~Dark Side Of The Moon

Samoća kožu drapa,
navlačeći mi crveno-sivi skafander
glatkog ludila i grli me
hladnim rukama.

A ja se smejem ustima
punim dima, koji duvam
u njegova lica, mračna
I svetla, smežurana.

Ispred mene pomahnitalo trči,
lomi se i krči put u masu..

Samoća je prokletstvo,
bolest, dar, radost!

Samoća je temelj za neke nove
I nikad stvorene svetove,
nerasanjena jutra, kiše koje nisu pale.

Samoća je nešto ispunjeno
ničim, zaustavljeno vreme
u kom gledaš ono što zapravo ne vidiš.