Nezahvalnost i ine priče
Imam još 3 cigarete pa da to utrošim na neke nerazborite događaje.
Znam tu "frendicu" 38 godina. Čak smo si sad frendovi na fejsu. Bilo je uspona i padova, neke smo proživjeli skupa, neke ona sama, neke ja bez nje, naravno. Čuli se, nismo se čuli (stanujemo samo dvije ukice dalje), čujemo što radi koja jer smo kao susjede...dođe nam frendica i Švice iz iste "njihove" (moje bivše) ulice...ma eto, ružili skupa u mladim danima, svaka imala svoje ljubavne probleme.
ZNAMO SE. I na njenu žalost, to je samo to. Zašto na njenu? Ona je ostala ista. Bez obzira što je nekad šljakala na brodu, bila faca, imala novaca i takozvanih prijatelja. Ostala je ista. Potrošila sve to, stvorila svoj kutak u bivšem maminom zdanju, pomogla bratu (!?), i sad nema za kruh.
Ta ista žena, nije više ni prijateljica, samo mi je poznanica davna...nema cilja. Nešto brlja. Sad više ni ne radi.
Pitala sam je prije dva mjeseca dal bi radila kod mene za ispomoć...nije bila sigurna jer će kao ona ići raditi nešto sezonski (a tražila je prije 6mj psa da je drži doma). Naravno, od tog sezonskog ništa.
Danas je ponovo pitam...bi li radila, fizički kao na brodu-posluživala goste za 500kn?? Odgovor je bio da joj moram reći unaprijed jer ona sjedi za kompom i radi neki posao za 100kn.
Moji su starci Samaritanci. Imaju hrpu podstanara kojima računaju premalo novaca. I još se žderu zbog toga...jer kao ljudi nemaju. Pa pas mater! Pa neka ljudi rade!!!
Ne, ljudi ne žele raditi. Ni muško ni žensko.
Ostajala sam i ja bez posla. Otac je rekao majci da dolazim na ručak kod njih dok ne radim. Ma da. Kao da bi mi to nešto pomoglo. Radila sam na utovaru, raznosila knjige...samo da se nešto radi...i nikad nisam bila bez ušteđevine.
Danas, ponudim dečku posao kao ispomoč...subota svadba i nedjelja od 9-18, 900kn. Čet'ri vikenda 3600. Netko radi za to cijeli mjesec i ne dobije plaču. Ma ne, on umoran...odradi on to...ali usporeno.
Pa ljuudi...jeli to moguće??? Očito da je. Prvo sam ja budala kaj im nudim posao, jesti, piti, a drugo moji starci kaj su me tak' odgojili. Još je interesantnije to što me na poslu svi zezaju da sam zagorski i podravski škrtac. Moj deda Štef je bil Zagorec, moja baka Marija je Podravka i ja se ne sramim kaj mi je tata Ličan (:P)-
(Taj Likota je sve zajebal...sve bi svima dal samo ne meni).
I INE PRIČE....
Da li meni na čelu piše BUDALA?
Znači da se moram ošišati jer ja to ne vidim ili mi vid slabi. Zar sam ja nerealna? Ako radimo isti posao trebalo bi značiti da isto zarađujemo!? OK, ja sam šef, ispod šefa i ispod gazdarice. Imam mrvicu veću plaću. Ali zašto svi misle da ja imam novaca za posuditi??? To povlači pitanje koliko su oni nesposobni sa sličnim primanjima održavati svoj život. Smeta me jer su uvjereni da sam prodala stan od svoje bake, alo. Pa sad imam novaca za posuđivanje. A gdje sad živim? U tom istom KUPLJENOM stanu. Od mojih novaca koje nemam za posuđivanje osim ako me ne zatraže dvije osobe. Eto.
Nezahvalnosti doviđenja...dvije spodobe su mi zahvalne, moja Sanja, Zera..
|
poklonila mi ga najbolja frendica
) Ali još je malo dana u rudniku i onda gibamo na snove koje se ostvaruju 
ove godine RAPTOR
