Nekako se stvar ponovila. Sama od sebe.
Ne da mi se ići na "party-je" i slične stvari. Makar bih trebala jelte, kao jer je to poanta zašto čovjek ide po plesnim tečajevima- da bi plesao. Al ono. Ne volim situacije u kojima se čovjek mora zabavljati i mora mu bit super. Inaće je čudan.
Uz sve ostale razloge zašto mi se ne da.
Mislim da je ovih dana stvarno prevelik pritisak da čovjek mora bit sretan i uživat u životu-
ako ništa drugo onda petkom navečer. Kvragu i s tim.
Još jedna mala stvarca koju moram dodati.
Ne moći živjeti bez nekoga i voljeti nekoga uopće nisu ista stvar. Presjek tih dvaju stvari je nula, moglo bi se čak reči.
Filmovi su jako jako loša literatura za učenje o životu.
Premda volim ponekad pogledati koji tipično "ženski" film, treba čovjek ostati svjestan da su to sve fikcije.
Cjeli svijet izgrađen na plastici i hormonima. Krajnje vulgaran iz jednog kuta gledanja.
Ali to je samo jedna krajnost. Svaka je priča vulgarna kad ju se usporedi s cjelim bogatstvom mogučnosti.
Osim onih najboljih, naravno. Zato i jesu najbolje. :)
Ali klinci idalje odrastaju na filmovima i hrpama loše literature. I ja sam.
Ne znam jel to stvar prirodnog toka. Nadam se da nije.
Možda jednog dana klinci ne će razvijati pojam ljubavi uz Esmeraldu.
Ne kažem da je ne bi trebali gledati. Samo bi trebali imati nekoga da im objasni.
Vidjeti ćemo. :)