Raspjevani dikobraz

subota, 31.12.2005.

Sretan vam Žablji Puding ... nope krivo ,to je za 10.3. ... Nova Godina?

Ahhh baš mi je pasalo ovih 4 sata buđenja ...
pravi način da se završi stara godina.
Danas smo imali "blagoslov kuča" ... svečenik je trebo doć oko 9 ,pa sam se ja u 8 prvi put probudila ,presvukla i opet legla. Nakon 15 min mi uleti stara ,diži se. Odem dolje ,doručkujem "ah ima još vremena" ,opet legnem . 15 do 9 odem dolje ,tamo pola 45 min čitam išćekujući tog popa više da mogu otić spat kak spada. Dođe on ...la la la la la ... kak to več ide i ode on nakon 5 minuta . Nice . Za to sam se ja u 8 budila XP
No ono ... onda se ljepo izvalim ,pokrijem svim mogučim pokrivalima koja su mi bila pri ruci i krenem čitat . Naravno zaspijem svakih 15 min ,pa se probudim pa nastavim ... tako do evo pola jedan ,kad sam konačno završila knjigu .
To mi je tako falilo. Čitanje. Poslje "Život ,umiverzum i sve ostalo" sam ono ... prestala .Nije mi se dalo do knjižnice , lektira za objesit se ,a i da budem iskrena bila sam predepresivna da mi tak nešt genijalnog padne na pamet ...
Ahhh ... kako je dobro ... čitala sam Pratchettova čudesno svjetlo koje mi je Kia kupila za ... valjda Božić prije 2-3 godine.
Početak je dozlaboga dosadan ,ili barem zbunjujuć , a naslovnica tako ružna da sam ju bez problema šiknula da trune na polici .
Al ono ... budući da je ovo vrijeme sukobljavanja s fobijama , odlučila sam joj dat šansu.
I mogu vam reć da taj čovjek nije normalan. Kako sam se trgala od smjeha na neke idiotarije ... nije smješno . Samo je tolko
bizarno da ne možeš ne krepat od smjeha. A i smipa mi je glavni lik. Rincewind , niškoristi čarobnjak koji nezna ni jedan jedini urok.
Nekak se poistovjećujem s njim . To nije zdravo . Al ni prtljaga koja jede ljude nije baš zdrava ,pa ćemo to zanemarit .
Sada ... da malo popričamo o prošloj godini.Ne znam zašt ,al ajde ,ak je več takav običaj...
Jedno od bitnijih obilježja je da se nisam obazirala ni na jednu jedinu odluku i da sam sve ... zaribala. Može se tak reč .
al nije baš uputno. Zvući deprimirajuće. Recimo samo da je lista nevjerojatno idiotskih stvari koje sam napravila podugačka.
Mislim dobro ,sad kad to tak napišem ,zvući ko da ... radim idiotske stvari ,po nekin opče prihavečnim mjerilima.
Al to nije istina ... zapravo prilično odsadno živim. Bolje recimo da je lista idiotskih idea koje su mi pale na pamet ... zamjetno porasla.
Tak je več bolje.
A i misija uklapanja u društvo - propala . Kak bi moj partner za idiotske ideje reko *abort abort* XD
I nešto mi je sinulo dok sam tako fino spavajući čitala i istovremeno blejala u Sasukeov portret na zidu ...
Gore se neko sigurno vraški trga od smjeha dok gleda moj život . Totalna komedija.
Nisam još odlučila koja ... rekla bih komedija ... kak se ono veli karaktera s nešto zablude upetlajne u sve to.
No dobro ,bar se nadam da karte dobro idu .

Dizajn. Priznajem i meni je od ovog više zlo. Al aha! ja imam i rješenje! več ... tjedan dana prčkam po novom. Koji ono po svim predviđanjima ne će biti totalna kakofonija boja ko ovaj .Nadam se. Crvena,zelena i ljubičasta dobro pašu skupa ,kaj ne?

A i nešt se čudno zbilja dogđa. Kolko god stvari trenutno bile ... nepovoljne... fakat imam neki osjećaj da će sve biti u redu.
Da će se sve to nekak skrpat i pustit neke druge probleme da mi okupiraju mozak. Ovih mi je više prokleto dosta.
sad čak imam i sumanutu ideju ... mogla bih ... i jednom za promjenu rješit ih umjesto da ih marljivo uzgajam da ljepo rastu i bujaju ...
zanimljiva ideja ... čini mi se malo preotkačeno ,al ko zna ... možda mi se i svidi ;)
mislim nije da neznam kaj da radim.Savršeno dobro znam . Samo mi se baš i ne da ... no dobro
dosta je bilo zabrljavanja savršeno dobrog posta. Ovaj zadnji ulomak ignoriratje. Tu je samo jer sam preljena da ga izbrišem.
Nevjerojatno je koliko sam ja talentirana za pisanje gluposti koje niko ne će shvatiti. Neki bi i mogli al su prespori za to.
No nije ni bitno. I kaj da vam sad velim? Sretna Nova?
mislim samo ponovo ulazimo u još jedno razdoblje od 12 mjeseci ... nije da će se išta zapravo promjeniti ...
ne ako vam ja moram govorit da budete sretni. Budite vjeverice kaj se mene tiče. još bolje ,budite vjeverice koje mogu zatuć štapom iz čiste zlobe i opakosti. Eto smislila sam najbolji novogodišnji savjet.
Nemojte imati posla samnom ;)

btw. Sretna Nova Godina :)

četvrtak, 29.12.2005.

...

Omg ,dajte samo pogledajte ovo van .
Dobro ne baš svi ,al ko šmirgla vas koji nemate snjega :P
Uglavnom ono. koji dan.
Propustila sam priliku da dobijem nove nastavke Naruta. XP
I onda otišla Kod Kie. Ljudi ,zapamtite ovo:
Ako imate best frenda ,al ne samo ono formalno ,nego najozbiljnije ,nekoga kome 100% možete vjerovati i skim se kužite,
nezaboravite mu svaki dan reči kakva je šupčina. I onda se od srca nasmijati. Najozbiljnije.
Gledale smo 2. dio Gosodara prstenova. E koje izjave ... nema aspekta filma koji nije iskomentiran uz provalu smjeha.
A i Saša je bio tamo ... he he ...

Khm da . Sad mi samo preostaje da shvatim zašto do največih zaključaka u životu dolazim dok perem kosu.
Nevjerojatno . No to sad nije bitno . Uglavnom nešt me grunulo u glavu , tj ne grunulo više onak lagano dolepršalo do moje pameti .
Cjeli ovaj "luđak" stuff mi opče ne stoji.Nemam blage kog se ja vraga preseravam . To nisam ja. to je moja zla blizanka :P
Sve je započelo ... pa s početkom ovog bloga . Bila sam elf . I sve je bilo fantastično .Doslovno :P
I nekako ... negdje usput ,ni sama ne znam kako sve se počelo iskrivljavat ... slika mene kroz blog je postajala ... netko drugi .
I ne samo blog. Potpuno sam se izgubila . Radila jedno ,željela drugo ,govorila treče.
A i glupo mi je da oduzimam pozornost istinski poremečenim ljudima. Kojih ono ... ima . I zbilja su neuračunljivi. I kao takvi zakon.
Stalno sam bez uvrede njoj ,al za jednu svoju frendicu mislila (što i je istina) da previše forsa tu "ludost" stvar. A uopče nisam ni primječivala kolko to meni jadno stoji ... prihvatimo činjenicu ... ja sam "child of the woods" , a ne neko ko si reže žile.
Ja sam netko ko se bori s vjetrenjačama , tko gine za stvari koje više ne postoje. Barem ne u ovom svjetu.
Al nema veze . Još postoje u mojoj glavi . Još uvjek mogu živjeti onako kako vjerujem da je ispravno .
I što ostaje od svega toga ? Napisala jesam ... hoće li zbog toga odjednom vrijediti za svaki aspekt mog života ,odjednom ću prestat žalit samu sebe , i konaćno napraviti stvari koje sam odavno trebala? Zbilja se nadam da hoće.
Ova je faza vjerojatno bila samo još jedan pokušaj da se bude drugačiji, a istovremeno da se uklopim. Nadam se da mi tako nešto više nikad ne će pasti napamet. Možda ... možda se i elfovi u glavi s vremenom vrate ... možda i svi svjetovi u mojoj glavi ožive . Iskreno se nadam da hoće.
Zapravo se bojim jednog od mogućih razloga zašto sam sišla s uma. Jer da sam to učinila zbog toga ... bilo bi upravo suprutno svih mojih idea o tome kako se nesmjemo mjenjati za i zbog nikoga. Zbilja se nadam da to nije bio razlog ... jer sam onda pala duboko ... dublje od bilo koje ulizice i slabića. Pogazila sam sebe.

Da. Opet svašta natrkeljah .Nadam se da nije bilo trkeljanje. Ionako nije bitno kako tu zvući . Kada odjekuje u mojoj glavi , sasvim je dobro.
I da . Ispričavam se jer u zadnje vrijeme nisam pisala za vas.dobro ,istinu govoreći ,nikad nisam pisala za vas.
Činjenica da sam ja jedna jako samocentrirana osoba se potrvđuje iz dana u dan. No bar ovaj blog služi svojoj svrsi .
Zapravo jako utjeće na mene ... i to na dobar način. Često pomaže kada imaš par ljudi viška na svojoj strani .
I još sam nešto zaboravila napisati . To sam tek danas skužila ... onaj Božićni post ... je bilo moj 100 post i na dan Božića je ovaj blog doživio 10 000 otvaranja. Možda to znaći nešto ? možda ... al ove je godine božićno doba doista posebno ...

srijeda, 28.12.2005.

sasvim moguće

Ahhh... da znate vi kaj se meni dogodilo ... dosada. Totalna ,teška ,gusta ,sveobuhvatna dosada.
Mislim opče nemam volje za životom ... sve je nekak njah ... glupo
Mislim opče je poznato da ja nikad nisam zadovoljna i da se uvjek oko nečega moram žaliti ,al mislim čak mi je i žaljenje dosadilo.
Evo opče ne guštam u pisanju ovog posta . Opče ne mislim kakve će biti reakcije ljudi ,što ćete misliti o ovome . Pišem samo jer mi je tako stravično dosadno . Imam ja svašta za radit . Samo nemam energije za ništa . Niti volje .
Trebala bi si fino ugasit komp , ištekat se s neta i na idućih 20 dana zaboravit da postojite. Onda bi možda bilo lakše ...
Mislim naravno da ne bi ,al volim misliti da bi .
Mislim nema smisla ... kad će sve ionako završiti onako kako uvjek završi. U smeću. tratim život. Sad sjedim za kompom. i sutra ću . i za dva mjeseca . I za godinu . I za 50 godina ,stalno će mi biti dosadno ,stalno ću jedva čekati nešto ... i onda ću shvatiti da to nešto ne postoji . Prekasno . Budući da sam sad došla do tog zaključka ,onda mi je gornja rečenica nemoguća . Al ako nje nema ,onda je sama ta izjava moguća. Samo je ja ne smijem biti svjesna .
Kog ja vraga uopče čekam ... uvjek je svrha jednog trena ,samo povezivanje s idućim ... i idućim ... i nikad se ništa ne mjenja ...
tj sve se mjenja . samo ja ostajem ista . ista stara tvrdoglava blentava bačva . Kojoj ništa nije jasno ,čak ni ono pred nosom .I onda se zamara razmišljajući o stvarima za koje je nemoguće da će ikad shvatit umjesto da si sredi život . Al eto ... i to ima razlog . Da nemam zmotan život ,ne bi imala o čemu razmišljati pa mi bi bilo dosadno . Sad se samo moram predano baciti na zadtak da se što dulje održim nesretnom . Nadam se da ne ću time previše unesrečiti i ljude oko sebe ,budući da one time postaju žrtve mojeg egoizma .
Moglo bi se to nazvati nekom vrstom mazohizma . Samo kad patim ,moj život ima smisao .Al ne ću . To je isfurano .Sad svaki papak počne brijat kak voli krv i odjednom je on ... drek na šibici ak mene pitaš. Zato se ne želim zvati poremečenom osobom .Jer to nisam .
Nisam niti osoba kad smo kod toga .Dobro ,ajde osoba jesam .Al osoba kojoj je stravično dosadno u životu, pa zato namjerno radi čudne stvari . Zapravo sam u suštini vjerojatno ista ko i mala nalickana ekonomistica .Samo kaj je meni to dosadilo ,pa sam odlučila mrziti male nalickane ekonomistice . Čisto iz štosa. Da unesemo malo raznolikosti . A možda sam samo ljubomorna na njih ,jer njima nikada nije dosadno. I to je moguće . Čisto moguće .
Dosadilo mi pisat ovaj post ,eto ,ni sama ne znam kak . Mislim da sad idem sjedit u snjegu. Možda se utopim ako budem imala sreće .
To mi možda unese raznolikost u život .

ponedjeljak, 26.12.2005.

Štefanje ( XP )

Dakle,sad izvješće :P
Dobila sam drvene bojice. Točno tak, paket bojica.Bogami me odgajaju ko materijalista :P
Uglavnom ne budnim se ... ponudili su svašta ,samo meni slučajno to ništa ne treba.

So Božić ,znaći familija. Za rućak ,došo onaj bratić iz Zagreba od prije. Samo smo buljili u stol. Čak mi je i žao,jer ga poznam ... onak XP Koji nam je vrag?? No dobro ,onda poslje s njima idemo kod tetka na njagov rođendan. Na Božić. Srećković. Oni sasvim slučajno žive u zgradi pored moje škole tak da sam se i te krasote nagledala XP
I onda,još nabrzinu navečer do druge grane familije koja Bogu hvala živi preko puta. Uspjela sam se zgurat pred tv tak da nisam čula o čem su raspravljali ... več mi je bilo dosta tih spika za ... jučer.
Danas se dignemo ljepo laganini u 9 ,doručkujemo , i sjednemo za komp s čvrstom namjerom da se ne mićem . Nažalost u 12 sam bila prisiljavana na misu (koje nije bilo!!) i budući da sam odbila ići ,morala sam šetat psa. A onda je natpis na kompu vratim se za 5 min bio besmislen ,jer je onda sve krenulo. Ručak,kava,sat i pol kod jedne bake ,sat i pol kod druge ...
Najbolja mi je baka koja živi dalje od nas. Ona se posvađa s drugim selskim babama i onda nama SVE prepričava , ko ima kakav grob ,tera je baba teroj za inat nadogradila, koja se kojoj smijala jer ima još 2 mj života :P would you kill me ,please??
Druga je relativno ok . Ona je pored nas i bratića i kod nje sam praktički odrasla ,prije škole, baka me čuvala ,jer nismo para imali za vrtić .
I zahvalna sam Bogu na tome. Mislim te godine kod bake... mislim da mi nikad nije bilo bolje. Onda baka malo istrača susjednu djecu ,pa krene pričat kak jam ja bila "dobro" djete... ja sam mogla samo sjedit i crvenit se. Bogu hvala da joj nisam morala pokazivat jel još imam na guzici ožiljke od kopriva. Mislim ... XP
Onda ... moja najdraža tema. Raspriča se baka o mojim prištevima. Mislim wtf? imam 3 prišta ,ono sasvim nooormalnooo .Al ne ,njoj to ništ ne znaći.SVAKI put kad ju vidim pita me kad ću doktoru za to ,kak moram koristit Niveu ,kak ona odkad koristi Niveu opče nema ništa po licu ... mislim da. Moja koža je fakat sigurno u ranku s tobom.Tak me lako iznerviraju.Po tome sam ful na tatu ... no onda sam dobila poklon pa nema veze :) Pogodite. Čarape. Više je komedija kak ja dobivam bizarne poklone.

No dobro,sad kad sam vas nasmrt izdavila stvarima za koje vas nije briga (žrtva često kasnije i sama postaje zlostavljač :P )
mogu objaviti da sam jučer aktivirala 10 besplatnih dana wow-a.Dojmovi? Nemam blage ...sve je taaako zbrkano ...
onak na 10 potenciju. Više nemam blage kaj mislim. Još mi dođe danas stara da me iskopča s interneta na par dana. Di da ne.
Baš je tren našla...
Sad samo da se Kal pojavi da možemo više igrat ,dosadilo mi samoj :P
Well,da bilo bi ljepo ... da mu se i zahvalim budući da zahvaljujući njemu i igram opče.
So like , evo jedno debelo ,masno FALA kakvo i zaslužuješ ;)
A ovo vam se dogodi ako ne pazite kud gurate njušku:

Postavili su zasjedu na najgorem mogućem mjestu :P Ako uzmete u obzir da prvi put igram ,još mi dobro ide.
Koje zabijane u drvo simo ,koje izgubljivanje u gradu.nekad se dogodi " ups! znaći ja ubijam vepra ... ahaaa,odma tak reci :P "
Al reći ćemo da nije totalna sramota.

Uživajte mi u praznicima!!

nedjelja, 25.12.2005.

Sretan Božić svima !

... and a kiss for someone special

subota, 24.12.2005.

Badnjačna euforija

Ljudi ,neznam za vas ,al mene je totalno zahvatilo blagdansko raspoloženje.
Sve one kolače s rumom sam sredila danas rano popodne, pa sam se sad prebacila na one s likerom. samo zezam . Ni tih više nema ;)
Kitili smo bor ... e ludnica. Prvo je bilo dosadno ,samo ja i sestra i ja joj prodejem fore kud treba stavit koju kuglicu i onda smo na kraju složile cjeli ekosistem .. one u obljiku gljiva moraju dolje u sjenu da ne bi "uginule" od svjetla ,zelene moraju biti okrenute na jugo istok itd. Nije da nam je bor neka krasota.Imamo po 2 kuglice svake vrste tak da je sve šaaareno i prenatrpano. Al nema veze ,baš je ljepi.
I onda dođe mama ,pa se ja povukla nakratko .Dok nisam našla one sjajne trake ... one mucaste . Zavezala sam si dvije za ruke ,oko vrata oko glave i postala "Božićni duh" ... skakala sam naokolo mašući svime time ,dok su ove dvije umirale od smjeha ... još počnem pjevat od SUM41 No reason tj derati se ... to je božićni duh . Da nije bilo presmješne crne polo majce ,još bi bilo kak tak . Al ne .Ja se uvjek znam prigodno obuć :P
Poslje sam većinu tih trajkica skinula ...al ostavila sam si "kravatu" i dvije po rukama .Da se izlinjaju po cjeloj kući pa da imamo veselje :)

Još me danas očekuje polnoćka ... zanima me kak će bit . Jel će ju sav ovaj alkohol u krvi učinit zanimljivijom ... it remains to be seen .

Ah ... danas sam čačkala po Elfwoodu ... i našla tonu slika iz Naruta.Od tam je i ova slika koju sam stavila. Omg ... Sasuke is so cool ... I'm in love.

I još jedna objava. Zapravo neznam jel to bude tak ,al ne želim propustit taj događaj bez posta ,a ovo je vjerojatno najbliži post.
Dakle ,uskoro bi moj blog trebao napunit 10 000 otvaranja . Yeeeiii!! I'm soo proud! My little baby ...
Fala ljudi kaj me čitate ! Pozdrav svima !!

petak, 23.12.2005.

~Reject~

Eeee ... ovo je ljepo ...
nakon dužeg vremena ... čini mi se da je sve u redu .
Zbilja.Valjda škola tj. njen nedostatak ima veze s time :P
Nadam se da ne ... onda ne bude dobro kad će se trebat vratit ...
no ne smijem tak razmišljat . Uglavnom zaključila sam da je puno lakše napisat depresivan post nego pozitivan .
To je pljuga . Al vratimo se na to kak je sve super. Prokletstvo ,zaboravila sam .
Ahhh da ... s instalacijom wow-a sami problemi ... več se živciram danima ... i nešt ni sad ne valjda ... skidam patch i to traje već satima,a to ni dobro ...ni ni ...
al opet prevladava neki feeling ... sad će se to sredit ... prošla je škola ... sad je ono ,sve ok ,sad možemo uživati ...
he he ... samo da se moje kalkulacije ovaj put poklope ... ma i ak se ne poklope ko ih šiša ...
danas imam takav neki ludi stav e totalno se tvrdoglavo osjećam ... ne će mene niko zaj...milo za drago :P
a poklone mi ne spominjite ... e starci nešt izvode ... mislim ono e zlo mi dođe ...
al nije mi baš bitno ,mislim ono dok god ja imam onih dobrih kolača ,netreba mi ništa drugo za Božić ( a zaliha se opako smanjuje!!)

I osvrt na prošli post. mislim opče je poznato da glupi ljudi gmižu svud oko nas. Tako i na blogu. I sigurna sam da najmanje 40% vas koji ovo čitate nemate balge dume o čem ja to opče govorim.
To je ko ona izjava Marije Antoanete :"Pa ako nemaju kruha ,neka jedu kolaće."
Znate kak je ona završila.

Sad da imam kameru na mobu baš bi si točno fotkala ruku ,prilično je zanimljiva :P Hrpu svega sam našarala ,a stara šizi da izgledam ko neki stari bivši zatvoernik . mislim fala na komplimentu .Kak si pogodila koga imitiram . A samo sam si ruku zašarala . I to ne ono ,nekim lubanjama ili ko zna ćim .Nope . Veznam kak se to točno zove .Vitica valjda ... znate ono biljćica pa se svija i ima puno onih malih... baš mi je cool .Šteta kaj stinkam u izrdi ornamenata .Baš mi se sviđa.
I svi izvolite prvom prilikom otić do Lain . Stavila je zakon scenu iz Naruto .A i stavit će naše New years resolutions tak da ... komedija.
Ono uživajte mi ljudi ... i jedno pitanje za vas. Jeste li danas zagrlili svog japanca? Dobro razmislite o tome ... pozdravi :)

četvrtak, 22.12.2005.

Ah evo da i ja nešt više našvrljam ...
mislim nije da nemam kaj ...
Ovih zadjnih dana opsesivno čitam Naruto ... nemam rječi. Toliki coolness stavljen na jedno mjesto. Totally obsessing.
I njah. Ovih su dana svi u depresiji. I svi su poremečeni. Žao mi je ljudi, u tu se kategoriju ne upada tak lako.
Pazite kaj je istinski poremečena osoba u stanju napraviti.
U stanju je plakati sat vremena bez prestanka bez ikakvog razloga. Koje su mi misli prolazile glavom ...
a večina je zapravo i istina ,sve ono što se tolko trudim sakriti ,potisnuti ,učiniti da nestanu ...
Al nema smisla dokazivati nekome kolko sam "luda".Ionak mi niko ne vjeruje.Svi vele "Bit će sve u redu,proči će to"
Ko da je ovo nešt loše. Kao da sam ja nešto loše.
To sam več negdje nekome rekla. Oduvjek sam željela da me ono jednostavno jednog dana odvedu psihiću i da odjednom sve bude dobro.
On če popravit to nešt kaj samnom nije u redu i to je to.Al ja to više ne želim. Volim biti ovakva kakva jesam,zbrkana i čudna.
mislim pojam "čudno" je više nego subjektivan. Kad mene stavite pored nekih ljudi ,zapravo sam sasvim normalna.
Al to nimalo ne olakšava svakodnavicu... koja je ,najblaže rečeno ubitačna.
Boli me za školu. Moglo bi se reč da ju i volim.Tam sam s frendovima i cjelo se vrijeme smijem tak gadno da ću neku bolešćinu zbog toga dobit. Iako .. i toga je sad manje nego prije ... nešt se gadno kuha ,al to nije tema koja vas se tiče ...
Čak ni ocjene nisu koma.Kaj malo napetosti pred odgovaranje ,može se čak nazvat adrenalinom ... i kaj rasturiš ,dobiješ kaj dobiješ i to je to. Al ljudi ... možda postajem alergična na ljude,ne znam ...
evo vam jedan prijmer danas s latinskog ... dakle jedinice su pisale pismeni , zadnja šansa za ispravak prije polugodišta .
I pisale su dvije cure iz "našeg" klana. Ja sam se skoncentrirala da njima pomognem i da im prokrijumčarimo papiriče s rješenjima.Kad je to bilo gotovo samo sam razmišljala o tome kak je njima ... dok je Dragonica istovremeno spašavala još dvoje učenika .A mene nije bilo briga za njih . Ni najmanje . Samo kaj se nisam nadurila na nju kaj se ne brijne za "naše" .Ja volim da stvari budu takve ...
Kada imam svoj čopor kojem pripadam, koji mi znači sve. Nema toga kaj za njih ne bi napravila ...
a bilo ko izvana, nepoznat ... jedini je instinkt - ubij .
Uglavnom me iritiraju i ne mogu ih smislit,nije baš da koljem ljude naokolo :P al kužite ... apsolutno neprijeteljstvo prema svima koji nemaju pravi miris ,koje ne poznajem do ispod kože ... neznam zašto ...
Samo se nadam da polažem nade u prave ljude ... jer iskusila sam i previše puta kako je to biti ugrizen od nekoga iz vlastitog čopora ...
Svašta sam doživjela i jako je teško moj život opisat u kratko ... al znam jedno.
Previše sam puta bila razočarana.U život.U druge. U sebe.
Ja inaće imam jednu posve besmislenu opsesiju. Al tu je .Več godinama.
Dakle ... imala sam u osnovnjaku jednu frendicu . I fakat. neznam opče ,sad kad o tome razmišljam nije mi jasno zašt mi je bil atolko posebna. Nemam nikave ideje. Jednostavno ... nope.Još nemam ideje. A da .Bila je čudak ko i ja .Uglavnom to je bilo u 6. razredu ... a u 7. smo se jednostavno prestale družiti.I to je bilo ko zna zašto ... i to se sve događalo onak ... bog te pitaj zašt :P
Al poslejdice koje je to ostavilo ... e još uvjek svakih par mjeseci sanjam da se sretnemo ,i popričamo i ispričam joj svaki i najmanji detalj svog života . I ona razumije. Možda to radim jer joj želim dokazati ... da nisam onakva za kakvu me svi smatraju ... zapravo i prečesto sanjam da me ljudi koji me ni u najluđim snovima ne mogu shvatit razumiju ... valjda neka iskonska potrebva za prihvačanjem ... kako to mrzim ... zašt ne mogu ić svjetom s nekim ko zna kakvim ciljem trenirajući svoje ninja sposobnosti i kontrolu chakre ... i trgajući ruke svima koji mi se ne sviđaju ...
Dakle ... odem doma ,di sam konačno slobodna od svih daveža. I onda dolazi ... ništa. Apsolutna praznina.
Jednostavno kad nemoram ništa učiti ,neznam kud bi sa sobom ... nemam se s kime svađati ,nemam se kome dokazivati ,nemam koga vrijeđati ... nemam ništa ... trebala bi se posvetit nečemu ... bilo čemu u što bi mogla uložiti vrijeme kojega imam i previše...
U školi sam si zašarala ruke ... nedovoljno da ostavi pravi jezivi dojam al je sasvim cool ... to kaj sam napisala mi postaje ko neka mantra ... "... Stupid child ... " ... iako je to zpravo potpuno glupo. Preozbiljno shvačam stvari ,kad mi je jasno dano do znanja da je sve zafrkancija .To me podjeća na skakanje naglavu u prazan bazen. Pitam se zašto ...
Zbilja bi htjela nekog dobro istuć ... samo da se rješim ove energije ... osječam se ko ekspres lonac koji opako zviždi ... a i udarat zidove postaje dosadno ,a i nije jednako ko i kad ti objekt vrača istom mjerom ... zagoga postajem neki jezivi mazohist ...
al i to je bolje nego ništa ... koje postaje prečesto i prejako ...
Al nisam depresivna.To nikako.Nikada.
Ah da ... njah ,baš me zanima kaj ćete komentirat .Onak živo me zanima.Vjerojatno neki mali debilni detalj koji opče nije bitan.
A možda ne... mogla bih u svakom postu pisat ćiji su me se komentari dojmili na prošli post. Iako bi to dovelo samo do toga da me oni koje ne navedem mrze i više mi nikad ne komentiraju. Pa ne ću .

...da me jednom neko pogleda u oči i kaže mi da me razumije.To bi bilo dovoljno...

(molim vas ljepo ljudi!! ne ćemo pretjerivati! ovaj zadnji red tj predzadnji :P je samo za ukras ...ko neki ornament. Mislim da ,baš meni puno znaći kaj me vi kao kužite ... mph )

utorak, 20.12.2005.

... there is no point in living like this ...

Nek me neko ,moliim vas šerajzlinom zatuče.
Mislim koji sam ja talenat ... joooj .neznam kog si vraga u životu nisam zaribala .
Da počnemo s najdosadninim za kaj zapravo nikoga nije briga-ocjene. Proć ću s 4.3 u najboljoj mogučoj kombinaciji.
Totalno sam ove godine školu zapustila e čudo da sam i tolko uspjela izvuć ...
I evo ,3 dana prije kraja školske godine ,ja moram učit povjesti i geografiju jer još nisam odgovarala i latinski kulju ispravljat. Talenat. Prirodni.

I danas kad sam rekla Dragonici kaj sam napravila ... vezano uz nešto ... tak se počela na mene derat ,da koji sam ja idiot ... kak mogu bit tak glupa ... i ono u pravu je. Nisam ja u depresiji,mislim jesam ,al ovo je svejedno istina. Da vam velim kaj sam napravila ,i vi bi me htjeli pretuć. I to masno ...
Bogami ,več ima teoriju da sam u prošlom životu spasila svjet ili nešt da mi je sad sve tak super ,mislim da imam tolko sreče ... što definitivno nisam zaslužila ,ono nikako.

U zadnje sam vrijeme zbilja depresivna. Vidla sam u školi plakat o poremečajima ličnosti ... sumnjam da bolujem od nečeg sličnog ... iako simptome imam ,bar neke ...
ne znam zašto ,al osjećam se ko ... ko neka ranjena životinja. I dok ne iskrvarim na smrt samo režim i šištim na sve oko sebe i nepuštam nikoga blizu... čak ni one koji bi mi mogli pomoći...

Postajem preveliki ljubitelj kolača s rumum. Več se počinjem zabrinjavat ... to i čokolada. Ona Milka Luflee ,ona s mjehurićima.
A kaj je najbolje ,kila imam manje nego prije 3 mj! Sad sam totalno zabrinuta ... vjerojatno su mi se neki vanzemaljci nastanili u nadlaktici i kradu mi sav šećer iz krvi. O drugim ,realnijim objašnjenjima ne želim ni razmišljat :P

I ovaj bi tjedan trebala dobit novi Franz Ferdinand !!! Yeeei!! Ste ih vidli ,bili su u Shpitzi :D
Več planiramo kak ćemo jednog dana na njihov koncert ... iako bi meni moglo bit zeznuto ,jer imam krovni prozor ,a skok s krova mi baš i nije najdraža disciplina. Previše branja zubiju i rebara poslje.

Nemam baš inspiracije za neka duga piskaranja ... nekak nemam ni volje... eto ,ja u skraćenom izdanju ;)
So , budite mi ... khm ... živi ,više ne ću očekivat od vas ... do drugog čitanja ... pozz

petak, 16.12.2005.

Ovaj je tjedan bio fakat nevjerojatan...
zbilja ...
ono svašta se dogodilo,da ne spominjem još i školu...
Takav spektar raspoloženja dugo već nisam doživjela...
od manijakalnog smijanja štosevima poput "nasljepo" u ponedjeljak
do očajničkog urezivanja riječi u ruku tehničkom danas ...
Možda je kriv pun mjesec ... neznam
samo znam da su se svi moguči detalji poklopili da budem u depresiji...
Možda bi pokušaj prestajanja govorenja kolko ga mrzim poboljšao naš odnos?
Samo se treba malo potruditi...
i sve bi moglo biti bolje...
Svašta bi ga poboljšalo ...
poboljšalo bi ga da ja jednom za promjenu uspijem bit emocionalno i mentalno stabilna...
Al baš kada mislim da je sve super... sve je napokon dobro ,
jedan pogled je dovoljan da se mi se cjeli svjet raspadne pred očima ,
hladan pogled nerazumjevanja ,jedan pogled koji govori - drukčija si.

Cjeli dan mislim ,navečer će sve biti u redu ,navećer ćeš se moći smirit ,
navećer ćeš biti sigurna ,navećer će sve biti istina ...
i onda ,jedna je jedina sitnica dovoljna da se sva ta frustracija skupi i
nakraju ispašta osoba koja je najmanje zaslužila,
a do koje mi je najviše stalo...
i sve propada , kao da je san o miru tako nemoguć ...
kad bar ne bi bilo barijere u mom mozgu ...
možda bih mogla sebi priznati istinu...
ovako,samo se mogu nadati da će jednoga dana biti bolje ...

ponedjeljak, 12.12.2005.

Brdo crteža

Pretpostavljam da vas zanima kaj se samnom događa.Znam da mi pretpostavke loše idu.Al kaj ćeš...volim vjerovat u neke stvari.
Njah,tak mi se zapravo ne da pisat.Nemam vam kaj dokazivat.Sve znate. Ja sam sa svime sretna.

So kaj vam imam za ppokazat/reć? khmmm evo početak mog posta u nedjelju kojeg na kraju nisam objavila,jer sam ga napisala sam do tuda :P

I da.Od sad sam i službeno vođena ko luda.Sam kaj je ono kaj ja radim... khm ... recimo slično samoubojstvu :P
Dobro ,ne tolko slično.Al nešt autodestruktivne prirode.Katastrofa jedna.

Khm...sad bi bilo ljepo da vam pokažem svoje najnovije mazarije!! ahaaa! tako je!! čak više njih!!

Za početak ... par stvari s više nego produktivno provedenog sata hrvatskog ;)


-- ova bi ženskinja trebala klečat :P i bit u badu zbog nečeg...

Iduče, khm. druga ženskinja! znam da sam zarivala malo proporcije,al kog briga :P


Dalje...senzacija! najmanje gayish freak kojeg sam ikad nacrtala koji još uvjek izgleda ko neka tetkica!
Khm...sve je puno mana :P al mi je bilo nekak smipatično da stavim sličkicu :)


Nadalje ,khm u slučnoj pozi ko i druga samo s backgroundom ... khm i u malo drugačijem stilu ...s brdom greški u proporcijama ,da ne govorimo da je ruka fulana.


Sad dolazi malo starija slikica ,neki bjedni pokušaj farbanja u photoshopu... sviđa mi se kak je faca ispala zato sam ju stavila iako je ono,ovo dalje oko monstruozno premalo...ito nakon kaj sam ono drugo več smanjivala,pa si možete mislit kak je prije bilo ;)


I zadnje dolazi nešto.Nešto čudno zamišljeno ko vitraj. U svakom slučaju zanimljivo.


Nadam se da ste uživali.Nadam se da ste se ako ništa drugo nsamijali kak ne znam crtat .
U bilo kojem slučaju sad sam ostala bez posta koji sam čuvala za "danima več neznam kaj napisat" situaciju.Kvragu.

četvrtak, 08.12.2005.

smile :)

Jooooooj!! Ljudi moji ovo je strašno.
Objašnjenje sljedi.
Kao prvo ,nisam htjela pisat novi post dok Draginica ne pročita ovaj...al ono...ona se baš ne trsi ,pa neka.
Uglavnom da.Danas mi je tak fantastičan dan.Ne znam.Tak se dobro osjećam...
Fala ljudima na dobrim savjetima... eto ,sad kad se najmanje trudim shvatit stvari sve je nekak jasnije...nije ni meni jasno kak :P
Uglavnom,ne ću ništ objašnjavat .onda sve u dreku završi ,nek bude kak je.
Htjela bi se ispričat onima prema kojima sam možda bila bazobrazna...tak mi je došlo,opčepopulacijskomrzac sam bila neko vrijeme ;)
Dakle da...volim sve napisat kad se sjetim toga,jer bi zaboravila...a oču da kad za mjesec dva budem ovo čitala znat da sm to ja.
Ne ja u okvirima nekih normi nekih idea nekih svojih uvjerenja.Ja često radim protiv svojih uvjerenja,valjda jer nisu prava več nešt za kaj bi se bilo cool zalagat.Imam malo čudan pristup al kaj je tu je.
I da.U prošlom se postu moja nestabilnost jasno ocrtavala u samoj činjenici kolko sam puta ponovila da vas sve volim.Kad to radim,znajte da nešto nije u redu ;)
I da ...fala frendici koja nema blog i koju zbilja mislim da nezaslužano zapostavljam i za koju se nadam da ovo čita iako je trenutno bolesna.
Daisy,svaka čast. Na inf mi je rekla nešt ,jednostavno...kratko,kaj sam dugo znala.Al kad,eto ,fala stara kaj si bila tam :)
I još nešt usko povezani s tim.Više ne dokazujem da sam luda.Dosta mi je toga,kad mi ionak niko ne vjeruje.Od sad sam frižider.
Stalno brujim ... :D
I još se nešt super dogodilo!! Lain je dobila komp natrag! Ne znam zašt sam tak vesela zbog toga... valjda jer nemam pamenijeg posla.
I što veselije komentare ostavljate to bolje! mislim iritantni su samo ono ... neinspirirani koemtari koji sadrže samo pozdrav.koja ljepa riječ ono ... čuda čini :P
I to bi bilo...ono više-manje to.
Budite mi happy ;) i ostavljajte komentare :)

ponedjeljak, 05.12.2005.

... ne čitajte ako niste potpuno sišli s uma...

Bilo je to davno ... dok je život još izgledao prekrasan.
Ma điz ne da mi se.Htjela sam vam našvrljat nešt cool.Al ne ide. Uglavnom,da.Vikend nad vikendima.
Nije da se žalim ...al bilo bi strašno da sam ostala hladna.
Uglavnom...znate da svake nedjelje idem na klizajnje.Pa smo krenuli i ove.I odemo do auta ... ispražnjen akumulator jer na radiu moraš 5 min držati tipku za gašenje kaj se nikom ne da.I onda kreće farsa.Prvo smo ga same pokušale pogurat...je da,moš mislit :P
Onda smo zvale brata,koji se nije javljo.Pa pitamo strica jel ima one žice za ono ... da se malo dopuni iz drugog auta-nema.
I sad.Teška odluka,idemo zvat starog.Bolje da nismo.Onda on počne živčanit.Pa sve živčanimo.A ja afkors nemam pravo otić doma i bar učit ili nešt.Ne ,mi MORAMO na klizanje.idemo tatinim autom.Odemo na velesajam,eto,tam vježbeju Pahuljice.Ma vrit nek se i gone pahuljice,bar su mi jednom u životu poslužile.
A budući da je moja stara vjerojatno najtvrdoglavije stvorenje na svijetu kad se radi o klizanju,MOOORALI smo ić u dom sportova.
Tam je BOGU HVALA bila neka utakmica.Pa idemo mi u konačnici po ono po kaj smo i došli,po baku koja je bila kod bratića koji živi u Zagrebu.Ahhh...odemo mi tam i ono,tak je bilo čudno.Mislim ono ko klinka sam tak bila bliska s tim ljudima,bratićem koji je stariji 3 i sestričnom koja je starija 4 godine od mene.Al ono...oni su u gradu ,a još u i u nezgodnoj životnoj situaciji bili...tak da,ono .Ne znam.
Nova im kuča totalno miriši na stari stan.I to totalno donosi uspomene kak smo znali sjediti na prozoru u Preradovičevoj i bacat Legiće na prolaznike ... kad sam bila kod njih ,to su mi prva sjećanja na Zagreb...kak smo se rolali tam po centru...
Sad kad se sjetim... totalni bad.I uglavnom ono.Cjelo smo vrijeme kad smo bili tam gledali Salto.Ljepo ... mislim ono,nisu se oni tolko promjenili i zapravo mi je žao kaj totalno nismo u kontaktu ... ček bi se moglo reć da mi fale.Fali mi bit ona najmanja koja ide svuda s njima i svemu se čudi ... fali mi vjerovat kako će sestrična nešt napravit u životu ... fali mi bit naivna da vjerujem da su ljudi dobri...
Trenutno se osjećam totalno bolesno.Sjedim tu za kompom,pišem post,slušam Franz Ferdinand glasnije nego što bi iko normalan to radio i plačem nad uspomenama.I osjećam se totalno jadno.Jer znam da nešt nije samnom u redu.I recite kaj očete.Tu su vam komentari da izrazite svoje mišljenje...al ima stvari o meni koje malo ko zna...i koje zbilja ... nisu u redu.Sad bih mogla reć da život nije fer.Al kad je.
Život je sasvim u redu.
Ja sam ta s kojom nešt ne štima ... to se ne može reči jednom rječju,jer izraz ne postoji.Ne znam kako mogu s takvim gađenjem gledat na glupe ljude,a istovremeno ... ne znam.Ne osjećam se dovoljno dobro za nikoga.Kad pomislim kak imam dobre prijatelje...a ja ih ili cjelo vrijeme vrijeđam ili se napuhavam ko neki idiot...na znam,zaslužuju bolje. Djelomice se tak osjećam zbog PROKLETE ideje da moramo jednio drugima kupovat poklone za svetog Nikolu,tj kupuješ osobi koju izvućeš.I ja sam nasreću izvukla blisku frendicu.I neznam kaj da joj kupim.Obratite pozornost na datum.Moram joj dat sutra.Mislim to je glupo.Zašt da si davamo stvari ??? Ja sam njoj mogla kupit kaj ja znam...mirisne svjeće.Ili neku drugu idiotariju u nekom dučančeku sve po 12 ili tak nešt.Al to mi je jadno.Mislim ona takve stvari ne želi.
Glupo mi je trošit novce ... onda sam imala orginalnu ideju.E bila bi ludnica.Da joj dam praznu veliku ljepo zapakiranu kutiju s dovstrukim dnom (al di tak bešt kupit???) di su dalje sakrivene Tortice jer znam da njih obožava.Al ono.Nemam kutije,a u mom prokletom dućanu nemaju tortica.Tak da je i to vrit otišlo.I kaj sad? Znam da će bit razočarana ... i fakat ne znam ... trenutno joj ne radi komp pa znam da ne će ovo pročitat prije reda ... al hoću da znate vi sve moje u školi kak vas sve volim !! I mislim da nisu bitni neki pokloni... u žiotu su ionako najbitnije sitnice;držanje figa dok odgovaraš ,utjeha za lošu ocjenu,djeljenje veselja za dobru ,kupovanje sendviča u kantini...navijanje da uspiješ bacit žvaku pod štenge ... to je ono bitno,kaj bi nas trebalo činit sretnima,to što nismo sami,što se imamo s kim smijati i plakati.

No vratimo se na temu kao mene kroničnog neuspjeha.Da. Ne znam jesam vam slučajno rekla al ono,moj vam je stariji brat malo vudren za programiranje i te stvari.3. godina FER-a.Praktički si je osiguro egzistenciju.Da ne spominjemo da mi je stara završila tadašnji FER.Stari isto nešt u tom stilu.Sestra je najkomunikativnija osoba koju znam,luda,svi ju vole...i ona će definitivno nešt napravit.A ja? Ponovo kompleks srednjeg djeteta...možda,al bila bih jednako niškoristi da sam i najmlađa... mislim ono.Matku,fiziku i kemiju guram tako-tako.
Štreberaj predmete-ne daj Bože.Nisam za nikog vraga posebno talentirana,razgovarat s nepoznatima mrzim.Kao što mrzim i večinu ljudi oko sebe.Ne baš mrzim,da ne bi bilo da perlako upotrebljujem tu rijeć.Gade mi se.I nemojte mislit...ono e to je neki sad tu teenagerski hir.Fakat.Oduvjek sam ono u razredu bila ono nešto kaj ne bi digo s poda,jer ono...nije dostojno.Mislim kužite.Sve one društvene spike,"kaj se ne možemo svi slagat" itd. mi se gade. Mislim da.Kolko sam puta bila preveslana na svoju naivnost da ne govorimo.Malo je dobrih ljudi.Ostali...ne znam kaj da velim.Uglavnom nije ni bitno.Je ne volim druge,drugi ne vole mene.Točka. Al nije ... jooj...kak bi bilo cool biti onaj kojeg se svi boje il nešt.Al nisam dosta neuračunljiva.Prije nego išta napravim sve promislim i uglavnom onda šutim,stisnem zube i čekam da idioti odu.
Uglavnom da.Ovo je preraslo u jedan golemi samosažaljevajući post.A nije trebalo biti to.Al ono...bzvz mi je sad brisat sve kaj sam dosad pisala.Pa nek bude.Da znate koji sam ja luđak.I baš mi je dobro biti jedan.Al ono...tolerancije nema kod nas...nope. Čim veliš bilo kaj o sebi ljudima kaj njima ne paše i kaj ne razumiju,dobiješ štambilj ČUDAK na čelo.Isto tak možeš bit kužan,nema razlike.A još je tužnije kaj ja onda radim isto.Umjesto da ja barem koja znam kak je biti ono...izložen netoleranciji,toleriram glupe ljude ,nope,ja ih mrzim.
To je valjda jer ih svi vole.Mora i njih neko mrziti.I sad ispadam neki ogorčeni isplkjuvak društva.Kaj totalka nije fer.Budući da sam pametnija od ovih ... ne ogorčenih. *idea* Iz razmišljanja proizlazi ogorčenje. Moram samo naučit ne razmišljat.Totalka.

Daklem da vam ispričam i ostatak balade više.Odoh ja danas u školu (btw u svojim novim uberkul ludim ... kak da se to veli ... definitivno premasivnim cipelama) i trebala sam odgovarat fiziku.I tak malo po malo ,odlučimo mi markat s isprikom da idemo ne doček tenisača.
Mislim zbilja smo htjeli ić na doček a fizika je bila samo jedan od poticajnih elemenata.I naživciraju cure rasku da nas pusti,pa pusti ona nas da idemo :P I ona i ravnateljica pa ne možemo dobit neopravdane ;).
Uglavnom da.Ja idem u školu u Veliku Goricu što znaći da je zračna luka Zagreb blizu.I mislili smo da čemo zakasnit,pa smo skoro pa trčali do tamo.I onda smo čekali sat vremena da se ovi konačno pojave.EEE...mislila sam da ću se srušit.Cjelo smo vrijeme stajali i neguravali se ,s torbama na leđima... užas.I odbro idu oni...ja nisam htjela autogram,onak ,nije mi se baš dalo gurat se ,al sam zato gurnula frendicu napred pa je ona i srugih par dosta skupila.Samo se Ančić okrenuo na drugu stranu.Gad jedan totalno nas je ignoriro.Nadam se da će nas na TV stavit..."vidi mama,ovdje ja i moje frendice vrištimo za freakom koji se okrenuo na drugu stranu!" ...sigurno bi bila ponosna.
No dobro,nisamo baš vrištale,mislim nismo tak jadne,al ono...izgreda prilično pristojno u odjelu...hmmm...
Uglavnom skenirat ću si potpise od ljubičića,Ivaniševića i Karlovića pa ono ... da imam ;) I da.Ide mi malo naživce kud se Ivanišević gura stalno...mislim ono...nije on to osvojio a stalno je svugdje na sredini slika i kaj ja znam...
I dobro...tak to završi,mi mukom mučnom odpješačimo u Goricu i za 5 min fulamo bus za doma.Proklet bio."Mah..." mislim si ja ,ono ,prosjedit ću to u McDonalds'u.I tako bijaše. I da ... recimo da sam spoznala nove razine ljudske gluosti.Više ne smijem reć da se neko ne uvrijedi.
I tak dođem ja doma...odem u dučan i padnem u komu jer nemaju Tortica."No dobro...smislit ću ja nešt" mislim si ja.I samo za napomenu ,smislila sam nešt ;) al nije sad bitno.
I dođem doma,odem u sobu,gdje imam liniju i glazbu mogu puštat znatno glasnije nego tu i mislim da sam navinula najglanije ikad (mislim za moje pojmove,budući da ono...ima i drugih živih okolko kojima se vjerojatno ne sviđa moja glazba) ... i sjela na stol ...i samo tak sjedila.
Ono čista depresija. Fakat ... ne znam zašt sam stavila glasno glazbu... da nemoram više slušati svoje misli...u jednom sam se trenu derala sama na sebe da ušute više...
naravno u glavi...al zbilja mi ih je dosta...ni trena domora nemam,uvjek me prate...
i tako sam odlučila objasniti vam stvar ili dvije o sebi i podjeliti svoju depresiju s vama.Hvala na pozornosti.
I da.Još nešt ... za Frknutu ... i kaj s tim "frendom" s natjecanja iz kemije? Mislim zašt ga moraš spominjat...ko da me briga...
nemoj to shvatit osobno al ono...to kaj ti misliš nešt,nema vjerojatno nikakve veze.Sam mi ga više ne spominji.
I kaj da vam velim nakon svega ovoga?? Pokušajte biti "normali", možda vam se i posreći da uspijete??
Da...sad sam se sjtila još nečeg...al bit će dosta vremena u idučem postu...uglavnom da,za kraj,samo hoću da sve čudne osobe u mom životu znaju da mi je zbilja stalo do njih kolko god to ne pokazujem.pozdaveki...

nedjelja, 04.12.2005.

ubitačna subota

Ta-dam!!Evo i mene nakon nekog vremena. Kaj je bilo dok se nisam javljala? Svašta...definitivno svašta,i mislim da bi bio veliki uzaludni gubitak vremena kad bih vam sve pokušala ispričati.

Pa da počnemo.Od subote, 3.12.2005. moja jedna jako bliska frendica je online.yeeei.I sad joj blog konačno može normalno funkcionirat.yeeei.I ime joj je Kia,i sasvim je slučajno vještica. više saznajte na njenom blogu --> http://modernwitch.blog.hr/.yeeei.

I da.Znate ono kad si ljepo isplanirate subotu.Onak...idem pogledat Pottera i sl.E pa ja sam naučila nešto.Postoji veeelika vjerojatnost da je baš te subote vašem jedanaest godišnjem bratiću raođendan i da bi vaše ne pojavljivanje na njem,u izazvalo obiteljski razdor.
Tako da sam ja cjelu subotu provela prekoputa svog dragog doma,potpuno nemoćna da se izmigoljim van.
Ahhh...dođem tamo,ono bar ima kaj za piti.U neograničanim količinama.Baš ljepo.U dva sam sata popila više od 2l onog Bravo soka.
Onda mi je bilo zlo,pa nisam mogla ništa jesti.Bogu hvala ta je strana familije nešto tolerantnija od one druge koja bi me vjerojatno na silu našopala,s aargumentima:"Pa kak mogu bit tak mršava!Pa to je strašno!" i "Pa lutko,ti si sada u razvoju,ti MORAŠ jesti [sve one gadosti koje su ponođene]" .Mislim kao prvo opče nisam mršava,a kao drugo ko im je kriv kaj su svi tak masni pa sad iče i mene našopat.Mislim ne veilm da bi mi koja kila škodila,al ono...a-a.
Uglavnom da.Ova strana familije koja je (bar sam do jučer vjerovala) normalnija me pustila da pojedem samo jednu šnitu kalničkog kruha.I bio je fini,baš mi je paso na onaj gadan osjećaj u želucu...
Uglavnom.Da.Tu skoro sve dobre strane tog ročkasa završavaju.Kao prvo ,htjeli su nas sterat za dječiji stol.Di da ne.
Ne smeta meni kad mi se obračaju ko djetetu (iako je prilično iritantno ako te ortodontica stalno oslovljava s "diijete"),ali da sjemim tam s hrpom 10 godišnjaka...moš mislit.Tak smo ostali za stolom s svim ovim starijima.I to požalili.Rasprave su bile ono...povišeni tlak i kolesterol,dal je moguće da 100 godišnjak dobije djete i sl... maaan.upucat sam se htjela.Onda smo mi par mlađih počeli podraspravu o glazbi pa je bilo ok...čak sam si nabavila i par cd-ova.I jako loša vjest.Moj brat je navodno pokušavo s neta skinut movi album od Franz Ferdinanda "You could have it so much better...with Franz Ferdinand" al nigdje nema.Dođe mi da svisnem.
I uglavnom da.Još i glazba.Večinu vremena je na njihovom veličanstvenom sistemu zvučnika sviro-Marc Anthony.
Nakon dva sata mi je zbilja došlo da zgrabim pivu...
No ajde uspjeli smo iskopat Linkin Park pa smo to pustili.I onda naravno starci svi negoduju...kak možemo,nek stišamo...pa smo i od toga odustali.Na kraju sam se uspjela dokopat kompa i završila višeći na netu.Ko da to nisam doma mogla.Dobro ,tam nije bilo na moj račun al opet... ;:) .I da.ti ljepo pričaš s ljudima prek icq-a i onda dođe 20 klinaca i uhodi te.Zbogom privatnost.

No kaj ćeš...i tak sam nekak preživjela...
I opet je ovo post prije kizanja.Kaj znači da je ono...vjerojatno jako loš i davežan.Al kaj mogu,morala sam opisati užase kroz koje sam prošla :P

I da.novi dizajn.Budući da su se svi žalili da se ne vidi čitat kaj je možda bila i i stina,stavila sam ovu spačku koju sam radila ...otprilike 30 sekundi u photoshopu.Za sad je tak ... kad dobijem inspiraciju,možda stavim i nešt bolje...

i to bi bilo sva za sad... by by ljdofi moji.

<	prosinac, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31