zna se...zna

SRAMOTA!

Velikim slovima. Neki dan si mislim kako ja VELIKA nikad nisam zgazila svog psa, stalno gledam kad mi je pod nogama, kako ima prednost kad otvorim vrata, kad se okrećem u krevetu imam feeling da je kraj mene...uglavnom, smatrala sam se "nježnom".
Noćas....znači iza 00:00, moje pašće već odavno spava, bar bi trebalo...negdje oko svih svojih krevetića. Najnoviji krevet joj je ispod kreveta. I tako ja zatvorim vrata, zaključam, pogledam oko sebe...nema je
Otključam vrata a pseto veselo utrči unutra, zahvalno što je nisam zaključala s vanjske strane!!!

To je još OK, bar je bila u dvorištu.
Prije tjedan dana, Zera i ja na cesti, ja nešto krpam s autom, vadim, guram, premečem...naiđe susjed...ja zovem pašće unutra i učinilo mi se da je ušla...skupa s nama....priča on meni nebuloze...zatvara vrata, dvorišna...priča li ga čovjek...a ja si gruntam dal' je moje pseto ušlo ili nije.
Nakon desetak minuta monologa i ispričavanja zakaj on nije poštivao neke regule koje sam mu zadala, ode on a ja popizdim. Uđem u stan, fučkam...ništa! Izađem u dvorište, fučkam k'o mutava-ništa

Otvaram lesu a moje pašće, opet sretno i veselo kaj me vidi!
Srce mi je puklo onda a bome i sad kad sam je vidjela.

Najbolje najpametnije meni najljepše pašće na svijetu!!!

A moj Zero kaže