Raspjevani dikobraz
subota, 22.04.2006.
What's this? What's this? There's color everywhere What's this? There's white things in the air What's this? I can't believe my eyes I must be dreaming Wake up, jack, this isn't fair What's this?
I tako ja opeet pišem post umjesto da radim seminarski. U ponedjeljak sam tako naribala.
Nekako sam se totalno naviknula na ove praznike. Jedva čekam ljetne. Totalno će mi pasat.
A čak se nisam ni naljenčarila. Zapravo do najboljih ideja dolazim kad crnčim. Ribam kadu ne ribanu već mjesecima ili recimo dva i pol sata ponavljam jeno te istu mehaničku radnju - ubacivanje klipa u stroj.
Onak. ZApravo se još i dobro držim s obziorom na moje zdravstveno stanje. To je sve kaj mogu reći. Još se i dobro držim. Zapravo začuđujem samu sebe kaj ne šizim cjelo vrijeme, samo povremeno.
Opet sam sanjala onu žensku. Wtf is wrong with me? Ha ha. Ne zbilja. Bili su neki piplovi iz osnovnjaka i dođe ona kao nešt u kožnjaku i sve crno ko i obično i totalno me ignorira! No i to je bolje od onog puta kad sam bila kod nje na tavanu i zašarala ga kredom potpisujući se i onda je došla njezina stara i derala se na mene i sam kaj me nije ono, upucala ili nešt. Ili kad sam markirala s njom. Zapravo, išla sam ju pješice otpratit do njene škole koja je btw u zagrebu i onda sam zakasnila na prvi sat koji smo imali zemljopis pa mi se pokvario sendvič. Smisao ne tražite. Like, bilo bi ljepo da mi više vrati tog Pottera i izgubi se zauvjek. Mislim iskreno, nisam ju vidla godinu i pol. Ono.
Fakat debilno. Baš me zanima kaj bi rekla da zna. Ono, totalno freakish. No i to je bolje nego da sanjam da sam trudna. To je totalno debilno. Vjerujte, nije nimalo zabavno suočavati se s činjenicom da si si upropastio cjeli život. Sve je kriva Lain, previše je pričala o tome ^^ Najvie volim kad ne sanjam ništa. Ili cool stvari kad svima razbijem guzice. Ne takve idiotarije.
A i da. Znate koji su ljudi najbolji zapravo. Oni koji se ne žale. Yup. Kolko god to bilo zabavno. Mislim ono, dobro žaljenje je zapravo ok, ali kad počneš svima stalno nabijat na nos svoje probleme ... najveća je faca kojega muči sve i svašta pa opet šuti. Ma nije. Ali ako se stalno bitchash s time naokolo, to faakat nije ljepo. Zato volim praznike. Kia. Fakat ju previše hvalim. Umislit će se. I onda mi više ne će htjeti biti prijateljica. A dovraga, ne ću pretjerivati. Jednstavno je to ta neka cool atmosfera s njom, onak, možeš se full opustit, fino popričat. Namjestit stav i niko ti ništ nemre. I to je cool. Točno sam jučer išla gledat postove od prošlih praznika i full se uklapa.
Taman me onda strefi dobra volja, ono stav i sve. To volim. Zakaj ne može biti trajno ??? Zakaj moram popustit pred ljudima koji govore da me puno više vole kad sam pekmez. To nije fer. ali ne fakat, sad moram iskoristit još ovih 8 tjedana kak spada.
Ne samo zujat nego konačno nešt planirano napravit. Prvo i prvo, ako dobijem koje pitanje o informaciji koju sam slučajno izlanula reži ću im da su to umislile. Iako su to tehniki najveće tračerice u ... a dobro ipak nisu, ali su blizu, znam da nisu nikom rekle, jer jednostavno nikog nije briga. Što je dobro. Doduše nakon kaj sam usred sata Amera odalamila čitankom jer mi je zbilja dodijavao, počela sma skupljat malo ... šiznutu reputaciju, al kaj ćeš. Bogu hvala da je barta muha našla neko drugo govno oko kojeg bi zujala. Ups. Kriva uspredba. :)
Drugi će piplovi valjda biti ok, ne moram se ja za sve brinut zaboga ... ko da je moja briga da držim čopor na okupu. Ako se oče raštrkat, neka. Ionako je to bila samo jedna od utopističkih idea. Ko da sam ja ta kojoj smeta biti sama. Iako to je potvrđeno. Kad ideš sam nekud ono totalno je uznemirujuće. mislim recimo u školu. Stalno razmišljam kak hodam, kak izgledam, kak me svi čudno gledaju. A kad si s društvom, makar samo jedna osoba, živooo ti se fučka, sam kaj se ne beljiš ljudima putem. Zato je cool šetat se sam poslje škole. Ko Opstanak. Napetost. Čitala sam mange ovaj tjedan. Svakakve, kakve je god Lain dala. Ok. Ja i Kia smo se složile da bi bilo full fer da likovi hodaju naokolo beuz košulji kad već sve ženske baš mooooraju hodat u miniminjacima. Ono, u kojoj normalnoj zemlji je propisana školska uniforma u kojoj ti se nonstop vide gaće? Ozbiljno vam velim, to je zbila iritantno. A freakovi svi uredno u odjelima pozakopčani.
Prokletstvo. Zato svi volimo One piece. Fer je ipak fer.
usotalom, kad smo već na toj temi, koja je opće frka oko nogometaša osim kaj imaju hrpe para? Mislim razmisite čisto biološki. Muškima je prirodna razvijenost gornjeg djela tjela. A ne donjeg. Zato su nogometaši, klizači i svi slični uglavnom ogavni. I točka.
Dok su recimo plivaći potpuno druga priča. A o njima niko ne priča. To je totalno ne fer.
No ajde, nije bitno. To je samo moja osobna procjena. Ko da mi iko vjeruje.
Znate koje ljude ne volim. One koji se prave pametni. Ironično, ne? Ali fakat, poluinteligenti su zbilja, ali zbilja iritantni. A i oni pametni koji se time preseravaju. Ok, moram, ali zbilja moram prestati s time. Najpametniji je onaj ko to zadrži za sebe.
A ne prodaje pamet svuda naokolko, ko da je faca.
Pogledala sam i Predbožićnu noćnu moru. Zakon film. Onak. Jednostavno zakon. Malo je bilo teže pratiti kad pjeva bez titlova, al ej, kak ćeš naučiti ako malo ne napregneš mozak?
Kao i ponovo Fantastic four. Ima dobrih štoseva. Kao kad se onaj glavni lik rastenge, ja svaki put crknem od smjeha. Uglavnom zbog Kiinih zvukova gađenja. Ali ljubavni im je zaplet zbilja jadan. Onak, najrađe bi otišo tam i zmlatio tipa ko vola u kupusu kaj se drži tak ko idiot. Saša je zakon. Iako je loše imat crne hlače jer se užasno linja. Već mi fali. Ccc... to se zove kad se sudbina uroti. Ma ne zapravo. Postoji jako malen broj razloga zašto ga tolko volim. I većinu nosim sa sobom u grob.
Glupo je kaj za moj blog znaju ljudi koje znam. Onda moram misliti na javno mjenje.. ble ... ble ... ble. Onak, njah. Kad znam tolko ljudi i svakome nudim malo drugaćiju verziju. I sad treba napisat nešt kaj će svi čitat. Ono, dovraga. Cjelo vrijeme samo moram pazit da ne kažem nešt krivo. Bilo bi full ljepo da baš nikoga ne znam. Onak, ja pišem, vi čitate ak očete i ne moram odgovarat za to kaj napišem.
Mogu napisat kaj god hoću. A ovako ... eto. Robujem valjda. mogla bih preseliti blog i onda apsolutno nikom ne reć za to i malo prilčekat da se okupi ekipa. Njah, sigurno ako i bi ko naišo, to bi bile tetkice neke ... ajde, moram bit zadovoljna i s ovime i činjenicom da me zapavo neko i čita.
Čitam Silmarilion. Prokleta knjiga. E ne da se. A ne dam se ni ja. I tako se mi svaki dan tučemo i hrvamo. I onda ja malo slinim nad njom ( ne šizi Kia, zezam se !! Slinim samo nad knjigama iz kjižnice ) i tako. Prošli put sam zapela oko 150 str. Nemam pojma kaj je s tom knjigom. Super je, ima zakon stvari i sve. Ali je tako... neprožvačiva da je to strašno.
E da. I ovi praznovjerni komentari u stilu : "No Send Backs! TAG UR IT!! This is so scary. Send this to 15 people in the next 143 mins. When you are done press F6 and your crushes name will appear on the screen in big letters. This is scary cuz it works!! if you break the chain you will have problems with relationships for the next 5 years JUST COPY AND PASTE NO FORWARDS xx ".
Samo ih šaljite ljudi, nema problema. ne ljutim se ja. Komentar manje, više, meni ništa ne znaći, a više nego rado ću vam pomoći da zadovoljite svoje praznovjerne potrebe. Uostalom, kad neko ostavi komentar moš mislit da razmišlja o meni. Razmišlja o sebi i o tome kak će to ispunit. Mogu vam samo reći da mene nije previše briga, jer ja ionak i sama sve zaribam i jedna kletva zapravo ne može puno pogoršati stanje. Dakle, ne,ali svejedno hvala na ponuđenoj pomoći . :)
I to bi bilo ... to. Eto, tako vam ja na svoj elfovski naćin guštam u zadnjim satima praznika. Pozdravi svima ;)
