kada ga volim više od svega,i nije mi do ničega stalo,samo do njega!!!! boli me kurac za školu,za mamu,tatu koji su kreterni kakvih nema!!!!! boli me kurac za svee!!! sad su mi još rekli da ne smijem ići kod Renate,ne zbog nje,nego zato kaj sam ih molila da ostanem još jednu noć,da rješimo to s Hanom,i sad to njih zanima kaj je to bilo,da je njih strah...ma jebem ima mater....nekak sam nagovorila tatu da mi vrati 90 kuna,jer inaće nebum imala kak dolazit kod Renate,osim tak s busom.Fakat su kreteni..Tak ko da sam ja neki izgubljeni slučaj....ne,to nije normalno....
Jooj taj dečko.....Toliko ga želim......Sve sam zaboravila uz njega...I kaj je najbolje,zamrzila...Sve je tako glupo..Možda zato što samo njega vidim...Ja znam da njemu nije svejedno,ali on JOŠ nije svjestan da nam je to ZADNJA PRILIKA!!!!...ko zna gdje će on biti za koju godinu...Kristina će dolazit tu svako ljeto,i mogu imati kaj god požele,jer ju voli,ali ja...gdje ću tada biti ja?!..ja koju je volio fakat jako...ja koja ga sada volim beskrajno...umirem..duša mi je prazna...bez njegovog pogleda..bez poljupca...bez njegovih nježnih ruku.....
Znala sam da ću patiiti...Znala sam da će tak završiti,da ću se sjetiti tak kad bude kasno..a on..ON SE NIKADA NEĆE SJETITI.......samo me jedno zanima....što on FAKAT osjeća...osjeća li išta prema meni...jel mu je svejedno..jel se prisjeti naših lijepih dana..kojih je bilo malo...ova školska godina,8.razred,tako je brzo prošo,jer se sve vrtilo oko NJEGA....ma to nije ni tren prošo da se nešto ne događa u vezi mene i njega...svi su znali za nas..čak i neki koje nisam poznala,znali su za nas...znaju kakva je to bila ljubav..znaju da je to bilo bolno...a šta s onim njegovim riječima:"znaš da ću te zauvijek voljeti..."...vidim da se prvario..nije me zauvijek volio...ja znam da on nije kriv..niti blizu...svjesna sam toga da sam ja kriva...nisam ostala tamo gdje je moje srce htjelo..odvlačila me blesava privlačnost prema pokvarenim perverznim napaljenim gadom Matijom...a on je takav šrot....ja glupača,patila za njim proklete 2 godine!!!on me navlačio...gad....
Toliko puta se pitam zašto se meni to događe...toliko puta ne mogu sakriti taj bjes....a on se taloži u meni i kvari me...sve mi ide krivo....od kad sam se vratila iz Vodica..ma da od tad,od Nove godine...KAKO JE POČELA,TAKO ĆE I ZAVRŠITI....s Kekom....ako će to uopće završiti........Svaki njegov pogled,uzburka mi krv u žilama...Naprosto poludim.Drhtim...Moje cijelo tijelo drhti,izazvano njegovim samo jednim pogledom.Nema pojma.Nema pojma kako bih sada najrađe bila kraj njega,u njegovom toplom zagrljaju...Ljubila ga...Trenutno to želim više od svega.Da ga imam.Da bude samo moj.

Nikada me nije povrijedio.A ja sam činila svakakve gluposti da ga otjeram od sebe.Ni slutila nisam...Ni slutila nisam koliko ga volim...Svakim danom,promatrajući ga,u meni raste ta želja...Ne mogu mu odoljeti...On je taj koji u meni budi nešto duboko.Nešto što nitko nikada nije dotaknuo.
I onda,kad sam ga ostavila,ipak nisam mogla ništa protiv svog srca...Svaki dan u školi,bio je tako bolan,a istodobno tako sretan što ću ga vidjeti....SVE JE U MENI GORJELO......
I kad sam pomislila da ga više ne trebam,moj pogled je još uvijek odlazio za njim...Pratila sam ga pogledom ispod obrva...Nisam mu mogla oprostiti.Nisam mu mogla oprostiti što je tako lijep...Ja sam ga mrzila...što je tako zgodan i neponovljiv...Mrzila sam SVE NA NJEMU,samo zato što nije moje...I samo zato što je moguće da ga tuđe usne ljube,i tuđe ruke dodiruju...To nisam podnosila..A on me i dalje svakim pogledom ubijao...Svaki njegov pogled je zračio ljutnjom i bijesom,i kao da me tjerao da se kajem...Da žalim...Da ga ponovno poželim...I naravno,uspio je.Osjetila sam tugu,i želju za povratkom.A on mi je i dalje izgledao kao neka pojava na kojoj piše «ZABRANJENO».Ali to je bilo zabranjeno samo za moje korake,za moje poglede,dodire i osjećaje...Nisam ga preboljela...On to nije dopuštao.Koliko god sam ga pokušala samoj sebi ocrniti,još uvijek sam isto osjećala.Bez njega sam se osjećala tako samo,tako slabo...Sve me boljelo...Boljela me samoća...Boljela me pomisao da moram dalje bez njega...
Ali još uvijek,tjerala sam ga od sebe na sve načine....Njemu sam govorila da neka me preboli,a ni sama nisam mogla...T a k o sam ga udaljavala od sebe!A niti svjesna nisam bila koliko će mi faliti...Sama sam znala da me to boli,ali sam mislila kako je to najbolje za mene...I još netko je tako mislio...Ivona.,..Odvlačila me od njega,mrzila je moga dečka!!!Mrzila je sve na njemu....Bili su oboje ljubomorni međusobno..Ona me je tjerala da ga mrzim!!! a ja joj to obećala..to je bio taj dan kada smo skupa plakale na našem starom mjestu....vani je bila zima..hladno..sve smrznuto...kao u mojoj duši...ON TO NIKADA NIJE ZNAO...ALI DOŠLO JE VRIJEME DA TO SAZNA...SADA ILI NIKADA....
I onda..Nakon tog razdoblja,nakon što sam to osjećala..U nama se pojavila ljubav..ta lijepa zaljubljenost....on je opet bio tu...volio me..gledala sam ga i nisam vjerovala svojim očima da je tako NEPONOVLJIV...te oči....smeđe..duboke...prekrasne...u meni su budile istu ljubav koju sam osjetila kad sam ostala bez njega..,...njegovo tijelo..-kao da je tražilo moj dodir....neodoljivo me privlačilo,da opet budem njegova...samo njegova....
Ja tu ljubav nikada neću moći opisati.Tako je prevrtljiva i nepredvidiva.A možda je to zato što je prva takva?Ili možda zato što je to on?...Ne znam.
Sjećam se dana,kada sam bila zaljubljena u njega,tek na početku te priče,bila sam tako sretna...Sve mi je bilo tako lijepo,bila sam odlične volje.Niti trenutaka nisam pomišljala na neke stvari koje bi me u protivnom do tada već ubile...Meni je sve bilo savršeno,sve lijepo,sve blještavo,sve NEVINO...JER..ON JE BIO MOOJ....
Kad god sam pored njega,moje srce trostruko brže kuca...Ali ipak,ne mogu biti sigurna što on osjeća.Ali samo se nadam da će opet biti moj...Da se prisjetim tih prekrasnih dana...Kada je bio moj.Kada sam ga čuvala samo za sebe i štitila ga,duboko u svom srcu..
Bio je to plamen koji me je naglo probudio...Nadala sam se da se više nikada neće ugasiti...

Nadala sam se....ali ja sama sam ga ugasila....i sada se ne mogu pomiriti s činjenicom da mi je to bio zadnji put,kako on misli....bio mi je zadnji put da sam NJEGA imala...njega...njega kojeg su svi željeli...a samo sam ga ja mogla dobiti....on je tako poseban...on je sve...on je tako prezgodan,PREzgodan...ne mogu ga gledati,jer znam da u meni srce vrišti od želje za njim..kao da činim grijeh...kao da mu se ne smijem približiti..ili je on stvorio tu branu?..ne dopušta mi da mu se približim...ne želi me pogledati kad mu pričam,ne želi ništa...i onda mi opet da melu nadu...i što idemo dalje,pokvari to malo sreće,jer me pita da kaj ja fakat volim njega više nego prije..pa kaže da kao sorry da sam to sve rekla i prošli put...ali to je sad sve drugačije.....Sada slušam pjesmu "Nekako s proljeća",i sjetim se kad mi je poslao poruku:"Sjedim u Pubu,puštaju Crvenu jabuku,sad je Nekako s proljeća.Vrtiš mi se po glavi,ne mogu te preboljeti,uvijek ću te voljeti.Sad sam te vidio kad sam išao sim,sa Tupeckom da šetate.nemrem,stalno si mi u glavi!Keka,ak misliš odg.na moj".......točno tu poruku imam zapisanu u dnevniku...cijeli dnevnik mi je ispisan,i 95% stranica sadrže sve o NJEMU....sve poruke imam zapisane..od trena kad smo prekinuli u 1.mjesecu...sve do zadnjeg dana u školi....jel to možete zamisliti,da imam SVE njegove poruke.........i sada...još uvijek ne vjerujem.....kada smo se po zimi jednom našli kod škole,rekla sam mu:"Ne..ja se neću odljubiti od tebe...nema šanse..neću moći..."...on je na to govorio:"Ma kaj pričaš gluposti,vidjet ćeš da ćeš moći..."...i nakon toga me nježno ljubio......i ova njegova poruka,još iz 2.mjeseca:"Ti nemaš pojma koje si ti sranje u mojoj glavi napravila!to nikom nisam rekal,al taj dan i iduća dva od tog bjesa,tuge,ljutnje...nisam ništa jeo,jednostavno nisam imao volje.Tu noć sam šetao po selu sat i pol i razmišljao o svemu.mogućim razlozima,tko je kriv tko nije...kad sam pročitao poruku...ležao sam 10-15 minuta od šoka i plakao,nisam mogao vjerovat...još sam dvaput pogledao poruke i onda ih zbrisao,jer ih nisam mogao gledat,a imao sam tvojih barem 40 poruka.nemaš pojma...neću ti ni govoriti.ja mislim da po svem možeš zaključit kolko si mi značila,jedino ak ti treba crtat,jer stvarno......niš.."
Sad kad razmišljam o tome,to su bila takva MILA vremena...ne znam kak da to opišem..sve je bilo nevino..tiho...milo...lagano....sve u granici prosjeka...tako lijepo..a tada me najviše volio...a ja njega ne toliko koliko on mene....sada je to obrnuto...i kaj je najbolje,on mene NI MALO NE VOLI SADA.....i koliko sam mu puta znala napisati poruku npr.:"ma...duga priča.sutra ćemo vidjet,laku noć. ."...ovi razmaci,to je bila izostavljena pusa...jer mu nisam htjela priznati..a kad tad sam morala....I onda kada je popio 27 tableta zbog mene...sve to imam zapisano,točno njegovo i Renatino dopisivanje prije nego joj je reko da je to napravio........noć prije toga mi je poslo:"Očito da opet moramo razgovarati.volim te,ali imam osjećaj da mi nisi iskrena.OČITO OVE TABLETE NE DJELUJU"...tad nisam još ni slutila da ih je popio.....pa je drugi tjedan to ponovio....bla,bla....ja bi mogla knjigu napisat...kom se da čitat,nek čita,ovo je za moju dušu.....i onda kad se njegov i moj najbolji prijatelj ZALJUBIO U MENE....Martin iliti Martinchek...to je isto bilo strašno za sve..ma,duga priča....
Keka je moja nesreća....jedno vrijeme sam to imala napisano na torbi školskoj"MOJA NESREĆO".......eh kako sam se ja igrala s njim.....bila sam kučka nad kučkama..i to pod vodstvom jedne osobe...on zna......i tak je došo njegov i moj rođendan,skupa smo ga slavili u njegovoj vikendici...da,bilo je ono..hmm..jedino što me nasmijalo do sad dok ovo pišem....al to je sad nula..to sam zaboravila.....pa je došo kraj školske godine..bili smo skupa samo 5 dana...sjetim se one subote,kod one kuće...nitko,samo on i ja i vrijeme...sami u mraku,zagrljeni...ljubili se,mazili...sve je bilo tako mirno,prekrasno i savršeno....on to NE ZNA,ali točno mi je bilo na vrhu jezika:"Ja tebe tak volim..."...i taman dođe Ivonina poruka da se moramo vratit,a i morale smo doma......To je bila nezaboravna noć...a on nema pojma koliko bi mu takvih još mogla pružiti...i on meni.....poželjela sam umrijeti u njegovom naručju...njegovi poljupci i dodiri,najljepše su što sam doživjela....najljepše....i onda nisam imala osjećaj da je moj...i sve je bilo drugačije,i ostavila sam ga po 2.put...glupača...svi su mi govorili:"vi si ne pašete,ti bi si bila savršena s matijom..."..sve je to prokleto utjecalo na mene..kao da je to bio njihov život,a ne moj......i tako došlo sada ovo ljeto...kad mi je Hanah rekla da joj je reko da me ne voli,i to sigurno...to me bacilo u trans...nisam znala za sebe..tada je došo onaj tekst "KIŠOM PROŠLOSTI",ovo na početku bloga...I onda sam ga opet počela voljeti...ma umirala sam od želje za njim...2.7.nam je bila jedna godina kak smo se zaljubili....mislila sam si kako želim biti s njim...al opet sam htjela pričekat da prođe ljetovanje u Vodicama....kada mi je poslo poruku da me još voli...i onda je našo KRISTINU...i to je OZNAČAVALO KRAJ.....zaljubio se...ali ne u mene...u neku curu za koju govore da je klinka,mala balavica..ali vjerojatno je nešto našao u njoj,kao što je i u meni našao....to se dogodilo dok sam ja bila Bogu iza nogu,u Vodicama....nakon čega ga VOLIM VIŠE NEGO IKAD!!!!!...sve se obrnuto odgodilo...sada ja patim...SAD ME ON NEĆE...sada mi on to vraća..i sada vrijeme prolazi...još samo 2 tjedna..i gotovo..SVE GOTOVOOOOOOOOOOOOOO.....

....jučer predvečer sam plakala kao nikad do sad...ležala u krevetu..samo čekala da se spusti mrak...plakala...plakala...i par puta je tata provirio kroz vrata...a ja sam se pravila da spavam...makar sam bila mokra od suza...srce ludo kucalo...sve u meni tamno....i tad sam rekla:"OVAKO,AKO MI JOŠ DANAS POŠALJE BILO KAKVU PORUKU,JOŠ ĆE BITI NEŠTO MEĐU NAMA..."...i ovaj.....POSLAO MI JE PORUKU.....dopisivali smo se....hmmm....i opet sam bila tužna...s Tajanom pričala i obadvije ležale na kauču,uz otvorene prozore...sve je bilo tiho..tako nemoguće...a stvarno.......



....i sad mi još tata zabrani da više idem tamo,a ja si mislim,puši si kurac stari,sad bi je radi tebe trebala čubit doma i ne vidjeti ga više nikada...ma nema šanse.....
....umorna sam...jučer sam puno razmišljala....o njemu i o sebi....kako nam je bilo lijepo....on mi je savršen..koliko sam puno puta pričala s Tajanom i Miom o njemu..nikad nisam čula LJEPŠE riječi o dečku....one znaju sve i znaju koliko je vrijedan i da nikad više neću naletiti na takvoga...nikada...uz njih ga tako volim...a uz Ivonu...nikada nije rekla lijepe riječi o njemu...možda koji put:"ma dobar je keka,onak za zajebanciju..."...i to je sve....nikad nije preferirala naše veze..nikada...sad me neki dan pita:"jel voliš Keku?",ja:"aha..."..onda ona:"nisam dobro čula,kaj si rekla,voliš ga?",a ja:"da,volim ga.."...i to je bilo to....ne znam...znam da možda nije to svjesno radila....ali to nikada neću oprostit....ne NJOJ...nikada...moglo je meni i Keki biti savršeno....e da!...on je mene baš uhvatio u vrijeme kad sam bila razdražljiva,u 12.mj.,kad sam imala anemiju(manjak željeza)..bila sam jeko slaba,ljuta,slabi živci i užasna..to je radi te bolesti...i bio mi je tako oslabio karakter da je ona to iskoristila..mogla je sa mnom bilo što..takva sam bila....a sada...nitko mi ništa ne može...SAMO ON...on ostaje tu i da me POVRIJEDI i da me RAZVESELI....sve je sada na njemu.....ja tražim samo malo ljubavi...bi li on ikad prevario tu curu?..jel mu je ona bolja?...jel od mene više zna?...jel ga je možda slagala...?..jel ima nešto što nemam ja..?...I šta se radi samo nasamo,dali mu to radi pred ljudima...?....

......SVE OVO JE SAD JEDNO VELIKO PITANJE...........

....NA KOJE SAMO ON MOŽE DATI ODGOVOR......

Eh,kad se sjetim ova 2 dana...Ludnica...U četvrtak popodne sam s busom došla u Novake(selo kraj Jaske) k Renati.....
Prvo smo se malo ispričale,i onda oko pola sedam išle u Kurdistan(haha,Volavje..tak su napisali na tablu),Hani,al smo se dogovorile da je kao to iznenada..to je isto duga priča,radi njene mame...i tak mi uđemo..(joj sad bi nekaj napisala,al budu ljudi mislili da smo lude,jel da Renata??!! Hahah...).pričamo u šiframa..pa odemo nas 3 na Zelenu livadu,pa naletimo na Keku (to vam je taj..on..),on na biciklu...Na Zelenoj livadi su Ana i Zagi se tam žvaljakali,a mi se zajebavale...Baš je bilo ludo..Onda je Hanah već morala doma,pa smo krenule,da vidimo nekog njenog francuza,al ga nije bilo..Onda vidimo Keku s dečkima igra nogomet..i dobro..pa si mislimo,idemo mi natrag kod Renate u Novake..Malo smo si pojele,pa otišle u vatrogasni dom,dolje u selu.Tam je bil Renatin Matija za kojim pati(sladak dečko),još neki Pero,i još neka 2 i 3 cure..bla,bla..tam smo malo čikale,pa nam bilo dosadno,i reko,ajmo opet u Volavje da mi Keka vrati CD-e,i velimo Hani da izađe,a ona kao ide šetat cucka,jer joj mama inaće nebi dala..I sretnemo Josipa malog,a ima tak slatkog peseka!!Ko na baterije!!A Keka je u kazni,pa nije smjel van,pa smo mi bili u njegovom dvorištu,a on na balkonu.Još i izađe njegov mlađi buraz,a i stariji...Ja nisam niš pričala s njim...Još sam dragala njegovog peseka,a on mu veli:»Domino,grizni ju!»...a ja si mislim...a on se onak zločesto nasmije...pa smo otišli doma,i Hanah je morala(ona živi u Volavju,isto selo pored Novaka,a tam i Keka živi)...Ja onak nisam bila baš sretna radi tog s Kekom,al ok..I nismo znale kaj nas čeka!!!hahaha!! S Hanom smo se dogovorile da će pobjeć kroz prozor u 12 u noći..I uspjela je..Trebale smo ići na stari svetojanski bazen,al smo mi zvali 8 ljudi,niko se nije javio,niti pristao...Na kraju smo odlučile bit u vatrogasnom domu...Našle smo se s Hanom ispred Renatine kuće,pa skupa u vatrogasni dom,jer samo Renata ima ključeve.I tak nam je fakat bilo super,skužile smo kak nam je žal kaj se u 8.razredu nismo više družile..Puno toga smo shvatile..Tj.ja sam...I tak veli Hanah:»Ok,ajmo sad o meni,sad je pričam!!»...i tak ona počne....jooj,ne znam kaj da napišem u vezi toga,Renat,kaj ćeš ti napisat??Al će se Keka trgat negdje kad će ovo čitat...Uglavnom,nešto smo pričale..al to nisu bile zajebancije,to je stvarnost..bila...meni je to sad tak smješno,čim se tog sjetim,jebote,počnem se smijet,onda me moji pitaju kaj mi je!!Bilo je užasno užasno strašno,mi smo se tresle,na svaki trzaj usrale..čovječe,al fakat je bilo strašno!!Već je bilo oko pola 3 u noći,a nas strah izaći van..Bilo nam je na pameti samo da dođe netko!!Renata zove Matiju,on spi...Pa zovemo Keku da dođe,i probudile ga,a on onak pospan...Veli da nebi došo ni da gori...Al je ipak onda došo.S biciklom,onak umoran...Nema pojma zakaj smo ga zvale,al smo mu rekle da se nekaj strašno dogodilo,pa smo mu odlučile sve reći,da nebi mislil da smo lude,iako je sigurno mislil....Al dobro,slušal je..E to je bilo strašno,meni su ruke bile ljubičaste od hladnoće,kak smo se tresle,a vani si mogal bit u kratkoj majici..Mi se smrzavale...Kaj bi mi da Keka nije došo...Onda smo išli doma,Keka i Hanah u Volavje,a Renata i ja kod nje.Ja nisam htjela zaspat,nego sam čekala da se razdani,pa tek onda.I to u 6 ujutro..Probudile smo se oko 11,pol 12,pa otišle u dućan po cigarete..pa malo na internet...i pušile smo na tavanu...bile smo same doma...a kaj je najbolje,nas je tog još uvijek bilo strah!!pa smo išle sve TO napisat na papire,2 i pol sata smo pisale...pa nagovarale Keku da se nađemo s njim da to pročita..Hanah nije smjela...I na kraju on pristane,pa smo se našli na mrtvačnici u Volavju,pa je on to čital,i mi smo tek onda skužile kak je to smješno i bezveze..Makar ipak nije..Pola toga je istina,samo kak smo mi to proširile i skapčale...E,kak smo se mi 3 smijali,zajebavali...Pričali malo o TOME,pa me pogledal i rekal:»A o čem sam ti ja cijelo vrijeme pričal?!»...hmm..neću dalje,to neću napisat,mislim zašto je to reko...Al uglavnom,otišo je doma,pa smo i mi krenule.Pa pošalje poruku da će doć za 20 minuta opet tamo..A mi napravile krug,i prolazile kraj Hanine kuće.Ona jadna slaže drva.Čak smo u jednom trenu vidle mamu!!!hahahaha...pa opet došle do mrtvačnice,pa je i Keka došo...I tak sam mu prčkala po mobitelu,čitala poruke od cure,i zbrisala svoje sve kaj imaju veze s ONIM ujutro.....I tak...Prolazilo vrijeme...Čak sam malo pričala s njim..Opet sam se osjećala da će sve biti bolje,da smo barem prijatelji...Tak sam bila sretna..Samo mi je to trebalo...Pričali smo svi,zajebavali se za ONO ujutro,tj.po noći,i nismo još mogli vjerovati..Mi ko da smo bili na drogama!!!...
Bilo je već više od pola 9 ,pa smo sve krenuli,jer je tata trebo doćpo mene u 9.A i Keka je doma trebal ići peći palačinke!!!Kak zakon...:)...Po putu smo si ja i Renata ukrale pokoju jabuku kod Sokačićke...Baš nam je bilo ludo!!Još smo se smijale kak nemremo vjerovat kak smo zmotane...Tata je već bil sa Renatinim starcima,pa smo još malo brbljale...Pa smo se Keka i ja još dopisivali..I sve je bilo dobro dok me nije pital da kaj je fakat istina da ja njega sad volim više nego prije....hhmmmm...sve sam mu napisala iskreno....eh...mislim da je to još uvijek nemoguće..tako daleko....a tako ga volim...da,Keka.....znam da čitaš ovo....
I kad sam došla doma u Jasku,Tajana me «natjerala» da idem s njom u Pub,jer sviraju Begini,pa bi htjela ona vidjet Icija,jer se nešto dopisuje s njim....Ja sam zamalo umrla...Em mi se spavalo,em sam se čudno osjećala...Al sad fakat,nekaj mi je bilo čudno,ko da sam druga osoba,ko da u Jaski nisam bila već sto godina...Tresla sam se i bilo mi je užasno vruće...Rekla sam joj da idemo doma...Pa došle,a mene strah ići sama u kuhinju..pa je Tajana išla s menom...Jebota,a svaki njen trzaj me tak strese!!Rekla sam joj da to više ne radi,jer imam traume....

Uglavnom,znam da vam niš nije jasno,ni meni nebi bilo..Al to se ne smije znat....
Hvala na komentarima....!!!

I Keka:...daj kad dolaziš na blog,daj ostavi koji komentar!!!.....

I fakat mi je bilo zakon,prejebeno!!!! Super se osjećam tamo,i s njima...I drugi tjedan opet idem!!!Jel da Renata?Odite na njen blog,mislim da će i ona napisat post o tome!!!
Pusssssssaaa......


ZNATE KAJ ĆU STAVIT NA BLOG?????...PRIJE SAM IMALA BLOG,I OVAJ POST JE BIL NA NJEMU...I BAŠ ĆU GA SAD STAVIT,TAK DA ME MALO PRISJETI LIJEPIH TRENUTAKA......


"""Spasenje...-KaK On VeLi...

I daa...Nakon dugo vremena,došao je taj dan kad sam se našla s Kekom. Prekjučer,4.5.2006... Njemu je trening(trenira nogomet za Jasku)završil u 21:20h.Onda je došal na Stross i tam smo se našli.Eee,kak mi je bil odličan!!Nemrem vjerovat kak je on druga osoba kad je s menom!!Takvog ga volim...A brblja,smije se i kaj sve ne.Tak sam bila sretna kaj je on sretan,jer to za njega baš i nije po obicaju..On inaće jako mijenja raspoloženja,al dobar je on...Brbljali smo,o svemu,i čak sam mu rekla neke stvari kaj inaće nebi baš tak lako.Fakat mi je bilo ugodno s njim,čak nisam bila napeta ni niš.On je svakaj pričal,i baš mi je drago kaj mi je neke stvari rekal.Tak je vrijeme prolazilo,bilo je oko 22h,kad je nazvala njegova stara i rekla da mora doći po njega(on živi u Volavju,selo kraj Jaske),i ostalo nam je još samo 15 min...I to je prošlo,i onda je došla njegova stara,i onda smo malo šutili...onda sam ja rekla:»...Rekla sam ti da ću te spasiti...»...onda smo se poljubili...on je rekal:»...Ovo je bilo dobro spasenje...»...onda smo se opet na kratko poljubili,i rastali se,jer je moral ići...
=-=ReZuLtAtI...I MaLo OpČeNiTo...
Posle sam bila fakat tak nekak sretna,i sretna kaj sam uopće htjela da se nađemo,jer prije toga sam ae nekaj malo «posvađala » s Ivonom.Pa sam bila tužna.Al fala bogu,to me razvedrilo...I onda sam se još našla s Ivonom......E,sam jedva čekam da završi ta prokleta sjebana zdrkana škola!!!Jebe me u zdrav mozak,e izludit ću...To zato kaj sam skoro 3 tjedna bila u bolnici,užasan zaostatak.Izostala sam prek 150 sati!! ...A neću se sad zamarat s tim...Pusa... KAKO ĆU JA BEZ KEKE???!?!?!?!?!?! """

BILO JE TO DAVNO..I LIJEPO...KEKA,JEL SE SJEĆAŠ???

Lampaši & LuDiLo...
Prije nego kaj smo išle u Lampaše,idemo sister i ja tražit kod bake u kuhinju jel ima kaj žestokog..Al slabo..Onda se sjetimo podruma..Vani pada kiša..A mi dvije u podrum..Vidimo vina nema..I onda otkrijemo u flaši rakiju...Natočimo u bocu..Pomješamo sa sokom!!!!Pa i nije loše...Pa smo u Lampašima u WC-u sve popile,jer se unutra nesmije nosit...A trebalo nam je nekaj žestokog da budemo luđe,i da se smijemo..Al nije niš udarilo,makar još sam popila i stock-colu i pivu kaj su častili.......
..Kak je bilo ludo!!Bila sam sa sekom,još su došle Tatjana i Ana,pa smo bile sve skupa,upoznavale tipove,plesale....Da,bila je i Danijela....Fakat je bilo zakon!!..I tak je prolazila večer..Već mi je i ponestalo cigareta,pa mi je Danijelin bratić stalno daval....I tako....Imam dosta slika,pa stavim AKO uspijem....
PuSSa svima...
I da!!!!
Idem na ovu zabavu u Volavje....TKO NE RISKIRA,NE PROFITIRA!!!!


&


Zabava u Volavju & TUGA.....
Evo sada je 1:53 u noći...Vratila sam se sa zabave...Da zabave,moš mislit!!!...»zabava» u kurac...Bila sam jako sretna kad sam vidla Renatu i Hanu..I znala sam kaj me čeka..On...
On je tamo konobaril,pa sam ga vidla u jednom trenu...I poslije su Ivona i Mia otišle do njega,al ja nisam htjela...Al si mislim,idem..Dođem do njih,on s Ivonom...Pogledal me je i reko:»Bok.»,i ja njemu.....A moj polet emocija..Drhtila sam..Ruke mi se tresu..Jedva stojim..Tog trena sam izgubila sve dobro što sam osjećala..Samo sam šutila...Nisam imala snage...Samo sam stajala i gledala ga,pratila svaki njegov pokret i pogled...Sve je splasnulo...Čula sam da će u Zagreb,u srednju...I to je to..Neću ga više vidjet...Umirala sam...Nisam mogla izdržat..I tak svako malo,on dolazi,i odlazi,priča s Ivonom...Mene koji put pogleda...Pa još odemo svi iza škole neke tam,e,ja niti rijeć nisam rekla...Nisam mogla..I tak je vrijeme prolazilo,pa smo svi bili na mrtvačnici kod groblja...Pokušavam mu biti što bliže...Ali neee....Popušila sam pol kutije..Popila možda najviše 3 čaše vina...
Al se nisam napila jer nisam htjela..Onak živim za svaki trenutak da prođe kraj mene,samo da ga vidim...I onda nisam mogla izdržat..Suze..I bol..Samo sam to osjećala...Nisam mogla vjerovati da to uopće osjećam..Samo sam htjela biti sama...I ništa drugo...Pušila sam,samo da me smiri...I tak..Jedna cura mi je dost toga pametnog rekla..I onda sam se s vremenom razvedrila..Ali ne do kraja,kak ja znam..On je bil pijan,Ivonu grli,Miu isto..Jedan mali se oko mene mota...Mia zabrijala s Martinom...a ona isto pijana...par nas nije bilo pijano...a blesavi ljudi...samo sam mu u jednom trenu dotakla ruku...to mi je bilo dovoljno...Evo,samo jednom je sjedil do mene,a ja....joooj....i onda je već bilo oko 1,i jedino kaj smo «pričali» je bilo kad me tam svjetlil s mobitelom,a ja sam njemu govorila da ne svjetli,i čak sam ga dotakla...
I reko je da mi je zaboravil donest CD-e..I TO JE TO....A on priča kak ima curu,pa zato ne može pričati sa mnom..Pazi rezlog,e!...A tamo je htjel zažvalit Ivonu,al mu ona nije dala...I Miu ljubi po licu,i htjel je zažvalit...Pijan,pijan...jooj...Ivonu,moju najbolju prijateljicu..A znam da mi to radi namjerno...Znammm....e,kako me boliii...Sve mi je jasno,ja sam njega ostavila 2 puta,i bil je luud..radio gluposti zbog mene..Al kak da si pomognem kad ga VOLIM!!! Ne,ne i ne mogu,,jednostavni N E M O G U...Sva ova sranja s kim sam zabrijala na moru,sve je to bilo bezveze i u pijanom stanju..I fakat bezveze!!!A mislila sam samo o njemu,i možda je to bio naćin da ga zaboravim..Ali znam da neću i ne mogu...

pussa....

Ujutro sam trebala ići sama u Zagreb da si kupim jednu majicu u Urban Republicu,ali kiša me zajebala...
Pa mi je sad žal kaj nisam otišla,jer je majica fenomenalna...
Onda opet odem spavati do 12,pa se probudim sva u kurcu.
Sjetim se da je to sutra.
To kaj sam jedva čekala,a sad ne znam dal da idem il ne.
Tako me strah vidjeti ga.Strah me da nam se pogladi ne susretnu.Strah me svega.
Toliko sam ga puta sanjala,koliko noći za redom,i opet sve isto,uvijek san na istu foru.
Nedostižan mi je i jako ljut i bjesan.Sve me to progoni..Ne znam kaj da mislim..
Moram skupiti snage da sutra dođem na tu zabavu..Znam kak će mi srce reagirat kad ga vidim prvi put...
Gle fakat!!Di to uopće je??Mislim,bila sam u Volavju sto puta,al di će to točno bit?Renata??Daj mi please objasni...!!
Uglavnom..Ne znam kaj osjećam...Tak mi je sve smrknuto...
Nemam kaj za delat,pa se idem malo prošetat u šumu...
DAJTE MI POMOZITE!!! DA IDEM ILI NE????????

Pu$$a.............

...Korak po korak bolu...
ko rijeka svome moru..
stigla sam, stigla sam do dna.
...nije to tajna neka..
evo me, tu sam, to sam ja..
Korak po korak laki..
..žilet na vene svaki..
..dalji si, dalji, meni ti...
..dobri, stari znanci,
apsolutni stranci-
postali to smo sada mi...



Osjećam se tako samo...Tako prazno i bezvoljno i beskorisno.
Znala sam da će mi se to dogoditi kad se vratim iz Vodica.
Tu se ne mogu priviknuti.Sve te ulice,dobro znane,sada su mi tako strane...
Ne želim izlaziti van,među toliko ljudi..Jednostavno me strah..
Strah me spavati,jer mi se glavom mota jedna jedina stvar-ON...Ne mogu spavati..Do 3 ujutro..
Pa se iskradem iz kuće van,u dvorište,i zapalim jednu cigaretu.Samo da me omami i da lakše zaspim.
Ali nee..Ništa mi ne pomaže..Tako sam sama..
Htjela bih da se vrijeme vrati,kada sam se ludo zabavljala s Ivonom...Kada se nismo razdvajale...Sve mi je tako strano...
Na pameti mi je samo on.On.On.On.On.... on koji je daleko od mene..
Nisam ga vidjela skoro 1 i pol mjesec..
A znam,da tako daleko od mene,za njom uzdiše..I krade mi san...
Poželim ga samo dotaknuti..Vidjeti samo na tren...To bi mi nahranilo dušu...
Moje ruke su tako gladne njegovog tijela..Moje usne žedne njegovih usana..
Sve me tako vuče k njemu..Možda ga toliko želim jer mi je daleko..Ne znam..
Samo znam da to nije ona neka obična ljubav.Ja prema njemu osjećam nešto puno više.
Ne znam jel bi napisala razlog zašto ga tako volim,jer ne znam kak bi zvučilo...
To sam nedavno skužila,i sve mi je bilo jasno...
Jedva čekam ovu nedjelju,da ga vidim.Samo da ga vidim.
Makar će možda biti s curom,ali samo da ga vidim... Žašto mi je potreban.....??...??..

blog Layouts

...Kako sam nekad lako mogla reći da ga volim,a sada smo dvoje namjernih stranaca zapeli u sjećanjima različitih ulica...Odlazim nadajući se nekom dugom vremenu,izmorena krivim odgovorima na tisućuti put postavljena pitanja.Koliko sam puta htjela izvikati sve svoje osjećaje prema njemu i pritom NE osjećati krivnju što ga volim... Zar sam tako završila..?? ..Sivim pogledima prema ništavilu...-Bježim od NAJVEĆE POGREŠKE ili NAJLJEPŠE STVARI koju sam "imala".... ...SAMO GA ŽELIM DOTAKNUTI.... ...A kako sam nekad lako mogla reći da ga volim....



- ...ova fenomenalne pjesma je posvećena dečku s kojim sam bila,i mogu vam reći da je to bila stvarno bolna ljubav...Sve to trajalo je 1 godinu..I mogu reći da još uvijek traje?..evo..on je konačno našao curu,i mene prebolio...nadam se...ali ja njega nisam preboljela i stvarno nikada neću....Kako bi sada opisala tu ljubav?Ne mogu.Možda kojom drugom prilikom... -


Soryte kaj stalno obećavam slike,a nikak da dođu..Jer nekaj ne velja s tim njihovim programima..Evo,čim prije...

Trenutno je 4:22 u noći,ili bolje rečeno ujutro....


....pospana...pospana...pospana..
...ranjena...ranjena...ranjena...
-a nigdje krvi ...
...((...nisam luda...još te volim...)).... ...a još te volim,i volim i VOLIM..!!!!!
...a nedaju mi.....