Infekcija bića, misliš da je sve do tebe i da je sve tebi. Pratiš poglede i na šta upućuju, ludo grabiš svaku deluziju i iluziju. Gledaj sebe! Jer gle, ne mozeš da se sjetiš samog sebe. Promienjiv si kao voda, fluidno se prilagođavas svakoj površini, svakom kalupu. Uronjen u "To" sve ti se dešava, kontrola minimalna, stanje unutrašnje nepogode. Vrtiš se u krug u svome naumu, cilj ti je nejasan i mutan. Ali ima izlaz, površina je zagrebana i oziljak je ostao. Probijaju te lagano iskustva, bubri sve dok ne pustis. Mogu te zamislit da krocis putem, s bogovskim humorom u srcu, da pobijedio si prolaznost. A "Ja" lagano sa strane puta, u šumi uz potok šaljem pozdrave u mrezu koju ces isplest, distanciran i hladan, uronjen u nešto sasvim "Drugo". Nit koja nas je povezala, prekinula se prostranstvom izmedu nas, ostala je jedna krvava suza i rascjep. Do sljedeceg puta, prijatelju! Dotad trazi svoju viziju i moc, a ja lagano razvijat cu bice i znanje, da, kad se sretnemo, bude eksplozija svijesti s obe strane. Vidit cemo istinu, znam to.