~Dark Side Of The Moon

Kada dođe ono vreme,
lepljivo i nepokretno,
kada sam nepokretno oko a ne čovek,
tek tada uvidim linije svog tela.
Nema ničeg gracioznog kod njih.
Podsećam na bure u koje se slilo više otrova nego sto sam mogla da izbacim.
Oseća se neki smrad duboko u žilama,
presvučen dimom cigara koje su mi prirasle za srce.
Tad poželim da samo na trenutak budem keva.
Sve te naslage u ušima, nosu, ustima,
sav taj užas koji povremeno izbacim u wc šolju nestane kada se dete prisloni na grudi.
Mleko gubi ukus hrane i postaje život,
a ja nisam više papir dnevnih novosti, nema informacija,
ružnih, presvučenih činjenica, koje će sutradan biti prestampane.
Padni mi na grudi odjekuje bezukusno i istrošeno, ali samo na to mogu da mislim u tim trenucima.
I padam, padam..Ogorčenost tela ambiciozno želi da postane nabubrela sisa,
jer sam samo tamo, valjda, posebna i sigurna..