zna se...zna

ODA MOM MALOM, A VELIKOM PSU

Prošlo je puno dana...nisam bila u mood-u da pišem, ako se to tako piše, ako ne, jebe mi se. Ne tražim utjehu, tražim način da se ispraznim. A ovo je jedan način, osim moje pive i asocijale.

Za Gandija Veličanstvenog se zna! Mrak i jedini mačak. Imala sam doma mačku koja se kotila ali nisam bila upoznata u to vrijeme s njenim hormonima. Nisam ni sa svojima

Danas pamtim svoju Serulju, zvana Zera, pekinezerica, zerica, zera....serulja. Dama od psa. Dama od malog psa. Trpila je sve pse, najviše dobermane, oni su se njoj veselili, ali ona njima baš i nije. Bila je samo moja. I takva će ostati, oprostite što dan danas ne mogu upaliti radio u autu jer će obavezno zasvirati "veselo, veselo zagorci, vesele naravi mi smo svi....

I tko bi se nadao jednoj maloj, kuštravoj zagorki, koja je tako vesela da mi ide na živce. Veseli se svima, (tak mi i treba ), sve je ono što Zera nije bila, sve pozitvino sa Zerom pada u vodu, ispada da ne znam odgojiti psa ( na što je moj ' će rista bio ponosan), drugi pas=drugo dijete, kao bit' će OK VELIKO ZABORAVI

Mala Zagorka nije kriva, tek sad ima devet mjeseci. Ja sam. Očekujem čuda

Očekuje me veliki rad s njom, strpljenje i ponavljanje puno puta nekih riječi..i znam da ću češće ja sjesti nego ona, da ću prije ja doći k njoj nego ona k meni, ali takav je život. Ja volim to malo kuštravo pseto!


Možda u skorije vrijeme upalim radio....


Volim te serulja moja.....