Ovo je daska od kreveta na kat u mojoj sobi u mom rodnom selu :-) drži gornji madrac. Kako san ja iša ća iz grada forever tako su krevet rastavili. Mater je ovo slikala i poslala mi sliku. Eee mater mater. Riječ ,riječ...
Ovai proljetni vitar mi je doni sjećanje na tu sobu. Kad izađeš kroz prozor te sobe onda si na balkonu. Stan je u podkrovlju pa imamo dvi tarace. Ova di je moja soba je mala i gleda na sjever. Na maloj taraci je špaher, maškadur,stol i dvi tri stolice. Balkon gleda u gradski park, drveća su tek malo viša od peterokatnice.Grane stabala dopiru skoro do balkona na 5om katu. Lipo je jebemti. I lišće jeseni pada po balkonu. I kad padne noč došla bi - ona. U toj sobi smo nas dvoje skoro svaki dan bili. Ona je dolazila do mene ili bi se skrivali negdi na rubu grada. Nju je bilo strah da njeni ne saznaju da je sa pankerom u vezi. I tako 3 godine smo se skrivali najviše u mojoj sobi. Moja stara je to naravno jako podržavala jer kad bi ona došla onda ja nebi pio i radio glupardije po gradu. Sjećan se ležin u krevetu popodne i stara upadne u sobu i pruža telefon ,bez riječi , jer zna se ko me zove :-). Samo mi tiho prošaputa vrijeme kad će doć jer je i ona vrebala na priliku da zgrabi telefon da mi javi. Posli nakon par miseci smo ja i ona otputovali u istru,pa u Rijeku planirano naravno da budemo slobodni 7 dana... ostali smo 9 godina :-).

Neka sve u životu prođe. Život je maskenbal. Nek je sada sretna,a ja ,ja bar znam na čamu sam i pomirio sam se i smatram da je to isto dobra stvar koja ispunjava. Kada prihvatiš stvari kakve jesu mada je protiv tvoje volje i srca... pišem o nečemu drugom,skrećem s teme. Tekst na slici je "ovu tišinu nožem režem, slutnju tihu oko glave vežem"