Proša san preko pakla. bili su svi,osim dade koji je ziher u banani doma jer nema više ni koke ni spida pa je uštogljen i kljuckav kakav je bio zadnjih dana. Točnije prije 4 dana kada san ga zadnji put vidi.Čedo i pero su se u neka doba zaputili u dućan pa će vjerojatno doma. Ostali smo ja i vuk. Vuk je doša sebi jer mu je prijatelj uskratio dnevni evo da kažen džeparac jer su se jedva dogovorili da vuk treba imat manje love jer se onda manje uništava svim raspoloživim sredstvima. Jako kratko sam bio sa njima. Naravno ponudili su me pit a ja san odbio jer kao neda mi se pit umoran sam. Mada je prava stvar u tome da ja ne mogu pit loše vino jeftino i grezo. Nema te kokakole koja može ubit bljuzgavi okus na jeziku kada piješ to. Jednom sam pio i nikad više. To kada te razvali isto ti je kao da si uzeo jako loš dop koji ti skine krizu,ali nekako si prazan i šupalj i nisi ispunjen jer nema kodeina pa ti neka voda u kostima i plućima...
Ja san pravi mali konformist. Iman svoje male rituale i gušte. Ja kada pijen, pijen malo ,ali kvalitetno. Dobro ne mora bit malo :-) ali san izbirljiv. Plavac,pelješac i lucky strike. Nisam alkoholičar i to oni znaju ali me opet poštuju kao i ja njih jer ih jako dobro razumin. Mi smo stare fukare isti smo ali se opet razlikujemo svaki na svoj način je sebi prizna da je budala.
Vuk je vječna ajme meni patetika koji se nemože dovest redu jer podsvjesno traži da ga ljudi žale. Takvi tipovi znaju bit opasni,manipulatori. Emotivan je dosta i prepušta se emocijama među kojima najviše prevladava tuga i apatija. Loše vuče stari, loše. Jednom mi je reka da san ja borac,snalažljiv, a ja mu na to da to i nije baš tako, nego samo da slušan svoj instikt za preživljavanjem i volin male sitne stvari koje nadopunjuju praznine u životu. Volim svoje male rituale, dnevne rutine i znan da je odlazak na posao i povratak u svoja dva kvadrata mira glavni prioritet. Lova je nebitna,lova se ne stječe nego zaradi i kako dođe tako prođe. Neka smo robovi,neka radimo posao za drugoga,ali kada se posa završi ,radno vrime prođe, imaš svoju okrepu, dok kompleksaš,židov,robovlasnik i dalje robuje kriterijima društva i dopušta da mu društvo određuje vrijednosti poput kakav stan imaš,kakav auto,kakva žena, kakice srasice prasice kasice.
Čedo je proživi dosta,ali je jako duhovit i zabavan i pričljiv. Dosta je načitan i sa njim se može o svemu pričat i zajebavat. O čedi je snimljen dokumentarni film.
Pero, pravim imenom zlatko je kratko jasno alkoholičar koji je izgubio pred malo stan jer mu je izgorio pa sada živi skupa sa čedom, kod malog kikija đanera,dugokosog metalca, koji je sve samo ne miran i staložen. Nije im lako u tom stanu koji je do pola upropašten,upravo onoliko koliko ga mogu dovest nebriga heroinskog ovisnika. Klasična ruperda kroz koju su prošli razni sumnjivi tipovi,propali slučajevi, lopovi, prevaranti, nasilnici,lake žene, pijane kurve, stare fukare, kockari, pederi i panduri...

Eto dragi blože. Vida ih sve. Dan kao i svaki drugi. Sada san u gajbi ponoć je skoro i ja iden leć.Evo malo lipa pisma.